Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2 3
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Срце моје слатко :)  (Pročitano 126136 puta)
15. Feb 2013, 11:27:52
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 
 



Драги (и мање драги  Smile ) форумаши, ова тема је направљена за оне који хоће нешто више да сазнају о свом срцу и како њихово срце фукционише.
Да свате колико је битно чувати га и пазити га, да без њега нема живота, а ако га пазимо, дуго можемо живети.. Неки ће већ после ових мојих реченица да побегну са моје теме  Smile досадна је заиста за оне који неће да се едукују, плус кад виде текст, биће : " Ма ко ће све ово да чита",  Smile но користила сам стручну литературу, мало википедије итд све по мало. Ја ћу временом додавати и освежавати ову тему неким занимљивим стварима, а можете и ви.
Лаза ће бити мој млађи асистент ( само он то још увек не зна  Smile ).



                                                                 СРЦЕ (cor)

Прибор за крвоток, срце и крвни судови, образују потпуно затворени систем канала, кроз које стално протиче крв, вршећи транспорт хранљивих материја и њихових отпадака.Крв протиче кроз систем захваљујући ритмичкој контракцији срчаног мишића. Она предаје кисеоник и хранљиве материје ткивима, а прима од њих угљен-диоксид и друге отпатке њиховог метаболизма, које одводи органима за излучивање – плућима и бубрезима .
Срце је шупљи мишићни орган. Оно је уздужном преградом подељено на леву и десну половину, које клиничари означавају као као посебна срца, лево и десно. Свака половина има по две дупље, предкомору и комору, које међусобно комуницирају отвором.Из срчаних комора полазе артерије, крвни судови који одводе крв ка периферији. Артерије, идући ка периферији, гранају се у све ситније гране и преко најситнијих грана, артериола, прелазе у крвне капиларе, који се налазе у ткивима. Из капилара полазе огранци вена,које одводе крв ка срцу. Преко вена крв улази у срчане преткоморе и завршава свој кружни пут, крвоток (circulus sanguinis). У човечијем телу постоје два крвотока, мали и велики, од којих први осигурава размену гасова у плућима ,а други – размену материја у ткивима.

      Мали крвоток (circulus sanguinis minor). - Венска крв из десне предкоморе улази у десну комору. Из десне срчане коморе она одлази плућним артеријским стаблом и плућним артеријама до плућних капилара, где се врши размена гасова.Преко алвеоларног и капиларног зида крв прима кисеоника и одаје угљен-диоксид, и  постаје светлоцрвена, артеријска. Артеријска крв се враћа плућним венама у леву преткомору.
      Велики крвоток (circulus sanguinis major). – Артеријска крв из леве преткоморе улази у леву комору.Из леве коморе преко аорте и њених грана она одлази до ткивних капилара. Кроз танки зид капилара врши се размена материја између крви и ткива. Крв постаје мркоцрвена,венска, и враћа се венама у десну преткомору срца.
Крвни судови
Крвни судови , артерије и вене , јесу опнасти цилиндрични канали који се гранају по целом телу, изузев хрскавичног ткива и прозрачних делова очне јабучице. Они образују два система, артеријски и венски, које повезују крвни капилари (vasa capillaria) и артерио-венске спојнице (anastomoses arteriovenosae).
Артерије . – Артерије обично узимају најкраћи пут, пружају се праволинијски, да би дошле до свог органа, које га васкуларизирају и исхрањују. На местима где се врше покрети и код органа који мењају облик и величину,оне граде вијуге, да би избегле истезање и кидање. Њихов калибар, идући од срца ка периферији, опада после одвајања сваке бочне гране, све до најситнијих огранака, артериола, који прелазе у крвне капиларе. Код прибора за кретање артерије су постављене дубоко уз сам скелет. У висини зглобова оне прелазе увек страном на коју се врши прегибавање и од зглобне чахуре одвојене су слојем масног ткива, које спречава њихово пресавијање приликом флексије зглоба.
Између бочних грана обично постоји већи или мањи број попречних спојница, анастомаза.Анастомазе су нарочито добро развијене у висини зглобова , око којих граде артеријску мрежу (rete arteriosum). Преко анастомазе усправља се колатерални крвоток, прелазак крви из једне у другу артеријску грану, у случају када је једна од њих притиснута или зачепљена угршком крви (embolus). Бочне гране, које се не анастомозирају међусобно или се спајају само помоћу артериола, називају се терминалне артерије. Терминалне артерије постоје код : срца, мозга, бубрега, слезине, црева. Приликом њиховог зачепљења, пошто не може да се успостави колатерална циркулација, одговарајући део органа бива лишен хранљивих материја и пропада , јавља се инфаркт.
Зид артерије састоји се од три опне : унутрашње, средње и спољне.
Крвни судови зида (vasa vasorum) – ситни су и допиру до средње опне ,где се сустичу са ситним унутрашњим крвним судовима који полазе из лумена артерије.
Унутрашњи крвни судови недостају код венаи , због тога , њени спољни судовипродиру све до унутрашње опне. Око крвног суда живци образују мрежу,reticulum,од које се одвајају огранци за оживчавање глатких мишићних ћелија. Они немају мијелински омотач и припадају симпатичком нервном систему. У физиолошком погледу живци се деле на вазоконстрикторе и вазодилататоре, према томе да ли сужавају или шире лумен артерије. У ствари , вазоконстрикција и вазодилатација су одраз јачине њихове активности.Ако су живчани импулси слаби ,напон глатке мускулатуре попушза и сам крвни притисак шири лумен суда ,а у обрнутом сличају долази до његовог сужавања.
Вене. – Вене полазе ситним огранцима , венулама, из крвних капилара . Идући ка срцу, оне примају бочне притоке и постају све крупније. По свом пространству венски систем премашује  2-3 пута артеријски. Он се одликује многобројним анастимазама које образују мрежу (rete venosum) или сплет (plexus venosus).
Вене се деле на површне и дубоке. Дубоке вене прате артерије,а површне се налазе у поткожном масном ткиву. Мање артерије увек прате по две вене , које су спојене међусобно многобројним попречним анастомазама. Крупне артерије и артерије потпречажног дела прибора за варење прате увек по једна вена.
Зид вене састоји се исто из три опне. Унутрашња опна (tunica intima) код вена усходног правца образује дупликатуре, залиске (valvulae), које спречавају враћање крви под утицајем земљине теже. Залисци су обично удвојени и постављенина одређеним висинама. Они измељју тежину крвног стуба на сегменте. Код њихове инсуфицијенције притисак крвног стуба, који се повећава све више идући надоле, ошећије зид вене. Зид вене попушта и јављају се чворновата проширења (varices).
Средња опна венског зида (tunica media) знатно је тања него код артерија. Она се састоји од кружних мишићних снопова, који дозвољавају лако повећање и смањење калибра вене.
Спољни, везивни омотач је знатно дебљи него код артерија. Поред уздужних снопова колагених влакана, он садржи и мишићне снопове, који су постављени такође у уздужном смеру.
Капилари (vasa capillaria). - Капилари су мајушни крвни судови дужине 1-2мм. Њихов лумен износи 5-25  . Већи калибар среће се код проширених , синусоидних капилара. Број капилара у поједини ткивима је различит у зависности од фукционалне потребе. Код мишића, у једном снопићу дебљине од 0,5мм налати се око 700 капилара.Укупна површина капилара у мишићном систему цени се на 6.300м2  (Benninghoff). Капилари веома лако регенеришу и стварају нове пупољке, што је од значаја за брзо залечење рана.
Зид капилара састоји се од ендотела, који је местимично појачан гранатим везивним ћелијама , pericitima. Ендотелне ћелије капилара одликују се особинама контракције. Својом контракцијом оне затварају лумен капилара и, према потреби, искључују га из крвотока. Синусоидни капилари налазе се у паренхиматозним органима. Њихов ендотел належе директно на жлездане ћелије, те је размена материја брза и лака.
Артерио-венска анастомаза – Спојница између артериола и венула постаје у црвеном зиду и мерентеријуму, у бубрегу, у плућима, у жлездама, у јајнику, у кавернозним телима пениса и на проминентним деловима тела. Оне су у виду попречне спојнице или у виду судовног клубета, glomerula.  Попречну спојницу одликује слој глатких мишићних  ћелија, који је постављен уздужно измађу ендотела и циркуларног мишићног слоја средње опне. Контракција овог слоја затвара лумен артерио-венске спојнице и искључује је из крвотока. Када се он отпусти, спојница се отвара и крв из артериоле прелази директно у венулу, у којој изазива већи притисак и брже отицање крви. Код спојнице у виду гломерула око ендотела налазе се полигоналне епителоидне ћелије које имају ендокрину улогу,луче хормон acetilholin . С епителоидним ћелијама су у блиском односу амијелинска влакна аутономног нервног система.Крупан гломерул, величине неколико милиметара, налази се код врха тртичне кости (glomus coccygeum).
                                                            Срце(cor)
Срце, главни орган прибора за крвоток, налази се у доњем делу предњег медијастинума, смештено у својој кеси , перикарду (pericardium). Оно је у облику зарубљене купе чија је база окренута назад и удесно, ка кичменом стубу. Његова уздужна осовина спушта се косо напред и улево,и са фронталном и сагиталном равни заклапа угао величине око 40!.Поред тога,срце је око своје уздужне осовине уврнуто улево и његова десна половина је окренута напред,ка грудној кости.
Срце је нормално тешко 270-300 грама. За један минут, у току 60 до 80 срчаних „откуцаја“ (контракција), кроз срце протекне 5 до 6 литара крви, што представља минутни волумен срца, и укупну количину крви у организму .Приликом своје контракције истисне око 170ццм крви. Његове нормалне димензије код живог утврђују се помоћу пројекције срца на предњем и задњем зиду грудног коша, које се одређују куцкањем (perkusija) и рендгенским просветљавањем.Срчани рад, односно тонови приликом отварања и затварања залистака његових великих отвора слушају се (auskultuju) на одређеним тачкама предњег зида грудног коша.
Срчани зид састоји се од дебелог мишићног слоја, миокарда (myocardium), чија је спољна површина глатка и покривена серозном опном (epicardium). Његову унутрашњу површину облаже ендотелна опна, ендокард (endocardium), испод које мишићни снопови образују испупчења у виду гредице (trabecula) или стуба (m.papillaris).
Ендокард се састоји од једнослојног љуспастог епитела и од танког слоја везивноеластичног ткива. У висини преткоморно-коморних отвора он образује дупликатуре, залиске, који су појачани танким слојем фиброзног ткива. Залистак (valva atrioventricularis) спушта се од преткомора-коморног отвора у виду левка. Он се састоји од два или три листића (cuspis), који се приликом систоле срца затварају и спречавају враћање крви из коморе у преткомору. Код отвора плућног артеријског стабла и код отвора аорте сустичу се ендокард и унутрашња опна крвног суда и образују три полумесечаста залиска (valvulae semilunares). Полумесечасти залистак има облик ластиног гнезда. Он је појачан слојем колагених снопова, који на слободној ивици залиска гради једно задебљање (nodulus valvulae semilunaris). Полумесечасти залисци спречавају враћање крви из великих артерија у срчане коморе приликом ширења срца, dijastole.
 
                                                           Величина
Срце, одрасле особе; дужине је око 12 см, ширине 8 до 9 см и дебљине (у најширем делу) 6 см.
Здраво срце је тешко око 0,5 одсто укупне телесне маса или у просеку од 250 до 350 грама. Тежина срца варира од особе до особе, и у мушкарца је од 280 до 340 грама, а у жена од 230 до 280 грама. Након рођења заједно са осталим органима срце наставља да расте у величини и тежини све до краја периода раста, стим што је раст срца више изражен код мушкараца него код жена.
Срце, изложено дуготрајном физичком оптерећењу (нпр. код спортиста) или у току кардиоваскуларних болести, може увећати своју мишићну масу (тежину). Увећање срчане масе изнад 500 грама (тзв. критична тежина срца), може изазвати поремећаје у раду срца због неадекватног снабдевања срца кисеоником, као последице несклада у развоју коронарних артерија које се не увећавају у истој мери са срчаним мишићем.
Супротно ранијим претпоставкама, човек у току свог живота, обнавља ћелија срчаног мишића, али само у ограниченој мери. У узрасту од 25 година, годишња регенерација ћелија срчаног мишића је око један одсто, да би до 75 године она пала на 0,45 одсто.

                                                   Спољни изглед срца
На срцу, које својим обликом подсећа на неправилну тространу пирамиду, разликуј се : база, врх и три стране – предња, задња и лева. Предња страна (facies sternocostalis) управљена је према грудној кости и левим ребрима хрскавицама. Са задњом страном (facies diaphragmatica), која належе на пречагу, она образује десну ивицу срца(margo dexter). Лева страна срца (facies pulmonalis)одговара левом плућном крилу. Она се наставља без јасне границе у предњу и задњу страну срца.
Срчани врх (apex cordis) управљен је напред, надоле и улево. База срца (basis cordis)окренута је назад , ка кичменом стубу. На њој се налазе велики судови, артерије и вене.
На странам срца уочавају се жлебови који означавају границу између његових шупљина. Један кружни или веначни жлеб (sulcus coronarius) означава границу измађу преткомора и комора, од којих су прве управљене ка бази,а друге ка врху срца.  Његов предњи део покривен је почетним делом плућног артеријског стабла. Бочно од плућног артеријског стабала налазе се увасти наставци срчаних преткомора, десни(auricula dextra) и леви (auricula sinistra). Од веначног жлеба слиазе ка срчаном врху два уздужна жлеба, предњи(sulcus interventricularis anterio) и задњи (sulcus interventricularis posterior), који означавају границу између срчаних комора. Ова два жлеба спајају се удесно од срчаног врха, градећи усек(incisura apicis cordis).
Границу између преткомора представљају аорта, плућно артеријско стабло и један слабо изражени усправни жлеб на задњој страни базе срца. На задњој страни леве преткоморе виде се 4 или 5 плућних вена. На горњем и доњем делу десне преткоморе завршавају се горња и доња шупља вена. Шупље вене повезују синусни део десне преткоморе (sinus venarum cavarum), који је секундарно ушао у састав њеног зида.Он је одвојен од првобитног дела десне преткоморе, односно од увастог наставка, граничним жлебом(sulcus terminalis).



Физиологија срца
У фукционално смислу, срце представља систем састављен од две серијски повезане пумпе:једна (десно срце) пумпа крв кроз плућа (плућна циркулација), док друга (лево срце) пумпа крв у сва друга ткива (системска циркулација). Срце пумпа крв само у једном смеру (у артерије) захваљујући функцији залистака. Међутим , срце испумпава крв у артерије интермитентно, док се крв кроз систем крвних судова креће континуирано (мада не и равномерно). Растезање аорте и њених грана, као и плућне артерије , током контракције комора срца (систола) омогућује да се њиховим скупљањем током релаксације комора срца (дијастоле) даје крви неопходан притисак за даљи ток.
                                   
Опште особине срца
Срчани мишић  (миокард)  је састављен од мишићних ћелија које се по својим хистолошким и фукционалним карактеристикама разликују и од скелетних и од глатких мишићних ћелија. Споља је срце обавијено танком фиброзном мембраном, срчаном кесом (преикард), док је изнутра обложено слојем ендотелних ћелија које чине унутрашњи слој, ткз.ендокард. У простору између срца и перикарда се налази мала количина течности која има лубрикантну улогу при покретњу срца током контракције. Мада анатомски чини један орган са четири шупљине, у фукционалном смислу је тако организован да представља две одвојене пумпе, леву и десну комору (вентрикул), а свакој комори је придодата и по једна „појачкивачка пумпа“ , позната као лева и десна преткомора (атријум). Електрична ексцитација срчаног мишића је тако организована да се атријуми контрахују непосредно пре вентрикула, чиме омогућавају да се главне пумпе (вентрикули) додатно напуне крвљу пре него што отпочне њихова контракција и избацивање крви у системску и плућну циркулацију.
 Леви вентрикул(комора) пумпа крв у аорту (у системску циркулацију), ова крв се путем шупљих вена враћа у десни атријум(преткомора), да би је десни вентрикул(комора) испумпао у плућну артерију (плућна циркулација), а она се после проласка кроз плућа, путем четири плућне вене улива у леви атријум(преткомора).На овај начин срце повезује системску и плућну циркулацију.
Функција срца се, са физиолошког и клиничког аспекта, може посматрати са неколико аспекта, и то са аспекта
1.   електричне активности срца и проводног система срца ,
2.   срчаног мишића,
3.   валвуларног апарата срца,
4.   коронарне циркулације и
5.   регулације срчаног рада.
По хистолошкој структури, миокард показује попречну испруганост као и скелетни мишићи. Такође, механизам повезивања ексцитације и контракције је у основи идентичан, мада се разликује у неким детаљима, што се првенствено огледа у улози екстрацелуларног калцијума у срчаној контракцији.Међутим, између ове две врсте попречно пругастих мишића постоје и извесне разлике.
У срцу постоје два типа мишићних влакана. Један тип је одговоран за развијање силе срчане контракције ,па се сходно томе, назива радна мускулатура.Ови мишићи граде зид комора и преткомора. Преткоморски и коморски мишићи су функцијски раздвојени,а анатомски спојени фиброзним прстеновима. Оно што их повезује јесте други тип влакана која сачињавају проводни систем срца. Влакна проводног система су изгубила способност контракције и не учествују у стварању силе, али су, због способности стварања и брзог провођења импулса, од огромног значаја да се сам процес контракције одигра правовремено и синхронизовано. Проводни систем срца чине, редом , синоатријални чвор(СА чвор), интернодални путеви,  атриовентрикуларни чвор (АВ чвор) и Хисов сноп са својим гранама. Синоатријални чвор је смештен у зиду десне преткоморе, у непосредној близини ушћа горње шопље вене.АВ  чвор је смештен у унутрашњем зиду десне преткоморе тј. у доњем делу атријалног септума.АВ чвор је, нормално, једини пут којим импулс може да пређе из преткоморе у комору и то само у том смеру. Гране Хисовог снопа се пружају испод ендокарда низ септум до врха срца, настављајући затим свој пут ка бази комора, и завршавају се системом Пукинњеових влакана.
   Радна мускулатура срца се такође разликује од скелетне. Ћелије срчаног мишића су једноједарне,а срчана влакна се гранају и међусобно повезују,градећи тродимензионалну мрежу. Даље, т-тубули се у срцу налазе у нивоу З-дискова, тако да у просеку долази по једна тријада на саркомеру. Између срчаних ћелија постоји карактеристичан спој кој се назива интеркалатни диск. Овај спој омогућава како механичку, тако и електричну повезаност срчаних ћелија. Механичким повезивањем омогућен је развој велике силе контракције и високог притиска у срцу. С друге стране, у склопу интеркалатних дискова се налазе и пукотинасте (gap junctions), које представљају електричну синапсу између ћелија миокарда.Њиховим присуством је омогућено преношење импулса између појединачних ћелија тј. импулс који почне да се шири кроз срце не бива заустављен зато што не може да пређе са ћелије на ћелију, већ зато што постоје разлози који следећу ћелију на коју би импулс требао да се пренесе чини неподражљивом, тј.рефрактарном. Тај период рефрактарности је у срчаном мишићу врло дуг и износи око 0,3 с у коморском и око 0,18 с у преткоморском мишићу. Због постојања овакве врсте повезаности између срчаних мишићних ћелија , миокард се понаша као фукцијски синцицијум (тј.мрежа).
У срцу разликујемо два основна типа акцијски потецијал.Један тип се среће у радној мускулатури ,док је други присутан у проводном систему срца.Акцијски потецијал у радној мускулатурисе зове и брзи,јер деполализација (фаза 0)настале брзо. За њом следи краткотрајна реполаризација(фаза 1),а за њим се деполаризација одржава извесно време и региструје се „плато“акцијског потецијала(фаза 2). Реполаризација представља фазу3,док је мембрански потецијал после ове фазе релативно стабилан и представља фазу4. Акцијски потецијал у проводном систему се назива и спори,јер фаза0(деполаризација дуже траје,фазе 1 и 2 су спојене и не показују карактеристични „плато“потецијала.Међутим, оно што је најзначајније код ових ћелија  је фаза4,јер потецијал није стабилан,и лагано се пење ка праговном потецијалу, када и настаје окидање новог акцијског потацијала.Због тога, ћелија проводног система имају способност спонтаног генерисања импулса.Способност спонтаног окидања импулса у срцу се назива аутоматизам срца. Ове ћелија могу спонтано да стварају импулсе зато што се код њих јавља феномен који се назива препотецијал или предводнички (пејсмејкер) потецијал, што значи да се мембрански потецијал спонтано помера са мировног (највише негативног ,а по апсолутној вредности највећег) према праговном нивоу(оном при коме долази до окидања акцијског потецијала).Механизми којим се регулише фреквенца срчаног рада(дејство симпатикуса и парасимпатикуса),у ствари,утичу на брзину којом ћелија достиже праговни потецијал.
   Она је последица разлике у величини мировног мембранског потецијала, па је јасно да ће оне ћелије код којих је мировни мембрански потецијал најближи праговном потецијалу најлакше окидати акцијски потецијал.Ћелија СА чвора окидају фреквенцом од око 100 и мин,АВ чвор 40-60/мин,а ћелија у Хисовном снопу фреквенцом 15-25/мин.Зато и СА чвор нормално има највећи степен аутоматизма,тј.кажемо да је предводник срчаног рада.То не значи да други делови проводног система не могу да стварају импулсе,али је њихов степен аутоматизма мањи.Како СА чвор ствара импулсе највећом фреквенцом,он тиме супримује спонтану активност других делова.Наиме,када би нижи делови проводног система требали да окину импулс,они то не могу јер су већ надражени импулсом који је дошао из Са чвора и налазе се у рефректорној (неподражљивој)фази.Убрзање срчаног рада преко 100/мин се назива тахикардија ,а успорење (испод 60/мин) брадикардија.
Импулс који је настао у СА чвору се шири,с једне стране, директно кроз мишић преткомора малом брзином,а са друге интернодалном путевима ка АВ чвору знатно већом брзином.Брзином проласка импулса кроз сам АВ чвор је врло мала.Ово задржавање импулса у АВ чвору је веома значајно јер раздваја систолу преткомора од систоле комора и даље довољно времена да се одигра контракција преткомора и тиме убаци додатна количин крви у коморе. Затим импулс прелази у Хисов сноп,кроз који се креће врло великом брзином и врло брзодостиже његове завршне гране, да би се затим пренео на мишићне ћелије миокарда коморе.Велика брзина пропагације импулса кроз проводни систем коморе омогућује да се цео коморски мишич контрахује  као једна целина,развијајући максималну сили.Ако би се импулс преносио са једне мишићне на другу преко пукнастих веза, брзина пропагације импулса би била мала, и поједине мишићне ћелије (које су прве почеле да контрахују)би ушле у фазу деконтракцијепре него што би неки удаљени део миокарда почео да се контрахује.На тај начин се не би постигла синхронизација контракције целокупног миокарда коморе ,притисак у комори се не би повећао и минути волумен срца би био минималан.



« Poslednja izmena: 15. Feb 2013, 14:44:21 od leonora87 »
IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Legenda foruma


I have a joke. Women's rights.

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 31126
Zastava Harare
OS
Windows XP
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Samsung GT-S7580
Лаза може анатомију да учи и на форуму, најс.  Smile

Лаза ће бити мој млађи асистент ( само он то још увек не зна  Smile )


 Smile
IP sačuvana
social share
E ovaj svet je otiso u kurac cim Lazu pitaju kakva je serija  Smile
Pogledaj profil WWW Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 
Лазо молим те од сад, па на даље, пошто сад  знаш да си мој асистент
да ми помажеш да улепшамо ову тему  Smile


У мом стилу  Smile

IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 
Прочитах ово за  ЕКГ није лоше да ставим овај линк, мада ћу ја писати и о ЕКГ.

http://forum.burek.com/kako-i-zasto-se-vrsi-ekg-pregled-t198985.html
IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 
Seks cuva srce  Smile



Ako niste preterano sportski tip, za svoje srce možete se pobrinuti i seksom. 



Kod muškaraca koji imaju seks dva puta nedeljno verovatnost dobijanja srčanih oboljenja je čak duplo manja nego kod onih koji se radostima u krevetu prepuštaju jednom mesečno.



Seks je i izvrsna rekreacija. Srčani otkucaji za vreme seksa narastu na 120, a tokom orgazma mogu dostići 160, što je jednako kao kod najzahtevnijih vežbi na satu aerobika. 
Muškarci, koji su ejakulirali od 13 do 20 puta na mesec, navodno imaju i 14 odsto manje šanse da obole od raka prostate.
« Poslednja izmena: 15. Feb 2013, 12:17:19 od leonora87 »
IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 
ŠEST KORAKA DO ZDRAVOG SRCA

Nepravilna ishrana, stres, alkohol i pušenje, skup faktora koji najčešće izazivaju neko srčano oboljenje, u najvećem broju zemalja glavni su uzrok prerane smrti stanovnika.
Želite da vaše srce bude zdravo? Iako vam to možda izgleda nemoguće, činjenica je da možete da učinite mnogo za svoje zdravlje – promenite način ishrane, i već za 50%  smanjićete šansu da obolite. Evo kako da u šest koraka, koje vam predlažemo, uspete u tome.

1. KORAK: SMANJITE
UNOS LOŠIH MASNOĆA
I HOLESTEROLA
Od svih načina na koji možete da zaštitite srce, ovaj je najvažniji.
Smanjite unos zasićenih masti i smanjićete nivo holesterola i triglicerida u krvi, koji stvaraju naslage
na krvnim sudovima i povećavaju šansu za srčani i moždani udar.
Međutim, to ne znači da treba potpuno da izbacite masti iz ishrane.
Samo zasićene masnoće loše utiču na srce, ostale vrste imaju pozitivan efekat. Monozasićene masti smanjuju količinu holesterola u krvi i blagotvorno utiču na srce.
Najbolji način da smanjite unos zasićenih masti jeste da smanjite količinu margarina, putera i ulja
koju upotrebljavate za pripremu hrane. Koristite manje masne zamene, na primer maslinovo ulje umesto suncokretovog, ili soft margarin umesto običnog.

2. KORAK: BIRAJTE
NEMASNO MESO
Živinsko meso, riba i belance su najbolji izvor proteina, ukoliko ste rešili da ishranom ne ugrožavate srce, već da ga zaštitite. Neke vrste ribe, kao što su tuna i bakalar, imaju u sebi manje štetnih masti,
nego bilo koja druga vrsta mesa. Sve vrste ribe sadrže esencijalne masne kiseline koje snižavaju nivo triglicerida u krvi, smanjuju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i regulišu krvni pritisak. Preporučuje se najmanje dva obroka ribe svake nedelje.
Dnevnu količinu proteina možete da unesete i ako meso zamenite sojom. Soja povećava količinu ”dobrog” HDL holesterola u krvi i smanjuje količinu ”lošeg”.

3. KORAK: VIŠE VOĆA
I POVRĆA
Nije tako teško uvrstiti voće i povrće u svakodnevnu ishranu, kao što vam se možda čini. Jednostavno,
voće držite u činiji na vidnom mestu, pa ćete umesto za grickalicama, posegnuti za njim. Povrće koje
volite, izrežite na komadiće i neka vam uvek bude spremno u frižideru. Kada otvorite frižider, biće vam
lakše da uzmete već pripremljenu hranu, nego da pravite sendvič. U borbi za zdravije srcevoće se preporučuje ne samo zato što sadrži obilje vitamina i minerala, već i zbog vlakana koja organizam ne može da svari. Vlakna štite ceo probavni trakt čiste ga i sprečavaju apsorpciju holesterola.

4. KORAK: INTEGRALNE
ŽITARICE
Da biste koristili više namirnica napravljenih od celog zrna žitarice, kupujte crni hleb, koristite smeđi
pirinač, integralno testo i mekinje za ljudsku ishranu. Namirnice pravljene od integralnog brašna pune su vitamina, minerala i vlakana. Klice, koje snižavaju nivo holesterola u krvi, možete da koristite samlevene kao dodatak ishrani.

5. KORAK: SMANJITE
KOLIČINU SOLI
Korišćenje velike količine kuhinjske soli u ishrani podiže krvni pritisak i tako povećava šansu da obolite od nekog srčanog oboljenja. Prvi korak u smanjenju količine ovog štetnog sastojka jeste da ne dosoljavate hranu.
Ali, to nije sve jer se najveće količine soli kriju u gotovoj hrani, supama iz kesice, pašteti, salami… Izbegavajteove namirnice, a supu sami kuvajte.

6. KORAK: PLANIRAJTE
PORCIJE
Uvek pripremajte hranu za sutra kako vas glad ne bi ”navela” da pojedete namirnice koje nisu zdrave.
Planiranje jelovnika unapred olakšaće vam da se pridržavate ovog načina ishrane, ali i da se uopšteno
zdravije hranite. Takođe, dobro pazite da ograničite veličinu porcije.
Ako se hranite zdravo, to ne znači da bi trebalo da jedete mnogo.
Podelite obrok na manje porcije i jedite više puta dnevno.

RECEPTI:

Palenta sa svežim povrćem
SASTOJCI:
1 šolja kukuruznog griza palente, 4 šolje vode, 2 čena belog luka, 1 kašika maslinovog ulja, 200g pečuraka, 1 glavica crnog luka, manja glavica brokolija, manja tikvica, 2 kašike parmezana, origano, bosiljak
PRIPREMA:
U posudi izmešati palentu, vodu i sitno seckani beli luk.
Rernu zagrejati na 180 C. Smesu sa palentom presuti u minimalno nauljenu vatrostalnu činiju i peći oko 35 minuta, tako da palenta i dalje ostane vlažna. Za to vreme, u tiganju dinstati na maslinovom
ulju iseckane pečurke i luk 5 minuta, a cvetiće brokolija i tikvice isečene na kockice blanširati. Gotovepečurke i povrćepoređati preko palente, posuti parmezanom, začiniti i zapeći u rerni najduže
5-10 minuta.

Paelja sa piletinom i prazilukom
SASTOJCI:
1 kašika maslinovog ulja, 1 manja glavica crnog luka, 2 praziluka (samo beli delovi), 3 čena belog luka, 250 g pilećeg belog mesa, 2 velika paradajza, 1 crvena paprika, 2/3 šolje smeđeg pirinča, 2 šolje pilećeg bujona, 1 šolja smrznutog graška, veza peršuna, 1 limun
PRIPREMA:
U velikom te?onskom tiganju zagrejte maslinovo ulje. Dodajte iseckan luk, tanke kolutiće praziluka, sitno seckan beli luk i na tračice iseckano belo pileće meso. Dinstati oko 5 minuta, odnosno dok povrće ne postane staklasto, a piletina blago ne porumeni. Dodati iseckan paradajz i na štapiće izrezanu crvenu papriku i dinstati još 5 minuta. Zatim dodati pirinač i bujon, promešati i ostaviti da proključa. Smanjiti vatru, pokriti i ostaviti da krčka oko 10 minuta.
Ubaciti grašak i nastaviti sa kuvanjem sve dok tečnost ne ispari i pirinač bude al dente, odnosno od 45 do 60 minuta.

Grilovani ananas
SASTOJCI:
2 kašike meda, 1 kašika maslinovog ulja, sok od 1 limete, 1 kašičica cimeta, pola kašičice karan?lića u prahu, 1 ananas, 8 šta-
pića za ražnjiće, 1 kašika ruma
PRIPREMA:
U manjoj činiji napraviti marinadu od meda, maslinovog ulja, soka od limete, cimeta i karan?lića. Očistiti ananas i iseći na kocke, pa na svaki štapić nabosti 3-4 kocke ananasa i formirati ražnjić. Umočiti ražnjiće u marinadu, te ih grilovati dok ne omekšaju ili dobiju bran boju, odnosno po 5 minuta sa svake strane. Gotov ananas skinuti sa štapića i servirati na tacne. Po želji, poprskati rumom i posuti rendanom korom limete. Jelo služiti toplo.


POZITIVAN UTICAJ BELOG
LUKA NA SRCE
Ključnu ulogu ima alicin, koji daje specifčan miris belom luku. On u kontaktu sa crvenim krvnim zrncima opušta krvne sudove i olakšava protok krvi. Posledica toga je snižavanje krvnog pritiska i smanjenje pritiska na srce.

SOJA
Dnevni unos 25-80 grama soja smanjuje ukupnu količinu ”lošeg” LDL holesterola i triglicerida za 8%. Što više soje unosite, veća je količina HDL holesterola, koji pogoduje zdravlju srca i krvnih sudova.

MARGARIN ILI PUTER, ŠTA
JE ZDRAVIJE ZA SRCE?
Margarin je biljnog porekla, pa zato nema holesterol, a zbog ”dobrih” masnoća koje sadrži, smanjuje količinu ”lošeg” holesterola u krvi. Puter je životinjskog porekla, dakle, sadrži holesterol, kao
i zasićene ”loše” masti.
Međutim, obratite pažnju na sastav margarina koji kupujete, jer neke vrste mogu da izazovu lošiji efekat na krvne sudove od putera.
Naime, većina margarina proizvodi se metodom hidrogenizacije, čiji su proizvod transmasne kiseline – vrsta masti koja povećava nivo ”lošeg” holesterola u krvi, a smanjuje nivo ”dobrog”. Što je margarin čvršći, to je veća količina trans masnoća. Kada kupujete margarin, opredelite se za ”soft” i ”lajt” varijante, odnosno one u kojima ima manje od 2 g zasićenih i trans masnoća.
Najvažnije je da i puter i margarin koristite što ređe i u vrlo malim količinama.

IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 


                                                    СрЦе 
Наде да би оштећено срце могло да се излечи, убацивањем матичних ћелија из коштане сржи, све су блеђе. Међутим, можда постоји још бољи начин?


Кад је, после срчаног удара, снабдевање крвљу неког дела људског срца онемогућено, на том месту мишићне ћелије изумиру. И док се оне временом замењују ткивом ожиљка, неоштећене ћелије трпе све веће оптерећење. Постепено, срце се увећава и слаби, што је судбина милиона људи широм света. Када би умртвљене области у оболелом срцу могле да се оживе заменом новим мишићним ткивом, животи многих људи могли би да се побољшају.
   Не тако давно, већина стручњака је веровала да је код човека немогућ било какав самоопоравак срца. Док су неке рибе и водоземци показали способност да на месту оштећења изроде ново мишићно ткиво сисари нису. Када се то код нас догоди, мишићне ћелије тврдоглаво одбијају да поново израсту. Онда је дошло до преокрета. Пре десетак година откривено је да матичне ћелије из наше коштане сржи могу да се преобразе у мишићне ћелије срца. Мислило се: ако се овакве матичне ћелије издвоје и размноже, а потом убаце у срце претвориће се у мишићне ћелије и излечити оштећење.
    И док су неки почетни огледи са животињама показали охрабрујуће резултате, код човека су били прилично разочаравајући. Побољшање срчаног рада углавном је било незнатно, а код неких пацијената јавили су се и неправилни откуцаји. Ипак, то није утицало да стручњаци одустану од матичних ћелија. Неки су наставили огледе, само са другим врстама, као што су ембрионалне матичне ћелије. Други мисле да можда није добро да се било какве ћелије убацују у срце. Уместо тога, сматрају да је боље пронаћи хемијске супстанце које постојеће матичне ћелије у телу могу да наведу да се размноже, да отпутују до срца и „оправе” га.
    Ћелије ће наћи пут током неколико дана или недеља, што је повољније од масовног и једнократног убацивања матичних ћелија у срце. Ако буде радио, овај нови поступак имао би и неке друге предности. На пример, избегло би се болно и непријатно вађења коштане сржи пацијента. Не би било ни опасности да се матичне ћелије заразе или доживе опасне мутације док се налазе ван тела. Такође, било би много лакше да се овај поступак примени на много већи број људи.

Како би се то постигло? Лекари одавно користе неке лекове, који у коштаној сржи поспешују производњу матичних ћелија крви. Огледи с мишевима показали су да одређене комбинације хемијских чинилаца могу да утичу да се ове матичне ћелије преобразе у мишићне ћелије срца. Стручњаци су намеравали да појачају ову ту. Поступак подразумева ослобађање бујице матичних ћелија током неколико часова.   Али, покренуте матичне ћелије неће знати куда би тачно требало да иду. Зато је важно открити и како да се усмере ка срцу где су најпотребније.

Познато је да се матичне ћелије из мождине везују за беланчевину SDF-1, која постоји на површини неких других ћелија. Јавила се нада да би та беланчевина могла да се искористи за навођење матичних ћелија на циљ. Ћелије које имају SDF-1 довеле би се у област са оштећењем ткива, па би матичне ћелије могле да се ту задрже и оправе оштећено ткиво. Другим речима, у оштећено срце требало би убацити делове ДНК који садрже ген за производњу SDF-1 беланчевине. Према овој замисли најбоље би било удружити два приступа: натерати коштану срж да производи што више матичних ћелија и омогућити да их што више доспе у срцу и ту се задржи.
    Али, десио се преокрет и у овој причи. Цела замисао – да би матичне ћелије из мождине могле да направе нове мишићне ћелије срца – изгледа да је заблуда. Срце је сложено и високо организовано ткиво. И, мада су стручњаци успели да направе мишићне ћелије срца у лабораторијским условима, матичне ћелије нису се преобразиле у такво срчано ткиво које је куцало у правилном ритму. Без обзира на то, оне помажу. Како?
Матичне ћелије из мождине помажу опоравак срчаног ткива после срчаног удара, али, не тако што ће саме постати део тог ткива. Сада се сматра да играју посредничку улогу – ослобађајући посебне сигналне чиниоце. Они повезују оне матичне ћелије, које већ живе у срцу, да крену у „оправку”. И мада ово благотворно дејство матичних ћелија пореклом из мождине није довољно снажно да надокнади милијарде мишићних ћелија изгубљених у јаком срчаном удару, ради се о значајном открићу. Јер, донедавно се сматрало да је присуство локалних, „резиденцијалних” матичних ћелија у срцу, врло ретко – ако оне уопште постоје. Сада је јасно да нисмо рођени са свим ћелијама срца, које ћемо имати током целог живота. Постоји текућа, додуше, спора замена тих ћелија новим!

У овом тренутку сматра се да се за годину дана, код особе старе око 25 година, 1 одсто срчаних ћелија замени новим. Тај постотак опада док старимо. Значи да људско срце није толико непроменљиво као што се мислило. Током последње деценије истраживачи су почели да откривају матичне ћелије у срцу, одговорне за овај опоравак. Зато се надају да би у будућности пацијенти могли да се лече на следећи начин: те ћелије би се вадиле из срца, да се у лабораторији размноже у великом броју, а потом би се враћале у срце да га опораве. Почетни резултати охрабрују.
    Док се може показати да су матичне ћелије из самог срца делотворније од оних из коштане сржи, њихово узимање је опасније. Међутим, ни то можда неће бити неопходно. Ипак, најважније је што је уклоњена велика препрека – веровање да срце сисара не може да се обнавља. Овај кључни помак вероватно ће донети резултат, иако је још дуг пут пред стручњацима. А срце би могло да буде само почетак. Ако би оно могло да се самооправља, зашто не би могли и остали органи?
IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 
                                                           Срчани циклус

                                                                         


Срчани циклус је период од почетка једне контракције срца  до почетка друге, а сваки почиње генерисањем акционог потецијала  у синусном чвору.
Акциони потенцијал путује кроз обе преткоморе  срца, а преко АВ-снопа улази у коморе. АВ-чвор и влакна око њега успоравају провођење акционог потенцијала од преткомора ка коморама за око 0,1 секунду. То успоравање омогућава преткоморама да се контрахују и упумпају крв у коморе пре него коморе отпочну своју контракцију. Срчани циклус је сличан за леву и десну комору, мада постоје временске разлике у ширењу таласа деполаризације, али и значајне разлике вредности притиска у плућној и системској циркулацији (притисак у системској циркулацији је 6-7 пута већи у односу на плућну).
Време трајања срчаног циклуса зависи од фреквенције срчаног рада. При најчешћој срчаној фреквенцији од 70-80 откуцаја у минути, срчани циклус траје око 0,8 секунди (60/75 = 0,8), од чега 2/3 отпада на фазу дијастоле, а 1/3 на фазу систоле. Код особе са срчаном фреквенцијом од 60 откуцаја у минути, срчани циклус износи 1 секунду (60/60 = 1); код особа са фреквенцијом од 70 откуцаја у минути, једнак је 60/70 = 0,85 и тако даље. Срчани циклус има укупно осам фаза, а при фреквенцији од 75 откуцаја у минуту, његово трајање износи 0,8 секунди, при чему на систолу комора отпада 0,3 секунде, а на дијастолу 0,5 секунди. Систола преткомора траје 0,1 секунд, а дијастола 0,7 секунди. Следи приказ свих фаза срчаног циклуса при нормалној фреквенцији од 75 откуцаја у минути.




Систолна комора (0,3 секунде)
   Фаза изоволуметријске контракције (0,05 s)
   Фаза избацивања крви (0,25 s)
   фаза брзог избацивања крви, тј. брзе ејакулације (око 0,10 s)
   фаза спорог избацивања (0,15 s)


Дијастолна комора (0,5 секунди)
   Протодијастолична фаза (0,04 s)
   Фаза изоволуметријске релаксације (0,08 s)
   Рана фаза брзог пуњења (0,09 s)
   Фаза лаганог пуњења- дијастаза (0,19 s)
   Пресистолична фаза (касна фаза брзог пуњења- око 0,1 s)

Систолна комора
   Изоволуметријска контракција je прва фаза којом започиње систолна комора, а настаје око 50 милисекунди после QRS комплекса (који означава деполаризацију комора). За време ове фазе комора је пуна крви; АВ-залисци се затварају, a семилунарни се још нису отворили. Долази до наглог пораста притиска у комори и до појаве првог срчаног тона (систолни, С1).
   Фаза избацивања крви настаје када притисак у левој комори порасте изнад притиска у аорти, аортни залисци се тада отварају и долази до избацивања крви из леве коморе у аорту. Исти догађаји одигравају се и у десном срцу, тј. плућном крвотоку. Ова фаза се може поделити на ранију (краћу), тј. фазу брзог избацивања и каснију (дужу), односнофазу спорог избацивања.
   За време III фазе спорог избацивања (касне систоле) започиње релаксација мускулатуре комора и долази до пада притиска у њима. Иако притисак у коморама пада на вредности испод аортног, крв наставља споро да истиче из леве коморе у аорту услед инерције тока крви према напред, што је омогућено инерцијалном акцелерацијом у раној фази систоле.

Дијастолна комора
При нормалној срчаној фреквенцији од 75 откуцаја у минути, дијастола комора траје 0,5 s (500 ms) и дели се на пет фаза.
   Протодијастола означава крај систоле. Она преставља моменат када долази до тенденције промене тока крви из аорте у леву комору. У том моменту тенденције крви за супротним током долази до одвајања листова семилунарних залистака од зида аорте почетка и настанка другог срчаног тона. Траје 0,04 s.
   Фаза изоволуметријске релаксације је друга фаза дијастоле, где долази до затварања семилунарних залистака, а АВ-залисци се још нису отворили. Током ове фазе, волумен крви у коморама је најмањи, а услед одвајања, лепршања и затварања семилунарних залистака, настаје други срчани тон (дијастолни, С2). Карактерише се релаксацијом коморске мускулатуре и падом притиска у њима, спуштањем базе срца и повећавањем преткомора. При томе не долази до промене волумена комора, а притисак у њима је близу нуле, па и испод нуле - најмањи притисак у току срчаног циклуса. Траје 0.08 s.
   Рана фаза брзог пуњења настаје услед драстичног пада притиска у претходној фази. Тада долази до отварања АВ-залистака и наглог преласка крви из преткомора у релаксиране коморе. Брзи прелазак крви из преткомора у релаксиране коморе доводи до пада притиска у преткоморама и наглог повећања коморског волумена. У овој фази настаје трећи срчани тон (С3) због вибрација изазваних брзим и наглим уласком крви кроз митрално ушће. Траје 0,09 s.
   Фаза лаганог пуњења (дијастаза) је најдужи период при нормалном трајању срчаног циклуса и износи око 0,19 s код фреквенције од 75 откуцаја у минути. Крв која венским приливом долази у преткоморе пасивно утиче на коморе и додатно их пуни, уз незнатан пораст притиска у преткоморама и коморама (претакање крви из преткомора у коморе).
   Пресистоличка фаза (касна фаза брзог пуњења) настаје као резултат систоле преткомора и траје око 0,1 s. У овој фази настаје четврти срчани тон (С4) и благи пораст преткоморског, коморског и венског притиска, што се на флебограму појављује као а-талас. Поред тога, коморски волумен се може повећати за 20-30 процената. Пошто је контракцијом преткомора у овој фази дошло до брзог пуњења комора крвљу, волумен и притисак у њима се нагло повећавају и АВ-залисци се затварају. Притисак крви у коморама на завршетку систоле преткомора и затварање АВ-залистака назива се вентрикуларни енд-дијастолни притисак (VEDP). У нормалним условима, он је у левој комори мањи од 12 mmHg, и мањи од 5 mmHg у десној комори. Волумен крви у комори непосредно пред почетак њене контракције назива се вентрикуларни енд-дијастолни волумен (VEDV), који нормално износи 120-140 ml. Количина крви која остаје у комори на крају ејекционе фазе назива се вентрикуларни енд-систолни волумен (VESV), тј. резидуални волумен, и нормално износи 40-60 ml.


Ударни волумен
Ударни волумен представља количину крви која се избацује из коморе при свакој систоли и нормално је једнак VEDV минус VESV, односно 70-80 ml у миру. Дељењем вредности ударног волумена са VEDV, добија се ејекциона фракција, која нормално износи 60%-70% (0,60-0,70), али може се значајно смањити код болесника са дисфункцијом комора.

IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 
Занимљиве чињенице о срцу и крвним судовима  Smile

Колико брзо путује крв
Крв брзо путује кроз наш организам. Да би од срца стигла до врхова ножних прстију и вратила се,
треба јој 16 секунди. За исти повратни пут до мозга потребно јој је 8 секуди, а до плућа свега 6 секунди.
Колико пута дневно откуца наше срце
Током само једног дана, наше срце обави велии посао јер откуца око 100.000 пута и то док се одмарамо.
А кад се крећемо и радимо његовим откуцаијма се број не зна.



Колико се брзо обнавља наша крв
Црвена крвна зрнца, као основни састојак крви, живе током временског периода  од само 4 месеца.
Да би се одражо у животу, наш организам мора сваког секунда да створи 2.000.000 нових црвених крвних зрнаца.
« Poslednja izmena: 18. Feb 2013, 17:51:01 od leonora87 »
IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


I am a naughty Leonora.

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke 19397
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
mob
Nokia 

Utiče na srce i krvne sudove, poboljšava rad bubrega, jetre i žuči, a odlična je za umirenje nerava

Jabuka je stvarno rajsko voće!Potiče iz Evrope, gde je rasla kao divlje drvo još u praistoriji, a pitoma varijanta potiče iz južnog Sibira i Azije. Grci i Rimljani gajili su brojne sorte jabuka, Kelti su smatrali da ima čudotvorna svojstva i da onaj ko pojede jabuku iz čarobnog vrta više nikad neće biti gladan, žedan, bolestan, niti će ostariti. Stara engleska poslovica "An apple a day keeps the doctor away" objašnjava kakve blagodeti ona ima - jedna dnevno i ne treba vam doktor. Danas je jabuka prisutna svuda na planeti.

Sadrži gotovo sve što je potrebno organizmu - sadrži i do 40 mg vitamina C, vitamine A, E, B1, B2 i B6 i beta-karoten. Uz to je bogata i kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom i gvožđem. Sadrži kvercetin, kamferol, miricetin, katehine, antocijanine i brojne druge antioksidante!

Zahvaljujući visokom sadržaju fruktoze i glukoze, izvor je energije. Vrlo je delotvorna u borbi protiv virusa, bakterija i slobodnih radikala. Štiti od prehlade i smanjuje rizik od karcinoma debelog creva. Jabuka pozitivno deluje na srce i krvne sudove. Sprečava nakupljanje štetnih materija u krvi i začepljenje krvnih sudova, smanjuje povišeni holesterol.

Zbog bogatstva pektina i celuloze, poboljšava varenje, čuva crevnu floru i pomaže kod proliva i zatvora. Jabuka sadrži i monosaharid fruktozu, šećer koji smanjuje želju za slatkim i ne izaziva promenu koncentracije glukoze u krvi.
Sprečava taloženje masti u jetri, pozitivno utiče na rad bubrega, jetre i žuči. Antocijani iz jabuke imaju protivupalno dejstvo, štite jetru, srce i sprečavaju nastanak karcinoma, poboljšavaju imunitet.

Kalcijum i fosfor izgrađuju kosti i zube. Jabuka sprečava karijes, jača i štiti desni. U njoj se krije i triptofan, pa raspoloženje podiže uspešnije od čokolade. Jabuka je odlična za smirenje i uspavljivanje.

- jača imunitet
- stimuliše rad bubrega, jetre i žuči
- štiti od bolesti usne šupljine
- podstiče varenje
- štiti srce i krvne sudove
- smiruje nerve
- štiti od bakterija i virusa
IP sačuvana
social share


Never stop showing someone how much they mean to you. 
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.127 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.