Oduvek sam voleo ljude koji ne razlikuju tvrdnju od stava, stav od suda, a sve to zajedno ne razlikuju od agrumenta. Valjda je to prvo sto je potrebno nauciti pre upustanja u iole ozbiljnu diskusiju? Doduse, nije zabranjeno diskutovati bez poznavanja istog, ali to nekako deluje smesno.

Tvrdnja: referendum je pokraden (dokazano).
Argument: referendum je pokraden (dokazano)... tu i tu, tako i tako, zabelezeno to i to...statisticki podaci kazu da je bilo X% nepravilnosti na ovim birackim mestima ... pa to izadje 4%, a ne dva stvarna takva slucaja, jedno namontirano snimanje kamerom i milion izjava o kradji bez ikakve jacine da se to potkrepi. 

Mislim da je najvise spornog oko ovog novog ustava bilo to sto nije bilo javne rasprave, i samo donosenje ustava, i u skupstini ( jer se nije smelo diskutovati o ustavu) i referendum o istom gde je bilo mnogo nepravilnosti, koje su uticale ili ne na konacan rezultata referenduma.

Sam ustav je po meni solidan. Garantovana su maksimalna prava nacionalnih manjina, omoguceno im je koriscenje svog pisma i slusanje nastave na njhovom jeziku u sredinama gde cine vecinu ; stranci imaju ista prava kao i domaci drzavljani, kao i kada su u pitanju ulaganja i investicije ( sada vise nije potrebana velika procedura i obimna papirologija da bi mogli da ulazu) ; ukida se drustvena svojina, pa sada postoji privatna, zadruzna i javna i.t.d.

Postoji naravno i dosta nedostataka ( potrebna je veca decentralizacija i nezavisnost sudstva, sto je i glavna zamerka EU) , ali ce oni biti lakse ispravljivi posto je olaksana procedura promene ustava.

MKG: Brojne nepravilnosti

Međunarodna krizna grupa saopštava da postoje snažni dokazi koji dovode u pitanje rezultat referenduma za novi ustav.

MKG navodi da je pratio referendum u Srbiji na osnovu prikupljenih materijala i razgovora sa očevicima i dodaje da se na osnovu toga može osnovano dovesti u pitanje validnost rezultata referenduma.

"Svedoci i video snimci ukazuju na to da su mnogim biračima bili dozvoljeni glasanje bez neophodnog indetifikacionog dokumenta s fotografijom i glasanje za druge osobe", navodi MKG.

Ukazuje se i na razliku između zvaničnih rezultata i onih koje su objavili nezavisni posmatrači. Odziv birača u nekim mestima bio je za četvrinu niži od onog koji su saopštili predstavnici vlast.

U nedelju, drugog dana referenduma, na nekim biračkim mestima nije korišćeno nevidljivo mastilo koje se prska na kažiprst i služi da bi se sprečilo da neko glasa više puta. Najozbiljnije nepravilnosti zabeležene su u nedelju posle 14 sati, kada je postalo jasno da će izaći nedovoljan broj ljudi, navodi MKG.

Prema brojnim svedočenjima koje je prikupila ta organizacija, mnogi članovi komisija dobili su instrukcije od svojih nadređenih da referendum ne sme da propadne. To je bio trenutak kada su vlasti pojačale medijsku kampanju kako bi izašao dovoljan broj ljudi.

MKG smatra da su u tim i brojnim drugim neregularnostima učestvovale osobe koje su sedele u referendumskim komisijama na biračkim mestima.

Strani posmatrači bili su prisutni u veoma malom broju, pa su mogli da nadgledaju manje od jedan odsto biračkih mesta, navodi se u saopštenju i dodaje da vlasti nisu ništa preduzele na obezbeđenju glasačke kutije u noći između 28. i 29. novembra.

U referendumskim komisijama bili prisutni samo predstavnici onih stranaka koje su se zalagale za donođenje ustava, navodi MKG.

Izvor: B92

Ovaj ustav konacno omogucava strancima da neometano ulazu u Srbiju sa punim vlasnistvom nad nekretninama - graddjevinska parcela stan i sl. Novi ustav omogucava smenu korumpiranih sudija i postavljanje onih koji ce savesnije raditi svoj posao, samo do toga nece doci dok je SPS na vlasti, ali idu izbori...

P.S. Izlaznost je bila mala jer je protekli referendum predstavljan kao glasanje za radikale, a oni nikad nisu imali vise od 20% upisanih biraca, ljudima nije objasnjeno da je taj ustav korak napred u smislu demokratizacije i priblizavanja modernom kapitalizmu.

Šta nam je doneo novi Ustav:
znaš li prijatelju koliko su para dobile parlamentarne stranke za kampanju?
naprimer moja partija Stranka Ljubitelja Bureka dobije 18 miliona dinara za kampanju,ja kao predsednik stranke,predložim da bi moj šurak,vlasnik štamparije mogao da naštancuje plakate,ostale šlihtare oko mene to velikodušno prihvate pa mu uplatimo 9,3 miliona,a RTV Burek čiji je vlasnik svastikina kuma emitovaće spotove,angažovaćemo naše mlade članove da statiraju u njima da deca zarade za džeparac,a moja deca su rođeni glumci.Pljunemo tu još 5-6 miliona.Naravno trebalo bi da renoviramo i službene prostorije da to bude sve u duhu kampanje,a već se zna da taj posao veoma dobro obavlja moj pašenog,čovek je preduzimač i godinama unazad sarađujemo,daj još milion dinara.
Prođe frka oko svega,Živeo ustav,Kosovo je Srbija,ja kandidat za predsednika,bla,bla,bla,pokažem džepić na košujli i kažem:KIĆANOVIĆ!

Sve više javnih sumnji u regularnost referenduma

Beograd - Rok za objavljivanje konačnih rezultata referenduma o potvrđivanju novog ustava Srbije istekao je sinoć u 20 časova. Sat vremena ranije Republička izborna komisija trebalo je da održi sednicu na kojoj su, prema nezvaničnim najavama, razmatrani prigovori na tok referenduma.

Prema Izveštaju Zavoda za statistiku, za novi ustav Srbije na referendumu 28. i 29. oktobra glasalo je 53,04 odsto od ukupnog broja upisanih birača, a na referendum je izašlo 54,91 odsto od ukupnog broja upisanih u birački spisak. Glasanje je sprovedeno na 8.441 biračkom mestu, a od 6.639.385 birača, na referendum je izašlo 3.645.517 birača, odnosno 54,91 odsto.

Međunarodna krizna grupa, Stranke za Sandžak i nevladine organizacije Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, upozorili su juče na brojne nepravilnosti uočene uoči i tokom izjašnjavanja.

Tako se u pismu SZS navodi da su rezultati u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici falsifikovani, dok MKG tvrdi da su na mnogim mestima pojedini građani glasali za druge.

---

Građani su na referendumu ozbiljno upozorili političare

Strah od birača
   
Ništa ne bi bilo logičnije nego da su građani Srbije u dva referendumska dana, uz organizovan i složan nastup i nagovaranje državnih organa, istaknutih javnih delatnika i vodećih pozicionih i opozicionih političkih činilaca, šest godina nakon srpskog Velikog oktobra, bez većeg napora i u svečanoj atmosferi promenili ustav koji ih je, kao čaura tek stasalog leptira, ograničavao da se raskrile prema obzorima koje im je, kažu, nudio novi ustav. No, da ne bi medijski snažno propraćenog prvog glasanja u životu Njegove svetosti patrijarha Pavla, Srbi bi ostali u ustavnoj čauri u kojoj se meškolje od 1990.

Da li su se na takvu čauru bili navikli, pa zbog inercije nisu želeli da je menjaju? Ili ih je, možda, zbunio kosovsko-metohijski lajtmotiv i mizanscen u okviru koga je donet prethodni, i u kome je nuđen novi ustav? Ili su, možda, građani, na iznenađenje svojih političara, već postali politički zreli, pa su bili rešili da preko referenduma kazne svoju političku nomenklaturu i stave joj do znanja da se sa njima ne sme više igrati?

Mnogi tvrde da na njihov baš-me-briga odnos prema uspehu referenduma nisu uticali pozivi na bojkot, već bahato uspostavljeni, važeći, galimatijas-političko-ekonomski okviri i nemogućnost mlade generacije da se u realnom vremenu zaposli, počne da stvara i da se biološki reprodukuje. Nije mali broj ni onih koji su ogorčeni zbog svog socijalnog statusa i nesputanog raslojavanja nacije, ali i zbog nastavka trenda koncentracije enormnih bogatstava kod malog broja lica.

Iako u poslereferendumskim pokušajima slavlja i u iskazivanju radosti zbog postignutog uspeha mnogi političari pokušavaju da odnos građana prema referendumu prikažu kao normalan i očekivan, ipak iz njih proviruje led i strah. Jer, nikada do sada ni parlamentarna pozicija ni opozicija nisu se tako direktno suočile sa ravnim ogledalom i videle svoju stvarnu veličinu i snagu.

Možda o svemu ne bi vredelo ponovo pisati da sada, u pokušajima pravdanja pred samim sobom, iz mnogih političkih usta u kojima je već počeo da se topi referendumski led ne počinje guslanje kako je teško na referendum izvesti preko 50 odsto birača, kako je to metodologija koja se u svetu retko praktikuje, kako će na parlamentarnim izborima biti sasvim drugačije, jer tada neće biti neophodno da na glasanje iziđe pedeset odsto građana. Naslućujem opasnost da sa takvim mišljenjima, možda, svesno ili nesvesno, započinje proces preseljavanja referendumskog leda iz delimično odleđenih političkih usta u kičmene moždine običnih građana. Iako na prvi pogled takva mišljenja imaju odbranašku funkciju i unutar-političko-mobilišući karakter, ona svedoče ili o brkato-hazjajinskom karakteru onih koji ih promovišu, ili o tome da su mnogi u domaćim političkim strukturama za ovih petnaestak godina višestranačja već zaboravili, ili možda nisu ni naučili, šta to treba da bude suština demokratske politike i demokratskog političkog poretka.

Šta reći o svima onima koji se, i pored svesti o svojoj stvarnoj veličini i snazi, na domaćem terenu ponašaju kao "veliki" i traže bespogovornost u prihvatanju političkih stavova koje produkuju, pri čemu se posprdno odnose prema svima koje smatraju "malim i neposlušnim", dok se stalno kalimerovski žale i kritikuju razne velike svetske sile da ih ne uvažavaju kao ravnopravne partnere samo zbog toga što su mali?!

Izvor: Danas

NIN: Čeda u skupštini?

Pobuna, bes, ljutnja, srpski inat, nepristajanje – to su reči koje valjda mogu da objasne zašto je 890 ljudi u Srbiji zatražilo članske karte Liberalno-demokratske partije u ponedeljak i utorak, dan posle održanog referenduma, piše nedeljnik NIN u najnovijem broju i nastavlja:

Tih 890 novih članskih karata samo je jedna od poznatih u jednačini sa mnogo nepoznatih čijim se rešavanjem doznaje koliko antireferendumski blok dobija posle potvrđivanja Ustava na dvodnevnom referendumu.

Bes je izazvao neprimeren pritisak na građane da izađu na birališta sa optužbom da su izdajnici ako ne poslušaju. Da li neko od tih pozivara misli da Dobrici Ćosiću nije na srcu Srbija kada kaže da je Kosovo rak-rana Srbije i da ga treba odmah odseći da ne bi zahvatio celo telo? A rekao je to Ćosić vrlo jasno, vrlo uzbuđeno na promociji svoje knjige o Kosovu na beogradskom Kolarcu.

Bes i nepristajanje su posledica krađe glasova. Tako su to zvale demokrate iz DS i DSS-a kada je za vladavine Slobodana Miloševića „nevidljiva ruka” punila glasačke kutije naročito na Kosovu, kada je jedan glasao za desetine drugih, ili se listić davao i onima koji nisu imali nijedan dokument o svom identitetu. Krađa glasova bio je povod da demokrate iz DS uz SPO i GSS budu predvodnici dugotrajnih demonstracija u zimu 1996-7. godine, kada su stotine hiljada građana šetale Srbijom pokazujući svoj bes, nepristajanje, pobunu. Oficijelni DSS je vidno odsustvovao iz šetnji.

Nepristajanje i pobuna su i u sredu dojavljivali u centralu LDP-a dokaze o izbornim nepravilnostima: novi snimci, fotografije, izjave... U administraciji stranke kažu da će sve to uredno prosleđivati izbornim komisijama i nadležnim sudovima. U vrhu stranke kažu da te dokaze nisu dali predstavnicima EU kada su ih ovi tražili. Neće im ih dati ni ubuduće, nešto su im se zamerili. Daće nevladinim organizacijama.

Priča o krađi biće pothranjivana novim dokazima, ali svakako neće biti suština predizborne priče antireferendumskog bloka u kome su uz LDP bili i ostali Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Građanski savez Srbije Nataše Mićić i Socijaldemokratska unija Žarka Koraća. Gađanje krađom već je uradilo svoje i radiće svoje, makar LDP o tome više ne rekao ni slova, sve dok se bude pričalo kako su kutije punjene u foto-finišu, dok se bude prepričavao film o glasanju koji je LDP prikazao Srbiji. A o tome će se pričati utoliko više koliko mediji u Srbiji o tome budu ćutali. Isti oni mediji koji su danima punili svoj prostor pričom o nesrećnom Mašanu pred crnogorski referendum. Devojka koja glasa u ime druge žene bi za Srbiju trebalo da bude mnogo veći problem i za njene medije mnogo važnija tema od Mašana iz Zete.

Za sada je antireferendumski blok izbegao da sebi pripisuje jedinu zaslugu za neočekivano malu izlaznost na dvodnevno glasanje. Na birališta je izašlo čak milion ljudi manje nego što su predviđale agencije, ili skoro pola miliona manje nego na izbore u decembru 2003. godine. U Vojvodini, u kojoj na parlamentarnim izborima glasa oko 57,58 odsto upisanih, sada ih je izašlo samo oko 47 odsto. I to pošto su sve velike stranke i svi mediji danima ubeđivali narod i naciju da će neusvajanje Ustava imati nesagledive posledice. I to pošto su na glasanje pozvali i Sulejman Ugljanin, i Jožef Kasa, i Rasim Ljajić, i beogradski muftija, i beogradski nadbiskup i beogradski rabin i pošto je patrijarhov nedeljni odlazak na biralište bio poludnevna mantra svih elektronskih medija. I to pošto je bar 400 000 onih koji su glasali to učinilo iz straha da će izgubiti službu ili će već nekako biti kažnjeni, ako ne glasaju.
Iz činjenice da je glasalo znatno manje ljudi nego što je stranački potencijal koji se procenjuje na 4,5 miliona glasova, sigurnije je zaključiti da je u pitanju kazna parlamentarnim strankama nego nagrada antireferendumskom bloku. Naravno, kazna za jedne može delom da se pretvori u nagradu za druge i samo je pitanje koliko će tih nezadovoljnika preći u blok koji čine Jovanović, Čanak, Mićić i Korać. Da neki sigurno hoće, nema sumnje. Samo je pitanje koliko.

U vrhu LDP-a kažu da i ne pomišljaju kako je njihova kampanja jedini ili ključni razlog neočekivano malo birača na referendumu. Jesu, kažu, „radili krvavo”, jesu njihove tribine bile krcate, ali nije ih bilo u medijima. „Neke lokalne televizijske stanice samo bi rekle da je skup održan i ne bi objavile nijednu rečenicu izgovorenu na tribini.” Sa tom blokadom antireferendumski blok će i dalje morati da računa. Način da se ona probije jeste da Jovanović žestoko krene na Borisa Tadića. Provladini mediji su i dosad nudili Jovanoviću onoliko prilika za napade na Tadića, ali je lider LDP-a najčešće izbegavao, možda i zato što je svestan činjenice da nove glasove mora da traži van korpusa DS.
Na paradoksalan način Tadić i Jovanović jesu neželjeni partneri. DS je osuđen na kampanju u kojoj će oštro udarati po radikalima (i oni su osuđeni da čine isto) i time oduzeti G17 temu na kojoj se kroz zaštitu Ivane Dulić-Marković privremeno digao iz mrtvih. Rezervoar iz koga LDP može da dobije nove glasače jeste i G17 u raspadanju i deo SPO-a koji neće želeti da baci glas u vetar i deo DS i deo apstinenata. S druge strane, Jovanović je neophodan Tadiću kao ledolomac ili kao trbuhozborac koji govori danas ono što će za Tadića postati tema kroz neko vreme pošto vidi na kakav je odjek naišao glas lidera LDP-a.

U vrhu LDP-a misle da će na pridobijanje novih glasova najviše uticati beskompromisno pokazanom činjenicom da su jedina prava opozicija. Oni jasno i precizno govore ono o čemu drugi ćute ili nerazgovetno mucaju. Radikalizam koji će se nekome učiniti preteranim svojstven je svakome ko želi da pokaže da jeste opozicija. Radili su to i Vojislav Šešelj kada je u kratkim trenucima bio opozicija Slobodanu Miloševiću i Vojislav Koštunica kada je bio opozicija Zoranu Đinđiću. Naruku LDP-a će ići i kada EU bude 8. novembra saopštila svoje primedbe na Ustav Srbije. Videće se da su mnoge zamerke zajedničke, i da Jovanović i nije takav ekstremista kakvim ga prikazuju.
Za predstavu koju Jovanović proizvodi u javnosti Srbije to će biti značajno, kao što je važno i da ni na jednom sudu nije dokazano nijedno od pripisanih mu zlodela. U istraživanjima koje plaća vladajući blok valjda zato i raste broj pozitivnih ocena Javanovića, što ne znači da i dalje nema poprilično onih koji o njemu misle sve najgore. Poznato je da ti drugi preovlađuju.

Decembar ili januar biće meseci u kojima će se pokazati koliko su tačne tvrdnje i provladinih i nevladinih analitičara da će najveći profiteri od referenduma – koji je kao što svi znamo bio samo izborna predigra – biti Vojislav Koštunica i Čedomir Jovanović.

Ja mislim da LPD sledeci formira Vladu 

Piše: Slobodan Vučetić
Ustav na gurku

Srbija je, najzad, posle 88 godina pretežno neudobnog sustanarskog života u nekoliko zajedničkih južnoslovenskih država, svoju obnovljenu državnu nezavisnost (u junu 2006) krunisala donošenjem novog ustava. I to, po prvi put u istoriji Srbije, voljom većine od ukupnog broja njenih građana sa pravom glasa - na referendumu održanom 28. i 29. oktobra 2006.

Taj događaj u svakoj „normalnoj“ državi bio bi dočekan sa velikim odobravanjem u najširoj javnosti. Tim pre što se punih šest proteklih godina obećava i najavljuje donošenje novog ustava kao bitnog preduslova brže reintegracije Srbije u Evropu, njene temeljne institucionalne i demokratske obnove u skladu sa evropskim standardima.

Stiče se, međutim, utisak da taj događaj od strane velikog broja građana Srbije nije ni izbliza shvaćen u skladu sa njegovim realnim političkim značajem. To naročito pokazuje njihov vrlo skroman odziv na referendum, koji je bio ispod prosečnog izlaska na parlamentarne izbore. Čak je bukvalno do poslednjeg časa bilo potpuno neizvesno da li će referendum uopšte uspeti, to jest da li će za ustav glasati više od polovine ukupnog broja birača.

A referendum je, za razliku od izbora, trajao dva dana, nije bilo tzv. izborne tišine, pa je intenzivna politička i medijska referendumska kampanja neprekidno trajala do samog zatvaranja glasačkih mesta. Poražavajuće mala izlaznost prvog dana, kao i drugog dana sve do kasnih popodnevnih sati, verovatno je bila razlog da srpski patrijarh Pavle, prvi put u životu glasa. Time je, faktički, apelovao na neodlučne građane da i oni to isto učine. I zaista, visok intenzitet izlaska građana u poslednja tri sata omogućio je da se, ipak, pređe ustavom propisani cenzus i potvrdi, odnosno usvoji ustav.

Uspehu referenduma svakako je najviše doprinela okolnost da su sve parlamentarne stranke jedinstveno usvojile predlog ustava i da su, mada nejednako intenzivno i ubedljivo, agitovale za njegovo usvajanje tokom referendumske kampanje. Zatim, da je bila vrlo intenzivna medijska kampanja preko skoro svih najvažnijih javnih glasila, u kojoj su aktivno učestvovali najviši državni funkcioneri i partijski lideri i mnogobrojne javne ličnosti; da su novi ustav podržali najviši crkveni velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, Katoličke crkve, kao i Islamske zajednice; da je to učinila i Srpska akademija nauka i umetnosti, sindikati, kao i Evropska unija. U bitne razloge uspeha referenduma, svakako spada okolnost da je u preambuli ustava snažno istaknut značaj Kosova i Metohije, kao neodvojivog dela Srbije, što je dodatno podstaklo znatan broj građana da izađu na referendum i glasaju za usvajanje novog ustava.

Na drugoj strani, na bojkot referenduma pozivale su nekolike male vanparlamentarne stranke iza kojih jedva da stoji pet-šest odsto birača, kao i nekoliko nevladinih organizacija, čiji je glavni argument bio da je predlog ustava nelegitiman zbog izostanka javne rasprave.

Postavlja se, onda, pitanje zašto je ustav jedva, u poslednjem trenutku, prošao na referendumu. Od mnogobrojnih mogućih razloga, kao najvažniji mogu se identifikovati sledeći:

Prvi je činjenica da ustav, sam po sebi, za običnog birača nije posebno ubedljiv razlog za izlazak na glasanje. Naime, ogromna većina građana ne razume značaj ustava, još manje njegovu sadržinu. Za razliku od ustavnog referenduma, kad se sprovode izbori, veliki broj građana identifikuje, prepoznaje svoje konkretne životne interese i uverenja u programu i predizbornoj stranačkoj kampanji. Pri tome treba imati na umu i opštu tendenciju porasta izborne apstinencije u Evropi i u nas.

Drugo, znatan broj građana nije poverovao u kvalitet i iskrenost postignutog jedinstva parlamentarnih stranaka o predlogu ustava, pogotovu što su te iste stranke, takoreći sutradan, u toku referendumske kampanje, agitovale za svoje uže partijske interese, polemišući o tome kada i koje izbore treba održati na osnovu novog ustava.

Treći, veoma važan razlog jeste to što je deo pristalica pojedinih partija tzv. demokratskog bloka, prosto bojkotovao referendum za novi ustav koji su predložili i za koji agituju radikali i socijalisti. Tim više što ih je na referendum sa mnogobrojnih plakata pozivao haški optuženik, lider radikala Šešelj. Verovatno je iz tih i dodatnih taktičkih partijskih razloga agitacija DS i njenog predsednika, ujedno i predsednika republike, kao i SPO, bila dosta mlaka, neubedljiva i daleko manje intenzivna nego agitacija DSS i radikala. Uz to, veliki broj tvrdih monarhista bojkotovao je referendum zbog toga što ustavom nije uvedena monarhija kao oblik vladavine.

Četvrti razlog je dosta neujednačena i protivrečna stranačka agitacija za novi ustav. Dok su jedni u prvi plan isticali da novi ustav znači diskontinuitet sa Miloševićevim nasleđem i ustavom, drugi su ga podržavali tvrdeći da on znači kontinuitet sa dosadašnjim ustavom.

Peti razlog je veoma niska izlaznost u Vojvodini, naročito u opštinama u kojima ubedljivu većinu birača čine pripadnici nacionalnih manjina. Za to su prvenstveno odgovorni vrhovi pokrajinske vlasti, uključujući i Izvršno veće, koji su, ne samo tražili već i nagoveštavali da će Vojvodina dobiti mnogo širu autonomiju, pa i ona prava koja nijedna autonomija u Evropi nema, a to je sudska vlast. Delu pripadnika nacionalnih manjina verovatno je veoma smetala i formulacija da je Srbija država srpskog naroda.

Šesti razlog za apstinenciju dela birača verovatno je izostanak javne rasprave o predlogu ustava.

Sada je bitno samo to da je referendum uspeo i da će narednih dana, verovatno 8. novembra 2006, na Mitrovdan, biti svečano proglašen novi ustav Republike Srbije, kao i ustavni zakon za njegovo sprovođenje. Njegovoj legitimnosti se ne može staviti nikakav suštinski prigovor, jer je iza predloga ustava stala cela demokratski izabrana Narodna skupština, a usvojilo ga je 53,4 odsto ukupnog broja birača na referendumu. U Evropi se, na primer, samo u Švajcarskoj ustav potvrđuje na referendumu. Takođe, na majskom referendumu o državnoj nezavisnosti Crne Gore, za nezavisnost je glasalo svega 1,5 više od zakonskog cenzusa propisanog na preporuku Evropske unije, ili oko 45 odsto od ukupnog broja birača, pa njegovu legitimnost niko ne dovodi u pitanje. Uostalom, legalno izražena većinska politička volja građana jeste autentični oblik demokratije. Referendum u Srbiji je to potvrdio.

Izvor: Blic