Mala ispravka, uništenje srpskog naroda u Hrvatskoj. Manjinom su Srbi proglašeni 1991. Generalno su Srbi prilično nasamareni stvaranjem Jugoslavije. Neću da grešim dušu da među Hrvatima nije bilo jugoslovenske ideje, ali Jugoslavija je kod većine njih samo bio način da ne ostanu u Austriji, Mađarskoj ili Italiji. Kada se raspadala Austrougarska, mislim da stvaranje nezavisne Hrvatske nije postojalo ni kao ideja a ne kao opcija. Srbija je tada već postojala kao nezavisna država, ojačala i teritorijalno proširena nakon balkanskih ratova.Ono što meni ne ide u glavu je da je antisrpsko raspoloženje postojalo još od Starčevića i njegovih baljezganja o tome kako su Srbi najveća prepreka hrvatskoj državnosti. Pa su još u austrougarskim uniformama napravili koliko hoćeš zločina po Srbiji i ti posle svega toga napraviš sa njima zajedničku državu. Onaj naš kralj se ili nije ništa pitao o tome kakvu će državu dobiti raspadom Austrougarske ili je bio mnogo alav i naivan. Trećeg nema.

E vidis, to se zove naknadna pamet

Нека Хрвати раде хрватске послове, Срби имају пречих брига


Односи између Србије и Хрватске ушли су у крајње деликатну ситуацију. Неки догађаји упућују на ирационално шизноидно стање које у истинском духу подсећа на мафијашке обрачуне из тридесетих година у Чикагу и Њујорку, кад су правду делили Алфонс Капоне, Мајер Ленски, Лаки Лучано И Бењамин Багзи Зигел.

Пише: Ђоко Кесић

На то су указали угледни амерички медији, као што је “Вашингтон пост” који спекулише с јасном могућношћу да су на Васкрс православну цркву у Њујорку могуће запалили припадници екстремне хрватске миграције због тога што је СПЦ у Ватикану одложила проглашење Павелићевог кардинала Алојзија Степинца за свеца. Нема сумње да ће Степинац једног дана бити блажени, то је већ исписана историја коју ће Ватикан ускори обзнанити.

Односи Србије И Хрватске су заправо крвава историјска сапуница из које би Срби коначно морали да науче праву лекцију. Фарса са Шешељем И тобожна хрватска забринутост за сопствену безбедност је цинични подсмех деликатном стању у којем се Србија налази, па то најдиректније показује хрватско условљавање отварања  неких поглавља у приступању Србије Европској унији. Ту су и та цинична погађања о броју жртава у Јасеновцу… али то није крај. Сви смо већ заброравили на Бранимира Главаша, убицу и кољача осијечких Срба, срамну игру о судском поступку и његовом пуштању на слободу.

Уследио је наставак те приче исписан истим рукописом: Након четворогодишњег суђења у Загребу недавно је изречена пресуда Томиславу Мерчепу, кажњен је са пет и по година затвора због због ратног злочина јер су он и његова специјална јединица киднаповале у Загребу 52 особе, убијено је њих 43. Убијани су углавном Срби, подсетимо да су на свиреп начин ликвидиране породице Зец, Благојевић и многи други… Упућени тврде да ће Врховни суд Хрватске поништити ову пресуду и процес вратити на почетак.

Биће тога још. Али ове приче враћају ми у свест поруке ратних дужносника из Словеније, изречених уз рат 1991 – 95. и уз бомбардовање Србије 1999. године. Говорили су тада да “грешни и наивни Срби верују у правду и мисле  да им је довољно што је правда на њиховој страни. Не схватају да моћни свет не функционише на тим принципима”. И у праву су.

Из тих разлога верујем да Србија мора да промени стратегију у односима с Хрватском и не само с њима него у спољној и унутрашњој политици уопште. Ова садашња више је него погрешна. Књижевник Мило Ломпар верује да је Европа подељена још пре стотину и нешто година, да је граница ондашње и садашње Европе она  линија која је раздвајала Аустороугарску монархију и Отоманско царство, те да је то зацементирано. Он сматра да Србија ни у ком случају не би требало више да срља у колонијални однос, баш овај у који је кренула поштујући начела либералног капитализма који је на Западу одавно мртав.

На тему Хрватске и њених јасних ставова према Србима и Србији, Мило Ломпар верује да је пријемом Хрватске у ЕУ јасно дефинисан однос у којем, ако Србија икад стигне у ЕУ (заједно с Западним Балканом), ући ће “под жезлом хабзбуршког цара”, јер евентуално обнављање југословенске конфигурације биће само под хрватском доминацијом.”Хрватска је примљена у ЕУ да би јој се обезбедио положај привидног арбитра у постјугословенској сиитуацији,…” пише Ломпар.

Угледни писац је без сумње у праву и због тога верујем да Србија никако не би смела да трчи за хрватским контраверзама, попут ове да нису обележили Дан победе на фашизмом, али су сви отишли у Блајбург да пусте сузу. То је дефинитивно и искључиво њихов проблем. У окретању нове историјске странице поменуте контраверзе нама драгих суседа треба препустити некој Владиној комисији да се бави тим пословима, да штити интересе Срба у Хрватској и да та комисија буде везана за Министарство спољних послова.

 Србија ће учинити много више у остварењу свих циљева везаних за заштиту и поштовање свих Срба у земљи и дијаспори уколико коначно направи правну државу. Ко од Србије направи уређену правну државу Срби би га морали уписати у црквени цалендар црвеним словом. Ако је данас Вучић изабрани лидер, на њему је да окупи 150 способних, образованих, утицајних, радних и некорумпираних сарадника који би за четири године подигли земљи на ноге, оснажили је економски и политички – само под тим условима Срби и Србија биће поштовани и добродошли на Истоку и на Западу. Ако то не учини, тешко да ће ући у историју, што често помиње. Ноћни багери и фантомке нису права гардероба за историјске путеве.

 А Хрватску и њено ново усташко пролеће ваља оставити Хрватској и Хрватима, тај шлем који су себи натукли на главу још 1941. претвориће се ускоро у проклетство, што свеукупно није примарни српски проблем.

Vrlo los tekst

nema razlike izmedju  ustase ubijenog u blajbugu  i onog koji suti na sve vece ustastvo ili aminuje ustastvo....ili ga podrzava  na bilo koji nacin....

za mene su isti...i ne bi pravio razliku ni na nisanu...

Има разлике, јер сада су то неоусташе, као што смо ми неочетници.
Степен србофобије, исламофобије или кроатофобије зависи од региона, односно места где су се у даљој или блиској прошлости сукобљавали.
Неоусташа у Мостару када црта слово U своју мржњу каналише против муслимана, док неоусташе у Вуковару против Срба.
Неочетници чији су преци ратовали против муслимана ће имати већи степен исламофобије у свом изражавању четништва, односно неговању тог покрета.

Te neoustaše i neočetnici su jaki samo dok ih štiti monitor,sutra da treba u šumu da se doe nigde ih ne bi bilo.Tako da se to ustašvo svelo na lomljenje tabli,pisanje grafita i skandiranja na tribinama.

Niti je mali ustaša video Srbina,niti je mali četnik video Hrvata.

Da Draža može da vidi ko je danas sve četnik,sam bi sebe opet ubio

neoustasice su mozda tebi ...dok si ih gledao i dok ih gledas preko tevea..
pitao bi ja tebe da l su to ustasice ili ustasetine....da si recimo protjeran olujom ili da trazis nekog svog dragog clana porodice kojeg su ustase 92 u bosni odvele u nepoznatom pravcu....
ili da si ikad morao bjezati ...od njihvog metka i noza....

nema kod nas cetnika..nije ih bilo ni u ratu.....

imaju neke grupacije koje sebe nazivaju ravnogorskim pokretima i to su klinje i matore pijanice
ili momci koji njeguju tradiciju...kojima je neko od familije bio ravnogorac...
 i idu tako i  kampuju i peku prasice i jagnjice sirom staza i kretanja ravnogoraca....

nista vi ne znate....i za te vase patriotizme neke sumnjive... ja ne dajem ni pet para...
vise vjerujem onom nosiocu zlatnog  ljiljana ..jer znam da me nece ubiti sa ledja.....iako me mrzi...
nego raznim patriotima... koji mi govore da ustase nisu ustase... nego su ustasice....

i sve takve drzim na odstojanju..na puskometu... sto bi se reklo.. 

a posebno onakve kao sto je dzevad galijasevic... i jos koje -kakvi hrvati iz redova rezima milorada dodika...
kojima su srbi drazi od njihovih muslimana i hrvata....

samo sto dalje od mene.
postupit cu onako kako sam naucen da se ophodim prema takvim
pucat cu -bez upozorenja.. 

mada neki sumnjaju  da sam se ja puknut i rodio    ali to su ovi sto me ne poznaju
oni koji me poznaju  - znaju da sam ja puknut i te kako

 

bobaK_bl не можеш ти да намећеш свој вид српског национализма који у себи носи толерантност према муслиманима, а нетрпељивост према Хрватима ... не могу ни ја свој вид национализма који је обрнут, али тренутне околности на Балкану и свету иду у прилог мојој теорији национализма.

Ако исламофобија расте и понегде и влада у западној Европи, само будала би се бавио неким хрватским питањем, олујом, хрватским усташама и неоусташама.

Додик је то схватио, али неки међеди попут тебе нису.

Четнички покрет из др. св. рата је занимљив само зато што је у неким срединама био једини против муслимана, што нам и говори њихова мржња према неким четничким херојима.
Рецимо у Србији је то био Коста Пећанац, а у Херцеговини Милорад Поповић.

Па није се убио ни када је добијао џакове пара од председника владе Милана Недића.
Дража је био мудар и покушао је да заштити српски народ, а не нечију идеологију и интересе.