bravo... interesantno ... ti si profesor istorije?

vidiš kako se svršava kad se spominje da su i među turcima srbi bili elitne vojne jedinice, a te elitne jedinice su prvo bile poražene od turaka a među turcima su odjednom postale elitne

zanima me dali su i tada zvona zvonila s obzirom na to da su turci skoro izgubili?

U zoru 28. jula obe su se vojske postrojile za bitku severno od Angore. Na krilima turskog borbenog poretka nalazili su se konjanici (spahije, akindžije i vazalne trupe). Desnim osmanlijskim krilom, na kojem se nalazila Anadolska vojska, komandovao je najstariji Bajazitov sin Sulejman. Levim krilom, koje je bilo sastavljeno od Rumelijske vojske, među kojima se nalazilo i 5.000 srpskih vojnika sa oko 500-600 teških konjanika, komandovao je Bajazitov zet, Stefan Lazarević. U centru turskog rasporeda nalazila se najjača formacija turske vojske sastavljena od janičara i azapa kojima je komandovao lično sultan Bajazit kao i elitne turske konjice sipai kojima je komandovao Bajazitov drugi sin Mehmed.

Tok bitke može se rekonstruisati samo u glavnim potezima. Turci su napali prvi. Do sudara je došlo najpre između desnog tatarskog i levog osmanlijskog krila. Tatari su odbačeni akcijom srpskih trupa čiju hrabrost ističu vizantijski i persijski izvori. Srpski konjanici rasterali su tatarske strelce na konjima i sudarili se sa tatarskom konjicom koja je pod silnim naletom teško oklopnjenih srpskih konjanika počela da popušta i da se povlači. Za njima je nastupala srpska pešadija. Prema nekim izvorima brzina napredovanja srpske teške konjice je bila tolika da je Bajazit u jednom trenutku, uplašen da će njegovo levo krilo biti odsečeno od glavnine snaga izdao naredbu za njihovo povlačenje na položaje bliže centru turske vojske. Na desnom osmanlijskom krilu trupe tek potčinjenih seldžučkih emirata, koje su odmah prešle na stranu Tatara, počele su da podilaze desnom krilu turskog rasporeda. Potom je usledio snažan napad mongolske konjice koji je u potpunosti razbio desno tursko krilo. Posle izvesnog vremena sva je laka osmanlijska konjica bila razbijena, a Stefan Lazarević odsečen od centra koji je još uvek odolevao tatarskim napadima. Kada je Stefan Lazarević video da turska vojska napušta bojno polje i da dalja borba nema više smisla, odlučio je da se povuče. U toku povlačenja, iako ranjen, probio se zajedno sa svojim oklopnicima do Bajazita kako bi mu omogućio da se povuče. Tvrdoglavi Bajazit, koji je još uvek čvrsto držao centar sa 10.000 janičara, odbio je da napusti bojno polje verujući da ishod bitke još uvek nije odlučen. Kada je ovaj odbio, Stefan se povukao sam prema zapadu štiteći od tatarskih odreda Sulejmanovo povlačenje. Duž ovog puta u blizini Ankare i dan danas postoji toponim Sirp gazi (srpski pobednik) koji svedoči o hrabrosti i junaštvu srpske vojske. Bajazit je na jednom visu nastavio borbu s janičarima do večeri, ali je pri pokušaju da se probije pao s konja i bio zarobljen. Uskoro je umro u ropstvu. Zarobljen je i Grgur Branković, ali je kasnije otkupljen.

svi vazali sudjeluju u borbama svojih gospodara a ja sam učio da su u turskoj vojsci bili janjičari elita a ne srpski vazali ali ako toponimi govore suprotno ko sam ja da to dovodim u pitanje

a i vukovar su napadale elitne jedinice isto tako postoje toponimi

A inače, i ti srpski konjanici bili su manje-više opremljena na isti način kao i spahije...
Toliko o "eliti".

spahije su bili plemenitaši sa bogatim imanjima i jedini su mogli priuštit skupu opremu i konja...