Mislio sam da nepitam (namerno napisano nepravilno), ali pitacu. Pravilno je napisati... ne pitam, ne radim, ne putujem, ne ucim i sl.
E, sada mene interesuje sledece: Kosi li se to sa Vukovim postulatom,pisi kao sto govoris, citaj kako je napisano?
Naime, ako cu ja nekome da saopstim da sutra ne radim ili da u subotu nigde ne putujem, ja cu to fonetski i jednolicno reci neradim ili neputujem. Necu reci ne, pa zastati i nastaviti pa onda reci radim,kao i ne, pa onda putujem.
Ili gramatika i fonetika nemaju veze jedno sa drugim.Ipak sam ja mnogo davno izasao iz skole.
Hvala unapred.

Mislim da tebe ovo buni:


Akcenat mnogih reči prenosi se na proklitike kada su one silazno akcentovane (jer znamo kako unutrašnji slog ne trpi silazni naglasak): bèz menē, ȕ šumi, sȁ tīm, ìz kućē /iskuće/ i sl. Samo što u savremenom jeziku to uglavnom više nije običaj, i ta praksa čuva se još jedino u ovim  slučajima:

1) ispred „mnom“: sȁ mnōm, zȁ mnōm, pȍda mnōm.
2) u odričnim oblicima glagola: nè dām, nè padā, nè čujū, nè jedū i dr.

(I. Klajn, Gramatika srpskog jezika za strance, str. 28: Prenošenje akcenta na proklitiku)

Dakle, prirodno je da izgovoriš zajedno nedam, zato što je akcenat na e. I to je pravilo. Međutim, nije prirodno da zajedno izgovoriš neputujem, tj. da ti akcenat opet bude na prvom e, pošto ovde nema prenošenja, već je akcenat na prvom u u drugoj reči. Ovo je prilično dobro regulisano u pravopisu, pošto bi nastao haos kad bi se neki glagoli osim NEĆU, NEMAM, NISAM i NEMOJ pisali odvojeno od rečce NE, a neki spojeno.

Apstrahovana... zahvaljujem na objasnjenju.
Moze li jos nesto...u osnovnoj skoli, nastavnica Srpskog, nas je ucila da vlastita imena nemaju mnozinu. U srednjoj skoli, ne secam se, da li u trecem ili cetvrtom razredu, dosla nam je nova profesorica. Ona nam je prilikom jednog predavanja tvrdila suprotno, da imaju mnozinu.Davala je neke primere,Milosi, Morave i sl.Ne znam sta meni bi, zasto ja udjoh u polemiku sa njom, uglavnom ona meni zalepi keca, koga do kraja jedva popravih.
Pa stoga imaju li vlastita imena mnozinu ili ne. Ma kakav odgovor bio, ja ostajem pri tome da nemaju,pa i ti mozes da mi das keca.

Vlastite imenice nemaju množinu jer označavaju pojmove koji su jedinstveni. Izuzetak čine malobrojni primeri, koji su, uglavnom, vezani za geografske pojmove (Amerike - južna, severna, srednja), Morave i sl. Nekad se u razgovornom jeziku koristi i množina za vlastita lična imena, ponekad se to i napiše, ali, to sve spada u domen slobode pisanja i metaforičkog izražavanja. Dakle, u pravu si!

Reci koje se zavrsavajju na -ski -ški -čki se pišu malim slovima.  Mene zanima da li to važi za sva lica, brojeve i padežne oblike?  :D

Naravno, osim za vlastite imenice.

Како то мислиш? 
Пример:
Шабац-шабачки.. Малим словом колико знам.. 

Ne pridevi od vlasitih imenica, no same vlastite imenice.
Kosovski boj, npr.

decji - deciji, paciji-pacji, vraziji-vrazji...? sta je ispravno? neko pravilo?

Pravopis navodi da su kod takvih prideva normativno priznata oba oblika i napominje kako se „upotrebna prednost daje nastavku -iji kad mu prethodi grupa suglasnika (ovčiji, guščiji, vrapčiji), a u drugim slučajevima varijanti -ji: božji, d(j)ečji, vučji, vražji, mačji, kozji“. Zanimljivosti radi, možemo primetiti da pridev pasji i nema duži oblik.
Ovo je po starom pravopisu, novi nemam, tako da ne bi bilo loše, ako neko zna, da kaže ako ima promena ovde.