Суфикс -јӣ се јавља у два вида: неизмењен, при чему има готово увек и иначицу -ијӣ, или с јотовањем претходног сугласника. Двојства -јӣ/-ијӣ данас се углавном сматрају једнако правилним, с тим што се краћем облику даје предност, осим после основа са завршетком на два сугласника, где препоручују овчији, гушчији, врапчији. Пасји се данас употребљава само у том облику, док је голубији знатно чешће него голубљи.
Након уснених сугласника настају завршеци -љӣ (жабљи, мрављи), -њӣ после н (јесењи, дањи), -ђӣ после д (медвеђи, говеђи). Тако имамо и -ћӣ (телећи и сл.), само се ту -јӣ с продужетком именице на -е, -ета слило у посебан суфикс -ећӣ. Изазива и палатализације: к > ч (вучји, човечји), г > ж (божји, вражји), ц > ч (птичји, зечји).
Додаје се на увек именичке основе. Велика већина придева има у основи име животиње, са односним значењем везаним за целу врсту (навешћемо само краће облике, да не бисмо компликовали са заградама и претрпавали текст): овчји, козји, јарчји, пасји, мачји, пачји, гушчји, кокошји, птичји, сврачји, чавчји, јаребичји, препеличји, ластавичји, мишји, вучји, зечји, лисичји, веверичји, јазавичји, рачји, говеђи, медвеђи, лабуђи, кобиљи, крављи, бивољи, камиљи, лављи, жабљи, рибљи, мрављи, мувљи, јелењи (поред јеленски) итд. На људска или натприродна бића односе се човечји, божји, вражји, вештичји. Од им. неживог значења је јесењи, уз данас ретко дањи и благдањи (далеко обичније празнични).
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...
Nešto u vezi toga što je 'ona' srednji rod, a 'cvet' muški rod?
Ne, u pitanju je gramatika odnosno vrste reci u gramatici srpskog jezika... Ako znamo koje su i koliko ih ima, lako se nadje odgovor na pitanje u vezi recenice
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...
Tema: 
