samo se nadam da ce nas rusi zaobici sa gasovodom i onda veselje

Изгледало је да неће бити непосредних последица кад је 1908. Аустрија анектирала Босну и Херцеговину. Беч је тиме јасно прекршио Берлински споразум из 1878, док су протести Русије и Србије били узалудни. Шест година касније знате шта се десило окупатору. Немају тевтонци и саксонци вечити монопол на издавање дозвола за прекрајање граница! Грузија је добар пример!

Jasno, uz to malko isporucivala oruzje Hrvatskoj, pomoc braci Slovenskoj 

Србија у руској сфери утицаја
Sep 1st, 2008 | Од Инфо-Служба | Категорија: Политика

Русија има „привилеговане интересе” у државама са којима се граничи, али и у онима са којима је повезана пријатељским и посебним историјским односима, рекао је руски председник Дмитриј МедведевСрбија је једна од земаља у којима Русија има „привилеговани интерес”, може се закључити из објашњења руског председника Дмитрија Медведева о основама спољне политике Москве која је, како је рекао у интервјуу за највеће руске телевизије, базирана на пет принципа.

Прва четири су поштовање основних принципа међународног права, мултиполарност светског поретка, став да Русија не жели ни конфронтацију са другим земљама, ни изолацију, и безусловна заштита живота и достојанства руских грађана „где год се они налазе”. Пети принцип, по Медведеву, гласи да и „Русија, као друге земље света, има области у којима има привилеговане интересе”.

„У тим областима постоје државе с којима нас традиционално повезују пријатељски срдачни односи, историјски посебни односи. У тим областима ми ћемо радити врло пажљиво и с тим државама, нашим блиским суседима, развијати пријатељске односе”, изјавио је руски председник, а затим на питање новинара да појасни да ли су „приоритетне области” заправо територије које се граниче с Русијом рекао: „Да, наравно, оне које се граниче с Русијом, али не само оне”.

Србија се свакако кандидује за земљу из описа Медведевa – бар по ставкама „традиционално пријатељство” и „историјски односи” – али је занимљива још једна реченица коју је он изговорио и која би такође могла да се односи на политику Москве према Београду.

„Ми ћемо такође штитити интересе наше пословне заједнице ван граница земље”, рекао је елаборирајући четврти принцип спољне политике (заштита руских држављана) и запретио да ће на сваки „агресивни напад бити одговорено”.

Речи председника звуче веома различито од оних које су пре пет година изговарали други високи званичници Русије у време кад је решено да се руски војници повуку из састава Кфора (Руси су, подсетимо, били први страни војници који су ушли на територију наше јужне покрајинеу јуну 1999, а повукли су се у јулу 2003).

Маја 2003. министар одбране Сергеј Иванов рекао је да је одлука о повлачењу руског контингента донета јер се „ситуација на терену поправила” и да ће, уосталом, „та операција ускоро прећи у полицијску фазу”. Нешто пре тога, генерал Анатолиј Квашњин, начелник генералштаба руске војске, рекао је да је одржавање војске на Балкану скупо за Русију – износило је нешто мање од тридесет милиона долара годишње.

Охрабрена успехом у Грузији, Москва сада шаље поруку да се више неће повлачити и да ће оштро бранити своје интересе тамо где их пронађе (дефиниција председника Медведева о „привилегованим” интересима и областима могла би да се односи и на Кубу, на пример), али није јасно да ли ће моћи да издржи трку за превласт на простору Евроазије и да истовремено спречи јачање сепаратистичких тежњи у сопственој држави.

У Србији је за овакву политику за сада добила подршку опозиције, чији представници у изјавама за „Политику” тврде да је добро бити у руској сфери утицаја.

Тако Драган Тодоровић, из Српске радикалне странке, каже да први корак ка томе треба да буде усвајање нафтно-гасног споразума и да Русија не само да треба да узме Србију у сферу својих интереса, већ такву праксу никада није ни требало да прекида.

„Најбољи доказ за то јесте оно кроз шта смо прошли деведесетих година када је Русија била на силазној путањи. Када је Србији било изузетно тешко у вези са Косовом и Метохијом, Русија је својим принципијелним ставом допринела да независност призна мањи број држава, иако је најављивано да ће то учинити више од сто земаља”, објашњава Тодоровић.

Он не очекује да ће Русија после признања независности отцепљене грузијске покрајине Јужне Осетије променити политику према Косову.

Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић сматра да је „нормално” да Србија буде у сфери руског утицаја као што већ представља поље интереса Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Он истиче да Србија мора бити отворена за све те три конгломерације великих економских и политичких сила.

„Не видим зашто би се Србија опирала утицају Русије ако се не опире утицају ЕУ или САД. Што се Русије тиче, политички утицаји су посебно интересантни, а све више и економски. Свака економска сила заинтересована да улаже у Србију је добродошла. Русија нема никакве политичке захтеве за то као што ЕУ или САД траже да се Србија одрекне дела територије да би је задржали као предмет економског улагања. У томе је тренутно предност Русије”, наводи Самарџић. Према његовом мишљењу, Србија најпре треба да потпише гасни споразум са Русијом, а затим да се ослободи предрасуда да са Истоком не треба трговати и сарађивати као што се сарађује са Западом.

А. Маринковић - В. Радомировић

——————————————————————–

RUSKE DIPLOMATE SARAĐUJU NA REALIZACIJI INICIJATIVE SRBIJE


BEOGRAD , 5. septembra (Tanjug) - Rusija je od samog početka podržavala inicijativu Srbije da Generalna skupština Ujedinjenih nacija od Međunarodnog suda pravde zatraži konsultativno mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin, dodavši da, prema njegovim saznanjima, ruske diplomate u Njujorku aktivno sarađuju na realizaciji te inicijative, uključujući i rad sa trećim zemljama.

Konuzin je u intervjuu sutrašnjim "Novostima", na pitanje da li je u interesu Rusije da se, u ovom trenutku - posle priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije - pred ovim sudom razmatra nepovredivost granica Srbije, odgovorio da ne vidi razlog za povezivanje ovih pitanja.

"Srbija jeste predmet nasilne podele njene teritorije, uprkos volji naroda i vlade, uz kršenje međunarodnog prava, Povelje UN, i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Beograd ima puno pravo da štiti svoje nacionalne interese. S druge strane, rusko priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije izazvano je gruzijskom oružanom agresijom protiv naroda koji žive u zemlji, uključujući državljane Rusije, i napadom na ruske mirovne snage", naglasio je Konuzin.

Navodeći da su "time prekršeni poznati sporazumi iz 1994. godine, desetine rezolucija Saveta bezbednosti UN o Gruziji i drugi međunarodno-pravni akti", on je naglasio da "i Srbija i Rusija štite međunarodno pravo" i da je upravo to i prva tačka od pet principa ruske spoljne politike, koje je predsednik Dmitrij Medvedev izneo 31. avgusta.

Ruski ambasador je ocenio da Srbija posle nedavnih događaja u Gruziji i priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije može da očekuje jačanje pritiska na nju, sa ciljem da se odrekne suvereniteta nad Kosovom.

Kad je reč o Sporazumu u oblasti gasne i naftne privrede između Srbije i Rusije, Konuzin je ocenio da "inicijativa o preispitivanju Protokola o osnovnim uslovima kupovine od 'Gaspromnjefta' akcija u kompaniji NIS, koji je bio potpisan 25. januara ove godine u prisustvu lidera dve zemlje, neće doprineti niti ubrzanju ispunjavanja obaveza dve strane, niti jačanju poverenja među njima".

On je rekao da se u Sporazumu ne pominje krajnji rok do kojeg pomenuti ugovor mora da bude ratifikovan, ali da "u pomenutom protokolu piše da ugovor o kupovini NIS-a treba da bude sklopljen u najkraćem roku, u svakom slučaju najkasnije 31. decembra ove godine", dodavši da polazi od toga da je što brža ratifikacija Sporazuma u interesu obeju strana.

Na pitanje mogu li se još menjati pojedinačne stavke iz ugovora, poput cene koju će "Gazpromnjeft" platiti za preuzimanje paketa akcija NIS, Konuzin je odgovorio: "Dokument je potpisan, i u ime Vlade Republike Srbije. Sporazumi treba da se ispunjavaju, to je norma međunarodnog prava."

Ruski ambasador je rekao da je njegova nedavna izjava kojom je apelovao da se Sporazum o gasu što pre usvoji, bila "reakcija na oštru diskusiju koja se pokrenula u javnim krugovima, u štampi (...) o ratifikaciji Sporazuma".

"Izneo sam svoje mišljenje o mogućem izlazu iz nastale situacije. Ova mišljenja sam preneo Vladi i Narodnoj skupštini. Mišljenje prijateljske Rusije bilo je dočekano sa poštovanjem. Sa istim takvim poštovanjem ruska strana se odnosi prema mišljenju i odlukama bliske nama Srbije", dodao je on.

Na pitanje da li Rusija očekuje podršku Srbije za svoju politiku na Kavkazu, Konzin je odgovorio: "Rukovodstvo zemlje informisano je o ruskoj oceni događaja na Kavkazu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije dalo je zvaničnu izjavu u vezi s tim. Primili smo to k znanju".

"Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim mnogim Srbima koji se obraćaju Ambasadi Rusije i meni lično, sa rečima podrške ruskoj politici. Posebno smo zahvalni dobrim ljudima koji donose humanitarnu pomoć za građane Južne Osetije, koje su povredili meci, vatra, tokom razaranja koje je izvela gruzijska armija", rekao je Konuzin.

(Kraj)

Izvor: Tanjug

Ви се налазите:: www.ruvr.ru / Данас на Балкану / Коментар Ксеније Тошић
ОПОМЕНУТИ МИНИСТРА!

Око учешћа српских официра у војној вежби НАТО у Грузуји развија се права мистична прича. Минулог викенда два заинтересована министарства Владе Србије — одбране и спољних послова – пребацивала су једно на друго одговорност за могуће погоршање односа са стратешким партнером. Интересантно да се све то одвијало на страницама познатог по својим прозападним ставовима издања „Блиц“.
Дакле, у суботу, под изненађујуће категоричним насловом — „Шутановац тражи да Јеремић одустане од вежбе у Грузији“ – „Блиц“ пише: «Министар одбране Драган Шутановац упутио је јуче писмо премијеру Мирку Цветковићу у коме од њега тражи да предложи Министарству спољних послова да промени одлуку о учешћу припадника Војске Србије на вежби НАТО у тој земљи“. Иначе, одлука је, ако је веровати „Блицу“, била донета у децембру прошле године, што би значило већ после муњевитог рата на Кавказу.
Пажљиви посматрач одмах би поставио низ питања. Прво – какве везе све то има са Министарством СПОЉНИХ послова? Друго – откуд то да се министар одбране, који се већ мал те не отворено залаже за придруживање Србије НАТО-у, тако забринуо због „спољнополитичке ситуације у региону Кавказа“? И треће – да ли у Београду заиста не знају да је за потписивање стартешког енергетског споразума између наших земаља, који је, иначе, изазвао бурно незадовољство у прозападним владиним круговима, заслужан управо Вук Јеремић? И ето сада, „Блиц“ представља Јеремића као последњу препреку на путу укидања одлуке о учешћу Србије у натовској вежби у Грузији. Смешно. Односно, било би смешно, да је реч о нечем што је мање опасно по билатералне односе Србије и Русије.
Идућег дана, у недељу, исто издање, под далеко неутралнијим и још непотврђеним насловом – „Српски војници не иду у Грузију“ – објављује реакцију Министарства спољних послова. „Тврдње да је Министарство спољних послова одлучило да припадници Војске Србије учествују на НАТО вежби у Грузији представљају најобичнију дезинформацију“, пише „Блиц“, позивајући се на неименовани извор из тог министарства. „Истина је да наши војници неће ићи у Грузију и ми смо о томе обавестили амбасадора Русије у Београду“. Даље, исти извор саопштава да је учешће војника из Србије на вежби у Грузији предвиђено је Индивидуалним програмом партнерства са НАТО који је усвојила Влада Србије. Детаље овог програма, укључујући и учешће на вежби у Грузији, у већини је предложило Министарство одбране. Истовремено, извор „Блица“ тврди да је „Министарство спољних послова након сукоба на Кавказу у писменој форми доставило негативно мишљење о одласку наших војника у Грузију“.
У принципу, без обзира што до сада још нема званичне потврде да је Србија отказала учешће у овој натовској авантури, питање се може сматрати затвореним. Али остаје једна неразјашњена околност — ако је од самог почетка био јасан апсурд прве публикације, све са пребацивањем одговорности на Јеремића, зашто се овај текст уопште појавио? Да ли је неко заиста помислио да ће у Москви у то да поверују?
Не, наравно. Једноставно, у Београду користе сваку ситуацију за дисквалификацију конкурената. Конкурената, што је карактеристика демократије на српски начин, из своје странке. А млади и храбри министар Јеремић многима дође као кост у грлу.
Зашто? Има доста разлога, али ја ћу навести само пар њих. Предлажем један краћи преглед његових изјава из разних периода. Дакле,
- „Односи са Америком тешко могу бити лошији него што су сада. Могу само да се поправе“;
- „Србија је уморна од извињавања и од тога да се само у њу упире прстом“;
- „Ако Европа не испуни своја обећања Србији у врло блиској будућности, постоји озбиљна стратешка опасност од оживљавања деструктивног“;
- „Помислите на етничко чишћење више од 250.000 Срба током операције 'Олуја'“;
- „Црногорско признање независности Косова је нож у леђа Србији“;
и, најзад, једна од последњих је и ова, о суседној Босни: „Бизарно је и нелогично да држава која је протекторат и којом управља међународни представник постане чланица Савета безбедности УН“.
Говорити истину је лако и пријатно, рече један јунак Булгакова. Тако, изгледа, мисли и Вук Јеремић, али заборавља да то у нашем „политкоректном“ свету није баш уобичајено. Поменуте земље се нађу увређене. А онда траже коме у Берограду да се пожале како је то непримерено, како понашање министра Јеремића не погодује европским аспирацијама Србије и како би младог министра требало бар опоменути. И често се нађу такви, увек спремни да разумеју осећања западних партнера и покушају да испуне наручено. На тај се начин, по мом личном мишљењу, и појављују текстови као онај са почетка наше данашње приче.

27.04.2009

I sta oce vise ti Rusi, shebali su Gruziju i sta vise da se prica, zavrsena stvar. Il strahuju da ih nece Gruzija napasti 

Srpsko-Ruski odnosi u potpunosti će se popraviti onda kada ta dva slavenska bratska plemena koja su se stjecajem okolnosti kroz povijest zblizavala i udaljavala jedno od drugoga, a u svojoj osnovi su uvijek tezila jedno drugome zbog drugih stvari koje su ih vezale priznaju jedno drugime da su braća ii da ih veže puno više od povijesnih okolnosti

Jebiga, ako i Lukašenko nije hteo da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, jasno je da su Rusi malo preterali. Ovakvo ponašanje Rusije je jedan od razloga što je Zapad osvojio sve slovenske i druge zemlje koje bi po nekoj zdravoj logici trebalo pre da sarađuju  i koordinišu sa Rusijom kao jednom slovenskom zemljom. Dobro, tu je i RKC koja je uvek vukla slovene katolike prema zapadu, ali kad je u pitanju Gruzija, radi se o jednom pravoslavnom narodu sa kojim Rusija jednostavno ne sme da se bahato ponaša. U redu, napali su zaštićene zone, Rusi ih polupali, ali nije trebalo da priznaju nezavisnost pobunjenih pokrajina. Kulturna i nešto političke autonomije, plus malo politike štapa i šargarepe, i stvari bi se sredile. Daš narodu mir i priliku da normalno živi, da vidiš kako ratna rešenja gube na popularnosti. Ovako je zapad nahuškao Gruzijce, a Rusi to iskoristili za pokaznu vežbu svoje trenutne vojne moći. Glupo je to i neće pomoći povezivanju zemalja Istočne Evrope sa Rusijom, a to bi Rusima trebalo da bude glavni cilj, što je verujem i osnovni motiv interesa zapada za Gruziju. Ovi naši pajseri umesto da iskuliraju i pozovu na kompromis, idu da se šlihtaju EU učestvovanjem na tim vežbama koja su čista provokacija na račun Rusije. Al dobro ... opšte mesto je da našim "državnicima" pamet nije jača strana.

Pa, sta mislis zasto je Vrasavski Pakt doziveo takvu sudbinu kakvu je doziveo i na kraju nestao ?



eee , pa pare su pare i nacionalnost ne poznaju...