Loše odredbe o sudijama

Reizbora svih sudija u Srbiji će sigurno biti jer su se sve političke stranke izjasnile za to, ali ukoliko se unapred ne odrede kriterijumi po kojima će se sudije birati, nastaviće se sa praksom partijskog sudstva. Sudija Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije kaže za „Blic“ da su predložene odredbe ustavnog zakona koje se odnose na sudove napisane loše.

- Zakonom se predviđa prestanak rada svih postojećih sudova, ali to ne znači i prestanak sudijske funkcije. Novi Ustav, kao i stari, predviđa stalnost te funkcije. U novom Ustavu član 150 stav 2 propisuje situaciju šta se dešava sa sudijom ako prestane da postoji njegov sud, a to je ono što će se desiti na osnovu postojećeg predloga ustavnog zakona. Sudije, čiji sud više ne postoji, biće raspoređene u druge sudove. Ukoliko su hteli opšti reizbor, morali su da napišu da svim sudijama prestaje funkcija tog i tog datuma. Ne znam zašto je to tako loše napisano - zbog nestručnosti, neznanja ... - kaže sudija Hadžiomerović. On naglašava da ukoliko dođe do reizbora, a ne utvrde se jasni kriterijumi i procedura za izbor sudija, neće se postići ništa pozitivno.

- Oko 75 odsto sudija Vrhovnog suda izabrano je posle 5. oktobra, a u svim sudovima Srbije promenjeno je oko 50 do 60 odsto kadra. Mi imamo loš sistem koji mora da se promeni jer ako njega ne promenimo, ništa nećemo uraditi. To ne znači da ne treba da odu loše sudije - objašnjava Hadžiomerović.

Izvor: Blic

 Ustav i Ustavni zakon efikasno smanjili samostalnost i autonomnost pravosuđa
Tužilaštvo je ekspozitura Vlade

Javno tužilaštvo u Srbiji, odredbama novog Ustava i Ustavnog zakona, izgubiće i privid samostalnosti i postaće produžena ruka vlasti, smatraju pravni stručnjaci.

Goran Ilić, profesor sa Pravnog fakulteta u Beogradu, ocenjuje za „Blic“ da je osnovni problem to što isključivo Vlada predlaže kandidate za tužioce.

- U Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa, koja je usaglašena u Skupštini, navodi se da će se Vlada konsultovati s Državnim većem tužioca prilikom predlaganja kandidata, ali je baš to u novom Ustavu izostavljeno. Imate izvršnu vlast koja ima potpunu kontrolu nad javnim tužiocima. Kada se uzme u obzir da će novim zakonom tužilaštvo voditi istragu, vi praktično imate vlast koja će davati crveno i zeleno svetlo za pokretanje istražnog postupka. Problem je što to neće odgovarati samo ovoj vladi, već će tako nešto odgovarati svakoj sledećoj vladi. Mnogo bolje rešenje bi bilo da kandidate za tužioce predlaže Državno veće tužilaca - kaže profesor Ilić.

On napominje da su izvršna vlast i političke stranke htele da podvrgnu nekoj svojoj političkoj kombinatorici izbor sudija i tužioca.

- Ustavni zakon propisuje da se članovi Državnog veća tužilaca kao i Visokog saveta sudstva biraju od postojećih tužilaca i sudija, što znači da za nekog važi da nastavlja svoju sudsku i tužilačku funkciju posle Ustava i Ustavnog zakona, a neko da ne nastavlja. Takva odredba bi morala onda da važi za sve sadašnje tužioce i sudije. Suprotno tumačenje vodi pravnoj nesigurnosti - objašnjava profesor Ilić.

Advokat Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, kaže za naš list da je javno tužilaštvo uređeno tako da postaje ekspozitura izvršne vlasti.

- To je u jednoj meri neophodno, ali ako se ode u krajnost, kao kod nas, onda je to loše. To se već sada odražava na rad tužilaštva, a čini mi se da će se još više odraziti u budućnosti - kaže advokat Beljanski.

Osim izazova sa novim propisima koji znatno sužavaju samostalnost tužilaca, Udruženje tužilaca Srbije će se za nekoliko dana suočiti sa izborima za svoje organe.

Aleksandar Milosavljević, sadašnji predsednik Izvršnog odbora Udruženja tužilaca, kaže za „Blic“ da je pozicija tužilaca lošija nego što je ranije bila kada je u pitanju samostalnost.

- Trudićemo se da utičemo kod zakonodavca da popravimo položaj. Nadamo se da ćemo naići na razumevanje kad budu donošeni zakoni o organizaciji nadležnosti tužilaštva - kaže Milosavljević.

Povodom izostavljanja iz novog Ustava odredbe da se prilikom izbora tužioca konsultuje s Državnim većem tužilaca, Milosavljević kaže da je ceo Ustav, pa i ta odredba, stvar političkog dogovora.

V. Z. Cvijić

    Opasnost za sudstvo

    Predviđeni reizbor sudija je prilika da se sudstvo očisti od loših kadrova, ali je još veća opasnost da se sudije biraju po političkom ključu, smatraju stručnjaci.

    - Imate jedno sito za sudije, koje ima Skupština u rukama i koje će upotrebiti u skladu sa političkim kombinatorikama. Nije mi jasno zašto sudije bira Skupština, a ne Visoki savet sudstva. Dozvoljen je preveliki upliv Vlade i Skupštine, tako da o nezavisnosti nema mnogo reči - kaže profesor Goran Ilić.

    Zoran Ivošević, nekadašnji sudija Vrhovnog suda i prvi predsednik Društva sudija, smatra da sudstvo može da bude unapređeno novim zakonima, ali da to zavisi od primene zakona.

    - Najveća je opasnost da političke stranke ne postavljaju svoje kadrove. Važno je da izbor sudija bude kavlitetan, a to će zavisiti od novog saziva Skupštine. Ukoliko u reizboru bude nekih grešaka, biće manje zlo nego da ljudi koji su, na primer, krali na izborima nastave da rade - kaže Ivošević.

    Advokat Slobodan Beljanski kaže da je opasnost od političkog izbora sudija veća od koristi da se sud liši loših kadrova u reizboru.

    - Ta opasnost je da partije umešaju svoje prste u taj proces i da na taj način sudije koje budu izabrane izgube dostojanstvo, s obzirom na to da će ih birati političari koji štite svoje interese - kaže Beljanski.


Izvor: Blic

Ne mogu da vjerujem. Pa i prije ustava se dosta uticalo na pravosudje sa strane... a sada kad im je zakon odobrio... bice strasno...

Vojska Srbije je dobila vrhovnog komadanta - Predsednik Srbije. Nema vise idiotluka koji se zvao Vrhovno Vece Odbrane.

Prvi put posle Titove smrti tom vojskom komanduje jedan covek.

Posto se ova i jos par tema preklapaju sa diskusijama o parlamentarnim strankama i izborima, otvorena je nova tema ovde.

Obavezno procitajte prvu poruku na temi!!!

Lock.