gluposti  postoje tzv NATO standardni kalibri  ,npr

http://en.wikipedia.org/wiki/5.56x45mm_NATO ili

http://en.wikipedia.org/wiki/7.62x51mm_NATO

koji su uvedeni upravo zato da bi se postigla standardizacija izmedju razlicitih clanica NATO. naravno , municija za ak-47 i njegove derivate je 7.62mm x 39 mm i nije po NATO standardu i zato sve istochno evropske zemlje polako napushtaju i tu municiju i pushke koje je koriste .


 
ovo necu da komentarishem . mislim STVAAARNO ... 

Istorijski je trend da se kalibri smanjuju. I to je činjenica. Voleli ga ili ne, kalibar 7,62 će polako u istoriju. Tome će doprineti i neka nova balistička saznanja vezana za njega.

Kalibar 7.62 je precizniji na daljinama do 300 m, a 5,56 mm na daljinama preko 300 (što ne znači da nije dobar i na manjim daljinama)

Kako se puškaranja vode na daljinama do 300  m 7,62 ima prednost u bliskim borbama, borbama u urbanim uslovima i gušćoj vegetaciji (Vijetnam), dok 5,56 ima prednost u borbama na otvorenim prostorima.

7,62 ima neke veoma inferiorne balističke osobine, posebno kada je u pitanju bočni vetar, pad usled težine i još ponešto...

Nadalje, zbog manje mase, veći je borbeni komplet za 5,56 mm pušku koji može nositi vojnik, što može biti presudno u slučajevima lošeg snabdevanja ljudstva, i borbama u zabačenim oblastima...

Zapravo, idealni kalibar bi (po mom lično mišljenju) bio negde između ova dva, ali, kako je trend da se kalibar smanjuje, 7.62 gubi trku ...

 ne  AK-47 je malo neprecizniji od M-16 ,kako zbog konstrukcije ,tako i zbog uobichajeno loshije izrade (mada ima i vrhunski odradjenih kalashnjikova gde se ta razlika gubi) . sam kalibar je balistichki povoljniji zbog vece tezine zrna.


fizika ti bash nije jascha strana.  shto lakshe zrno ,to vishe na njega utichu spoljni faktori (vetar ,trenje i.t.d.)


opet greshka . borbeni kompleti su standardno 150 metaka , jedino shto se kod AK-47 duze zadrzao tezi metalni okvir (jeftiniji je ) ,mada se i za njih sad prave okviri od kompozitnihmaterijala. ali to je opet sve relativno zanemarljivo.

------------------

inache ,americhka vojska je ponovo bila pod pritiskom da vrati stari 7.62 * 51 mm kalibar (jachi od oba pomenuta  ) jer je u borbama u iraku ponovo utvrdjeno da se 5.56 odbija od raznih prepreka i prilichno je beskoristan u urbanoj borbi. snajperske pushke m-21 bazirane na staroj m-14 su se medjutim dobro pokazale , a vrednost su dokazali i stariji krupniji kalibri od 12.7 mm  

ja sam vec pisao o nekoliko slucajeva gde su pojedine "stare" clanice umesto onih masina koje im odgovaraju(a i jeftinije su) uzeli americke krsine ili ne americke,al zato neke druge sisteme koji im uopste ne odgovaraju,al,eto nema ko da slusa...  
takodje,dodacu da ta velicanstvena "sarolikost" u NATO zemljama(one koje imaju i Rusku opremu) o kojoj pricas uvek vodi do teskih problema.Rusi su imali krizu te sarolikosti kod svojih tenkova,pa su jedva uspeli donekle da je rese.a tu su u pitanju tenkovi,koji su u sustini i laksi za te stvari,jer mogu da se modifikuju kako oces i gde oces(jedino sto za to treba para i vremena,a Rusija to nije imala),a zamisli tek sta to znaci za avijaciju,koja pritom ne moze da modifikuje tek tako svoje masine,a i daleko je komplikovanije(po pitanju organizacije.po pitanju cene,delova i izvodljivost ne moram da pricam...).pa vi vidite da li se isplati ta sarolikost koju tolko hvalite,a koja ce ionako nestati za 10 godina u svim NATO zemljama i biti zamenjena striktno NATO oruzjima(iliti 80% americkim krntijama,20% Evropskim oruzjem)...
a sto se tice starosti,da si u pravu,jesi,ali stvar je u tome sto se NATO organizacija bazira na logici na logici "zasto jednostavno kad moze komplikovano?".na primer,dobri stari RPG-7,star 40 godina,a i dalje medju najboljim i najpouzdanijim sistemima,probija i oklop Abramsa kao od sale,al zato se na zapadu smatra zastarelim i losim.kao dobar primer moze da se uzme i dobra stara Neva,S-125,Ruski eksportni(!) srednje-dometni(!) PVO sistem koji je u periodu kad je bio star vec skoro 30 godina(i NE-modifikovan,sta god pricali na TVu),u rukama obicnih Srba sjebao nazovi-nevidljivu multi-milionsku kantu na velikoj visini.(ja ne pokusavam da kazem da mi treba da se drzimo S-125 jos 20 godina,nego samo dajem primer kako NATO sve posmatra crno-belo.verujem da na primer kojim slucajem Ceska nabavi jedan novi S-300 za 2 godine,da bi on odma bio proglasen kao zastarelim,iako ameri i posle par uspesnih (ilegalnih) nabavki i dalje nisu ni blizu da dostignu tu tehnologiju i ubojitost koju on,a kamoli S-400 ima...)
da se ulaskom u NATOu zamenjuju stvari koje nisu vise isplatljive i korisne,a da se ostavlja ono sto se pokazalo kako treba,jos bih i razumeo.ali za NATO,sve sto po njihovim standardima izgleda staro i neupotrebljivo,treba sto pre baciti...
i,da,samo da dodam-tacno je da su u VIjetnamu Amerikanci bacali svoje puske i uzimali Kalase od mrtvih.i nema tu sta da se prica ili spekulise.
i dan danas,u Iraku,odredjen broj amera koristi Kalas,jer je jedno milion puta bolji i pogodniji za uslove,a municija ili odrzavanje nikad nisu problem.

Ali ne i zbog same strukture zrna. Sama težina zrna nije merilo, ulogu igra i njegov oblik, struktura i još ponešto. Inače, da je težina merilo, i dalje bi se koristile olovne kugle...


Dakle, da ponovimo, uz težinu, i oblik i struktura zrna imaju veliku ulogu u balistici. Odavno je poznato da 5,56 mm ima položeniju putanju od 7,62 mm.


Tvrdiš da je ista težina jednakog broja metaka 7.62 mm i 5.56 mm??? I, ne, nipošto nije zanemarljivo nakon celodnevnog marša po vukojebinama da li nosiš na sebi 0,5 kg manje ili više...


Ovo i nije sporno, da se 7.62 mm (veći kalibri, generalno) bolje pokazao u urbanim uslovima, dakle na kratkim razdaljinama kao što sam i rekao u svom postu.  Ne samo u Iraku, nego i u Somalijskoj epizodi. No, kao što rekoh, kalibar 7.62 je trpeo minimalne izmene u svom sastavu, i prilično je "zapušten", te kao takav polako odlazi u istoriju. Razlozi svakako postoje.

@hkj

Ja sam konstatovao činjenično stanje, a ono je takvo kakvo jeste. Nisam baš siguran da će Mađari ili Česi za 10 g baciti svoje Gripene u staro gvožđe da bi kupili F-16 koje je rashodovala američka mornarica.

Da se postojeći sistemi ne mogu prilagoditi tkzv. NATO standardu - ne mogu da se složim. Poljska je svoje MIG-29 prilagodila NATO standardima kada ih je poslednji put modifikovala. Dakle, u Poljskoj imamo MIG-29 koji su u potpunosti prilagodjeni standardima NATO-a.

Možda će to o čemu govoriš biti tako za x godina, ali sam NATO je organizacija koja prihvata nove članice, koje imaju različito oružje i opremu, koje su prilagodjene vojnim doktrinama tih zemalja, i moraće još dugo vremena da "trpi" raznolikost u naoružanjima svoje vojske. No, i nakon toga, nisam siguran da će M-16 biti službeno oružje NATO vojnika, niti F-16 obavezan avion. 

 
da cak bude situacija da se dnevno unistava po hiljadu Kalasa,pa bi potrajalo vise od veka pre nego sto bi se svi unistili.
pritom,gotovo niko na svetu ne zeli da unistava Kalas.em sto ne moze bez dobre taktike( ),em sto nema razloga...

 zrno od 5.56 naravno ima manji poprechni presek pa je zato preciznije (polozenija putanja) na manjim daljinama. medjutim , brzina mu naglo opada i preko 300 m putanja zrna od 7.62 je povoljnija . aerodinamichki oblik zrna za kalashnjikov (M43) je bolji ,ali to je zato shto je zrno od 5.56 projektovano tako da kad udari u metu pochne da se tumba i pravi vecu ranu (ovo se deshava na daljinama do 150 m) .



razlika u tezinama nije nikako 0.5 kg ,a osim toga NATO trupe nose opremu koja je mnogo teza od pola kila (barem 30-40 kg   ) tako da ukupno gledano to nije tolika smetnja ,narochito shto i rusi sve vishe uvode kompozitne materijale




 kalibar od 7.62 je bolji i u urbanim uslovima i na vecim daljinama . NATO 7.62mm je "napushten" zbog toga shto je prilichno jak pa je za njega teze konstruisati automatsku pushku ,koju treba da koriste i zene - dakle politichki pritisci ,"ravnopravnost" ,a ne vojni zahtevi .

 shto se tiche 7.62X39 mm , on se napushta opet pod politichkim pritiskom (ulazak u NATO i sl ) a ne zbog toga shto je slabijih performansi. ruska vojska se takodje opekla sa 5.45x39 mm u ceceniji , tako da ima naznaka da ce nova pushka ruske vojske biti ak-103 a ne an-94

Gledao sam na Dicovery World o uporedjivanju metka 5.45x39 i 7.62 x 39.
Lik je pucao iz ak 47 i 74 na fiksirane mete i betonski blok , i kad opali ak 47 zrno ide sporije ali srusi metu, a blok prepolovi. Dok metak iz ak 74 ide brze ali kad pogodi metu ona ni da mrdne dok zrno kroz blok uadi sledece: ulazna rupa je mala a izlazna je ogromana. Bila je i kopjuterska simulacija kada zrno 7.62 prodje kroz covjeka ono prodje kroz tjelo i izadje van. Dok zrno 5.45 kada udje u covjekovo tjelo pocinje da skrece na razne strane ostavljajuci smrtonosne rane.

I onda su amerikanci sa ovim ruskim kalibrima uporedjivali svoj 5.56 koji se pokazao kao i ruski 5.45.Onda im je palo na pamet da stvore zrno koje ima jacinu brzinu i letalnost. Nesto sto je izmedju kalibra 5.56 i 7.62 Iz firme Remington dosao je 6.8 x3 4 mm SPC kalibar koji ima sve tri navedene osobine. A onda je Barrett napravio pucu koja koristi taj kalibar ``648 Rifle``. U ``KALIBRU`` sam vidio da ima M6A1 koja koristi taj kalibar.A ovo su dijagrami prolaska mtaka kroz telo.

Dalju  raspravu o municiji možete nastaviti na nekom drugom podforumu a da se vratimo na temu

a dotle ćemo za lokalnu upotrebu slušati kako je transformacija vojske gotova stvar, kako je dosad urađen najrevolucionarniji korak u svim vojskama Srbije - od Maričke bitke do Preševske doline i kako je profesionalizam na pragu. A ovamo u ružnoj stvarnosti devastirane kasarne, zarđalo naoružanje, beskućnička vojna populacija i urušen odbrambeni sistem zemlje, a sve to začinjeno besprimernim paraderstvom vojnih menadžera, kako besramno sami sebe nazvaše.

Priča o srpskom vojnom profesionalizmu u današnjim okolnostima ima prizvuk nekih antologijski poznatih srpskih poslovica koje ovde i nije pristojno citirati. Hermetizuj kritičnu masu srpske vojne stvarnosti, gnječi je i mesi, dodavaj briselske začine i vašingtonske praškove, upotrebi alhemijske postupke, isperi i proglasi dobitnu formulu!
Alhemičare srpskog ministarstva vojnih dela to ništa ne košta i ne boli, nema odgovornosti, a sitni su troškovi. Šta će nacija reći, koga je briga, bitno je da stižu priznanja sa adresa idola njihovih snova.

I takvu odbranu Srbije, ogoljenu do partijskog besmisla, tragičnu po mnogim indikatorima i šupljikavu gde god prstom da upreš trebalo je predstaviti na ovom gruzijskom performansu. Siledžijama i svetskim diktatorima, osvajačima tuđih teritorija, junacima koji rasturiše mesopotamsko kulturno carstvo, gladijatorima i ubicama uranijumskog tipa, nakinđurenim NATO generalima i čitavoj sviti žbira i činovnika treće klase. Da vide dokle je stiglo naše puzanje i da li kevćemo kad treba, da im se pokaže kako Srbija sporo pamti a brzo zaboravlja, i konačno da se predstave kao garnitura odanija Briselu i Vašingtonu nego Orašcu i Tekerišu.

Odbranu u kojoj je među vojnim plebsom zavladala manija učenja stranih jezika, šlihtanja na kurseve, bilo čega i bilo kada samo da je napolju, školovanja i specijalizacija, poseta sajmovima, diplomatskih pasoša. Videti bazu Avijano odakle su nam dolazili u noćne pohode svi oni fantomi i sokoli san je srpskih pilota, saslušati predavanje pomoćnih činovnika Alijanse materijal je za godišnje piarovske analize, preleteti veliku baru i slikati se sa rezervistima Ohaja vrh je generalske karijere. Sve ostalo je neuspeh, polumrak, poligonsko blato i promašena karijera.

NATO donosi radost u srpske kasarne, osvetljava naše tragične puteve i ukazuje na svetlu budućnost. Sa njima je sve lakše, njima treba dati sve, od njih ne treba ništa tražiti. Neka dođu tu na naše prostore kad su nam već na granicama, evo im naše slave, našu dušu, naša groblja.
Oni će biti spas za kojim Srbija traga od nesretnog Miloša Obilića. I zato nam mila i draga vlast, ovakvim kakvi jesmo, poluslepi i mutavi, tako otvara oči i širi vidike. NATO kao raj, kao poslednja šansa, kao pribežište.

A onda su naglo reterirali shvativši ozbiljno upozorenje prijateljske i velike ruske zemlje. Srbijo, nije ti mesto tamo, među kreatorima ubilačkih poduhvata i avetima crnih potencijala, izvrnutih vojnih strategija i zlokobnih pretnji po polovinu stanovništva planete. Okani se, Srbijo, tog društva bar dok se ne definišeš na onom jedino legitimnom terenu - referendumu, pa onda sutradan: dignutih ruku i nogu u NATO, ili nikad više priču o spuštenim pantalonama.
Nađi, Srbijo, meru svog angažovanja i ne srljaj jer dobro pamti srpski građanin kad pre neku godinu onaj hohštapler s Nišavu ponudi Vašingtonu 1.000 srpskih vojnika za jednokratnu upotrebu po rovovima Kandahara ili Faludže.
Šta da ovim povodom očekujemo uskoro? Žaljenje de Hop-Cupa i Brisela, note podrške iz Ohaja i orkestrirane pozdrave uspelih komšija iz Tirane i Zagreba, koji eto uđoše u to rajsko utočište. Pa zatim poziv našim MO guruima na analizu performansa, na dodelu priznanja, na naknadno ispiranje pameti. A možda nam kakav utešni hepening o pozadini gruzijskih ratnih igara prirede i u Topčideru - tu bar imaju svoje kancelarije, a Srbiju ionako već smatraju svojim poligonom. 

Ljubac,

Ovo što si napisao može lepo da se peva uz gusle ali nema veze sa činjenicama . A emotivne priče o majci Rusiji neće napuniti nijedan avion kerozinom niti ofarbati zarđali tenk.

Ovde se priča u smešnom maniru teorija zavera o nekakvim zlim Amerikancima koji žive samo za to da srpske vojnike kao topovsku hranu po Iraku, iako naši vojnici tamo nikada nisu bili niti ih ko traži. Smešne hipotetičke priče. Jedino mesto gde su srpski vojnici proteklih godina ginuli za tuđe interese jeste kada su ostavljali svoje kosti po Dubrovniku i Vukovaru.

Priča o spuštenim pantalonama nema blage veze sa vezom. Spuštene pantalone su kada si jadan, bedan i siromašan i umišljen da si sam sebi dovoljan. I ti navijaš da mi nastavimo putem spuštenih pantalona što je van pameti...NATO i EU nisu pitanje Iraka i Avganistana, nego pitanje da li ćemo kao evropska država preuzeti svoju sudbinu u svoje ruke i početi da utičemo na odluke velikih ili pustiti kao za vreme Slobe da se drugi bave nama a da mi sedimo sa strane i jadikujemo kako nas svet ne razume i kako je sve jedna velika nepravda.

Srbija ima Sandžak, ima Preševo...ima mesta gde u budućnosti može da dođe do problema. Mi treba da razmišljamo o našoj deci i našim unucima a ne da opevavamo u guslama kako smo bili bombardovani 1999. godine. Što smo više uključeni u sve integracije, bilo da je to EU ili NATO, manje su šanse da Srbija dođe u situaciju kakva je bila devedesetih. Pesme za gusle i epovi su lepe za večeri u Domu Sindikata, ali ne za vođenje odgovorne nacionalne politike.

 do pre par godina smo barem imali te zardjale tenkove . sad nemamo ni staro gvozdje ... 


 mislim da je ovime sve receno   . srpski vojnik treba da umire po svetskim vukojebinama za interese NATO , ali ni pod kojim uslovima ne sme da brani srpski narod  



pisac ove recenice zaboravlja i da su nam i albanci i muslimani "saveznici" kao clanovi i buduci clanovi NATO .  ... sa takvim prijateljima neprijatelji nam nisu ni potrebni