АФП: Хрватска носталгија за нацистичком прошлошћу




Носталгија за нацистичком прошлошћу, презирање националних мањина и притисак на медије, слика је данашње Хрватске, пише агенција "Франс прес". Хрватски активисти кажу да је нетолеранција у алармантном порасту од доласка нове, конзервативне владе.

У тексту који је пренео велик број светских медија, агенција наводи последњи пример комеморације у Јасеновцу, коју су бојкотовали "бесни Јевреји, етнички Срби и антифашистичке групе".



"Бојкот је био храбра и исправна одлука у сенцу пораста неонацистичке усташке носталгије која се шири Хрватском", цитира АФП речи Ефраима Зурофа из Центра "Симон Визентал".

Иако је усташка Независна Држава Хрватска била нацистичка марионета, у којој је убијено стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и осталих, њени модерни симпатизери виде је као претечу данашње Хрватске, истиче се у тексту АФП-а.

Историчар Твртко Јаковина рекао је агенцији да су умањивање и релативизација усташких злочина одавно присутни, али се, како истиче, сада то преселило и у министарске кабинете и главне медије.

У тексту се спомиње и министар клутуре Златко Хасанбеговић и назива "наводним симпатизером усташа".

Нови документарац о коцентрационом логору Јасеновац, у јеврејској заједници оцењују као покушај ревизије мрачног дела прошлости Хрватске, Хасанбеговић тумачи као "најбољи начин да се осветлe многе контроверзе у хрватској историји".

Премијер Тихомир Орешковић кртикован је јер је пропустио да реагује на повике "за дом спремни" на фудбалској утакмици Хрватска-Израел.

На крају, Орешковић и председница Колинда Грабар-Китаровић јасно су осудили усташке злочине тек после посете специјалног изасланика САД за Холокауст.



АФП оцењује да Хрватска демократска заједница на новембарским изборима није успела да добије јасан мандат, па је због доласка на власт пристала на постизборно цењкање.

Аналитичар Жарко Пуховски истиче да због тога новој влади недостаје јасан програм економског опоравка, па користи националистичку идеологију да створи илузију политичке победе.

Иако је поштовање права мањина била једна од кључних ствари за улазак Хрватске у ЕУ, лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац више пута је упозоравао на атмосферу нетолеранције.

Високи званичник ХДЗ-а Миљан Бркић одговорио му је да "може да иде тамо где ће се осећати сигурније, ако мисли да је угрожен".

АФП подсећа на случај аутора емисије на једној локалној телевизији који је упозорио гледаоце, нарочито мајке са децом, да "припазе када буду пролазили поред српске православне цркве у центру Загреба да их свештеници не би заклали".

Када је привремено забрањено емитовање програма тој телевизији, хиљаде су изашле на улице узвикујућу усташке слогане, на шта је полиција остала нема.

Слабљење секуларне државе

Владе Хрватске реаговала је, на како је оценила "лажне и политизоване оптужбе", поручивши АФП-у да "снажно осуђује тоталитарне ставове и све облике изражавања који подстичу говор мржње и нетрпељивост".

Локални новинари забринутли су после испада званичника ХДЗ-а да су медији главна препрека правој демократији.

Чак је шеф хрватске електронске регулаторне агенције поднео оставку, због како је рекао, политичких притисака.

АФП наводи и протест студената загребачког универзитета против планираног споразума између Филозофског факултета, бастиона слободне мисли и Католичког теолошког факултета.

Споразум, који је тренутно на чекању, оцењен је као средство јачања утицаја цркве у друштву. Студенти поручују да би то био корак ка даљем слабљењу секуларне државе.

Link

Otac Borisa Malagurskog - hrvatski NATO lobista?

Stavovi koje Boris Malagurski zastupa u svojim filmovima dijametralno su suprotni onima koje zastupa njegov otac u naučnim radovima koje objavljuje u Hrvatskoj.

Kako “novaborba.co.rs” saznaje, Branislav Malagurski, otac proslavljenog režisera i novinara Borisa Malagurskog, aktivan je u zastupanju hrvatskih i NATO interesa u Republici Srbiji i bivšoj SFRJ.

Branislav je već 15 godina vrlo aktivan na društvenoj sceni Vojvodine. Prema zvaničnim podacima, Branislav je suvlasnik preduzeća preko kojeg porodica Malagurski finansira snimanje i distribuiranje filmova.

Sasvim je jasno da porodica, kad je u pitanju kinematografski biznis deluje usaglašeno, preko zajedničke kompanije, ali ovo nije jedini poduhvat Branislava Malagurskog. On je dugogodišnji profesor na Pravnom fakultetu u Osijeku, gde se istakao sa više naučnih radova u oblasti međugranične saradnje Hrvatske i Mađarske.

Njegova aktivnost na tom fakultetu i naučni radovi koje je objavio u vezi Hrvatske, raspada bivše SFRJ i NATO pakta, dijametralno su suprotni porukama koje u svojim filmovima projektuje mlađi Malagurski.

Posebno je zanimljivo da je Branislav Malagurski direktor više kompanija, koje imaju direktne i dugogodišnje veze sa Pokrajinskom vladom koju predvodi Bojan Pajtić. Sudeći prema javno dostupnim podacima, službeni jezik u jednoj od kompanija je hrvatski.

Zajednička kompanija „Malagurski Sinema“ u kojoj otac i sin sporazumno upravljaju i učestvuju, svakako je povezana sa drugim poslovnim aktivnostima porodice Malagurski, a potpuno je nemoguće da Boris ne zna za očeve aktivnosti.

Ovaj aspekt porodice Malagurski nikada nije bio objavljen u javnosti, jer se spekuliše da i otac i sin imaju odlične pozicije u medijima.

  Možda je ovo tačno a možda i nije. A možda sam promašio temu

  Valjda će procureti još neka informacija.

Хрватски свештеник који је бранио НДХ: Само сам проповедао јеванђеље

Лука Прцела, хрватски свештеник који је бранио НДХ, поручио је да му није жао што је на проповеди на миси у Сплиту рекао да "никако не може опростити" председници Колинди Грабар Китаровић њену изјаву да Независна држава Хрватска није била независна и да је била злочиначка.

Хрватски свештеник је за Хину рекао да је само проповедао јеванђеље.

Свештеник Лука Прцела је истакао да му "никада неће бити жао", упркос томе што му је Грабар Китаровић одговорила на свом Фејсбук профилу да му опрашта његову изјаву и да се треба окренути будућности.

Поручио је да "нема шта да јој опрости, јер то није смела рећи", пренео је хрватски Н1.

"Шта је то толико узнемирило све могуће људе читавога света? Зову, вичу, галаме, а ја ни крив ни дужан. Ја сам само проповедао јеванђеље", рекао је Прцела.

На питање стоји ли у јеванђељу политичко прозивање хрватске председнице или је то његов лични став, одговорио је да нико нема право да га удара по образу и да има право да брани своје достојанство.

За НДХ је рекао да је била "легална и међународно призната држава, те једнако независна као и ова данашња".

Упитан мисли ли да је у реду да свештеник с проповедаонице говори такве ствари, Прцела је рекао да не би тако говорио да не мисли на тај начин.

За мисе које је током рата у Хрватској одржавао за поглавника (челника) НДХ Анту Павелића рекао је да је то сада давно прошло и свршено време, а да се "новинари-стрвинари стално на то враћају".

"Мене не занима Анте Павелић, мене занима независна држава Хрватска. Ја никада не бих прихватио хрватску државу у којој би Месић и Јосиповић били председници државе", рекао је Прцела, додајући да су верници на недељној миси "одлично реаговали" и да су му многи честитали.

Прцела сматра да је имао право да држи мису за Павелића, јер је био верник који је обавио све верничке дужности од крштења до црквеног покопа, а такве мисе више не држи због "неких који се према томе глупо односе".

Навео је да је последњу такву мису одржао пре 12 година и да му смета када се о томе још говори као да се и даље догађа, а посебно што се притом спомиње само он, иако их има још оних који сада држе такве мисе.

Прцела је истакао да је био у затвору од 1983. до 1986. године само зато што је, како је рекао, говорио истину.

"Био сам прво затворен на Каталинића брегу у Сплиту, па потом у Макарској, те на крају у Пожеги", навео је Прцела.

Хрватска доминиканска провинција саопштила је раније да је проповед коју је приор доминиканскога самостана у Сплиту Лука Прцела изрекао на миси његово лично размишљање и да није став доминиканске провинције.

Свештеник, подсећа се, изговара своју проповед према савести и нико њему надређени не може одређивати нити контролисати шта ће у појединој проповеди изрећи.

Провинцијал Анто Гаврић истакао је да је став Хрватске доминиканске провинције да се у проповедима у цркви тумачи Божја реч, позива на помирење и заједништво, те да олтар не сме служити за политичка разрачунавања било које врсте.

Link

Лектира "за дом спремна"


Лектира за шести разред ученика у Хрватској садржи промовисање усташтва које је приказано не само као нешто потпуно уобичајено и прихватљиво, него и као израз хрватског домољубља, пише загребачки портал "Индекс".

Као пример наводи се реченица из романа Стјепана Томаша под називом "Мој тата спава с анђелима - Мали ратни дневник", где стоји реченица попут "Ми смо спремни, поглавниче".

"Сва је треперила од унутрашњег узбуђења кад је чула како Бобо или Јуре виче: Ми смо спремни, поглавниче", наводи се у књизи коју хрватски шестаци морају обавезно да прочитају.

Та књига је на попису обавезне литературе за шести разред уз "Приче из давнине" Иване Брлић Мажуранић и дела Аугуста Шеное.

Индекс додаје да то није једини споран део те лектире.

Загребачки портал ту наводи да песма о "усташким крвницима" Јури Францетићу и Рафаелу Бобану, који "зову и кличу" поглавнику, спомиње се на неколико места у књизи чије је прво издање објављено 1992. године, као и усташки поздрав "За дом спремни"“.

Томаш, рођен 1947. године, кроз главни лик шири предрасуде о Србима као искључиву истину о ономе што се догађало деведесетих.

Књига на неколико места промовише усташки поклич "За дом спремни", чак и кроз описе девојчице о томе како су се дечаци из разреда "бусали у мала хрватска прса" пишући усташке слогане у саставу о својој избегличкој судбини.



"Сви су дечки на почетку саставка написали: "Кроација и За дом спремни"! На дну саставка још већим словима: "Увијек за дом спремни", стоји у књизи.

"Дјеца ово, поновимо, читају у шестом разреду основне школе. Истовремено, многи су се чудили када је прошле године у рујну објављено истраживање према којем три четвртине хрватских тинејџера сматра да НДХ није била фашистичка", закључује Индекс.

Из Индекса наводе да су због овога затражили и одговор Министарства науке, образовања и спорта према којим критеријумима је књига с оваквим садржајем завршила на списку обавезне лектире.

Ко су "Бобо или Јуре"

Јурај - Јуре Францетић и Рафаел - Ранко Бобан били су команданти злогласне усташке бригаде "Црна Легија" која је одговорна за покољ и прогон великог броја Срба у БИХ за време НДХ. Њима је посвећена усташка песма, из 1942. године, "Ево зоре, ево дана" чије стихове очигледно парафразира аутор књиге која је ушла у лектиру за хрватске основце. Та песма гласи:

Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Бобана
Јуре зове, Бобан виче, ево мене поглавниче...
На врх горе Требевића, у логору Францетића
У логору Јуре сједи, својој војсци он бесједи
Ој усташе браћо мила, дубока је вода Дрина
Дрину ћемо прегазити, а Србију запалити
Кад је Дрину прегазио, у ногу је рањен био
Он не виче ајме мени, већ он кличе за дом спремни
За дом спремни и за тића, поглавника Павелића.

Песму "Ево зоре", као и "Јасеновац и Градишка Стара", изводио је у новије време Марко Перковић Томпсон, све док му због величања усташа и НДХ, није забрањен улазак у неколико земаља Западне Европе.


Link