Ja nikad nisam verovao u taj autizam

Lekari kad ne znaju sta ce sa nekim ...oni kazu ma to je autizam...

borac biti...znaci da se moras boriti...

borac je covjek koji se bori , kratko i jasno 

Kao detetu su mu rekli da je retardiran. A o njegovoj genijalnost snimljen je holivudski megahit Video
 Blic | 29. 01. 2014. - 13:27h  | Komentara: 3


Film "Kišni čovek" i dalje je jedan od najomiljenijih filmova svih vremena, a replike iz njega prepričavaju se punih 25 godina nakon nastanka filma. Da li, međutim, znate nešto i o čoveku po čijem je životu snimljen film, a kojeg je ovekovečio Dastin Hofman?
 

Kim Pik

Njegovo ime je Kim Pik i on je najpoznatiji savant na svetu. Sindrom savanta predstavlja pojavu koja se javlja kod autističnih ljudi i ljudi koji imaju poremećaj na mozgu, a s druge strane imaju neverovatno razvijene pojedine talente ili umetničke sposobnosti.

 
Pik se rodio sa moždanim oštećenjem, a pročitao je više od 12.000 knjiga. Pritom, on se savršeno seća svega što je u tim knjigama pročitao.

On čita po dve strane odjednom, po jednu svakim okom, a sve vreme pamti praktično sve detalje iz knjiga. Zbog neverovatnog načina na koji funkcioniše njegov mozak, proglašen je "ljudskim Guglom".


Neuronaučnici pokušavaju da odgonetnu neobičnu povezanost njegove genijalnosti i invaliditeta. Za njih je Kim Pik jedinistva prilika da shvate zbog čega je ljudski mozak toliko jedinistven.

 
Još u ranom detinjstvu proglašen je mentalno retardiranim, ali se brzo pokazalo da je razvio sposobnost pamćenja kakva ne može da se poredi s bilo čijom.

Kada ga je upoznao scenarista Beri Morou, to je bio početak legende. Morou je po životnoj priči Kima Pika napisao scenario za film "Kišni čovek", koji je postao jedan od najvećih holivudskih hitova svih vremena.

- Bio sam oduševljen činjenicom da takav čovek uopšte postoji. A nikad nisam za njega čuo - rekao je Marou.



Izvor: Blic

Zamisli kakav je karakter ljudske populacije...kad je covek u kolicima...paralizovan...bez icega...najumniji covek danasnjice...

Ima da izumremo kao dinosauri....

SRBIJO, POMOZI ANĐELU KOJI UMIRE
Mala Teodora će ipak biti krštena
Autor: Ružica Kantar | 16.02.2014 - 20:00:00h |
 
 
Ispovest Zorana (37) i Dragane Obradović (26) iz Stare Pazove, koji žive u totalnom siromaštvu i čija trogodišnja ćerka Teodora boluje od kancera, koji je zahvatio bubrege, grudni koš i kičmu, i kojoj su lekari dali samo jedan odsto šansi da preživi, dirnula je mnoge sugrađane koji su nesebično ponudili svoju pomoć. „Alo!“ je stupio u kontakt i sa sveštenicima crkve u Staroj Pazovi, koji su nam poručili da sa teškim stanjem devojčice, kao i željom njenih roditelja da je krste, nisu bili upoznati i da će drage volje obaviti obred krštenja koji su roditelji priželjkivali, ali nisu mogli da ga priušte.



 Zoran i Teodora | Foto: Dimitrije Goll
   
„Alo!” pronašao sveštenika, koji će ispuniti želju očajnom ocu Zoranu Obradoviću da krsti svoju trogodišnju
 ćerku, koja boluje od kancera „Alo!“ redakcija takođe se ponudila da
plati svečani ručak i sve prateće troškove krštenja bolesne devojčice.

 - Hteli smo da je krstimo čim smo saznali koliko je teško bolesna. Međutim, nismo uspevali, jer je najveći deo vremena u bolnici. Kada je puste, zbog velikih troškova koje imamo oko puta i lečenja, retko kad nam ostane para da je odmah krstimo. Novac nekako klizi, nije ni meni jasno kako. Odeš sa parama u Beograd, a vratiš se bez dinara – kaže za „Alo!“ Teodorin otac Zoran, koji je prvi put zatražio pomoć od drugih i medija.




 - Nisam navikao da mi ljudi pomažu. Ceo svoj život bio sam sam. Otac mi je mnogo pio, posle me tukao i izbacivao na ulicu. Kada su socijalni radnici hteli da me stave u dom za nezbrinutu decu zbog konstantnih modrica i loših ocena, majka nije progovorila ni reč da me zadrži. Sve sam radio sam i sam sam se snalazio. Radio sam i po nekoliko poslova, čak sam i u Rusiju išao na neko vreme, ne bi li svojoj supruzi i detetu obezbedio ono što im treba – dodaje Zoran, koji radi kao građevinac i povremeno nadničari, ali sve ređe otkako se Teodora razbolela. On pomoć svojih roditelja nije imao ni kada se rodila njihova unuka.

 - Teodora je imala nekoliko meseci kada me je otac izbacio na ulicu zato što ga je nervirao njen plač. Mislim da ju je moja majka samo poljubila, ali ni to nisam siguran. Hladno su nam zatvorili vrata ispred nosa. Tada sam postao svestan da osim supruge, deteta i moje rođene sestre, koju mnogo volim, stvarno nemam nikoga – dodaje Zoran. Kada je u novembru prošle godine Teodori dijagnostifikovan kancer i kada su lekari rekli da ne postoje praktično nikakve šanse da preživi, počeli su i Zoranovi materijalni problemi.

 - Prodao sam sve što sam mogao da prodam. Zamrzivač, dve svinje, sve što sam mogao, ali i dalje ne postižem sve. Dugujem za struju i za vodu preko 5.000 dinara i za kiriju oko 100 evra. Život bih dao za svoje dete, ali ne mogu da joj priuštim sve što joj treba. Plašim se da će me zbog dugova izbaciti iz stana i gde ću onda?! Pre bih se ubio, nego dopustio da mi dete odvedu u dom, gde sam i sam boravio od svoje 12 do 14 godine i znam kako je – zaključuje Zoran.

Preživela već jednu hemioterapiju

 Mala Teodora nekada veselo i živahno dete zbog bolova sada često plače. Smršala je i teška je jedva devet kilograma u svojoj trećoj godini. Na stomačiću ima dva velika ožiljka koji su posledica uzimanja uzorka tumora.


 - Tumor je prešao i na krv. Sledeće nedelje bi trebalo da se odluči da li će ići na transplantaciju koštane srži. Mi se još nadamo. Rekli su nam da neće preživeti hemioterapiju, a preživela je. Niko nam ništa ne priča, videćemo šta će biti – priča za naš list mama Dragana i dodaje da Teodora sada slabo poseže i za igračkama.

Izvor: Alo

Kao kad nemaju pojma šta je sa srcem - Angina pektoris

Treba staviti onog malog sa psom...

Jednom recju... divno


http://www.tvbest.rs/39990-mama-usvajanje-devojcica