Ruski orden Dostojanstvo za patrijarha Pavla
17:31 BEOGRAD, 7. maja (Tanjug) - Predsednik Međunarodne lige za zaštitu ljudskog dostojanstva i bezbednosti iz Rusije Vladimir Valentinovič Varenikov predao je danas u Dvoru Srpske patrijaršije orden Dostojanstvo, koji je ta međunarodna organizacija dodelila patrijarhu srpskom Pavlu. Kako je objavljeno na sajtu Srpske parvoslavne crkve, orden je u ime patrijarha primio episkop Atanasije, vikar patrijarha srpskog Pavla. (Kraj)

Шта ће Србији помоћ Русије, кад дајете све што Запад тражи!


Директорка Центра за изучавање савремене балканске кризе у оквиру Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова, која се деценијама бави српским и балканским темама, у интервјуу за „Ало!“ симболично описује ситуацију у Србији речима да „нам кућа гори, а ми читамо упутство о гашењу пожара“.

тадић

Она сматра да нам тек предстоје невоље у Санџаку и да за „попустљивост“ у вези са Косовом Србија неће бити награђена.

-Нема сумње да је Санџак ново жариште сукоба. При том, ви сами распаљујете проблеме и у Војводини, и у Санџаку. Чини се неспорним да ако пристанеш на уступак једној страни, другој страни дајеш знак да то можеш учинити и други, трећи, четврти пут…

Мислите да су догађаји у Санџаку повезани са Косовом?

-Све територије са већинским албанским становништвом у Србији, Македонији, Црној Гори и Грчкој само чекају сигнал како би пошле путем Косова. Тај сигнал ће добити када Косово стекне статус независне државе, што ће неизоставно водити ка стварању „велике Албаније“. Штета што је Србија пасивна поводом тога. На будућим покољењима Срба ће бити да размрсе то што су запетљали данашњи српски политичари.

Шта је најпаметније што би Београд могао да уради у вези са Санџаком?

-Какав савет бисте дали човеку чија је кућа у пламену, а он седи у фотељи и чита књигу о начинима гашења пожара?! Треба да узме кофу са водом и позове суседе у помоћ!

Може ли Србија и даље да рачуна на подршку Русије?

-Ако Србија упорно прави уступке у питањима о Косову, Војводини, Санџаку, зашто вам треба подршка Русије?!

Како Москва гледа на то што је Београд прихватио захтев Брисела и изменио резолуцију о Косову у УН-у?

-Москва је реаговала суздржано, потврђујући своју позицију о неприкосновености Резолуције 1244. Међутим, поставља се питање зашто је толико дуго требало подржавати Београд, када је Србија решила да се одрекне своје позиције? Мени је искрено жао што Србија није искористила то што је на њеној страни била Русија и што је било могуће још дуго не признавати независност Косова. Ипак, на крају крајева, то је ваша земља и на вама је да решите да ли ћете дати део своје територије.

Да ли је, како неки тврде, Србија недавно усвојеном резолуцијом у УН-у фактички признала независност Косова?

-На први поглед, нова резолуција не носи у себи непосредну претњу за Србију, она је неутрална, безуба, буквално никаква. Ипак, има у резолуцији једна нијанса на коју би требало обратити пажњу. Текст у коме се говори о наставку дијалога између Београда и Приштине српска средства јавног информисања преводе као дијалог између страна, а на Западу тврде да је у питању дијалог између две државе. Узалуд је Србији да тврди да не признаје независност Косова, одговориће јој да у њеној резолуцији нема ни речи о томе. И у преговорима ће покушати да поставе ствари као да се говори о дијалогу две независне државе.

Шта Србија може очекивати од Европе после својих уступака?

-Вероватно се Борис Тадић сагласио са изменом резолуције зато што је на преговорима са Кетрин Ештон разматрао питања заштите споменика културе, српских енклава, можда аутономије за северни део Косова, Косовску Митровицу. Ипак, не треба заборавити да ЕУ никада није била „прва виолина“ при решавању балканских питања, према томе, да ли Срби треба да се надају поштовању договореног? Мислим да ће ипак одлучујућу улогу имати САД. У сваком случају, тако је било до сада. Па зар нема НАТО на Косову својих интереса - војну базу „Бондстил“, која није под контролом ниједне међународне организације? Осим тога, не решити питање у корист Албанаца после толико година појачаног притиска, за САД би значило губитак престижа, тим пре јер се процес сувише одужио и давно изашао из рока који је предвидео Вашингтон. Није за поверовати да ће Србију брзо примити у ЕУ. Њу, истина, желе да награде за попуштање, али не знају на који начин.

Колико вам реално делује прича да ће доћи до поделе Косова?

-Зашто уступити Србији део територије Косова, када ће она ионако све дати? Да, још уз то, неће пожалити ни Санџак, Прешево, Бујановац, Медвеђу, као и све што буду тражили…

Подметање Енглеске и САД

-У последње време у Србији и Русији је дошло до веома добре сарадње у многим областима економије, науке, војној сфери. То није могло оставити Запад равнодушним. Вас су тако дуго уништавали, а ви сте настојали да осигурате подршку Москве и, штавише, да водите самосталну политику. Због тога је циљ САД и Енглеске да наруше ову сарадњу, обећавајући у замену идилу након приступања ЕУ. Они ће учинити све да бисте ви одустали од „Јужног тока“, од руског Центра за ванредне ситуације у Нишу, предложиће приступање НАТО… А то не може да не утиче на руско-српске односе.

Г. Симоновић

Prevod na Ruski: Rusija gori, Sojgu na godisnjem 


Obeco Zirinovski desetak dobrovoljaca, ako se ne napiju 

Podrzace u obliku strogih protesta u UN-u i pruzice moralnu podrsku 

Rusija je pre svega prihvatila američku globalnu dominaciju, ali imaju stav kao Francuzi u vreme kad su napustili Nato, ajd da budemo dobri, al da nam prčkate po našim interesima koji uvažavaju i vaše. Rusija pokušava se osovi na kolena posle tehničkog nokauta90ih. Pre sve moraju da se približe Poljacima i Ukrajincima, što će sa ovima prvima ići mnogo teže. Ako bi to uspeli i uz konitinuani ekonomski razvoj koji vidimo u poslednjih 10-ak godina, stvari bi se mnogo popravile u vezi ruske pomoći Srbiji. To je igra koju Rusi moraju da odigraju sami, a nama je najbolje da se u ovom trenutku ufulamo onako na kurvanski u EU i Nato, i to da sa Grcima pre svega malo lobiramo po pitanjima od zajedničkih interesa, a njih ima.

Међувладина комисија РФ и Србије о могућностима снижења цена за руски гас
Тагови: Вести
 
   
28.10.2010, 10:36
   

Учесници девете седнице међувладине руско-српске комисије о трговинско-економској и научно-техничкој сарадњи размотриће данас у Москви проширење споразума о слободној трговини, давање кредита српској железници и могућност снижења цена за гас. У седници ће учествовати вицепремијер и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и шеф Министарства за ванредна стања РФ Сергеј Шојгу, који су и копредседници међувладине комисије.

Gas nam je najskuplji vid grejanja ove zime. Bratski nema šta 

Stvar je u tome da Rusi nemaju bas velikog interesa za Srbiju osim da se pridruze "svetskom" kapitalu pa da pokupuju jos nesto u Srbiji i naravno da sa time obrcu pare i zaradjuju. Za gas i naftu ne moraju da se boje, ionako Srbija mora da kupuje energente a Rusi ih imaju na izvoz.

Српска деца у козачкој школи за ратнике

"У Русији постоји 2.500 клубова, којима је циљ да децу науче разним, па и ратничким вештинама и помогну им да духовно сазру", каже козак Александар Кравченко, добровољац у српској војсци током последњег рата.



И ВАМА СУ ПОТРЕБНИ ОВАКВИ КЛУБОВИ: Александар Кравченко, добровољац у српској војсци током последњег рата
Прича како су српска деца у извиђачким камповима у Сибиру, пре две године, подучавана борилачким и војним вештинама: да склапају и расклапају оружје, бацају бомбе и ножеве, усталасала је домаћу јавност.
 
Тим поводом, огласили су се и српски психолози, социолози, правници, па чак и тужилаштво, које преиспитује цео случај. Махом, сви су сагласни у једноме - реч је о "злоупотреби деце", и треба поставити питање кривичне одговорности оних који организују те активности, као и оних који тренирају децу.

Оптужбе су, конкретно, стигле на рачун руских домаћина Сверуског покрета "Косовски фронт" и војно-патриотског удружења "Стјаг", на чијем је челу Александар Кравченко, козак и бивши руски добровољац у рату на простору БиХ деведесетих година, као и на рачун Удружења ратних ветерана српских земаља 1990-1999 "Патриотски фронт", преко којих су српска деца путовала у Русију...
 
С друге стране, није тајна да у Русији постоји око 2.500 војно-патриотских клубова широм земље у којима се обучавају деца, а иза којих стоји руска држава и црква. Трагом приче, екипа "Вести" посетила је један такав клуб на североистоку Москве, присуствовала је обуци, разговарала са децом, родитељима, свештеником, инструктором...

Униформе српских војника

У патриотском клубу "Дружина добровољаца" постоји и музеј руских добровољаца. На зиду фотографије и исписан кратак историјат. Ту је генерал Михаил Черњајев, који се борио и у српско-турском рату, а ту су и савремени руски борци који су учествовали у борбама на простору бивше Југославије деведесетих година. У застакљеним полицама смештене су униформе српских војника, ордење и други војни реквизити.

На пространом платоу, недалеко од метроа и станице Бибирево, уздиже се новоизграђена, али још незавршена црква. На први поглед, изгледа као да храм још није заживео. У порти нас дочекује наш домаћин - Александар Кравченко. Бетонским степеницама се спуштамо у цркву.

- Храм се још гради, биће посвећен Свим московским светителљима - на течном српском објашњава нам Кравченко. - Црква нам је дала простор за вежбање, а
обично је у другим клубовима све скромније. Овде вежбамо од 2006. године.
 
Беседа са оцем Андрејем
 
Док пролазимо ходником, одједном се "отворио" простор и у ваздуху се осетио мирис тамјана и воска. Људи се у тишини моле испред олтара. На зидовима иконе. Схватамо, да црква, ипак, живи. Настављамо даље до следећих врата, и улазимо у фискултурну салу. На наше опште изненађење - празна је: нема деце. Питамо: где су?

- Они су у просторији поред, тренутно имају беседу са оцем Андрејем. То није час веронауке на којем само уче о свецима већ права беседа. Они овде воде беседе, и духовно сазревају - каже Кравченко.
Мали војници: Деца воле да слушају беседе оца Андреја
Одмах потом он се осврнуо на актуелне вести које стижу из Србије, на приче о војним камповима широм Русије у којима се деца подучавају ратним вештинама.

- Већ осам година објашњавам, али људи у Србији никако не могу да схвате. То нису кампови, то су клубови! Наш основни циљ јесте да склонимо децу са улица.
Попут сваког часног војника, Кравченко преузима одговорност на себе и када је реч о оптужбама које стижу из Србије.

- Осећам се кривим због тих дешавања у Србији, јер сам лично ја покренуо ту причу у вези са српском децом. Претпоставио сам да то може бити добро и за Србију. Није овај вид обуке ништа ново, нису то Руси измислили, то је постојало и кроз историју српског и других словенских народа.
 
Енглески извиђачки систем је био сличан овоме што ми сада радимо. И овај систем у Русији је настао осамдесетих година, у совјетско време, од ветерана рата у Авганистану. Ово је наш покушај да спасемо децу да не постану алкохоличари, криминалци, наркомани, чак и политички екстремисти, што је у Русији сада проблем - објашњава наш саговорник.
 
Родитељи презадовољни

На питање да ли је неко од родитеља имао притужбе на његове методе рада, наш саговорник Александар Кравченко одговара: - У мојој пракси, за осам година рада, није било ниједне. Било је неких несрећних случајева, што свугде може да се деси, али то се врло ретко дешавало.

Кад кажем несрећан случај, мислим на то кад се дете удари, падне, повреди или кад се деца међусобно потуку - искрено одговора Кравченко, отац шесторо деце: две ћерке и четири сина, који такође пролазе ову обуку.

Овај начин рада, по Кравченковим речима, показао је велику ефикасност, Црква је то благословила, прихватила и активно учествује у томе.

- Од 2002. године почео сам да показујем и српском православном и патриотском друштву како је лепо то што ми радимо и сматрао сам да би и Србија то могла да примени. Након неколико година пронашао сам људе којима је то постало интересантно. У овом случају, ради се о ветеранском "Патриотском фронту".
 
Природне игре рата
 
У војно-патриотској "Дружини добровољаца" на Бибиреву обука се одвија свакодневно, али Кравченко због обавеза у "Стјагу" и "Косовском фронту" децу обучава само петком.
 
Његов задатак је да их учи борилачким вештинама, стрељаштву, првој помоћи, преживаљавању у природи.



Малишани на часу топографије
 
- Обука је прилагођена узрасту детета. Имамо децу од четири године, од седам година, а имамо и студента Богословије. Препоручујем да деца оно што ја предајем почну да уче од девете године, али било је случајева да су долазили и млађи.

Ових клубова у Москви и целој Русији има много и често организујемо између њих и такмичења. За дечаке у том узрасту је сасвим нормално и природно да се играју рата. Иако смо ми пацифисти, не можемо никако тога да се ослободимо - додаје Кравченко.

Прекидамо разговор и улазимо у суседну учионицу. За катедром - отац Андреј, а у клупама, обучени у војне униформе седе дечаци различитог узраста и једна девојчица. Управо су завршили беседу. Окупљају се око стола, ваде мапе и компасе. Јасно је - на реду је час топографије.
 
Већина њих нам признаје да им се од свега на обуци највише допада да склапају и расклапају "калашњиков" или пуцају у мету.
 
Кравченко нас одводи до угла собе и сандука у којем стоји оружје. Вади "калашњиков". Чак је и лаику јасно да се ради о оружју специјално намењеном за обуку.
 
Расклапа га и показује оквир, а затим и цев. Све је заливено - метак се не може ставити у шаржер, нити проћи кроз цев. Вади потом ваздушну пушку са којом старија деца на часу стрељаштва пуцају у мету.

За то време, деца су већ завршила час топографије и деле се у две групе. Део њих пажљиво служа предавање о првој помоћи. Запиткују предавача и активно учествују у разговору. Друга група прелази у фискултурну салу. Стају у став мирно и слушају Кравченкове наредбе. Почињу козачке игре!
 
Дечаци се рву, добацују моткама, боре се на најразличитије начине. Рекло би се, то је својеврстан тест физичке спремности, снаге, издржљивости, вештине. Родитељи провирују, посматрају из прикрајка и задовољно се смешкају...
 
Напуштамо "Дружину добровољаца"... Дечаци остају да се баве борилачким вештинама. С друге стране зида, људи се и даље моле.
 
Фрка после геј параде у Београду

- Одлазио сам често у Србију, ишли су и неки козаци и показивали смо чиме се баве наши клубови. И неке српске цркве су показале интересовање, али с обзиром на тренутна дешавања у Србији нећу рећи о којој епархији је реч. И све је било уреду до 17. или 18. октобра, после геј параде у Београду, када је почела ова фрка. Ипак, наставићемо сарадњу са Србијом - каже Александар Кравченко.

Достојни хришћани

По завршетку беседе, разговарамо и са оцем Андрејем.
- Увек је важно да разумемо људске вредности и какве вредности треба да стекнемо, како бисмо били достојни хришћани. Омладина која долази у наш храм и наш патриотски клуб води духован живот, долази на исповест и овде решава нека лична питања.
Данас је много изазова и искушења и сходно томе настају питања како реаговати, шта чинити даље, како градити односе у породици и у друштву. Веома је пријатно што се деца интересују за таква питања и не иду корацима порока, наркоманије, алкохолизма. 
Они се истински труде и старају да буду Божја чеда, патриоти своје домовине и да у исто време поштују своје родитеље. Сва деца овде долазе добровољно и са усхићењем.

  Русија купац четири петине укупног извоза свежег воћа из Србије
   PDF    Штампа    Ел. пошта
субота, 19. март 2011.

Михаљевић: Русија главни купац српског воћа, извоз јабука дуплиран

Из Србије је у Русију током 2010. године извезено укупно 130.000 тона воћа, а у пласману на то тржиште доминирале су јабуке чији је експорт лани готово дуплиран, изјавила је данас Тањугу Евица Михаљевић из асоцијације "Плодови Србије".

Михаљевићева је рекла да је у 2010. години око четири петине укупног извоза свежег воћа из наше земље остварено на тржишту Русије. Она је прецизирала да је прошле године на руско тржиште из Србије извезено 90.000 тона јабука, што је за безмало 100 одсто више него у 2009.

Лани је у Русију извезено и 18.000 тона шљива, 8.500 тона брескви, 1.500 тона кајсија, 2.800 тона трешања и 2.000 тона сувих шљива, навела је Михаљевићева, додајући да је у ту земљу из Србије пласирано и 2.000 тона замрзнутог воћа, укључујући шљиве и кајсије.

Пут руског тржишта из Србије је "отишло" и 9.000 тона поврћа (купуса, лука, шаргарепе...), додала је Михаљевићева.

Она је указала да простора за повећање извоза Србије у Русију има у пласману свежег и замрзнутог поврћа, замрзнутог воћа, свежих трешања и кајсија...

- Потенцијали руског тржишта су огромни", нагласила је представница "Плодова Србије", уз напомену да руско тржиште може да "прогута" све што је квалитетно и добро спаковано, уз испуњавање неопходних стандарда.

Ради се и о изузетно захтевном тржишту, између осталог и по питању садржаја хемикалија у воћу и поврћу и хигијенским условима, указала је Михаљевићева.

(Тањуг)

Путин: Русија спремна да помогне Србији у развоју нуклеарних технологија за медицину
Тагови: Вести

   
23.03.2011, 19:11
   
Одштампајте прилог    Испричајте пријатељу    Додати на блог

Русија је спремна да помогне Србији у развоју нуклеарних технологија за медицину, изјавио је премијер Русије Владимир Путин на конференцији за штампу после преговора са председником Србије Борисом Тадићем. И рецимо данас, у сфери атомске енергетике, спремни смо да разрадимо систем, да испоручимо опрему и да направимо центар за производњу радиоактивних изотопа у медицинске сврхе, истакао је руски премијер. Осим тога, Русија може да припрема спрске стручњаке у тој области.