Srpska napredna stranka i Tomislav Nikolic :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Грешке Народне банке се мере у милионима евра

Конференција за новинаре, 26.02.2010

Јоргованка Табаковић: Даме и господо новинари, отварам редовну конференцију за штампу СНС с тим што за тему узимам оно што је тема обично ванредне конференције. Вама ћу на крају поделити материјал да видите да ону накнадну памет коју данас имају врли аналитичари, економисти, па чак до председника Републике, људи који представљају СНС, а јесу на политичкој сцени дуже од постојања саме СНС су говорили, ви то можете проверити, интернет постоји, још јуна 2008. године, а тиче се оног што ће бити резултат понашања Народне банке, па бих ја сад рекла овако - да учинци Народне банке Србије и резултат рада гувернера Јелашића у ствари доказује ко је сад Пинокио а ко о економији нема појма. Све примедбе које људи изричу на рачун лоших потеза Народне банке Републике Србије одбијају се са квалификацијом да сви ти други немају појма. Ма са које стране да долази критика, а кад се деси грешка која се мери у милионима евра губитака које направи Народна банка, у милионима евра губитака прихода у буџетским приливима, управо због такве политике Народне банке, у приходима привреде онда је то нешто за шта може само Пинокију да порасте дрвени нос.

Ја сад подсећам на оно што смо 2008. године говорили, да ли је тачна тврдња коју је тада износио гувернер да су све паре од приватизације потрошене, а то је тврдио гувернер и да држава располаже са свега 315 милиона евра девизних депозита. Значи, говорим о јуну 2008. године, а до тог датума подаци о приливима из приватизације могли су да се зброје са три и по милијарде евра страних директних инвестиција. То је био новац, једна и по милијарда евра од продаје не Мобтела, како се погрешно говори, него Мобија 063, 320 милиона евра од продаје лиценце Телекому Аустрије, 122 милиона евра од Панонске банке, 385 милиона евра од Војвођанске банке, пријављених додуше још у 2007. години, 220 милиона евра од продаје ДДОР-а, нешто од приватизације Робних кућа Београд и значи од три и по милијарде евра страних инвестиција гувернер Јелашић је тврдио да у 2008. години држава располаже са свега 315 милиона евра девизних депозита. О томе где је отишао тај новац, ко га је трошио, ко је за те девизе штампао динаре, како је вишак динара повлачио и зашто нас је о томе обавештавао само у време предизборних свађа или у време сачињавања коалиција је садржан одговор и питање и журба коју грађани морају да схвате, а то је да је једино решење променити оне који говоре истину само кад треба да задрже сопствену фотељу или да се домогну нове. Бесмислена је критика господина Динкића на рачун Јелашића данас, ако сви добро знате, ја ћу вас да подсетим да је Јелашић и остајање на месту гувернера био услов свих услова за формирање Владе која је и данас актуелна. То говори о значају Јелашића, тј о подршци монетарне политике коју води Јелашић и која резултира оваквим курсом и оваквим губицима о којима вам говорим. Не могу прати руке од лоше монетарне политике ни потпредседник Владе, господин Динкић, ни председник државе господин Тадић чијом је „вештином“ коалиционих капацитета ова Влада и сачињена, и не може се ни господин Јелашић бранити Законом о Народној банци који је донет у време одмеравања снага Г17 и ДС, који је донет на брзину, ако се сећате у време смењивање Динкића и остављене несретне Коре Удовички, када је као нигде у свету за један циљ који има Народна банка, а који она као независна треба да спроводи, одређена стабилност цена. Централна банка ЕУ у коју желимо да одемо за циљ има економски развој и стабилност цена.Овде су развој, запосленост, животни стандард, теме које се потежу само у изборима и само у домену добрих намера, а када треба доносити конкретне мере, конкретне програме или спроводити то није важно, јер добар живот, добар животни стандард и развој актуелна власт мери само сопственом позицијом. Оно на шта ја указујем јесте да смо о ономе што ће се десити данас говорили две године уназад, упозорење да девизне резерве које су високе нису стабилне и да део тих девизних резерви које имају порекло у државним депозитима морају да буду усмерене у развој и није тачно да то не ради нико, ал је зато држава требала да има контролу над улагањем тог дела новца из резерви. Јасно вам је зашто то држава није могла да уради. Рецимо данас вам нежно Динкић саопштава да су неки људи узимали новац за кредит, старт ап кредите и развој, а онда зеленашили тим новцем, чији посао је био да ради наменску контролу тих кредита. У чијим су рукама сви инструменти контроле кретања новца, који то закон недостаје, о прању новца, који то орган није под контролаом власти, који је то орган додељен некој назовимо независној институцији а да ту институцију или орган није политика односно владајућа коалиција именовала кршећи све демократске процедуре чак и не изговарајући се демократским тековинама независности и стручности. Данас спомињемо приче да део резерви треба да буде усмерен у развој, делује смешно економистима који прате рад озбиљних политичких странака које на оваквим конференцијама за штампу очекују да ви као новинари и јавност пренесете оно што јесте замерка и програм на пример СНС, а не да на насловној страни било којих новина буду наслови који ће да забаве народ и одврате га од оног што се зове дневни проблем, на исти начин како је злоупотреба наменских средстава за развој винограда код господина Живковића постала тема број 1, која треба да буде тема али у време када треба заташкати подношење пријава Државне ревизорске институције. Не може живот да буде маркетинг и не може маркетинг да победи живот и не може ни један изговор и накнадна памет да ову владу учини успешном нити да опере руке од онога што се зове лоша монетарна политика.

Одакле треба да крену промене, почев од промене закона о НБ који мора да подразумева да је НБ део ове државе, овог система који мора да ради у интересу грађана, говори најбоље извешта о томе чиме се НБ бави од 2005. године до 2009. године. Трговина репо хартијама је омогућила гувернеру да под изговором повлачења вишка новца из оптицаја у ствари врши емисију новца преливајући на тај начин део средстава из џепова грађана у џепове сасвим одређених корисника, углавном оних људи који се по праву овде називају домаћим, а са иностраним су предзнаком. Стварајући лажну слику о динару као стабилном, али политичком производу, стварајући лажну представу да ће грађани имати посао из којег ће моћи да враћају кредитне рате, ми смо се нашли у ситуацији да би они сви радо да забораве и фалсификују прошлост, да задуживање треба да буде у динарима. Ја мислим да је то изговор, и оно што смо малочас чули у скупштини где у расправи између ДС и ДСС госпођа Колунџија је оптужила Шормаза да се избори траже само зато да би прекинули њихову борбу против корупције, је заиста запањујућа. Да ли проглашавање избора значи да ће сунце престати да сија, да ће живот стати и да органи престају да раде свој посао, и да ли баш све што се дешава треба ДС и њеним коалиционим партнерима треба да послужи као изговор да избора не буде или је напротив све што се дешава управо разлог да тих избора буде што пре, јер анализа онога што НБ ради од 2000. године, а поготову од 2005. године па до 2009. спроводећи мере и примењујући инструменте монетарне политике непримерене овој држави и овом стању развоја јесу најмање доказ који је условио раст корупције. Све ово о чему читате у новинама, као лоша приватизација, као улазак прљавог новца, као инфициране институције оним што се зове институционална корупција јесу само последице свега оног што је лоше полазило од финансијског сектора. Уопште ме не занима како се зове гувернер, то нико не би требало да зна, и уопште ме не занима што је он из Г17+, занима ме то што држава дугује тако много и прича о девалвацији значи да ћемо дуговати још више, то што динар и даље опада то значи да куповна моћ слаби, а то занима СНС, то занима грађане и то је разлог да избори буду што пре и нема више маркентишких магова и стручњака који ће моћи то да спрече. И ово о чему говорим јесте оно што грађани имају на уму кад потписују захтев за изборима, ово што говорим је потреба да их пробудимо и да схвате у каквој ситуацији грађани живе, некада смо као мали читали бајке и могли да видимо да Пинокију расте нос на глави, али од тих њихових дрвених носева и великих кућа, винограда и лажи од који 95% становништва живи лоше, у Србији је мрак и једино средство јесу заиста избори, и на тим изборима ће се видети чија је снага и какв је чији програм.

Ми на жалост имамо довољно веродостојних информација о лошем стању у финансијском сектору, о лажним билансима, о креативном тумачењу прописа, о чињењима у НБ, Влади, агенцијама и осталим институцијама да заиста мислимо да сваки дан кашњења је погубан. Па нека изволе нека нас оптуже да ми о економији знамо мало, а ми смо спремни да потврдимо да имамо исти интерес као и интерес наших грђана и да нам је важно то што је и грађанима важно и да о економији знамо довољно, да онима који не знају да раде или се праве да не знају, а све кријући се иза закона или наводно већине кажемо да је стварно доста.

Мени је заиста мука да о овоме више говорим, ако ви имате НБ која једну обавезну резерву има за банке чланице Бечког споразума, друга правила и обавезе су за остале банке, значи води се селективна различита политика, а ми причамо о јединственом приступу и о правилности. Мука ми је од оног што причају да треба да отворимо и тржиште и банкарски систем, не знам у Италији, Немачкој и осталим земљама, стране банке имају учешће од 3-17% националног сем Хрватске у којој су стране банке са 90% учешћа, а како је код њих стање могли сте да чујете недавно на изборима који су одржани и зашто би се ми вечито угледали причама о бољем а чињењем увек се угледали на оне који су гори од нас. Ја мислим да грађани Србије то не заслужују, много је разлога, много речи је изговорено која треба да се претворе у дела. Заиста смо сити од прокламација сваке вечери на телевизији на њиховим наступима па хоћете ли кренути већ једном да се борите против корупције и да се доносе закони у интересу грађана. Предуго ово траје и као што знате све што имате може неко да вам одузме, али једино стварно ваше је време које имате, знање и способности са којим располажете, верујем да су грађани свесни да то време више нико не може да им одузима.
Ако нема питања, хвала вам најлепше што сте дошли на нашу конференцију!

Конференција за новинаре, 26.02.2010
Јоргованка Табаковић: Даме и господо новинари, отварам редовну конференцију за штампу СНС с тим што за тему узимам оно што је тема обично ванредне конференције. Вама ћу на крају поделити материјал да видите да ону накнадну памет коју данас имају врли аналитичари, економисти, па чак до председника Републике, људи који представљају СНС, а јесу на политичкој сцени дуже од постојања саме СНС су говорили, ви то можете проверити, интернет постоји, још јуна 2008. године, а тиче се оног што ће бити резултат понашања Народне банке, па бих ја сад рекла овако - да учинци Народне банке Србије и резултат рада гувернера Јелашића у ствари доказује ко је сад Пинокио а ко о економији нема појма. Све примедбе које људи изричу на рачун лоших потеза Народне банке Републике Србије одбијају се са квалификацијом да сви ти други немају појма. Ма са које стране да долази критика, а кад се деси грешка која се мери у милионима евра губитака које направи Народна банка у милионима евра губитака прихода у буџетским приливима, управо због такве политике Народне банке, у приходима привреде онда је то нешто за шта може само Пинокију да порасте дрвени нос.

Ја сад подсећам на оно што смо 2008. године говорили, да ли је тачна тврдња коју је тада износио гувернер да су све паре од приватизације потрошене, а то је тврдио гувернер и да држава располаже са свега 315 милиона евра девизних депозита. Значи, говорим о јуну 2008. године, а до тог датума подаци о приливима из приватизације могли су да се зброје са три и по милијарде евра страних директних инвестиција. То је био новац, једна и по милијарда евра од продаје не Мобтела, како се погрешно говори, него Мобија 063, 320 милиона евра од продаје лиценце Телекому Аустрије, 122 милиона евра од Панонске банке, 385 милиона евра од Војвођанске банке, пријављених додуше још у 2007. години, 220 милиона евра од продаје ДДОР-а, нешто од приватизације Робних кућа Београд и значи од три и по милијарде евра страних инвестиција гувернер Јелашић је тврдио да у 2008. години држава располаже са свега 315 милиона евра девизних депозита. О томе где је отишао тај новац, ко га је трошио, ко је за те девизе штампао динаре, како је вишак динара повлачио и зашто нас је о томе обавештавао само у време предизборних свађа или у време сачињавања коалиција је садржан одговор и питање и журба коју грађани морају да схвате, а то је да је једино решење променити оне који говоре истину само кад треба да задрже сопствену фотељу или да се домогну нове. Бесмислена је критика господина Динкића на рачун Јелашића данас, ако сви добро знате, ја ћу вас да подсетим да је Јелашић и остајање на месту гувернера био услов свих услова за формирање Владе која је и данас актуелна. То говори о значају Јелашића, тј о подршци монетарне политике коју води Јелашић и која резултира оваквим курсом и оваквим губицима о којима вам говорим. Не могу прати руке од лоше монетарне политике ни потпредседник Владе, господин Динкић, ни председник државе господин Тадић чијом је „вештином“ коалиционих капацитета ова Влада и сачињена, и не може се ни господин Јелашић бранити Законом о Народној банци који је донет у време одмеравања снага Г17 и ДС, који је донет на брзину, ако се сећате у време смењивање Динкића и остављене несретне Коре Удовички, када је као нигде у свету за један циљ који има Народна банка, а који она као независна треба да спроводи, одређена стабилност цена. Централна банка ЕУ у коју желимо да одемо за циљ има економски развој и стабилност цена.Овде су развој, запосленост, животни стандард, теме које се потежу само у изборима и само у домену добрих намера, а када треба доносити конкретне мере, конкретне програме или спроводити то није важно, јер добар живот, добар животни стандард и развој актуелна власт мери само сопственом позицијом. Оно на шта ја указујем јесте да смо о ономе што ће се десити данас говорили две године уназад, упозорење да девизне резерве које су високе нису стабилне и да део тих девизних резерви које имају порекло у државним депозитима морају да буду усмерене у развој и није тачно да то не ради нико, ал је зато држава требала да има контролу над улагањем тог дела новца из резерви. Јасно вам је зашто то држава није могла да уради. Рецимо данас вам нежно Динкић саопштава да су неки људи узимали новац за кредит, старт ап кредите и развој, а онда зеленашили тим новцем, чији посао је био да ради наменску контролу тих кредита. У чијим су рукама сви инструменти контроле кретања новца, који то закон недостаје, о прању новца, који то орган није под контролаом власти, који је то орган додељен некој назовимо независној институцији а да ту институцију или орган није политика односно владајућа коалиција именовала кршећи све демократске процедуре чак и не изговарајући се демократским тековинама независности и стручности. Данас спомињемо приче да део резерви треба да буде усмерен у развој, делује смешно економистима који прате рад озбиљних политичких странака које на оваквим конференцијама за штампу очекују да ви као новинари и јавност пренесете оно што јесте замерка и програм на пример СНС, а не да на насловној страни било којих новина буду наслови који ће да забаве народ и одврате га од оног што се зове дневни проблем, на исти начин како је злоупотреба наменских средстава за развој винограда код господина Живковића постала тема број 1, која треба да буде тема али у време када треба заташкати подношење пријава Државне ревизорске институције. Не може живот да буде маркетинг и не може маркетинг да победи живот и не може ни један изговор и накнадна памет да ову владу учини успешном нити да опере руке од онога што се зове лоша монетарна политика.

Одакле треба да крену промене, почев од промене закона о НБ који мора да подразумева да је НБ део ове државе, овог система који мора да ради у интересу грађана, говори најбоље извешта о томе чиме се НБ бави од 2005. године до 2009. године. Трговина репо хартијама је омогућила гувернеру да под изговором повлачења вишка новца из оптицаја у ствари врши емисију новца преливајући на тај начин део средстава из џепова грађана у џепове сасвим одређених корисника, углавном оних људи који се по праву овде називају домаћим, а са иностраним су предзнаком. Стварајући лажну слику о динару као стабилном, али политичком производу, стварајући лажну представу да ће грађани имати посао из којег ће моћи да враћају кредитне рате, ми смо се нашли у ситуацији да би они сви радо да забораве и фалсификују прошлост, да задуживање треба да буде у динарима. Ја мислим да је то изговор, и оно што смо малочас чули у скупштини где у расправи између ДС и ДСС госпођа Колунџија је оптужила Шормаза да се избори траже само зато да би прекинули њихову борбу против корупције, је заиста запањујућа. Да ли проглашавање избора значи да ће сунце престати да сија, да ће живот стати и да органи престају да раде свој посао, и да ли баш све што се дешава треба ДС и њеним коалиционим партнерима треба да послужи као изговор да избора не буде или је напротив све што се дешава управо разлог да тих избора буде што пре, јер анализа онога што НБ ради од 2000. године, а поготову од 2005. године па до 2009. спроводећи мере и примењујући инструменте монетарне политике непримерене овој држави и овом стању развоја јесу најмање доказ који је условио раст корупције. Све ово о чему читате у новинама, као лоша приватизација, као улазак прљавог новца, као инфициране институције оним што се зове институционална корупција јесу само последице свега оног што је лоше полазило од финансијског сектора. Уопште ме не занима како се зове гувернер, то нико не би требало да зна, и уопште ме не занима што је он из Г17+, занима ме то што држава дугује тако много и прича о девалвацији значи да ћемо дуговати још више, то што динар и даље опада то значи да куповна моћ слаби, а то занима СНС, то занима грађане и то је разлог да избори буду што пре и нема више маркентишких магова и стручњака који ће моћи то да спрече. И ово о чему говорим јесте оно што грађани имају на уму кад потписују захтев за изборима, ово што говорим је потреба да их пробудимо и да схвате у каквој ситуацији грађани живе, некада смо као мали читали бајке и могли да видимо да Пинокију расте нос на глави, али од тих њихових дрвених носева и великих кућа, винограда и лажи од који 95% становништва живи лоше, у Србији је мрак и једино средство јесу заиста избори, и на тим изборима ће се видети чија је снага и какв је чији програм.

Ми на жалост имамо довољно веродостојних информација о лошем стању у финансијском сектору, о лажним билансима, о креативном тумачењу прописа, о чињењима у НБ, Влади, агенцијама и осталим институцијама да заиста мислимо да сваки дан кашњења је погубан. Па нека изволе нека нас оптуже да ми о економији знамо мало, а ми смо спремни да потврдимо да имамо исти интерес као и интерес наших грђана и да нам је важно то што је и грађанима важно и да о економији знамо довољно, да онима који не знају да раде или се праве да не знају, а све кријући се иза закона или наводно већине кажемо да је стварно доста.

Мени је заиста мука да о овоме више говорим, ако ви имате НБ која једну обавезну резерву има за банке чланице Бечког споразума, друга правила и обавезе су за остале банке, значи води се селективна различита политика, а ми причамо о јединственом приступу и о правилности. Мука ми је од оног што причају да треба да отворимо и тржиште и банкарски систем, не знам у Италији, Немачкој и осталим земљама, стране банке имају учешће од 3-17% националног сем Хрватске у којој су стране банке са 90% учешћа, а како је код њих стање могли сте да чујете недавно на изборима који су одржани и зашто би се ми вечито угледали причама о бољем а чињењем увек се угледали на оне који су гори од нас. Ја мислим да грађани Србије то не заслужују, много је разлога, много речи је изговорено која треба да се претворе у дела. Заиста смо сити од прокламација сваке вечери на телевизији на њиховим наступима па хоћете ли кренути већ једном да се борите против корупције и да се доносе закони у интересу грађана. Предуго ово траје и као што знате све што имате може неко да вам одузме, али једино стварно ваше је време које имате, знање и способности са којим располажете, верујем да су грађани свесни да то време више нико не може да им одузима.
Ако нема питања, хвала вам најлепше што сте дошли на нашу конференцију!