I ja opet ne saznah koje su to firme procvetale nakon sto smo pustili krdo stranih banaka i "investitora" da rade sta oce ovde i piju narodu krv...

па процветале су оне чији су власници из западне европе и америке...они су научили безобразне и лење српске нераднике  реду,раду и дисциплини

Петровграђани и остали банаћани!



http://www.novinar.de/wp-content/uploads/2011/12/%D0%9C%D0%9E%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%92%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%94%D0%9E%D0%9C.pdf

мислиш...зрењанинци?

него...где ли је тај духовни центар свети рафаило банатски? први пут чујем

Духовни центар "Преподобни Рафаило Банатски" отворен је уочи Велике Госпојине, 26. 08. 1997. године. Његово Преосвештенство Г. Хризостом, Епископ банатски, освештао је новоотворени духовни дом, са жељом да овај центар дуго траје и окупља све људе, а пре свега младе, жељне духовних вредности. Овај центар налази се у улици Светосавској бр. 2 у згради која је власништво Црквене општине Зрењанин.

http://www.rafailo.org.rs/duhovni_centar.html
-----------------------------
Петровград- Банат- Србија!
Русија!!!

аха...светосавска...ок
него...хоће ли ме пустити? морам ли да имам крст око врата и бројаницу на руци? да се прекрстим на улазу?

Међународни трибунал за бившу Југославију: Уа, судија!
 
19.01.2012, 19:04

Русија се заложила за затварање Хашког трибунала. Јуче на конференцији за штампу у Москви руски министар иностраних послова изјавио је да је судски орган испунио своје функције, при томе ни издалека не беспрекорно. Министар иностраних послова указао је на политичку пристрасност трибунала, његов неоправдано строг прилаз и необјашњива истражна дејства која се примењују пре свега, ако не и искључиво, према Србима.

Критика на рачун трибунала од стране Москве чује се одавно. Да подсетимо, још 2000. године Сергеј Лавров, тада у рангу сталног представника РФ у УН, указивао је на исполитизованост и очигледно антисрпско усмерење Међународног трибунала.

Заиста, на списку оптужених за ратне злочине у Хашком трибуналу отприлике је тридесетак Хрвата, мање од 20 Албанаца и босанских муслимана, зато број Срба премашује стотину. Како је у низу случајева вршено правосуђе, показује пример председника владе Републике Српске Момчила Крајишника, осуђеног 2006. године на 27 година за злочине против човечности у време рата у Босни и Херцеговини. Говори руски правник Александар Мезјаев.

 

Судија је приликом питања пресуде као доказ о томе да је Крајишник извршо злочин с предумишљајем навео његов цитат: „Сада нам престоји фактички да спроведемо етничку поделу у Босни“. Али на суђењу су била дата сведочења да су ове речи биле изговорене поводом Кутиљјеровог споразума. То је био први велики међународни споразум који је могао да заустави рат у Босни и Херцеговини и он је заиста предвиђао мирно расељавање зараћених народа по етничком принципу. Сматрам да су ове акције судија биле демонстрација снага Трибунала, својеврсна порука оптуженима: можете доказивати било шта, ми ћемо све једно учинити са вама оно што хоћемо.

На конференцији за штампу у Москви као пример не баш беспрекорне делатности трибунала, министар Сергеј Лавров подсетио је на то да је бивши председник Југославије Слободан Милошевић умро у истражном затвору, без обзира на то што су адвокати и лекари молили судије да му се осигура неопходно лечење.

На крају је Међународни трибунал изјавио да је оптужени умро природном смрћу – од срчаног удара. Ипак стручњаци су се однели према том закључку са неповерењем. Између осталог, водећи кардиохирург Лео Бокерија после упознавања са резултатима патолошко-анатомске експертизе, изјавио је да је у случају Милошевића била допуштена груба лекарска грешка и да дијагностика није била извршена у пуном обиму.

Многи експерти су указивали на то да је Милошевић умро пошто је покушајући да докаже кривицу политичара, Хаг зашао у ћорсокак. У ћорсокаку се он налази и сада – случај против лидера спрских радикала Војислава Шешеља никако да се макне са мртве тачке.

Војилава Шешеља већ 9 година покушавају да осуде за злочине 90-их, углавном за ратоборну реторику. Последњих година здравље политичара који се 2003. сам предао Трибуналу, озбиљно је пољуљано. Почетком јануара, по информацијама неких извора, он је преживео клиничку смрт – Међународни трибунал ову чињеницу оповргава. 18. јануара увече Војислав Шешељ био је смештен у болницу због напада тахикардије и артмије, као и наглог пада притиска. Ипак, неколико сати касније српских политичар враћен је у ћелију – холандски лекари су одредили да је Шешељево стање стабилно. Тим поводом Српска радикална странка је зачуђена што се за тако кратко време здравље њиховог лидера нагло побољшало. Потпредседник СРС Драган Тодоровић изјављује да трибунал жели по сваку цену да „убије“ Шешеља. Примере бриге Хашког трибунала о својим осуђенима наводи Александар Мезјаев.

 

Судије одлучују да се спроведе хитан медицински преглед, а ова одлука се извршава, рецимо, пола године касније. Ове чињенице никако се не уклапају у тврђења Међународног трибунала да се Шешељу пружа најбоља медцинска нега која постоји у Холандији. Одлука о томе да га прегледа руски пулмонолог Авдејев такође је половична мера. Да, Шешељу је заиста неопходна помоћ таквог стручњака, али пре свега потребан му је кардиолог. А руског кардиолога никако не пуштају код њега, као ни било ког другог лекара чије би консултације хтео да добије. Мада то стоји у правилима трибунала. А доктори које одреди трибунал не могу чак ни да поставе дијагнозу. Поставља се питање како да се оцењују све те чињенице?

Формално, Међународни трибунал треба да заврши свој рад 1. јула 2013. године, када ће почети да делује структура под гломазним називом Међународни механизам преосталих случајева кривичних трибунала. Ипак Хашки трибунал у свом актуалним виду још није приступио случајевима бившег команданта армије босанских Срба, Ратка Младића, бившег председника Републике Српске Крајине Хаџића, у јеку је суђење бившем председнику Републике Српске Караџићу. Није јасно како ће Међународни трибунал стићи све то да заврши. Зато, како сматра Александар Мезјаев, Хашки трибунал може да очекује само смена назива, а методе рада и антисрпско усмерење ће остати непромењени.

izvor

E. komunisto jedan   

Руски патријарх Кирил: Срби су жртве великих игара
   PDF    Штампа    Ел. пошта
субота, 28. јануар 2012.

Руски патријарх Кирил о мукама нашег народа на КиМ, помоћи из Русије, односима са Ватиканом: "Браћо са Космета, Руска црква, православни руски народ, никада се неће од вас окренути!"

Срби који живе на Косову и Метохији постали су таоци велике геополитичке игре. Уз равнодушан однос многих држава они су присиљени да живе у затвореним енклавама, осећајући свакодневну бригу због непријатељског окружења. Наша браћа по вери имају велику храброст и не остављају своју многонапаћену земљу и светиње, живе као у концентрационим логорима. Не даје им се чак ни основно право на живот. Ту видимо недопустиву неправду, двојне стандарде и лаж политике која декларише приврженост идеалима хуманизма, заштите људских права, а затвара очи пред паклом који су направили екстремисти уз подршку спонзора из иностранства", рекао је патријарх Руске православне цркве Кирил у ексклузивном интервјуу сталном дописнику “Вечерњих новости” у Москви.

Срби са КиМ су се недавно обратили председнику Медведеву са молбом да им се да руско држављанство. Истовремено, обратили су се и вама. Шта бисте у овом тешком тренутку могли да поручите грађанима Србије, а поготово православним верницима?

"Када су исцрпљена сва људска средства и могућности, када се чини да нема никакве наде, тада видимо ту Божју помоћ о којој је Господ говорио апостолу Павлу: “Снага моја извршава се у немоћи”. У историји Русије било је много примера када се земља налазила на граници да буде покорена и уништена. Тако је било 1612, у време нереда и интервенције Пољака, затим 1812. године, кад је ушла Наполеонова армија, па муњевити продор Хитлерове армије на територију СССР. Не једном у историји непријатељ је био близу свом циљу, али Русија је устајала из руина и пепела. У томе верујући човек види Божју помоћ.

Ја немам право да дајем некакве политичке савете косовским Србима. Али ћу им дати савет који је увек актуелан: обраћајте се искрено молитвама господу Богу за помоћ! Заједно са вама молиће се и ваша сабраћа и људи исте вере у Русији, а мислим и сва Васељенска црква".

Они живе под сталним претњама...

"У Јеванђељу господ наш Исус Христос много пута понавља речи “Не бој се!” Страх пред опасностима, пред претњама, природни је човеков осећај. Али, Господ је увек са нама и он данас говори Србима на Косову и Метохији: “Не бојте се!”

Дубоко сам захвалан косовским Србима за писмо које су упутили мени и државном руском руководству, као и руском народу и браћи. То писмо је потписало десетине хиљада људи. Није оставило равнодушним никога ко га је прочитао. Наша су срца дубоко ганута исказом поверења и љубави према Русији у том писму. Као одговор хоћу да кажем: Браћо, Руска црква, православни руски народ, никада се неће од вас окренути! Никакве земаљске користи, никаква промена политичке коњунктуре, неће нас натерати да заборавимо наше многовековно духовно родство!"

Русија у оквирима својих дипломатских и политичких могућности пружа подршку Србима на КиМ. Какву подршку Срби могу очекивати од Руске православне цркве?

"Руска Федерација заиста пружа значајну подршку косовским Србима. Примера ради, руске власти су издвојиле средства која ће се кроз Унеско користити за обнављање цркава на Косову. Та иницијатива заслужује сву подршку. Предузимају се и друге активности, достављена је и хуманитарна помоћ.

Московска патријаршија стално подржава позицију Српске цркве у односу на статус Косова. На међународној арени за заштиту српског становништва покрајине много је направио мој претходник, пресвети патријарх Алексије Други. Конкретно, посветио је тој теми значајан део свог говора пред Европским парламентом у Стразбуру 2007. године. Ја, такође, никада нећу престати да штитим српску браћу у борби за своје право да живе на земљи предака."

Шта сматрате да је нарочито важно?

"Врло је важно да се не запусте светиње на Косову и Метохији. Била би то духовна катастрофа која би нанела озбиљну штету православном наслеђу у Европи. Споменици који немају цену, а које је српски народ направио на Косову и Метохији, биће живи док се у зидинама храмова чује молитва, а у ћелијама се врше монашки подвизи.

Ми смо већ одредили конкретне мере подршке косовским манастирима. Одобрио сам програм активности који ће бити остварен у 2012. години. Много пута сам боравио на Косову и Метохији и сретао се са тамошњим становништвом и као очевидац се уверио у како тешком положају они живе. То што сам видео на мене је оставило јак утисак. Руска православна црква била је и биће солидарна са косовским Србима, а наши суграђани саосећају са њима и ревносно се моле да се што пре среди живот у косовској покрајини. У тој многогласној молитви је и мој глас."

Како оцењујете нове позиве неких црногорских политичара на поделу Српске православне цркве? Бивши премијер Црне Горе Мило Ђукановић недавно је изјавио да ће историја показати праведност његових позива да се подели Српска црква у Црној Гори.

"Историја показује да покушаји било којих политичких снага да праве притисак на Цркву са циљем да се промени њена канонска организација, ни до чега доброг нису довели. На срећу, у Црној Гори је немало здравомислећих политичких делатника који не деле тај став. У фебруару 2009. срео сам се са председником Црне Горе Филипом Вујановићем. Сећам се да је рекао да је за њега Црногорско-приморска митрополија јединствени православни канонски институт у Црној Гори и оценио важност тога што је Митрополија увек духовно усмеравала Србе и Црногорце.

Све православне цркве сматрају Црну Гору делом канонске територије Српске патријаршије и то општеправославно убеђење политичари треба да поштују."

Представници Руске православне цркве у разговорима са представницима Ватикана својевремено су скретали пажњу на то да би било добро да се папа огласи и отворено затражи заштиту споменика и самих хришћана на КиМ. Бивши папа (Војтила) није послушао мудри савет из Москве. Да ли се доласком новог папе променила ситуација?

"Када је почела расправа о косовском проблему Папа римски Бенедикт XВИ, као што је познато, заузео је уравнотежену позицију. Света столица се до сада уздржавала да службено призна тај део Србије као самосталну државу. И више од тога, уочи проглашења независности Косова и Метохије, папа је позвао међународну заједницу да не жури са коначним одређењем статуса те територије, подвлачећи да православни манастири који се налазе тамо имају за Србе посебан историјски и духовни значај.

Буквално, четири дана после проглашења независности Косова, Бенедикт XВИ је примио амбасадора Србије при Светој столици и подвукао да су Срби много настрадали у сукобима последњих деценија и изразио своју забринутост поводом њиховог положаја на Косову. Од тада је више пута говорио о заштити права српске мањине на КиМ."

Како објашњавате да код западних хришћана, католика, није било жеље да се заштите древне православне хришћанске цркве на Косову? Оне су биле попаљене и срушене управо када су на Косово дошли западни миротворци.

"Нажалост, западни свет је у време интервенције НАТО на СРЈ, био изложен интензивној медијској кампањи и у значајној мери био доведен у заблуду. Западна средства информисања месецима су објављивала намерно изопачене информације о “зверствима Милошевићевог режима” против косовских Албанаца, преувеличавајући број жртава “етничких чистки” које је спроводила српска полиција у покрајини.

Ипак, војне активности на Косову изазвале су многобројне, и то не једнозначне, реакције у западном хришћанском свету. Многе хришћане на Западу озлоједили су текстови на бомбама “срећан Ускрс”, које су написали амерички војници. Али, ипак, ред католичких епископа заиста је подржао независност Косова руководећи се тиме да се нису оправдале наде у побољшање живота католика у покрајини.

Други представници западних хришћанских цркава више пута су изражавали забринутост због вандализма војника НАТО и екстремистички расположених албанских бојовника у односу према древним светињама на Косову и Метохији. Зато мислим да не треба окривљавати све западне хришћане за војне акције, јер оне нису биле мотивисане религиозним убеђењима."

Недавно су многи листови објавили информацију о могућем вашем сусрету са папом Бенедиктом XВИ. Инсистирате ли и даље на томе да се прво реше спорна питања, јер у противном тај сусрет не би имао смисла.

"Да. Ја, као и раније, сматрам да услов да тај сусрет буде успешан јесте да буду решена или да се макар енергичније решавају конфликтна питања. Средства масовног информисања истичу искључиво сензационалистички аспект могућег сусрета. А ја управо не бих хтео да се ефект тог сусрета сведе на сензационализам. Да би сусрет стварно био користан за даљи развој односа између Руске православне цркве и Римокатоличке цркве неопходно је да побољшамо атмосферу тако што ћемо решавати постојеће проблеме."

Сарадња Свих Хришћана

У Аустрији је 1997. требало да се одржи сусрет руског патријарха и папе. Из документа који је тада припреман избачен је део о штетности прозелитизма (заузимања територија где раније није било католика), као и о конфликту православаца и унијата у Украјини. Јесу ли сада ближе позиције Москве и Ватикана кад је реч о прозелитизму или је све остало по старом?

"Православно-католички односи у Русији у последњих десет година приметно су се побољшали. Проблем прозелитизма није више тако оштар као деведесетих година када су католички мисионари долазили у Русију да би овде водили активну делатност. Неопходно је да се развијају односи међу православнима и католицима који чувају хришћанску традицију и који имају блиске погледе на личну и социјалну етику, научно-технички прогрес, биоетику и друга питања савремености. Све је актуелнији проблем христјанофобије, прогона хришћана због вере. Мени се чини перспективном и важном тесна сарадња православаца и католика у области заштите права свих хришћана".

Храмови У Украјини

За време бившег папе представници Ватикана често су говорили да они не могу да утичу на гркокатолике (унијате) у Украјини, који су заузели православне храмове. Да ли се ситуација изменила?

" Иако украјински грко-католици на сваки начин подвлаче своју лојалност Римском престолу, они у исто време инсистирају на својој аутономији. Када је 1990. године била формирана комисија са учешћем Ватикана, Московске патријаршије, Украјинске православне цркве - гркокатолици су фактички прекинули њен рад. Ми смо недавно предлагали да та комисија поново почне да ради, али католичка страна се према нашем предлогу понела сасвим хладно. У току регуларних контаката са руководством Римокатоличке цркве ми стално покрећемо питање о решењу ситуације са православним храмовима у западној Украјини. И папа римски и руководиоци одговорних ватиканских конгрегација изражавају разумевање за нашу забринутост, али проблем и даље остаје нерешен."

Бранко Влаховић

(Б92)

Први канал руске државне телевизије о односу САД према Србији
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 01. фебруар 2012.

Петар Толстој
Замислите: председник Србије Тадић иде у америчку амбасаду на – реферисање!

Циљ је приморати Србе да се помире са губитком Косова, које им је одузето силом, у замену им понудити неоствариви сан о уласку у ЕУ и кришом увући земљу у НАТО

Централни дневник Првог канала руске државне телевизије - у аналитичко-иформативној емисији „Воскресное Время“, која се емитује у ударном термину недељом у 21 час а чији је уредник и водитељ Петар Толстој – чукунунук Лава Николајевича Толстоја – посветио је велику пажњу недавно изашлој књизи „Викиликс – Тајне Београдских депеша“.

Факти преносе у целини садржај емисије:

Водитељ Петар Толстој: Дубоки економски проблеми са којима се у скорој будућности морају суочити и Европа и САД, криза у социјалној сфери и признање слома политике мултикултурализма – све то међутим, није препрека да се са манијакалном наметљивошћу подучавају друге земље како је једино исправно да живе. Фаворизовање својих вредности ради постизања конкретних циљева у геополитици – таква је данашња пракса западне дипломатије.

Већ помало заборављена раскринкавања сајта Викиликс од користи су за анализу међународне политике САД према малој европској земљи – Србији. Та анализа је још интересантнија када се повеже са актуелним амбасадором САД у Русији Мајклом Мекфолом, који је више пута у својим књигама и научним чланцима поредио Владимира Путина са Слободаном Милошевићем јадикујући над недостацима демократије у Русији.

У Србији је недавно објављена књига која је изазвала ефекат активиране бомбе – јер њен аутор управо анализира разговоре о демократији и отимању Косова – у чему су главни били Американци, уз пуну сагласност љубоморних чувара европских вредности.

Баранов: На више од сто страница управо ове књиге, објављене у Београду на јефтином папиру, написана је невероватна сага о политичкој издаји и превари. Главни јунаци ове књиге су – представници највишег руководства Србије – земље чија је политика донедавно изгледала необјашњивом и нелогичном.

Идеја књиге „Викиликс – Тајне Београдских депеша“ била је једноставна – изабрати из огромне количине поверљиве америчке дипломатске преписке, објављене на познатом сајту Викиликс, све што је у овој или оној мери везано за Србију. Очигледна разлика између оног што су српски политичари јавно говорили и оног што се реално дешавало подстакла је новинара Николу Врзића да буквално прекопа више од четврт милиона докумената. Резултат је превазишао сва његова очекивања.

Никола Врзић: Депеше које сам објавио необорив су доказ да је за финансијску, дипломатску и медијску подршку доласка на власт у Србији тзв. продемократских снага, коју су својевремено пружили Американци, наше руководство сада приморано да плаћа потчињавањем вољи САД, извршавањем америчких захтева и директива.

Баранов: Целокупна савремена српска спољна и унутрашња политика мртвим чвором је повезана са само три, али зато веома принципијелна питања. То су – независност Косова, чланство у ЕУ и приступање НАТО. Судећи на основу америчких депеша, баш те три позиције су важне и Вашингтону. Циљ је – приморати Србе да се помире са губитком Косова, које им је одузето силом, у замену им понудити неоствариви сан о уласку у ЕУ и кришом увући земљу у НАТО.

Војислав Коштуница је онај на којег је својевремено био пао избор Запада. Било је одлучено да се овом компромисном фигуром замени Милошевић, који је био свргнут током револуције коју су финансирале САД. Међутим, судећи према америчким депешама, благи, скромни и политички непрекаљени Коштуница – који је прво постао председник Југославије а након њеног коначног краха и премијер Србије – није оправдао поверење које му је указао Запад.

Војислав Коштуница: Преломни моменат за мене били су председнички избори 2008. године. Управо тада је постало сасвим очигледно да је истовремено неколико страних амбасадора у Београду било до гуше умешано у наше унутрашње послове. А још, баш тада, актери свих тих прљавих послова не само да су престали да се скривају већ су почели и да се хвале својим успесима.

Баранов: Између председника и премијера Србије дошло је до разговора о приоритетним питањима. „Премијер је одбио да нас упозна са детаљима. Наредних дана очекујемо детаље од председника“ – то је суштина једне од депеша која је била послата у Вашингтон из америчке амбасаде у Београду. Можете ли да замислите – од председника државе очекују реферисање у амбасади.

Борис Тадић – амбициозни политичар, демократа, чим је постао председник, показао се много попустљивијим од свог колеге из демократског покрета. По сва три поменута питања. Без обазирања на Устав Србије.

Врзић: Наше власти стално тврде народу да су привржене принципу војне неутралности земље која је иначе дефинисана законом. Додају да немају намеру да подстичу процес ступања Србије у НАТО. Депеше, међутим, говоре супротно – у поверљивим разговорима Председник се куне функционерима НАТО у своју верност и уверава их да је чланство Србије у НАТО приоритет број 1.

Баранов: У тим истим поверљивим разговорима Тадићу је још пре пет година било јасно стављано до знања да ће Србија пре видети сопствене уши него ЕУ све док не призна независност Косова. Из депеша се види да председника брине само да информација о томе не процури у јавност, јер би њено објављивање могло да упропасти његову председничку кампању, која је била заснована – према саветима тих истих Американаца – на уверавањима да је Тадић једини који може Србију увести у Европу.

Дакле, у тренуцима кад у Покрајини, која је остављена на милост и немилост сепаратиста, десетине хиљада његових суграђана воде свакодневну борбу за преживљавање, кад српске дипломате бију битку по читавом свету за сваку реч на бесконачним преговорима, када Русија због Косова ломи копља у Савету Безбедности УН, председник Србије у поверљивом разговору саопштава да неће бити сметња напорима међународне заједнице у стабилизацији региона – макар ти напори укључивали и неку форму независности Косова.

Марко Јакшић, потпредседник Заједнице српских општина и насеља Косова и Метохије: Убеђивали су нас да је сав проблем са нашим Косовом везан искључиво за Милошевића и да ће сва питања аутоматски отпасти чим победи демократија. Жао ми је што смо тада сами на власт у Србији довели оне који су земљу претворили у колонију којом се управља из амбасада – у првом реду из америчке и британске.

Баранов: Активни учесник свргавања Милошевића и један од лидера косовских Срба Марко Јакшић донедавно је био на челу Клиничког центра у Косовској Митровици. Не тако давно смењен је са тог места, после чега је са великим интересовањем открио своје презиме у једној од америчких депеша са препоруком да га „шутну у задњицу“.

Баранов: Мирослав Лазански се са скепсом односио према објављеним депешама сматрајући их једном од политичких шпекулација све док није прочитао једну о себи. Американци су га означили као окорелог противника ступања Србије у НАТО а Лазански додаје да је његова биографија беспрекорно изнета. Зато сада говори: ако су Американци написали истину о њему, тешко да су лагали и о осталима.

Мирослав Лазански, војни коментатор листа Политика: Коначно сам се уверио да су депеше истините онда када нико од поменутих политичара није чак ни покушао да оповргне оно што је у њима речено. Ред у којем припадници наше елите сваке године на 4. јул чекају на коктел у Америчкој амбасади протеже се на километар. Данас си нико уколико се не налазиш на списку позваних на ту прославу.

Баранов: Ред за прославу у Америчкој амбасади у Београду. По благослову амбасадора Мери Ворлик, долазе министри, високи чинови из Генералштаба, посланици, лидери опозиционих, па и националистичких партија. Општа идила. Депеше, на пример, говоре да је министар у Влади Србије Расим Љајић био тужан што приликом тадашњег свог сваконедељног реферисања није имао да саопшти ништа ново.

Баранов: Међу бројним фасциклама кривичних предмета којима се бави београдски адвокат Горан Петронијевић, једна је посвећена садашњем шефу владине делегације на преговорима о Косову Борку Стефановићу. Америчка депеша где се помиње име овог високог српског дипломате у овој фасцикли је материјални доказ извршеног злочина.

Горан Петронијевић, адвокат: Мене су косовски Срби овластили да поднесем кривичну пријаву против Борка Стефановића под оптужбом за шпијунажу и државну издају. Депеша америчке амбасаде из децембра 2007. године говори да је господин Стефановић изнео детаље тајног плана владе Србије који је требао да ступи на снагу у случају једностраног проглашења независности Косова.

Баранов: Према речима овог адвоката, тужилаштво је примило предмет. Међутим, он ће бити процесуиран само у случају ако садашње државно руководство изгуби предстојеће изборе. Тренутно је ова фасцикла једини реални резултат разоткривања тајни београдских депеша.

Мада је у то тешко поверовати – у земљи која слови као отаџбина ненасилних демократских револуција ни до данас нико од високих функционера који се помињу у овим депешама није изговорио ни једну једину реч у своју одбрану. А што је још интересантније – нико им о њима није поставио ни једно једино питање!

(На емисији радили Јевгениј Баранов, Игор Критсков и Горан Шимпрага)

( Факти)