cini mi se da se po pravilu pomocni glagol uvek pise ispred glavnog glagola, a glagol uvek stoji na drugom mestu u recenici.

sem u slucajevima zavisnih recenica, kad ide na prvo mesto.

Sto za ručavanje ili sto za ručanje?

Ručanje deluje prirodnije ali na svakom ćošku čujem ovo ručavanje.

Šta je pravilnije i zašto?

Sto za ručavanje, servis za ručavanje, vagon za ručavanje....

To je tzv iterativ ili radnja koja se ponavlja. Ručavanje je glagolska imenica od glagola "ručavati" (koji je opet nesvršeni oblik glagola ručati).

Moze li pomoc?
Treba mi razlika izmedju "ici cu" i "cu ici" , kako se gradi itd!!
Da li su Futur,Futur II ..
HITNO

Hvala Unapred

Odgovorila ti na temi koju si otvorio ali evo, i ovde cu....

Gospodin Ivan Klajn:



Vuk Stefanovic Karadzic:

„Buduće vrijeme sastavi se pomoću glagola ću (ili oću), n. p. oću mu dati, njemu ću dati; mi ćemo kupiti i t. d. Ali kad sila govora ide upravo na glagol i će dođe za njim, onda se izbaci ono pošljednjo ti, i mjesto njega dođe će te se sastavi s glagolom u jednu riječ, n. p. daću, kupiće, platićemo, imaćete, oplešću (već je kazato kako se s pred ć pretvori u š), ješćemo i t. d. A kod oni[h] glagola koji se u nakloneniju neopredjelenom svršuju na ći (mjesto ti), može se će i poslije glagola pisati samo za sebe, n. p. doći ću, naći ćemo, peći ćeš, reći će, ožeći ću i t. d."

 Stojan Novaković:

„Vreme buduće slaže se iz oblika vremena sadašnjeg glagola hteti (ponajviše od kratkih oblika: ću, ćeš, će; ćemo, ćete, će) i od načina neodređenog onoga glagola od koga se hoće buduće vreme, npr: Hoćeš poći, al' ćeš grdno proći; - Bog će dati te će dobro biti; - Doći ću; - Reći ćeš; - Otići ćemo itd.
Ako ću, ćeš, će, itd. dolazi iza načina neodređenog, tome načinu otpada poslednje i, pa se ostatak sastavlja s ću, ćeš, će, itd., u jednu reč, npr.: hváliću (m. hvalit'ću), hválićeš, hváliće; hválićemo, hválićete, hváliće.
I glasovna izjednačenja bivaju u ovome sastavljanju svojim redom, npr. plèšću (m. plest'ću), véšću, ozépćeš.
U glagola kojima se način neodređeni svršuje na ći - ovoga sastavljanja nema, i zasebice se piše način neodređeni, a zasebice ću, ćeš, itd., npr.: poći ću, reći ćeš, doći ćemo, itd."

Živojin Simić:

„Vreme buduće postaje kad se način neodređeni od glagola koji se uzme složi sa sadašnjim vremenom od glagola hteti. Obično se uzimaju skraćeni oblici ću, ćeš, itd.
Tako:
Jedn.  1. ja ću čuti   Mn. mi ćemo čuti

        2. ti ćeš čuti        vi ćete čuti
        3. on će čuti        oni će čuti

U obrazovanju ovoga oblika može pomoćni glagol doći posle glavnog, npr. čuti ću. U tom slučaju otpada krajnje i od glavnog glagola, pa se pomoćni glagol sastavi s glavnim u jednu reč, npr. čuti ću - čut ću - čutću. A pošto se t pred ć teško izgovara, to otpada i t pa bude čuću, itd. Tako:
Jedn   1. čuću   Mn. čućemo

        2. čućeš        čućete
        3. čuće          čuće"


Mihailo Stevanović;

„Futur (buduće vreme) ima dvojake oblike i samo jedni od njih su složeni, i to od enklitičkog oblika prezenta glagola htȅti i infinitiva glagola koji uzimamo: jȃ ću pȅvati, tȋ ćeš pȅvati, ȏn će pȅvati, mȋ ćemo pȅvati, vȋ ćete pȅvati, ònȋ će pȅvati i dȉći ću, dȉći ćeš, dȉći će, dȉći ćemo, dȉći ćete, dȉći će. U upitnim rečenicama u futuru kad počinju pomoćnim glagolom upotrebljavaju se puni a ne skraćeni njegovi oblici: hoću li pevati, hoćeš li pevati, hoće li pevati, hoćemo li pevati, hoćete li pevati, hoće li pevati?

Drugi oblik futura je prost glagolski oblik, kao u primeru: pȅvaću, pȅvaćeš, pȅvaće, pȅvaćemo, pȅvaćete, pȅvaće.

Futur je redovno složen oblik od glagola u kojih se infinitiv završava na ći, bez obzira na to dali pomoćni glagol stoji ispred ili iza glagola koji se menja. A složen je futur i od glagola s infinitivom na ti ako je pomoćni glagol ispred oblika infinitiva.

Međutim ako infinitiv glagola na ti dolazi ispred pomoćnog glagola, futur je prost glagolski oblik koji se pravi od skraćenog oblika infinitiva, bez krajnjeg i i opet istog skraćenog oblika pomoćnog glagola hteti. Pošto je taj oblik postao jedna reč, krajnje t od infinitiva ispred ć od pomoćnog glagola nestaje zato što se sadrži u tome ć."

A imas i na Wiki pa procitaj...

 

Zahvaljujem 

Imam još jedno pitanje!

Igor. Sa Igorom ili Igorem? (i zašto naravno )

Sa Igorem. A evo i objasnjenja...

Instrumental

- imenice muškog roda:
- posle prednjonepčanog suglasnika, ide nastavak -EM (konj – konjem)
- posle nenepčanog suglasnika ide nastavak - OM ( pacov – pacovom)

- imenice srednjeg roda:
: nastavci su - OM i - EM, a to zavisi od toga na koji samoglasnik se završava reč u nominativu ( selo - selom; polje - poljem )

izuzeci:
- kod jednosložnih reči KEJ i BEČ, nastavak je - OM (kejom; Bečom). Ova pojava se naziva disimilacija.
Ova glasovna promena teži razjednačavanju, tj. izbegavanju gomilanja glasova istih osobina.
- dubleti se javljaju i kod reči koje se završavaju na - Ž; - Š; Č:
- Ž ---> muž --- mužem, mužom
- Š ---> košarkaš ---- košarkašem, košarkašom
- Č ---> vozač ---- vozačem, vozačom

 

Hm...  a ja sam našao ovo:

Ivan Klajn:
Imenica muškog roda ima nastavak -om.
Nastavak -em ima ukoliko se imenica završava na meki suglasnik
na j, lj, đ, ć, ž, č ili c: zmajem, konjem, nože, krojačem, lovcem, itd.
Ali ako suglasniku neposredno prethodi glas e,
nastavak će glasiti -om.
Od prvog pravilia mogu odstupiti imenice na š, a od drugog na lj i na c.

M. Stevanovic