ne nego o velikom i nebeskom narodu - srbima jel tako???

koja je razlika između toga što zavidite i toga da patite od osjećaja manje vrijednosti???
ko god veliča svoje junake i preuveličava svoje žrtve pati od osjećaja manje vrijednosti

Umorni, ne budali vise ljeba ti. Ako nemas sta pametno reci na ovu temu onda nemoj ni postovati.

mali si mali

nauči pa se obrati

Ne moze svako biti i junak , sa tim se covjek treba roditi! Tako je to! Ali zato ja skidam kapu i uvijek cu velicati nase heroje, jer oni to zasluzuju i na to su nas obavezali svojom krvlju!

Tom Gavriliovicu za koga niko nije cuo i njegovim vojnicima je licno nemacki komandant naredio da se podigne spomenik zbog velikog junastva iskazanog prilikom odbrane Beograda.

Vojvoda Zivojin Misic i njegove blistave pobede nad Austrijancima se danas izucavaju u americkim vojnim skolama, a i delegacija jedne od njih je dolazila skoro da obidje njegovu kucu u Mionici.

Kada se posle kosovske bitke mislilo da su Turci porazeni i definitivno oterani iz Evrope, zvonila su zvona na katedralama u zapadnoj Evropi. Verovatno jedinstven slucaj u istoriji katolicke crkve da pozdravljaju pobedu pravoslavne vojske.

Uostalom ne bi trebalo da se prica kako mi imamo komplekse. Navedi ti meni bilo koji drugi mali narod, koji je ucestvovao u toliko dogadjaja kao Srbi. 

Милан Тепић (1957 - 29. септембар 1991), мајор ЈНА, из поткозарског села Комленица.

Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту убојних средстава у селу Беденику у близини Бјеловара. Током повлачења ЈНА из Бјеловара, што је био договор ЈНА, Унпрофора и хрватских власти, евакуација касарне и других војних објеката требала се десити 1.октобра 1991. Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант одбране Бјеловара је на своју руку припремио напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје је нападнута са 2000 војника и после не малих борби заузета.

Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојих формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе, и тако се придружио свом давном сународнику ресавском војводи Стевану Синђелићу.

Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као "нестали". У одређеном часу војницима је наређено да се повуку од главног објекта - на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је заробљеник - командир страже Ранко Стефановић.

Мајор Милан Тепић је проглашен народним херојем.

Слава им

na West Pointu se izučava i taktika Viet-Minha i juriš Zulu ratnika Šake Zulua... Šta ti to govori?

Zvona u katedralama zapadne Europe zvonika su za svakojake pizdarije... doduše, za ovo o Kosovskom polju nisam znao, ali moguće... zvonila su zvona i za rumunjsku vojsku... pa šta onda? Ako ti je zvonjava zvona mjerilo...

Šta je uopće to "mali narod"? Koji su to mali narodi? Mali brojem? Mali rastom? Zar Srbi spadaju u "male narode"?

To što ti ne poznaješ povijest nekog drugog "malog naroda" ne znači da oni nisu sudjelovali u važnim događajima, bitkama itd...

Budite malo realniji... Balkan je bio i uvijek će bit (oprostite na izrazu) "šupak Europe" i nikoga nije briga šta se ovde dešava dok god sranje ne prijeđe neke granice...

Šta koga boli patka za obranu Beograda, bitku na Kosovu, bitku kod Sigeta, bitku kod Siska...

Kao što reče Bismarck "Cijeli Balkan nije vrijedan jedne izgubljene noge pruskog vojnika"

daj dulek molimte smiri se, "kad se mislilo da su turci pobijeđeni"

stvarno si ga izvalio, a šta je bilo kad se saznalo da nisu pobijeđeni???

meni se čini da tebi još zvoni

a za tvoju informaciju ti događaji u kojima su srbi sudjelovali bitni su samo srbima i nikom više, svaki mali narod ima neke događaje u svojoj povijesti koji su za njega bitni ali samo za njega i za nikoga više

u svjetskim pa i u europskim razmjerima balkanski narodi imaju malo značenje i uvijek su bili pokoreni i osvajani od drugih velikih i jačih naroda a ne obratno

Драгутин Гавриловић рођен је 1882. године у Чачку. Војну академију завршио је 1901. год. Учествовао је у свим ратовима српске војске. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. Умро је 1945. год. у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен.

Говор мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда 1915. год.

У току борби за одбрану Београда 6-7. октобра 1915. године Аустријанци су форсирали Дунав и искрцали се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина али су храбри браници и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 m.

Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.

Око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона, Сремски одред и пред кафаном "Јасеницом" издао следећу заповест:

"Тачно у 15 часова непријатељ се има разбити вашим силним јуришем,
разнети вашим бомбама и бајонетима.
Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
Војници!
Јунаци!'
Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања.
Наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда.
Ви немате више да бринете за ваше животе, који више не постоје.
Зато напред, у славу! Живела Отаџбина, Живео Београд!"

Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.

Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8 октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава.

Између 8-9 октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. год. истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.

dobro je misti

gavrilović je obranio beograd kao što su mnogi generali i zapovjednici branili svoje gradove i to je lijepo i časno od njega i od njih ali to ga ne čini planetarno popularnim niti se izrađuju video igrice na tu temu
on i dalje ostaje samo srpski junak