Вечерње новости: Заокрет Србије у војној сарадњи са Русијом            
субота, 25. август 2012.

После више година млаких контаката Србија направила заокрет у војној сарадњи са Руском Федерацијом. Москва може да помогне у пласману нашег оружја на тржишта која нам нису доступна



Изградња нове фабрике сложених борбених система и руска помоћ у продаји производа домаће војне индустрије знак је промене односа Србије и Русије. После више година углавном формалних контаката, нови ветар са истока могао би Србији да донесе бољи међународни положај, више пара од домаћег оружја и муниције, али и савремена средства која недостају нашој војсци.

Први знак чвршће сарадње двеју земаља стићи ће - са неба. На војни аеродром Батајница већ за који дан слетеће руска акро-група „Стрижи“, која ће бити главна звезда предстојећег аеро-митинга који се одржава поводом стогодишњице српског војног ваздухопловства. Њу чини пет авиона „миг 29“, какве у свом саставу има и ваздухопловство Војске Србије. Коначна потврда да ће Руси у својим авионима доћи у Србију стигла је током посете првог потпредседника Владе и министра одбране Александра Вучића Москви.

Ова посета, између осталог, најавила је и прекомпоновање односа у области одбране двеју земаља. Вучић је од руских колега добио снажна уверавања да ће Русија помоћи Србији у области наменске индустрије. То се пре свега односи на пласирање наших производа на тржишта која нам сада нису доступна.

Кључну улогу би ту могла да одигра компанија „Рособоронекспорт“ која извози руско оружје и која би могла да погура и српску робу. Реч је о снажној фирми, са јаким међународним везама, која је редовни гост на сајмовима наоружања на свим меридијанима. У вези са тим је и најава изградње нове фабрике војне технике, по угледу на некадашњи „Ђуро Ђаковић“ из Славонског Брода, која је била лидер у производњи тенкова.

То је и дало повода за спекулације у Београду и у Москви да би плодови љубави Русије и Србије могла да буду оклопна возила, која би потом била продавана трећим земљама. Како „маћушка“, међутим, прави тенкове који су у самом светском врху, мало је вероватно да би Србија могла ту да нађе своје место.

Да би Србија могла да има користи од јачања сарадње са Русијом, али и да је још рано за прогнозе о њеном обиму, сматра војни аналитичар Александар Радић.

- Капацитет овог приближавања видеће се када буду јаснији правци спољне политике нове владе - сматра Радић. - Рационално је искористити руску подршку, али је и питање колико смо ми способни да се наметнемо. Јачање односа је важно и због руске технике коју користи наша војска. То је нама потребно и добро је што ћемо приликом набавке имати могућност да бирамо између робе најбољих произвођача и са истока и са запада.

Од опреме „зделане в СССР“ Србија данас користи ловачке авионе „миг 21“ и „миг 29“, који су од 2006. до 2008. године ремонтовани у руским фабрикама. Како су ове летелице, међутим, на ивици технолошког живота, рука са истока могла би да буде пресудна за будућу одбрану неба. На руској техници заснива се и комплетан систем противваздушне одбране земље, јер су ракетни системи „нева“ и „куб“ такође њихов производ.

Да би куповина руских авиона за Војску Србије могла да буде тек један од резултата заокрета у односима двеју земаља сматра и професор Факултета политичких наука Предраг Симић. Чвршћа сарадња са Московом у свим областима, па и на плану оружја, њега не изненађује.

- То је јасно наговештено у кампањи пред изборе - подсећа Симић. - Приближавање Москви не мора априори да значи и удаљавање од ЕУ, али је чињеница да је у порасту број грађана Србије који не гледају благонаклоно према Бриселу. Русија је, са друге стране, велико тржиште које би могло да да ветар у леђа и домаћој одбрамбеној индустрији.

Симић напомиње да ће и на ово питање утицати будућност Косова - место где се сударају интереси Русије и САД.

- Није спорно да нам је у сваком погледу, па и војном, потребан савезник са дубоким џепом. А то углавном није добро - закључује Симић.

Да нам је новац потребан, ипак, потврђује процена да је за модернизацију машина и опреме шест фабрика наменске индустрије у Србији потребно око 100 милиона евра. Тек тада бисмо могли да уђемо у озбиљнију утакмицу производње оружја и муниције са страним фабрикама.

- Ефекти те инвестиције осетили би се веома брзо, јер је реч о фабрикама које 95 одсто производа извозе, а неупоредиво мање увозе сировине - каже Раде Громовић, директор предузећа „Застава оружје“ из Крагујевца. - Просечна старост машина у „Застава оружју“ је 39 година и зато је тешко пратити конкуренцију која ради на најсавременијој опреми.

Громовић напомиње да фабрике не могу саме да обезбеде инвестиције, већ им је неопходна помоћ државе. Фабрике „Слобода“, „Крушик“, „Младост Лучани“, „Прва искра“ и „Први партизан“ из Ужица, уз „Застава оружје“, једино тако могу да размишљају о повећању производње.

Није тајна да минулих година између министарстава одбране Русије и Србије није било запажене сарадње. Због тих „прохладних“ односа са Москвом српска војска, тако, месецима није могла да добије резервне гуме за своје „мигове“. У Москви су, наиме, Драгана Шутановца доживљавали као министра који жели да Србију што више приближи НАТО.

НАЈВИШЕ ОД ХЛАДНОГ РАТА

Упркос финансијској кризи у свету, извоз оружја је 2011. достигао историјски максимум и прешао је 71 милијарду долара. Највише од завршетка Хладног рата. Русија је по извозу на другом месту, одмах после САД. Лане су Руси продали оружја и војне технике за више од 12 милијарди долара. Највише пара Руси су зарадили од продаје војне авијације. Најтраженији је ловац ”СУ-30”. Доста су тражене и подморнице класе „кило“, разне фрегате и ракетни чамци. Постоји велико интересовање и за много хваљене системе ”С-300”. Ове године Русија очекује да ће извести оружја и војне технике за 13,5 милијарди долара.

ТРИ НИВОА ТРЖИШТА

Шансу за зараду на светској пијаци оружја Србија би уз подршку Русије могла да потражи између три нивоа. Најскупље оружје и технику продају Американци, Немци, Британци и остале најразвијеније земље, које и саме купују најскупље. У другом кругу је Русија и земље које нису ни богате ни сиромашне, и наоружање могу да плате новцем, кредитом или робом. Трећи круг чине државе које купују кинеско оружје, које је најјефтиније и најлошије

Р. Драговић - Б. Влаховић

(Вечерње новости)

Мирослав Лазански: Руси и Срби на војном плану            
субота, 25. август 2012.

Одбрамбена политика Србије са новим властима и новим министром одбране полако се диверзификује, може се чак рећи и да се уравнотежава. Наиме, нови министар одбране Александар Вучић у једној од својих првих изјава на новој функцији врло је децидирано рекао како Србија неће улазити ни у НАТО ни у ОДКБ, да ће остати војно неутрална сходно ранијој резолуцији српског парламента. Занимљиво је да та изјава није одмах дочекана „на нож” домаћих дежурних атлантиста и лобиста НАТО-а, штавише, примљена је прилично помирљиво. Што би могло да значи да су, или пресахнуле стране донације, или је стигао тренутак помањкања идеја како даље лобирати, или је у питању креирање нове медијске и сваке друге стратегије како на мала врата увући Србију у НАТО па се тражи предах? Јер за сада се показало да то није ишло, зачудо Срби и даље памте 1999. годину и агресију НАТО-а.

Ипак, не бих да грешим душу, бивши председник Србије господин Борис Тадић рекао ми је у мају 2010. године у башти амбасаде Србије у Москви, било је то одмах после параде уз Дан победе на Црвеном тргу, да „док је он председник Србије, Србија неће улазити у НАТО”. Сведоци те његове изјаве били су тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић, амбасадорка Србије у Русији госпођа Јелица Курјак, и мој уважени колега, стални дописник „Вечерњих новости” из Москве господин Бранко Влаховић. Одмах сам то и као ексклузив-посластицу јавио из Москве, али се то негде успут изгубило, па није изашло...

Наравно, не знам да ли су западне обавештајне службе имале своје микрофоне у башти амбасаде Србије у Москви, тек тадашња изјава Бориса Тадића, без обзира у којем је контексту дата, издржала је тест времена. Уједно је показала да данас, у време модерних технологија, вероватно није препоручљиво такве изјаве давати ни у башти, иако је Винстон Черчил најповерљивије поруке размењивао управо у баштама док је мокрио. По енглеским столетним травњацима.

Диверзификација политике одбране Србије логичан је потез, јер у прошлом периоду клатно је, без икакве користи, исувише отишло на једну страну. Чиста је патологија, или чак перверзија, да војни односи између Србије и САД, односно Србије и НАТО-а, буду много бољи од политичких и економских односа, а да је Србија истовремено војно неутрална држава. То је јединствен феномен у свету, односно такав је статус односа резервисан само за банана државе. Управо на овим страницама пре неколико година осврнуо сам се на изјаве тадашњег амбасадора САД у Београду, у интервју за лист „Одбрана”, у којем он директно сугерише „да Србији не требају ни борбени авиони, ни тенкови, већ само неколико хеликоптера за превоз војника”. И нико тада да екселенцију приупита зашто то он тако предлаже.

Србија је члан Партнерства за мир. Као и Русија, као и Белорусија. Лично сматрам да је Партнерство за мир већ неко време политички превазиђен процес. Наиме, кроз то чланство ми сарађујемо са НАТО и посебно са Националном гардом Охаја. То је у реду, али да видимо шта смо кроз тај процес војно профитирали и научили? Док нисмо постали члан Партнерства за мир школовање наших официра на западним војним школама и академијама било је потпуно бесплатно, када смо ушли у Партнерство за мир више није било све бесплатно. Кажемо и говорили смо да тежимо да у војном смислу достигнемо стандарде НАТО-а, јер су то највиши војни стандарди у свету. Који су то највиши војни стандарди у свету може да се утврди само у рату два економски приближно равноправна противника. Са нашом економијом на садашњем степену развоја ми годинама нећемо достићи војне стандарде НАТО-а, барем не у битним сегментима оружаних снага.

Наравно, не треба бити незахвалан за војну бесплатну помоћ коју смо у последњих неколико година добили од САД. Истина, то је далеко мање него што то добија бивша ОВК на Косову, енормно мање него што као економску помоћ сваке године добијају Палестинци. Ускоро као војну помоћ треба да добијемо 30 америчких „хамера”. Румунија ускоро добија, кроз амерички кредит, 48 америчких ловаца Ф-16, блок 50...

Дакле, добро је да сада обновимо војну сарадњу са Русијом. Прошле је године министар одбране Русије у последњи тренутак отказао посету Београду. Зна се и зашто. Уравнотежени војни односи Београда са Вашингтоном и Москвом допринеће бољем међународном третману Србије. Пошто једина валута којом Србија још може да тргује јесте њен садашњи геополитички положај. И њега не треба јефтино продавати.

Покушавам да докучим на шта је то мислио министар одбране Србије господин Александар Вучић када је ових дана у Москви најавио изградњу нове фабрике „сложених борбених система”, а све уз руску, вероватно, финансијску и технолошку помоћ. Руси су пристали да учествују у том пројекту и то је добро. Да ли се ту мисли на фабрику оклопних возила, постојећи „14. октобар” у Крушевцу, требало је деведесетих година прошлог века да настави оно што је некада радио „Ђуро Ђаковић” у СФРЈ. Чак је у Крушевцу произведено седам тенкова за извлачење, за Кувајт, али нису испоручени. Онда су дошле санкције, па бомбардовање 1999. Могуће је да Руси имају економски интерес да се у Србији уз њихову технолошку помоћ производе нека оклопна возила интересантна за трећа тржишта на којима је војна индустрија Србије одавно присутна. Могуће је да су производни капацитети за таква возила у Русији заузети, па је због могућих нових поруџбина најбоље запослити српску одбрамбену индустрију.

(Политика)

Medvedev "aminovao" gas za Srbiju

Izvor: Beta

Moskva -- Rusija i Srbija će zaključiti sporazum o dugoročnim isporukama ruskog prirodnog gasa od 2012. do 2021. godine, objavljeno je na sajtu Vlade Rusije.



Kako se navodi na sajtu http://government.ru/, premijer Dmitrij Medvedev je ukazom odobrio nacrt sporazuma kojim će se isporučivati po pet milijardi kubnih metara godišnje.

Cena po kojoj će Srbija kupovati ruski gas nije navedena u tekstu sporazuma, ali je uslov za isporuke da Srbija do 2014. godine plati stari dug za gas od 30 miliona dolara.

U sporazumu je navedeno da "srpska strana garantuje da će na vreme i u potpunosti platiti za isporuke ruskog gasa", a u slučaju da kasni,
"isporučilac može da jednostrano obustavi isporuke gasa".

"Prirodni gas koji se isporučuje Srbiji, u okviru sporazuma, koristiće potrošači na tržištu Republike Srbije", piše u dokumentu.

U protokolu uz sporazum navodi se da Srbija garantuje da će do kraja 2014. godine vratiti dug Srbijagasa ruskom Gaspromeksportu, u iznosu
od 30 miliona dolara za gas koji je isporučen od novembra 2000. do januara 2001. godine.

Dug će biti vraćen tako što će Srbija svake godine isplaćivati po 10 miliona dolara, pri čemu se prvi deo duga biti isplaćen do kraja 2012. godine, drugi deo do kraja 2013. godine i treći do kraja 2014.

Dugoročni sporazum o isporuci ruskog gasa Srbiji trebalo bi da potpišu Ministarstvo za energetiku Rusije i Ministarstvo za energetiku Srbije, piše na sajtu.

Tokom prošle godine Gasprom je isporučio Srbiji 1,4 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Izvor: B92

Ne kapiram, prosle godine su nam isporucili 1,4 milijardi, a sad je predvidjeno 5 milijardi? Jel smo mi to povecali potrosnju za preko tri puta ili smo nabavljali ranije i sa drugih strana?

Ili copy/paste novinarstvo ili nesto opet mute 

Ma izgleda je to maksimalna kolicina koju mozemo a ne moramo da uzimamo godisnje... I tako sledecih 10 godina...
Naravno idiotski "novinari", svaki drugi internet surfer je bolji od njih, a oni dobijaju pare za budalastine koje pisu...

Opet 1,3 milijarde naspram 5 milijardi, to bi znacilo vise od 4 puta, da su zaokruzili na 2 milijarde dosta je, stim da se potrosilo 1,3 milijarde a zima je bas bila zubata, 5 milijardi bi bilo za ledeno doba 
Ali izgleda je novinar ubacio nesto iz predhodnog teksta sto mu je bilo u cache

срећа па ти је математика јача страна

Ruski oklopnjak sklapaće se u Srbiji

Složeni borbeni sistem, čiju je proizvodnju u Srbiji, uz pomoć Rusije, ponovo juče najavio ministar odbrane Aleksandar Vučić, mogao bi da bude modifikacija nekog od ruskih oklopnih transportera, točkaša, tipa BTR, saznaje nezvanično “Blic”. Najverovatnije bi u pitanju bio unapređeni osmotočkaš BTR-90.



Transporter bi mogao da bude korišćen za opremanje vojske, ali i za izvoz u zemlje u kojima bi mogao da ima bolji plasman ako bi bio predstavljen kao srpski, a ne ruski proizvod. Kao moguća lokacija za proizvodnju ovog vozila spominje se kruševačka fabrika “14. oktobar”.

 



Generalni direktor Mića Rajić kaže za “Blic” da ga još niko nije zvanično kontaktirao u vezi sa mogućom proizvodnjom oklopnjaka u ovoj fabrici.


 - Mi imamo mogućnosti i, ako bi negde to trebalo da se radi, onda bi trebalo da se radi kod nas - kaže Rajić, dodajući da je i on „načuo” nešto o ovom projektu, da ima i neke nezvanične informacije koje ne može da iznosi u javnost, inače, BTR-90 je u Vojsci Srbije dobio najbolje ocene, u poređenju sa finskim transporterom “patrija” i austrijskim oklopnjakom “pandur”.

 

Ministarstvo odbrane je još ranije planiralo da raspiše tender za nabavku oko 200 oklopnih transportera, koji bi bili korišćeni kao borbena vozila pešadije, za prevoz desetak vojnika sa opremom i ličnim naoružanjem.


 Ministar Vučić ponovio je juče na Aerodromu Batajnica da će do kraja godine, u centralnoj Srbiji, sa srpskim kapitalom biti otvorena nova fabrika složenih borbenih sistema i da će Rusija pomoći u plasmanu proizvoda.

 

On je naveo da “već imamo prototipove oružja koje mislimo da sklapamo” i naglasio da će se deo repromaterijala i oružja uvoziti i potom sklapati u složene borbene sisteme.


 - Uveren sam da smo deo kupaca već pronašli - rekao je Vučić.

Karakteristike btr - 90



 BTR-90 prvi put je prikazan 1994. godine. Naoružan je automatskim topom kalibra 30 mm i mitraljezom 7, 62 mm, i automatskim bacačem granata 30 mm. Težak je 21 tonu. Pokreće ga turbodizel od 510 konjskih snaga, na putu može da ide i do 100 kilometara na čas.

Izvor: Blic

Pa ti kao ne znas kako racunaju Srbi