Policija ušla u Agrokor


Hrvatska Policija potvrdila je danas da sprovodi istragu u Agrokoru na osnovu naloga Županijskog državog tužilaštva u Zagrebu, javili su hrvatski mediji. Zbog zakonskih odredbi o tajnosti istrage Policija nije dala više informacija o slučaju.

Hrvatska radiotelevizija, međutim, navodi da se istraga od srede sprovodi po prijavi koju je predsednik Sabora Božo Petrov iz Mosta kao građanin podneo protiv vlasnika Agrokora Ivice Todorića i uprave koncerna.

Petrov je prošle sedmice izjavio da je podneo prijavu protiv Todorića na osnovu onoga "što se dalo čuti u medijima".

"Ako je Todorić čist, on će to dokazati. Neka institucije odrade svoj posao", rekao je Petrov.

Kako su pisali mediji, Petrov je prijavu podneo zbog navoda o lažiranju finansijskih izveštaja.

Hrvatski Sabor izglasao je danas Zakon o vanrednoj upravi u trgovačkim društvima od sistemskog značaja za državu koja su suočena s teškoćama u poslovanju, poznatiji kao Leks Agrokor.

Zakon omogućava postupak vanredne uprave u kompanijama koje imaju više od milijardu evra duga i 5.000 zaposlenih. Postupak može da pokrene ili vlasnik kompanije ili poverioci, uz saglasnost vlasnika, a poverenika imenuje država.

U okviru Agrokora u Srbiji posluju Merkator S, Idea, Roda, Dijamant, Frikom, Kikindski mlin, MG Mivela i Nova sloga.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović ocenio je danas da su firme u Srbiji koje posluju u okviru Agrokora nezavisna pravna lica, koje posluju profitabilno i da nemaju probleme.

Izvor: Beta

Srbiji preti sudbina "Agrokora"


Premijer Aleksandar Vučić, po dolasku iz Mostara, brzo je i oštro reagovao na preteće prelivanje afere "Agrokor" i na Srbiju.

Najavio je zabranu odlivanja finansijskih sredstava iz Srbije prema regionalnom trgovačkom lideru, bez obzira što je kompanija iz Hrvatske vlasnik četiri ovdašnja proizvodna preduzeća i trgovačke kuće "Meraktor S", koji objedinjava tri nekadašnje veletrgovine, "Merkator", "Idea" i "Roda", i kroz koju se godišnje prometne robe vredne cirka 930 miliona evra, petina ukupne maloprodaje u Srbiji.

Sporna pravna osnova

Ova mera bi mogla da deluje smirujuće po ovdašnjih oko 600 dobavljača, ali skoro polovina od njih direktno snabdeva i "Agrokor" u Hrvatskoj i BiH, manje u Sloveniji, te će svima njima naplata dosadašnjih potraživanja biti na dugom štapu i zavisna od razvoja situacije u centrali. Posebno je pitanje na kakvim pravnim temeljima se zasniva premijerova najava, ali, budimo i realni, u priči koja nedeljama puni stranice štampe regiona, sporni potezi se povlače sa svih strana, posebno od strane države Hrvatske, čiji sabor je u petak napokon usvojio Zakon o uvođenju izvanredne uprave u trgovačkim društvima od strateškog interesa. Odmah je nazvan "Leks Agrokor" , s obzirom da je poslužio da država nacionalizuje upravljačka prava u ovoj firmi, a sam zakon nije jasan oko budućih vlasničkih prava.

U posebno su teškoj poziciji ovdašnje Agrokorove proizvodne firme, "Dijamant", "Frikom", "Mivela" i "Kikindski mlin", koji su mnogo izvozili direktno u Hrvatsku i imaju znatna potraživanja. Pri tome, "Dijamant" je poslužio centrali sistema kao garant u vrednosti oko 46 miliona evra.

Ko će garantovati za "Merkator S"

"Merkator S" je sledio strategiju prekomernog širenja pozajmljivanjem novca, istina u manjoj meri. Tako sada ima 102 miliona dugoročnih kredita korišćenih za razvoj maloprodajne mreže i blizu 60 miliona duga prema dobavljačima. Na policama i skladištima ima robe oko 85 miliona evra, što bi moglo biti dovoljno za povraćaj snabdevačima, isplatu troškova poslovanja, zarada radnicima i obaveza prema državi.

Ukoliko dođe do blokada prenosa novca ka centrali, ostaje sporno jemstvo kreditorima za 102 miliona investicionih ulaganja. Problem ovog trgovačkog lanca su i kratkoročne obaveze, za 5,7 milijardi veće od obrtnog kapitala, čime je ugrožena likvidnost.

Dakle, afera "Agrokor" je počela da potresa Srbiju. Dobro je da je vlada, za razliku od hrvatske vlade, brzo reagovala, no, složenost i dramatičnost situacije u centrali regionalne megakompanije je tolika da će nas još dugo žestoko pritiskati.

Blokada računa vodi u stečaj

Žarište problema je, ipak, u Zagrebu, u poznatom Agrokorovom neboderu. Gore je nego što se pretpostavljalo, naročito kada se spoznalo da u naredne četiri godine na naplatu dospeva čak 3,2 milijardi dugova, računajući tu i prispeće korporacijskih obveznica.

Problem je što su hrvatska vlada i dobavljači blokirali račun "Agrokora" menicama vrednim 230 miliona evra i počeli naplatu. To onemogućava plaćanje novih dobavki i, praktično, prodavnice "Konzuma", kako se u Hrvatskoj i BiH imenuje maloprodajni lanac, ostavlja praznim.

Vodi ka zatvaranju prodavnica, a novac se i na dugi rok može vratiti jedino boljim i racionanijim poslovanjem baš maloprodaje. Jer, "Agrokor" je u osnovi trgovina na malo, koja donosi 79 odsto ukupnih prihoda, dok poljoprehrambena proizvodnja donosi 17 odsto. Sve ostale delatnosti, koje je Todorić otvarao uglavnom da bi ubrzao obrt novca, od kupovine "Tiska", lanca  1.300 kioska, medicinske laboratorije, it-firmi, do bavljenja elektronskim otpadom, donosi tek četiri odsto ukupnog priliva. Sasecanje maloprodaje je stoga put u smrt i teško da ikome koristi.

Uzajamne garancije

Ukupni dugovi "Agrokora" su veći od računovodstvene vrednosti imovine, što znači da bi poverioci loše prošli ako dođe do stečaja i namirivanja putem prodaje objekata. Ceni se da ne bi dobili više od četvrtine vrednosti potraživanja, a mnogo šta bi bilo teško uopšte prodati.

Posebno je pitanje složena isprepletanost svih firmi u sistemu međusobnim jemstvima. Tako, ilustracije radi, fabrika vode "Jamnica", za koju bi "Koka-Kola" izdvojila pola milijarde evra, je dala za druge firme iz sistema korporacijsku, potom garanciju akcijama, napokon i garanciju imovinom. Šta se tu, onda, može prodati?

Cena akcija pala na osam odsto

Ovakav razvoj događaja, pogotovo kada je znatan broj dobavljača odlučio da prekine snabdevanje lanca, uticao je i na berzu. Akcije "Agrokora" su pale na osam odsto nekadašnjih vrednosti. A pristižu rokovi isplate kupcima tri redovne i emisije takozvanih PIK obveznica kojima je Todorić pre tri godine kupio Merkator za 485 miliona evra.

Obveznice se vraćaju prodajom novih na berzi, ali sada, kada je vrednost toliko opala, pitanje je hoće li uopšte biti interesenata. Presahao je ovaj, u kapitalizmu izuzetno važan, izvor finansija. Dobavljači, koji su čekanjem na naplatu od preko 200 dana, praktično finansirali trgovca, više neće. Uplašeni su.

Banke su pristale da ubacivanjem 250, potom još 400 miliona evra za plaćanje novih nabavki održavaju poslovanje tek kada je hrvatska vlada amandmanom u "Leh Agrokor" garantovala ova ulaganja. Naravno, preduslov je da dobavljači ne umanje uobičajene isporuke, jer sve postaje besmisleno ukoliko se trgovina ne samo revitalizuje, već i bitno ne unapredi.

Nekonkurentnost hrvatskog agrokompleksa

Nevolja je što dobavljačima niko ne garantuje naplatu dosadašnjih potraživanja. Mnogi ni do sada nisu mogli izdržavati preduge rokove naplate, pa su potraživanja za 80 odsto vrednosti prodavale faktoring kućama. Ali, kako ni one sada ne mogu naplatiti potraživanja od "Agrokora", aktiviraju klauzulu o takozvanom regresnom pravu i traže naplatu od dobavljača.

Tačna je procena da su dobavljači u teškoj situaciji, niko ih ne uzima u zaštitu. No, u kapitalizmu svako odgovara za sopstveno poslovanje i možda je pravo pitanje zašto su dobavljači godinama, pa i decenijama, pristajali na ekstremno duga čekanja. Odgovor je što su u drugim trgovačkim lancima teško prolazili, bili su preskupi.

Nekonkurentnost hrvatske poljoprivrede i prehrambene industrije, što je osnov prometa "Agrokorovim" maloprodajama, došla je do punog izražaja nakon što je Hrvatska ulaskom u Evropsku skinula brojne carinske zaštite i gotovo u celosti liberalizovala tržište. Nemački i holandski trgovački lanci, kojih je sve više kod naših suseda, ne žele da drže preskupe proizvode mnogih hrvatskih prehrambenih fabrika zvučnog imena, od "Kraša" do "Podravke".

Propadaju svi, od Kutine do farmera

Koliko je u "Agrokor" bio utkan i agrokompleks pokazuje podatak da je bio kupac gotovo 70 odsto proizvodnje fabrike đubriva iz Kutine; što za potrebe svojih kombinata, što za seljake kooperante. Drugih kupaca je bilo jako malo, jer su uvozna đubriva kvalitetnija.

Upliv "Agrokora" je bio toliko dubok da je oko 60 odsto svih poljoprivrednih gazdinstava u Hrvatskoj bilo naslonjeno na Todorićev lanac. Stoga ne čudi da aktuelna drama žestoko pogađa upravo kutinsku fabriku kojoj je, zbog prekomernih dugova, dobavljač gasa stopirao isporuke, pa je obnovi na pritisak hrvatske vlade. Takođe, i porodična poljoprivredna gazdinstva su izuzetno pogođena i to upravo pred setvu.

Srbiji preti sudbina "Agrokora"

Šta nam onda govori drama "Agrokora"? Nije u pitanju samo opstanak firme koja se decenijama hvalisala kao regionalni lider. Suština je u posrnuću većeg dela hrvatskog agrokompleksa u suočavanju sa evropskom konkurencijom.

Upravo ovo bi morala biti pouka našoj vladi, agrarnom ministarstvu, fakultetima, institutima, privrednoj komori..., da pitanju agrokompleksa posvete mnogo više pažnje, kako bismo ulazak u EU dočekali spremni. Prva mera morala bi biti udvostručavanje agrarnog budžeta, i to ciljno - u investicije i modernizaciju.

U suprotnom, teško da ćemo izbeći sunovrat sličan onome koji se ovih meseci događa u sistemu "Agrokora", s tim da bi u Srbiji, kao izrazito agrarnoj državi, razmere bile veće, poslovni minusi drastičniji, posledice još razornije.

  Kako mi se čini sledi još jedan udar po džepu građana Srbije. Otplatiće naša vlada todorićev dug.

agrobanka agrostranka agrokor...

Пленковић: Прва транша за ликвидност "Агрокора" до 150 милиона евра


Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да представници банака поверилаца подржавају законски и институционални оквир за "Агрокор" и да ће осигурати прву траншу ликвидности до 150 милиона евра за тај концерн.

Пленковић је, после састанка с координационим одбором банака кредитора Агрокора, рекао новинарима да представници банака такође дају подршку Анти Рамњаку, који је постављен за ванредног повереника "Агрокора", преноси портал seebiz.eu.

Истакао је и да је договорено да шест банка поверилаца да нову свежу ликвидност – нови кредит "Агрокору", како би концерн осигурао пословање, исплатио добављаче и радницима дао плате до Ускрса.

"То је спремност коју су банке потврдиле. Реч је о износу до 150 милиона евра. Током поподнева дефинисаће се детаљи тог договора", указао је Пленковић.

Осврнувши се на проблем меница, навео је да су банке изразиле разумевање за специфичност тог проблема.

"Искористићемо све механизме да се нађе решење према ком би онај ко је био крајњи корисник тих средства, на крају та средства и вратио. Мислим да постоји један консензус да је ово питање битно и због поуздања и поверења према добављачима, а и решавања тог питања, које мислим да у будућности треба пуно обазривије и с дужном пажњом и пратити и улазити у такву врсту пословног односа", рекао је Пленковић.

Рамњак је рекао да следи битка за "Агрокор". "Пред нама је битка за 'Агрокор' – његове запослене, добављаче, кредиторе. Борићемо се да се данашњи економски проблеми 'Агрокора' не прелију на целу привреду, не само Хрватске већ и региона. Даћу све од себе да успем. То је све за сада", рекао је Рамњак.

Председник Управе Загребачке банке Миљенко Живаљица је, испред Координације одбора кредитора "Агрокора", навео је да банке подржавају програм реструктурирања "Агрокора" и потврдио да ће осигурати додатну ликвидност од 150 милиона евра.

Чланице координационог одбора финансијских поверилаца су банка "Ерсте енд Стејермаркише", "Привредна банка Загреб", "Рајафајзенбанк Аустрија", "Збербанка", "ВТБ банка" (Аустрија) и "Загребачка банка".

Премијер Пленковић је раније, након састанка с добављачима, рекао новинарима да је договорено да се подмирују прво добављачи којима је блокиран рачун, док је заступник "Краша" Марица Видаковић изјавила да је договорено да се продавнице "Конзума" напуне робом.

Трговачки суд у Загребу је данас, на предлог владе, именовао Анту Рамљака за ванредног повереника "Агрокора" и забранио покретање и вођење парничних, затим поступака принудне наплате, управних и поступака осигурања и других, против "Агрокора" и његова 24 повезана и зависна друштва у Хрватској, чиме је омогућуна деблокада рачуна концерна и његових предузећа.

Од ових говнара нити сам куповао нити имам намеру у будуће. 

Линта: Србија има обавезу да донесе Резолуцију о геноциду НДХ


Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је, подсећајући да је на данашњи дан пре 76 година основана НДХ, саопштио да Србија има историјску, цивилизацијску и националну обавезу да донесе Резолуцију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима.

Том Резолуцијом Србија треба да захтева да Хрватска прихвати одговорност за геноцид НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима, да се на достојан начин обележе сва места страдања и чува успомена на жртве, да се ексхумирају и достојно сахране посмртни остаци српских жртава из стотина велебитских и херцеговачких јама, да се исплати правична одштета Хрватске жртвама геноцида и њиховим потомцима.

Резолуција треба, како је рекао Линта, да захтева да се уради музејска поставка у спомен-подручју Јасеновац која би показала историјску истину о злочину над Србима, Јеврејима и Ромима, као и да је злочин почињен окрутним масовним убијањем, заснованом на расним законима и усташкој идеологији.

Такође, Резолуција треба да захтева да се из наставних програма повуку уџбеници и приручници који величају НДХ и усташке злочинце, да се уклоне десетине споменика који су подигнути убијеним усташама или припадницима Хрватске војске са усташким поздравом "За дом спремни", да се забране сва удружења и портали која величају НДХ и усташке злочинце.

Линта истиче да очекује да Резолуцију подржи међународна и домаћа јавност, а посебно владе држава антифашистичке коалиције из времена Другог светског рата.

Šta će biti sa Merkatorom?


Dok se ruši kula od karata Todorićevog Agrokora, od posledica strahuju i u susednim državama. Jer tu je i Merkator, iako je slovenački premijer još oprezan u izjavama šta će učiniti da spase, kako kaže, „naš“ Merkator.

Kriza Agrokora potresa i susedne države u kojima je Todorićevo gigantsko preduzeće preuzelo velike delove privrede. „Ne smemo dozvoliti da naš Merkator propadne", izjavio je slovenački premijer Miro Cerar ovog utorka (11.4.) nakon sastanka s novim predsednikom uprave Merkatora Tomislavom Čizmićem i direktorima ogranaka slovenačkog trgovačkog lanca u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Analitičare brine i mogućnost da Merkator ponovo preuzme država.

Zabrinutost slovenačkih političara i njihova potreba da se pokaže da rade nešto u vezi s krizom, razumljiva je: Merkator je najveći poslodavac u Sloveniji, u njemu radi 10.000 ljudi, a tome treba dodati i kooperante. Brinu ih i navodi o prelivanju novca iz Merkatora u Agrokor, što je Cerar prokomentarisao rekavši: „O tome za sada nema nikakvih dokaza, no očekujem da će stvari proveriti i nadzorni odbor Merkatora" koji se sastaje u petak. Taj Nadzorni odbor, kao i upravu Merkatora je, međutim, imenovao Ivica Todorić, a u njemu između ostalih sede njegov sin Ante Todorić, Damir Kuštrak i bivši šef Hrvatskog Telekoma Ivica Mudrinić, koji je neko vreme pominjan i kao mogući privremeni upravnik Agrokora.

Novac Merkatora uglavnom odvojen

U slovenačkom listu Finance novinarka Petra Sovdat navodi da sastanak Nadzornog odbora u petak ima cilj da se ustanovi da li je bilo prelivanja novca. Slovenački zakon o trgovačkim društvima strogo ograničava mogućnost prelivanja novca iz inkorporiranih firmi u matične kompanije, a Nadzorni odbor odgovara za moguće nepravilnosti.



Petra Sovdat

Petra Sovdat za DW kaže da Merkator ima samostalni reprogram svojih kredita do 2020. godine, tako da su njegovi novčani tokovi uglavnom odvojeni od novčanih tokova Agrokora. Merkator mora da plaća pre svega poveriocima, dobavljačima i bankama, a tek onda dolazi na red Agrokor, kaže Sovdatova, koja je u članku ipak upozorila da ima bezbroj drugih načina da se iz firme izvuče novac.

Sovdatova je za DW rekla i da je krajnje zabrinjavajuće što nakon svih grešaka i novca koji je slovenačka država na Merkatoru izgubila politika uopšte razmišlja o tome da država ponovno kupi Merkator. Naime, Cerar je na pitanje hoće li država ponovo preuzeti firmu, što prema nekim anketama podržava većina Slovenaca, odgovorio da to još nije tema – ali nije to ni odbacio. Glasovi da Merkator, kojeg je Agrokor kupio 2014. godine, treba da preuzme slovenačka država začuli su se odmah nakon izbijanja krize.

Pad prometa u Srbiji

Merkator zapravo ne muče problemi koji su zadesili Konzum. Njegovo je poslovanje stabilno, uveravao je novi šef Merkatora slovenačkog premijera tokom sastanka. A premijer je požurio da uveri javnost da će sa svojim kolegama ministrima nastaviti da prati situaciju s Agrokorom te da će „vrlo brzo reagovati ako to bude potrebno".

Petra Sovdat kaže da Merkator sada nema problema s plaćanjima te da je imao samo manjih problema sa Atlantik grupom koja je Merkatoru obustavila isporuke tretirajući ga kao deo koncerna Agrokor. Tako je i sa polica, na primer, nestala mineralna voda Donat Mg. No, dogovor je postignut i isporuke su nastavljene. Snabdevači su ipak nervozni jer ne znaju šta donosi budućnosti.

A iako je Merkator stabilan, njegovi rezultati su navodno ipak slabiji. Sledeće nedelje se očekuje objavljivanje rezultata za prošlu godinu i oni će prema nezvaničnim navodima iz Merkatora, biti relativno loši. Razlog su uglavnom neki potezi povučeni u Zagrebu. Navodno je promet u Bosni i Hercegovini, a posebno u Republici Srpskoj, nakon odluke da se tamošnje radnje preimenuju u Konzume, pao za čak 40 odsto.

U Srbiji je zabeležen pad prometa od 30 odsto nakon što je preko noći ukinuta Pika kartica programa vernosti i uvedena zamena u saradnji sa Sberbankom, kod koje je Todorić reprogramirao kredite. Potrošači to jednostavno nisu dobro prihvatili, navodi Sovdat.

Greške su napravljene i na domaćem tržištu, mada je Merkator napravio korak napred kada je prodao non-core biznise Modijanu i Intersport. S druge strane, njegovu tržišnu poziciju sve više ugrožavaju diskontni lanci Lidl i Hofer.

СПЛИТ: Уништен аутомобил због БГ таблица!


Рођеном Сплићанину, пензионисаном припаднику Хрватског ратног ваздухопловства Саши Кесићу, већ други пут у последње три године уништен је аутомобил у Сплиту.

Навероватнији разлог је то што има београдске регистарске таблице.

Он у Београду живи већ неко време, а са супругом често посећује Сплит, а у последњем инциденту му је са кола скинута задња регистарска таблица, избушена задња гума, покидани ретровизори, а пета врата изгребана.

Аутомобил је био паркиран на паркингу Сплит паркинга у Плинарској улици, а случај је преузела полиција.

Први пут Кесићев аутомобил је нападнут 2014. године, а тада нису помогле ни застава ФК "Хајдук" ни ознаке фирме "Надалина".

Тада је покидано неколико делова са кола, украдена регистрација, а на хауби је урезано велико слово У са крстом, за које каже да и даље стоји урезано на његовим колима.

- Ни кад дођеш са сплитским таблицама у Београд, нема проблема. Моји пријатељи када дођу код мене, никад ништа не доживе, испада да су они културнији од нас, надам се да ће се ово варварство искоренити и да ће туристи слободно долазити у Сплит. Моји пријатељи су такође имали неугодности - кући су се вратили са доста крстова и слова У - рекао је Кесић.

Кесић је познат и као музичар - крајем 80-их је свирао у алтернативним групама "Тужне уши" и "Стигмата".

[youtube]Nagrada za falsificiranje povijesti?[/youtube]


Filmski i kazališni redatelj Jakov Sedlar predložen je za dobitnika ovogodišnje Nagrade grada Zagreba za kazalište i film. On je izazvao oštre kritike svojim prošlogodišnjim filmom „Jasenovac – istina“, u kojem minorizira ustaške zločine i podržava tezu da je Jasenovac nastavio biti tvornica smrti i nakon pada fašizma. Prijedlog je naišao na oštre osude.

Što reći kada Odbor za javna priznanja Skupštine grada Zagreba većinom glasova podrži prijedlog da ovogodišnji dobitnik renomirane Nagrade grada Zagreba za film i kazalište bude autor dokumentarca za kojeg su dobri poznavatelji rekli da film laže umanjivanjem dimenzija ustaških zločina u jasenovačkom logoru za vrijeme Nezavisne države Hrvatske (NDH) i njemačke okupacije i tezom da su zločini u Jasenovcu nastavljeni i pod komunističkom vlašću? Radi se o Jakovu Sedlaru čiji je dokumentarni film „Jasenovac – istina“ nakon premijere pred točno godinu dana izazvao brojne negativne reakcije – od izraelske veleposlanice do publicista Slavka Goldsteina koji je za dokumentarac kazao kako je „pun poluistina, laži i falsifikata“. Članica Odbora, komunikacijska stručnjakinja Aleksandra Kolarić usprotivila se tome da se glasa za sve odjednom, odlučna da Sedlar ne može dobiti njenu potporu, kazala je za Radio Slobodna Europa.

„Tražila sam odvojeno glasanje o Sedlaru kako bih mogla glasati za ostale, jer sam bila čvrsto uvjerena da - s obzirom na dokazane falsifikate vezano uz Sedlarov dokumentarni film – neću glasati za njega, jer smatram da ne zaslužuje Nagradu grada Zagreba. Bio je još jedan glas protiv, profesora Josipa Tice sa Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Nisu svi članovi Odbora bili na sjednici, međutim bio je kvorum i izglasano je većinom glasova uz dva glasa protiv.“

Najpoznatiji od niza falsifikata u Sedlarovom filmu je naslovna stranica zagrebačkog dnevnog lista „Vjesnik“ iz ljeta 1945, na kojoj se može pročitati kako Sava donosi do Zagreba leševe iz jasenovačkog logora. Sedlar tvrdi kako ju je kupio u Beogradu, a u filmu mu je poslužila kao krunski dokaz za tezu da su nakon poraza ustaša partizani samo preuzeli jasenovački logor, pa nastavili tamo ubijati. Ustanovilo se da je ta naslovna stranica loše izvedeni falsifikat u photoshopu, a i da je protivna fizici, jer bi Sava – da bi nosila leševe od Jasenova do Zagreba – morala teći uzvodno.

Tada je kaznenom prijavom protiv Sedlara reagirala Antifašistička liga Republike Hrvatske, navodeći kako Sedlar u filmu „javno poriče i znatno umanjuje kaznena djela genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnog zločina, prvenstveno usmjerena prema skupini srpske nacionalne manjine, služeći se zamjenom teza, lažnim argumentima, krivotvorinama, prešućivanjem povijesnih činjenica, na način prikladan da se može potaknuti nasilje ili mržnja protiv takve skupine ili njenih pripadnika.“

Sedlara je za ovu nagradu predložila jedna od veteranskih udruga koje za razne potrebe niču kao gljive poslije kiše - Udruga hrvatskih branitelja Domovinskog rata 91. Iz Koprivnice, koju vodi osoba nedavno prvostupanjski osuđena na uvjetnu kaznu zatvora zbog pokušaja bludničenja nad 18-godišnjakinjom.

„Kada smo tu prijavu podnijeli smatrali smo - a smatramo i dalje - da je taj film sramotan. To je bio razlog. Prema tome, mislim da je ova nagrada za koju je on predložen i koju je skupštinski Odbor za javna priznanja potvrdio sramota i za one koji su ga predložili i za Odbor koji je to potvrdio“, kaže predsjednik Antifašističke lige Republike Hrvatske Zoran Pusić.

Nominacija Sedlara za Nagradu grada Zagreba izazvala je oštru osudu i u mainstream medijima. Tako je primjerice Jurica Pavičić u „Jutarnjem listu“ u tekstu naslovljenom „Nagrada Sedlaru simptom je trenda rastakanja svih strukovnih kriterija“ kazao među ostalim kako je Sedlar „diletant koji je hrvatsku pokretnu sliku, svaki put kad je za to dobivao priliku, srozavao do neslućenih Marijanskih brazdi“, a da njegovo vjerojatno nagrađivanje „bez sumnje ima i sastavnicu političkog skandala, s obzirom na njegova filofašistička nagnuća, kao i dokumentarni falsifikat.“

Nominacije treba potvrditi Skupština grada Zagreba, što je do sada obično bila formalnost, a nagrade će biti dodijeljene 31. svibnja na Dan grada Zagreba.