1. novembar 2006.
Izveštaj o raspisivanju i sprovođenju referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije

Narodna skupština Republike Srbije je dana 30.09.2006. godine usvojila Ustav Republike Srbije i donela odluku o raspisivanju referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije. Ovakva odluka je doneta, ne samo bez prethodno održane javne rasprave, nego je i poslanicima Narodne skupštine bilo zabranjeno da diskutuju o predlogu Ustava a u njihovo ime su to činili isključivo šefovi poslaničkih grupa. Sami poslanici tekst Ustava dobili su tog dana u 10,00 časova pre podne da bi se nepunih 12 časova kasnije o njemu izjašnjavali.

Odluka o raspisivanju referenduma od 30.09.2006. godine u članu 5. konstatuje da će sprovođenjem rederenduma rukovoditi Republička izborna komisija. Član 13. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi određuje da komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, odnosno u ovom slučaju Narodna skupština. Narodna skupština nije obrazovala komisiju za sprovođenje referenduma u smislu citiranog člana, pa je i u javnosti do kraja refernduma ostalo nejasno da li je to Republička izborna ili referndumska komisija. Narodna skupština je mogla svojom odlukom da poveri poslove sprovođenja referenduma Republičkoj izbornoj komisiji odnosno sadašnjim članovima i zamenicima Republičke izborne komisijie, ali je to moralo jasno i nedvosmisleno biti utvrđeno odlukom. Na ovaj način referndum je sprovelo nenadležno telo.

Istom odlukom prekršen je i član 12. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji utvrđuje da akt o raspisivanju refernduma sadrži datum održavanja referenduma. Međutim, Narodna skupština je odredila dva dana za održavanje referenduma što je suprotno navedenoj odredbi Zakona koji govori o datumu u jednini, dakle o jednom danu.

Ovakvo rešenje dovelo je do toga da su biračke kutije i izborni materijal u noći između 28. i 29.10.2006. godine bili bez zakonitog nadzora.

Članom 12. Zakona takođe je propisano da se aktom o raspisivanju referenduma mora utvrditi teritorija na kojoj se referendum sprovodi. Odlukom Narodne skupštine od 30.09.2006. godine samo je konstatovano da se raspisuje republički referendum bez jasnog naznačenja šta republički zapravo predstavlja. Budući da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i po važećem Ustavu i po predlogu novog Ustava logično bi bilo zaključiti da je referenduma raspisan i na toj teritoriji. Međutim, Republička izborna komisija je prilikom utvrđivanja ukupnog i konačnog broja birača u obzir uzela samo birače iz centralnog dela Srbije, Vojvodine i jednog dela Kosova i Metohije. Na taj način su, sa jedne strane, iz referndumskog procesa potpuno isključeni birači pretežno albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije i time ostavljeni bez mogućnosti da se izjasne o pitanju koje se po mišljenju ustavotvoraca a i odredbama samog Ustava odnosi i na njih. Sa druge strane, na taj način je smanjen ukupan i konačan broj birača a samim tim i cenzus potreban za potvrđivanje Ustava. Imajući na umu konačne rezultate izbora, izvesno je da čak ni po podacima Republičke izborne komisije referendum ne bi uspeo da su svi građani Republike Srbije imali pravo glasa.

Republička izborna komisija je svojim odlukama bitno uticala na to da referendum bude sproveden bez valjanog nadzora. Odlukom od 02.10.2006. godine u opštinske izborne komisije su delegirani predstavnici parlamentarnih stranaka srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini, ali ne svih parlamentarnih stranaka, već samo onih koje su podržale Ustav. Tako su Građanski savez Srbije i Socijaldemokratska unija onemogućeni da delegiraju svoje predstavnike u opštinske izborne komisije.

Isti princip je primenjen i prilikom donošenja odluke o formiranju biračkih odbora, ali je po prigovoru građana Građanskom savezu Srbije i Socijaldemokratskoj uniji ovog puta dozvoljeno da delegiraju 0,8 odnosno 0,4 odsto članova biračkih odbora. Navedene partija nisu prihvatile ovakvu odluku Republičke izborne komisije jer su smatrale da imaju pravo na kontrolu kompletnog referendumskog procesa.

Prilikom raspodele sredstava za vođenje kampanje, političkim strankama koje su se zalagale za uspeh referenduma dodeljeno je, takođe po kriterijumu srazmerne zastupljenosti u parlamentu, 98,80 odsto sredstava dok su partije koje su bile protiv ovakvog načina donošenja Ustava dobile 1,20 odsto sredstava.

Sve ove odluke odslikavaju atmosferu u kojoj je pripreman referendum. Ove odluke ne samo da su suprotne demokratskim standardima, već su u koliziji i sa odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika koji predviđa da sve zainteresovane strane u izbornom procesu imaju pravo učestvovanja u organima koji sprovode i kontrolišu proces. Shodnom primenom na postupak referenduma, Republička izborna komisija je morala da dopusti predstavnicima svih političkih opcija, kako onima koje su za tako i onima koje su protiv predloga novog Ustava, da učestvuju u svim organima za sprovođenje refernduma.

Republička izborna komisija dala je tumačenje po kome čak ni višak listića u biračkim kutijama u odnosu na broj izašlih birača ne predstavlja razlog za poništavanje glasanja na tom biračkom mestu po sili zakona. Naime, po odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika, opštinska izborna komisija je dužna da po prijemu zapisnika sa viškom listića poništi glasanje na tom biračkom mestu, raspusti birački odbor i imenuje novi, te da odredi novi datum glasanja na tom biračkom mestu. Ovim tumačenjem to je moguće samo na osnovu prigovora građana ali oni ne mogu imati uvid u zapisnik o glasanju pa takve prigovore ne mogu ni ulagati čime je bitno narušena zakonitost izbornog procesa.

Isti organ doneo je i odluku da se odredbe o predizbornoj, odnosno predreferendumskoj tišini neće primenjivati. Na taj način je još jednom prekršen Zakon o izboru narodnih poslanika a u cilju da se vrši pritisak na birače da izađu na referendum i izjasne se u skladu sa trenutno većinskim mišljenjem u Narodnoj skupštini.

Republička izborna komisija je odluke, tumačenja i preporuke selektivno objavljivala u Službenom glasniku Republike Srbije čime je javnost dodatno isključena iz referendumskog postupka. Na taj način su građani, birači, koji su u zakonu aktivno legitimisani da izjavljuju pravne lekove bili onemogućeni u tome jer nisu imali način da pravovremeno saznaju za te odluke.

Iz svih napred navedenih razloga, Liberalno demokratska partije je tokom glasanja na reprezentativnom uzorku od hiljadu biračkih mesta organizovala, preko svojih aktivista, praćenje izlaznosti. Ovakav način je mogao da pokaže samo broj ljudi koji su se pojavili na biračkom mestu a ne i rezultat samog referenduma, odnosno koliko birača je uopšte glasalo. To, naime, znači da je broj građana koji su ušli na biračka mesta koje su evidentirali aktivisti LDP-a morao biti veći od broja birača koji su glasali. Podaci o izlaznosti koje su objavljivali Republička izborna komisija i Liberalno demokratska partija sve do 29.10.2006. godine u 18,00 časova su se poklapali a tada je došlo do velike razlike u tim podacima. Prema podacima LDP-a ukupan broj građana koji su ušli na biračka mesta tokom dva referendumska dana je 49,70 odsto upisanih u biračke spiskove.

Tokom samog izjašnjavanja uočene su brojne nepravilnosti od kojih navodimo samo najdrastičnije i najzastupljenije a koje su bitno uticale na tok i ishod referenduma. Primera radi, dozvoljavano je glasanje licima bez ličnih isprava, čak je i telefonskim putem obavljano glasanje, glasalo se za članove porodica i komšije, ista lica su više puta glasala jer nije bilo obeležavanja sprejom, vršeni su pritisci na birače. Mnoga biračka mesta su ponovo otvarana posle isteka roka za glasanje, neko je glasao u ime preminulih lica, a vidan je i veliki broj lica koja su navodno glasala kod kuće zbog bolesti. Neki članovi biračkih odbora su i sami zaokruživali listiće i ubacivali ih u biračku kutiju. Najveći broj uočenih nepravilnosti dešava se u nedelju, 29.10.2006. godine između 14,00 i 20,00 časova.Kontrolori LDP-a su maltretirani kako od strane članova biračkih odbora tako u nemalom broju slučajeva i od strane policije.

Zbog svih navedenih nepravilnosti, članovi LDP-a podneli su preko 3.000 prigovora a oko 2.000 prigovora nisu mogli da predaju jer opštinske izborne komisije nisu želeli da primaju prigovore ili nisu radile, iako su bile u obavezi da dežuraju 24 časa po završetku glasanja.

Najzanimljiviji primer za gornje navode je snimak emitovan na televiziji B92 29.10.2006. godine na kome se jasno vidi da je građanima na biračkom mestu 29 u Opštini Stari Grad u Beogradu omogućeno da glasaju bez ličnih dokumenata. Na istom snimku vidi se da je obeležen kažiprst leve ruke, a ne desne, kako to zakon nalaže.

Na biračkom mestu broj 8 – Dom omladine u Srpskom Itebeju, Opština Žitište, zaokružena je da je glasala Ana Krstić koja se nalazi na privremenom radu u inostranstvu, po izjavi njenog sina Draga Krstića.

Na biračkim mestima 79 i 80 – Novo Selo, Niš, oko 18,00 časova je došao autobus s oko 50 ljudi koji su glasali bez ikakvih dokumenata a zatim su otišli ka sledećem biračkom mestu.

Na biračkom mestu Majur 2 u Jagodini, oko 19,50 časova organizovano je došlo 20 ljudi koji su i pored upozorenja da su već glasali ponovo glasali.

Na biračkom mestu 43 – Stari Grad – Beograd, birački odbor je u 19,30 časova otišao u kućne posete iako je to dozvoljeno samo do 17,00 časova.

Direktor Osnovne škole Aleksa Šantić u Sečnju Milorad Vujović glasao je za sebe i svoju ćerku.

Biračko mesto 11 – Surdulica, jedan birač je glasao za celu porodicu.

Biračko mesto Starina Novak – Palilula, jedan birač je glasao u ime pokojne majke i brata.

Biračko mesto Lužnica – Kragujevac, jedan birač je glasao u ime pet ljudi.

Biračko mesto Ćuprija 5, jedan birač je glasao šest puta.

Za sve gore navedene nepravilnosti LDP poseduje podatke o imenima građana ali ih ne objavljuje zbog bezbednosti svojih aktivista.

Biračko mesto Ribare 3, Majur 1, Tabene 1 i Tabene 3 – Jagodina, nepoznate osobe u crnom zatamnjenom džipu su u nedelju popodne donosile još izbornog materijala.

Poslanik DSS-a Vojislav Andrić je u Loznici išao od vrata do vrata i pretio biračima.

Biračko mesto Zelengora 5 i 6 – Kraljevo, članovi biračkih odbora sami su zaokruživali listiće i ubacivali ih u kutiju.

Biračka mesta 19,20,25 – Palilula, glasalo se i posle 20,00 časova iako nije bilo birača ispred biračkog mesta.

Biračko mesto 55 – Novi Beograd, biračko mesto je otvoreno u 06,30 časova.

Biračko mesto u Osnovnoj školi Čegar – Opština Pantelej - Niš, aktivista LDP-a Miloš Grozdanović priveden u policiju zato što je stajao na 50 metara od biračkog mesta i kontrolisao ulazak birača na biračko mesto.

Biračko mesto 14, Jabuka – Pančevo, kontrolor LDP-a Saša Bujkovski napadnut je fizički od strane pristalica SRS-a i tom prilikom mu je pocepano odelo.

Iz svih napred navedenih razloga, pravni tim Liberalno demokratske partije smatra da referendum za potvrđivanje Ustava Republike Srbije nije organizovan i sproveden u demokratskoj i zakonitoj proceduri niti zvanični rezultati koje je objavila Republička izborna komisija odgovaraju stvarnoj volji građana Srbije.

u Beogradu, 31.10.2006. godine Pravni tim LDP-a

mislim da je krsenje zakona i to sto nema izborne tisine{iako je rik rekao i da su ta pravila dopustena}...malo iritira po ganglijama kad na svakih 15 minuta na svakoj televiziji iskace poruka tipa :"idite i zaokruzite DA"gore od spama....mrlja na izglasavanje ustava je stavljena,i politicari treba toga da su svesni i da se stide !!!...

Лудице једне, па устав је успео са 90 и кусур процената подршке!!!
Као што неко рече остало су традиционални апстиненти којих имате свугде у свету, давно умрли, одсељени, и наравно вас 3-4 % бојкоташа! Поједите се мукице!!!

Ustav je uspeo sa 4 i kusur procenata ukradenih glasova (dokazano)

Kako nema, pa do petka uvece su reklamirali cini mi se. Kasnije u toku nisi video nijednu reklamu. A i to je normalno kada su sve politicke stranke bile za ustav, tj. sve vece neseparatisticke stranke.
I skini taj potpis, sta ti znaci to kada to nece se ikad desiti i koji su "Vojvodjani" narod, ja nisam jos cuo za to.

Celog vikenda je trajala beskrupulozna kampanja manipulacija i laži nekakvim vatrometima i ostalim pričama za zaostale.
Međutim građani Srbije nisu zaostali zato je bilo potrebno da se pokrade referendum da bi uspeo.

U preambuli novog Ustava Srbije naglašen status Kosmeta: Država srpskog naroda

U novom Ustavu Srbija se definiše kao država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama

BEOGRAD - Ustav Srbije, o kome se građani izjašnjavaju na referendumu, u preambuli sadrži rješenje da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni dio teritorije Srbije, koja je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive.

Srbija se definiše kao država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrijednostima.

Ustavom se utvrđuju državni simboli, zastava Republike Srbije koja se koristi kao narodna zastava i kao državna zastava, a himna je svečana pjesma "Bože pravde" .

U Srbiji su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.

Ustavom se država organizuje na principima podjele vlasti, jedinstvene  teritorije, nepovredivih granica, regionalizacije, decentralizacije, odvojenosti crkve od države, zaštiti nacionalnih manjina, dijaspore i međunarodnog  prava.

Ustav garantuje da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu,  zabranjuju se svi vidovi diskriminacije, kao i ropstvo.

Prema Ustavu, svako ima pravo na pravično suđenje, a da krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovječnosti ne zastarijeva.

Građanin nije dužan da, protivno svojoj vjeri ili ubjeđenju, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.

Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, navedeno je u tekstu Ustava.

Takođe, jemči se pravo nasljeđivanja, u skladu sa zakonom, kao i pravo na rad.

U Ustavu je utvrđeno da ekonomsko uređenje u Republici počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnih privrednih subjekata i drugih oblika svojine. 

Najvišim državnim aktom uređuju se položaj i nadležnosti Skupštine, predsjednika Republike, Vlade, državne uprave, vojske,  sudova i javnih tužilaštava, pokrajinske i lokalne samouprave.

Mandat predsjednika Republike traje pet godina, a predsjednik se bira na neposrednim izborima.

Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji prijedlog je izabran za poslanika.

Ustanovljava se Visoki savjet sudstva, Državno vijeće tužilaca, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana.

Nadležnost Ustavnog suda se proširuje na ispitivanje usklađenosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom, ustavnost zakona prije stupanja na snagu, odlučivanje o ustavnim žalbama.

Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.

Vojska se može upotrijebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine. Vojska je pod demokratskom i civilnom kontrolom.

O promjeni Ustava odlučuje Narodna skupština, a građani na referendumu većinom od izašlog broja birača te promjene potvrđuju. 

USTAVNI ZAKON

Za sprovođenje promjene Ustava donosi se Ustavni zakon, dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ovaj ustav rezultat je usaglašavanja dva predložena teksta.

Jedan je, u ime vladajuće koalicije - DSS, G17 plus i SPO-NS, uputila Vlada Srbije, a u taj tekst uključeni su neki amandmani SRS-a. Drugi tekst izradila je ekspertska grupa koju je okupio predsjednik Srbije i DS Boris Tadić.

AUTONOMNE POKRAJINE

Republika Srbija ima Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i

Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija.

Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, a vrste i visina izvornih prihoda određuju se zakonom. 

Izvor: Glas Srpske

Kako su strani mediji izvještavali o referendumu


Strani dopisnici sa lica mjesta konstatovali da je u prvom planu referenduma određivanje prema statusu Kosova i Metohije, prije nego bilo koja druga ustavna rješenja

RUSKI elektronski mediji izvijestili su juče da je u Srbiji nastavljen referendum o potvrđivanju novog ustava, naglašavajući da je jedna od njegovih glavnih odredbi da je Kosovo i Metohija neodvojivi dio Srbije i da je prvog dana glasanja najveći odziv birača bio upravo u južnoj pokrajini.

Kako je javio dopisnik Tanjuga iz Moskve, ruska novinska agencija Itar-Tass prenijela je izjavu šefa izbornog štaba Koordinacionog centra Kosova i Metohije Nenada Popovića da je odziv Srba prvog dana u nekim oblastima premašio 90 odsto.

- Rezultati referenduma na Kosmetu su odlični, danas će biti još bolji - prenijela je ruska državna agencija Popovićevu ocjenu.

Britanska medijska kuća Bi-Bi-Si, pak, prenijela je ocjenu savjetnika srpskog premijera Vladeta Jankovića da je donošenje novog ustava kao "nov početak, imajući u vidu član jedan (Ustava), u kome stoji da je Srbija država zasnovana na evropskim principima i vrijednostima".

- (Ovo) je izraz naše posvećenosti Evropskoj uniji i nade da ćemo joj se u skorijoj budućnosti pridružiti - dodao je Janković.

Srbija glasa bez zanosa na referendumu za novi ustav, komentariše u jučerašnjem izdanju  "Monda" dopisnik ovog lista iz Kosovske Mitrovice.

Izvještaji o referendumu o novom ustavu Srbije u francuskim medijima su usredsrijeđeni na prikaz političke podjele između pristalica izlaska na referendum i onih koji ga bojkotuju.

Dopisnici sa lica mjesta konstatovali su da je u prvom planu referenduma određivanje prema statusu Kosova i Metohije, prije nego bilo koja druga ustavna rješenja.

U političkoj lepezi koju daje "Mond" na jednoj strani su stavovi koje predstavljaju Aleksandar Vučić i Ivica Dačić iz Radikalne i Socijalističke stranke, a na drugoj bivši šef savezne diplomatije Goran Svilanović i student filozofije iz Kosovske Mitrovice, koji predstavljaju one koji novi ustav doživljavaju kao povratak na Miloševićevo vrijeme i smatraju da je Kosmet izgubljen.

"Međunarodna zajednica je potvrdila da ishod referenduma u Srbiji neće imati posljedice po pregovore o budućem statusu Kosmeta", piše specijalni izvještač francuskog lista iz Kosovske Mitrovice, dodajući da se uprkos tome Albanci u pokrajini "plaše da su različiti izbori manevri Beograda da odloži okončanje pregovora predviđeno do kraja godine".

"Referendum o novom ustavu ima male šanse da razriješi krizu u kojoj se zemlja nalazi", komentariše dopisnik Radija Frans enternasionala (RFI) iz Srbije.

Izvor: Glas Srpske

USTAV NA MI­TROV­DAN

HO­ĆE li pred­sed­nik Skup­šti­ne Pre­drag Ma­r­ko­vić pro­gla­še­nje Usta­va pam­ti­ti i po imen­da­nu svog si­na Ja­ko­va? Ili će se To­mi­slav Ni­ko­lić sva­ke go­di­ne pri­se­ća­ti ka­ko je te 2006. na dan svo­je kr­sne sla­ve išao i na sve­ča­nu sed­ni­cu par­la­men­ta? Ovo dru­go je iz­ve­sni­je. Jer, ve­ći­na "ti­pu­je" da će dr­žav­ni akt bi­ti pro­gla­šen na Mi­trov­dan, 8. no­vem­bra, a ne tri da­na ra­ni­je na Sve­tog apo­sto­la Ja­ko­va.
Ra­di­ka­li i so­ci­ja­li­sti već su po­sti­gli do­go­vor: po­sla­ni­ci tre­ba da se oku­pe sle­de­će sre­de i apla­u­zom pro­gla­se Ustav ko­ji su gra­đa­ni već usvo­ji­li na re­fe­ren­du­mu. To­mi­slav Ni­ko­lić i Ivi­ca Da­čić, ka­ko je sa­op­šte­no iz SRS, sma­tra­ju da po­sle to­ga tre­ba što pre do­ne­ti ustav­ni za­kon, za­ko­ne o voj­sci, pred­sed­ni­ku Re­pu­bli­ke, vla­di, mi­ni­star­stvi­ma...
- Tre­ba po Sve­tom Di­mi­tri­ju da bu­de ustav, a ne po ne­kom od nas, jer tre­ba baš mno­go to­ga u ži­vo­tu da ura­di­mo da bi Sr­bi­ja pam­ti­la nas - ob­ja­snio je Ni­ko­lić za­što je Mi­trov­dan pra­vi dan za sve­ča­nost.
U po­sla­nič­kim gru­pa­ma Skup­šti­ne Sr­bi­je svi su nam po­tvr­di­li da, bar za­sad, na tom ni­vou ne­ma ni­ka­kvih kon­sul­ta­ci­ja oko da­tu­ma za pro­gla­še­nje Usta­va. Tvr­de da se ni Mar­ko­vić ni sa kim ni­je kon­sul­to­vao pre na­ja­ve da će "uči­ni­ti sve da sve­ča­nost bu­de 5. no­vem­bra".
- Ne­mam ni­ka­kvih in­for­ma­ci­ja ka­da će Ustav bi­ti pro­gla­šen, a pret­po­sta­vljam da se kon­sul­ta­ci­je oko da­tu­ma vo­de na ni­vou stra­nač­kih vr­ho­va - ka­že Mi­loš Ali­gru­dić, šef po­sla­nič­ke gru­pe DSS. - Što se me­ne ti­če, ne­mam ni­šta pro­tiv ni 5. ni 8. no­vem­bra. U sva­kom slu­ča­ju, ustav­ni za­kon ne mo­ra da se usvo­ji u da­nu ka­da Ustav bu­de pro­gla­šen.
Od­re­đi­va­nje da­tu­ma i tek­sta ustav­nog za­ko­na, me­đu­tim, bi­će u uzroč­no-po­sle­dič­noj ve­zi. Jer, po­no­vo je po­tre­ban kon­sen­zus svih stra­na­ka i dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na za usva­ja­nje ustav­nog za­ko­na, a 167 gla­so­va ne­ma ako se, re­ci­mo, SPS i SRS, na­lju­te što Ustav ne­će bi­ti Mi­trov­ski.
- Iz­ve­sni­je je da sve­ča­nost bu­de 8. no­vem­bra, jer je sve pre to­ga isu­vi­še ra­no. Kon­sul­ta­ci­je o ustav­nom za­ko­nu ni­su za­vr­še­ne, a po­tre­ban je kon­sen­zus kao oko Usta­va - ka­že Žar­ko Ob­ra­do­vić, pot­pred­sed­nik SPS.
Pre­ma ne­dav­no iz­me­nje­nom skup­štin­skom Po­slov­ni­ku, Ustav se pro­gla­ša­va na po­seb­noj sed­ni­ci, ko­ju sa­zi­va pred­sed­nik pa­r­la­men­ta. Me­đu­tim, za da­tum će mo­ra­ti da se pi­ta ve­ći­na, bez či­jeg "da" ne­ma ni ustav­nog za­ko­na.

UZ DO­GO­VOR SVIH
ŠEF kan­ce­la­ri­je Vla­de Sr­bi­je za sa­rad­nju s me­di­ji­ma Sr­đan Đu­rić re­kao je da bi Ustav mo­gao da bu­de pro­gla­šen 8. no­vem­bra, ali da će kon­sul­ta­ci­je o da­tu­mu usle­di­ti tek po­sle sa­op­šta­va­nja ko­nač­nih re­zul­ta­ta re­fe­ren­du­ma. Re­zul­tat do­go­vo­ra mo­gao bi da bu­de - Mi­trov­dan­ski ustav.
Đu­rić je pre­ci­zi­rao da će, po­što RIK sa­op­šti re­zul­ta­te, bi­ti odr­ža­ne kon­sul­ta­ci­je pred­sed­ni­ka Vla­de, Re­pu­bli­ke, Skup­šti­ne i svih po­li­tič­kih stra­na­ka o da­tu­mu pro­gla­še­nja.

Izvor: Vecernje novosti

Ко губи тај се и љути...

па сви смо викали и да је Мило покрао референдум па су на крају сви прихватили резултате, више  нико и не причао о уставу....
само још Чедица жели да се избатрга из сопствене летаргије...мученик ,скреће пажњу на себе као мало дете којег сви игноришу...