Pustite srce, ne slusajte srce, ono ionako samo lupa :)

Ко ће све ово да прочита 
 Хранићу се здраво и избећи проучавање

Видиш Леонора.. ти се мучила, тражила да би такс рекао како га боли увце и за срце и за тему.. 

Знаш ти то све такс.. 

 
Па нема шта, рецепт је прост:
Једи воће и поврће сирово што више, коштуњаве плодове, суво воће. Што мање или никако процесуиране, куване, пржене и печене хране.
Млади ће осетити невероватну енергију-маторији ће да се подсете виталности из младости. Болести ће да вас заобилазе у широком луку.

Што мање куване? Ја сам мислио да је кувана доста здрава. Бар је здравија од пржене и печене.

Оптимисти имају здравије срце


Оптимисти имају мање изгледа да умру од срчане болести или инфаркта од њихових песимистичнијих вршњака, закључак је петнаестогодишњег истраживања обављеног на Делфландском институту за ментално здрављеу Холандији.






Научници са тог института пратили су 545 људи старости од 64 до 85 година, и установили да су они који су на основу одговора на четири питања, постављена на почетку истраживања, процењени као оптимисти, имали за око 50 одсто мање шанси изгледа да у наредних 15 година умру од срца. При том је искључено дејство фактора као што су опште здравствено стање, пушење или породична историја кардиоваскуларних болести.

Од учесника у истраживању тражено је да одговоре да ли се у потпуности, само делимично, или уопште не слажу са следеће четири тврдње: „Још увек очекујем много од живота”, „Не радујем се ономе што ме чека у годинама које следе”, „Моји дани као да споро пролазе”, и „Још увек сам пун планова”.




Оптимисти су физички активнији и више воде рачуна о свом општем здрављу, али то је само делимично објашњење њихове боље заштићености од срчаних обољења, сматра др Ерик Гилтај, водја овог истраживања. Он сматра да оптимисти на много директних и индиректних начина одржавају своје срце здравим.

Оптимисти су, измедју осталог, мање склони депресији, лакше се суочавају с недаћама, боље се старају о себи кад се разболе, лакше преброде смрт вољене особе. 

Холандски страживачи, медјутим, дозвољавају и могућност да постоје биолошки узроци или последице песимистичког става. На пример, извесни генетски фактори могли би да буду од значаја како за здравље срца, тако и за склоност оптимистичком или песимистичком ставу. 

С друге стране, и стање духа неке особе могло би повратно да делује на нервни, имуни и хормонални систем, што је све важно и за здравље срца. 



Црте личности показују тенденцију релативне непромењивости током читавог живота, зато је веома тешко изменити песимизам као један од фактора ризика срчаног обољења. Због тога др Гилтај саветује одраслим старијим особама, нарочито онима које нису претерано ведрог духа, да се концентришу на елиминацију оних ризичних фактора које могу да измене, као што су пушење или физичка неактивност.

Извор

---

Да мало и ја допринесем као помоћник. 

Вегетаријанци имају здравије срце?

Уносе мању количину засићених масних киселина.

Ново истраживање показује да вегетаријанска исхрана може значајно смањити ризик од настанка срчаних болести.

Истраживање, у коме је учествовало 44.500 особа из Енглеске и Шкотске, показује да вегетаријанци имају за чак 32% мањи ризик од настанка срчаних болести.

Болести срца су све чешћи узрочници смрти. На здравље срца утичу бројни фактори, нарочито исхрана. Научници са Универзитета Оксфорд, чије је истраживање објављено у часопису Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион, су спровели истраживање које је трајало 11 година.

Током трајања истраживања 169 особа је умрло због срчаних болести, а њих 1066 је било хоспитализовано због срчаних болести. Занимљиво је да су вегетаријанци имали за чак 32% мањи ризик од настанка срчане болести или смрти узроковане срчаном болести.

Водитељка истраживања др Фрацесца Црове је изјавила како "не сугеришемо да сви требамо постати вегетаријанци, али истичемо како ова врста исхране доноси бројне предности за здравље. "
Вегетаријанска исхрана подразумева мањи унос засићених масних киселина, стога и не чуди да је ризик од настанка срчаних болести мањи, истичу научници.

У истраживању се установило да вегетаријанци у просеку имају нижи ниво крвног притиска, лошег холестерола, мањи ризик од настанка дијабетеса типа 2 и гојазности.
Сви наведени фактори повећавају ризик од настанка срчаних болести, стога је кључно усвојити здраве животне навике, почевши од исхране.

Ако размишљате о усвајању вегетаријанског начина исхране, пре свега се посаветујте са својим лекаром и нутриционистом. Наиме, вегетаријанска исхрана често узрокује мањак неких кључних нутријената, због чега долази до потребе за уносом суплемената.

Акутни инфаркт миокарда (Срчани удар)

Акутни инфаркт миокарда је изумирање дела срчаног мишића због наглог престанка циркулације кроз неку од артерија које исхрањују срце.

Акутни инфаркт је последња фаза и само један од облика у развоју коронарне болести (исхемијска болест срца). Коронарна болест се може манифестовати и као стабила ангина пекторис, нестабилна ангина, вазоспастична ангина и асимтоматска исхемија миокарда.

Учесталост

Акутни инфаркт може бити и прва манифестација коронарне болести и у нашој држави је и даље водећи узрок умирања у општој популацији. Док се у целом развијеном свету учесталост инфаркта миокарда смањује у нашој земљи расте и у Европи је већа учесталост инфаркта само у Русији.
Узроци настанка болести
Људи имају две срчане (коронарне) артерије: леву и десну. Промене које се дешавају на овим крвним судовима се јављају због атеросклерозе која захвата артеријски систем. Атеросклероза је процес који се јавља у вези са старењем, али на њега утичу и многи други фактори. Ти фактори се називају фактори кардиоваскуларног ризика и у њиховом присуству је вероватноћа да ће се развити инфаркт миокарда или нека друга форма коронарне болести много већа.

Најважнији фактори кардиоваскуларног ризика су: наслеђе (генетска предиспозиција), године живота, мушки пол, шећерна болест, повишен крвни притисак, пушење, повишени нивои разних врста масноћа у крви, гојазност, физичка неактивност итд. На неке од ових фактора се може утицати а на друге не. Истовремено присуство више фактора кардиоваскуларног ризика вишеструко увећава шансу да се јави коронарна болест у неком облику укључујући и инфаркт миокарда.

Симптоми

Акутни инфаркт миокарда је праћен различитим симптомима. Ипак, најважнији симптом је бол. Бол се јавља најчешће ујутру, после физичке активности, обилног оброка или када је хладно. Локација бола је иза грудне кости, веома је јаког интензитета а по карактеру личи на стезање, печење или чак цепање у грудима. Бол у инфаркту траје преко пола сата и обично је јачи и дужи од свих дотадашњих напада уколико је пацијент раније већ имао нападе болова у грудима. Бол се најчешће шири у л ево раме, леву руку или доњу вилицу. Може бити праћен обилним презнојавањем, нагло насталом слабошћу и малаксалошћу и гушењем тј.осећајем недостатка ваздуха и врло често јаким страхом од смрти. Међутим, бол као симптом може бити и одсутан (поготову код пацијената са дијабетесом) и тада остали пратећи симптоми могу указивати да се ради о инфаркту миокарда.

Терапија

У случају појаве оваквог бола прва мера коју треба предузети је престанак активности која је довела до бола, стављање нитроглицерина под језик и брзи контакт са овлашћеним медицинским особљем. Веома је корисно сажвакати једну таблету (300 мг) Андола. По доласку медицинског особља треба се стриктно придржавати њихових савета.

Присуство инфаркта се најчешће може утврдити снимањем ЕКГ-а и специфичним лабораторијским тестовима. Пацијенти са акутним инфарктом миокарда се смештају у коронарну јединицу и лече по савременим препорукама. Треба напоменути да се особама које су имале акутни инфаркт миокарда највише може помоћи ако је од почетка болова прошло мање од 2 сата. У том периоду давање специфичних лекова има највећи ефекат, а пацијенту се може помоћи и у сали за катетеризацију отварањем запушене артерије и постављањем стента.

У првих неколико дана им је потребно мировање, затим се започиње процес рехабилитације. Свим болесницима који су имали инфаркт треба урадити коронарографију (инвазивна кардиолошка дијагностика) после чега се доноси одлука о даљем начину лечења: наставак медикаменте терапије, операција на крвним судовима срца (тзв. бај-пас) или уградња стентова у коронарне артерије.

Након прележаног инфаркта миокарда потребно је доживотно узимање одређених врста лекова.

Извор

                                                   BOLESTI MIOKARDA

Deli se na:

1.Miokarditis
2.Kardiomiopatije ( dilataciona, hipertroficna, restriktivna)
3.Ishemijska bolest miokarda(koronarna bolest)

                                                  MIOKARDITIS

Po lokalizaciji fokalno i difuzno

Uzroci:
Virusni (Coxackie), Streptpcoccus, rikecije

Klinicka slika:
Znaci viremije, umor, lupanje i preskakanje srca, dispneja
bol u grudima

Dijagnostika:
Fizikalni pregled(sumovi), lab.(virusologija), EKG, EHO

Terapija:
etioloska, mirovanje.

                                               KARDIOMIOPATIJE

Dilataciona (prosirenje svih srcanih supljina uz degeneraciju i pojavu tromba)

Etiologija:
Nepoznata, alkohol, toksini, virusi

Klinicka slika:
Zamaranje, dispneja, nepravilan srcani rad, otoci nogu, edem pluca

                                              KARDIOMIOPATIJE

Hipertroficna (zadebljan miokard leve komore ili septuma)

Klinicka slika:
Dispneja, anginozni bolovi, aritmije, znaci zastojne srcane insuficijencije

Restriktivna
 (rigiditete zidova sa nemogucnoscu relaksacije i krvnog prliva).
Dve forme: Loflerov i endomiokardna fibroza.

Klinicka slika:
Nabrekle vene vrata, edemi mogu, hepatomegalija, ascites

                              ISHEMIJSKA BOLEST-KORONARNA BOLEST

Patogeneza: neadekvatno snadbevanje krvlju dela srcanog misica

Etiologija
Ateroskleroza u 90posto
Smanjeno snadbevanje srca krvlju
(embolus, tromb, anomalije)
Povecana potrosnja (hipertrofija leve komore, hipertenzija..)
Faktori koji pogorsavaju ishemiju: anemija i hipertiroze.

FAKTORI RIZIKA ZA ISHEMIJSKU BOLEST SRCA

Arterijska hipertenzija
Hiperlipidemija (povisen LDL, HOL, VLDL..itd)
Pusenje
Secerna bolest
Nasledje
Stres
Tip licnosti

OBLICI ISHEMIJSKE BOLESTI
1.Stabilna angina pectoris;
2.Nestabilna angina pectoris;
3.Akutni infarkt miokarda;
4.Nagla srcana smrt