KAKO STITITI SRCE

Flavanoli kakaa, jedinjenja iz grupe flavonoida,  posebno su zanimljivi savremenoj medicini. Poslednja istraživanja  ukazuju da je kakao flavanol  važan deo zdrave ishrane za ljude sa kardiovaskulrnim problemima.
Svakodnevno konzumiranje kakaa udvostručilo je broj aktivnih angiogenih ćelija u krvi, koje  utiču na funkcije obnavljanja i održavanja zdravih krvnih sudova. Poznato je da slabo funkcionisanje krvnih sudova predstavlja prvu fazu kardiovaskularnih bolesti, uključujući i koronarnu bolest srca.
Istraživanje je pokazalo da se kod testiranih osoba, koje su pile kakao sa visokom koncentracijom flavanola (iznad 75 %), značajno smanjio krvni pritisak u srčanim komorama, koji predstavlja važan faktor rizika srčanih oboljenja ili srčanog udara. Osim toga, poboljšala se i funkcija krvnih sudova za 47 % u odnosu na pacijente, koji su pili kakao sa niskim sadržajem flavanola.

Rezultati ovih istraživanja pokazali su izuzetnu korist kakao flavanola u obnovi oštećenih krvnih sudova, pri čemu nisu utvrđeni  nikakvi neželjeni  efekti.

Масти у крви

Повишени холестерол може да настане из више разлога, чак и код особа с нормалном тежином и код оних који се умерено хране. Треба га кориговати да би се сачувало срце

Према процени студијске групе Европског удружења за атеросклерозу, холестерол је и даље распрострањен ризик за настанак болести срца и крвотока, не само у старијем животном добу, већ и код млађих људи, чак и код деце. Резултати њихових истраживања показали су да је низак ниво укупног холестерола повезан с нижом стопом смртности. Требало би га проверити бар једном годишње, и у случају повећања кориговати. Ове препоруке односе се на здраве особе, чак и оне које имају нормалну телесну тежину и које се умерено хране. О каквој масноћи је реч и зашто корекција исхране понекад не помаже у снижавању холестерола?

Стручњаци су холестерол први пут изоловали из жучног каменца, и по њему је добио назив. У организму има више значајних функција, будући да је нормални састојак крвне плазме, мозга, ћелијских мембрана, жучних соли, витамина Де. Учествује и у синтези адреналина, стероидних и сексуалних хормона. Кожу чува од исушивања. Помаже и апсорпцију масних киселина у цревима, транспортује их укрви, а затим и до ћелија где се претвара у енергију.

Производи га и организам

Холестерол доспева у организам намирницама у којима је везан за масне киселине, сазнајемо од др медицинских наука Весне Мијаиловић, интернисте – ендокринолога. Од масних киселина се одваја деловањем панкреасне липазе, а затим се емулгује у танком цреву под утицајем жучних соли. Потом лимфом долази до венске крви, где се везује за липопротеине. Када се спаја с липопротеинима мале густине (ЛДЛ) назива се још и „лош”, будући да транспортује 75 одсто укупне масноће, а кад се спаја са липопротеинима велике густине (ХДЛ) настаје „добар” холестерол који носи само 20 одсто масти. „„Добар” холестерол уклања вишак „лошег” холестерола из циркулације и преноси га у јетру, где се путем жучи избацује из организма.

Међутим, кад нема довољно ХДЛ холестерола или има превише ЛДЛ холестерола, сав вишак се задржава на зидовима крвних судова, где се стварају масни јастучићи који их сужавају(атеросклероза), а крв и хранљиви састојци све теже долазе до органа и ткива. То је први услов за појаву болести крвних судова и срца, настанак тромбозе и других болести ослабљене циркулације.
Вишак холестерола делимично уклањају и ћелије јетре које га користе за производњу жучи, објашњава др Мијаиловић, али главну улогу имају ЛДЛ рецептори на ћелијским мембранама које га увлаче у ћелије. Колико ће ове масне супстанце ући у ћелије, зависи од броја њихових рецептора. Када их ћелије имају довољно, брзо се напуне холестеролом и исто тако их брзо потроше у физичким активностима. Ако изостане његова потрошња, накупљени холестерол покреће механизам којим се затварају „врата” ћелија, односно стварање рецептора. Сав вишак холестерола тада остаје у циркулацији.

Ниво холестерола у крви може да се повећава и због недовољног броја ћелијских рецептора или њихове смањене осетљивости. Рецептори јетре, надбубрега, полних жлезда, органа који су највећи потрошачи холестерола, могу због неког наследног или стеченог поремећаја и да га не препознају, наводи наша саговорница. Тада је могуће да особа нормалне тежине има повишен холестерол у крви.

Чашица пића га снижава

Превелике количине холестерола не могу да се дуго одржавају у крви. Вишак се прелива у ћелије где је могуће ући и без активности рецептора, као што су глатке мишићне ћелије бубрега и срца и ендотела у зидовима крвних судова и макрофаги. У њима се тада холестерол накупља и оштећује их. Повећан холестерол у крви може да настане и због недостатка липопротеинске липазе. У том случају се не ослобађа у периферној циркулацији и ћелије га не преузимају као извор енергије.

По речима наше саговорнице, повећање холестерола у крви ипак најчешће настаје претераним узимањем намирница и масноћа животињског порекла, а затим због недостатка хормона тироксина услед смањене функције штитасте жлезде, смањене производње естрогена код жена у менопаузи, гојазности и дијабетеса. Повишен холестерол је пратилац и обољења која изазивају сужење жучних канала и жучних каменаца, јер се сав излучени холестерол из жучи враћа у крв.
Процењује се да се 25 до 75 одсто холестерола апсорбује из намирница животињског порекла, у просеку око 500-1.000 мг. Организам га и самостално производи у јетри и слузници црева и то два до три пута више него што се узима храном. Намирнице и масноће животињског порекла су извор лошег холестерола (ЛДЛ) и њихово конзумирање треба ограничити, нарочито после тридесете године и то на 50 до 60 г дневно. Када се утврди повишен холестерол у крви, најважније је смањити укупан калоријски унос и кориговати исхрану, саветује докторка Мијаиловић. Корекција исхране подразумева узимање намирница са незасићеним масним киселинама у мањим количинама – ораха, лешника, бадема и клица житарица. Масти животињског порекла требало би заменити уљима са полинезасићеним масним киселинама које се добијају из семена сунцокрета, кукуруза, бундеве, соје. Међутим, њиховим узимањем смањује се укупни холестерол, па и заштитни. Не би их требало узимати више од 15 до 25 г дневно.

Маслиново уље повећава ниво доброг холестерола, али не снижава много укупни холестерол. Може се узимати 15 до 30 г дневно. Да би се успоставила равнотежа у снижавању укупног холестерола и подизања доброг, уља добијена из семена и маслина требало би користити наизменично, никада истовремено.

Раније се сматрало да избегавање јаја, нарочито жуманца, може да смањи укупни холестерол. Међутим, утврђено је да дуготрајан недостатак лутеина из жуманцета може да ослаби вид. Могу се узимати три обарена јаја недељно. Посебно се препоручује риба, будући да садржи корисне незасићене масне киселине. Умерене дозе алкохолних пића (пола чаше вина, чаша пива или чашица жестоког пића) могу се повремено узимати, будући да алкохол повећава добар холестерол. Уз корекцију исхране, неопходна је и физичка активност бар један сат дневно.

Помажу и семенке јабука

Поједине намирнице, нарочито оне које садрже биљна влакна, спречавају ресорпцију масти и корисне су за снижавање холестерола. По неким истраживањима свакодневно узимање бар две јабуке и грицкање њихових семенки може да смањи холестерол и за 38 одсто. Чен свежег белог лука или капсула његовог уља дневно има такође позитиван учинак. Авокадо (половина до једног и по плода дневно) по једној студији боље регулише холестерол него дијета. Јечам садржи и до 35 одсто незасићених масних киселина које смањују лош холестерол у крви. Помажу и артичока, свежа или у капима, чај од коприве или маслачка.

Када је потребно узимати лекове за смањење холестерола? По речима др Весне Мијаиловић, лекар одређује када је неопходно узимање лекова и врсту, будући да и ови медикаменти могу да имају нежељена дејства. Препоручује се после процене ризика од убрзане атеросклерозе и утврђивања односа доброг и лошег холестерола. Најчешће се прописује срчаним болесницима, особама које су прележале инфаркт и мождани удар, пушачима, онима који имају повишен притисак или су хигијенско-дијететским мерама све учинили да га снизе, а холестерол је остао повишен.

Холестерол у намирницама

Особе које имају повишен холестерол или атеросклерозу требало би да ограниче унос холестерола на 300 мг дневно. Мозак (100 г) садржи око 2.300 мг холестерола; пилећа џигерица, у истој количини, 500 мг, телећа 370 мг, а свињска 260 мг; јаје (тврдо кувано) 274 мг; свињско месо 121 мг; хамбургер у просеку 120 мг; сир гауда 114 мг; слатка павлака 111 мг; крем сир 110 мг; кисела павлака (20 одсто млечне масти) 66 мг; мајонез 105 мг; говеђа шницла 101 мг; сланина 93 мг; пилеће виршле 100 мг; батак 91 мг; бело месо 69 мг; сардине 61 мг; туњевина 31 мг; свињска паштета 50 мг; сладолед око 44 мг; млеко (3,3 одсто мм) 14 мг; јогурт 13 мг.

Према најновијим препорукама студијске групе Европског удружења за атеросклерозу, оптималне вредности укупног холестерола су мање од 5,2 mmol/l, гранично високе од 5,2 до 6,5 mmol/l, а изнад ових вредности високо ризичне. Пожељне вредности за ЛДЛ холестерол су ниже од 3,5 mmol/l, а ризичне веће од 4,1 mmol/l. Пожељне вредности за ХДЛ холестерол су веће од 1,4 mmol/l, а ризичне ако су мање од 0,9 mmol/l.

Koliko je moguce da relativno mrsava osoba ima holesterol 15?

Ovo su ti normalne vrednosti u krvi: 3,10 - 5,5 mmol/l i koliki ce ti holesterol biti sve zavisi kakvu hranu unosis u sebe,
sto znaci da i nema toliko veze sa tim dal si mrsav ili ne, mnogo je bitno da izbegavas hranu zivotinjskog porekla i da bi ti holesterol bio dobar da budes fizicki aktivan. I zive ces dugo, dugo 

                                          Test opterećenja srca (ergometrija)

Test opterećenja srca (ergometrija) je nezaobilazna metoda ispitivanja u kardiologiji. Ergometrija pruža podatke o preostalom fizičkom kapacitetu, subjektivnim tegobama u vreme i nakon opterećenja, pokazuje ishemijske promene na elektrokardiogramu i aritmije i daje uvid u prognozu bolesnika sa ishemijskom bolešću srca.

U upotrebi su dva protokola opterećivanja. Na biciklergometru koristi se kontinuirani test opterećenja sa povećanjem opterećenja za 25w svakih 3 min. Od testova na pokretnoj traci preporučuje se test po Bruceu. Oba testa podjednako su merodavna u kliničkoj praksi i medicini rada. Razlike postoje u visini pojedinog stepena opterećenja, vremenskom trajanju testa i angažovanosti mišićnih grupa u radu koje mogu dovesti do bitnijih razlika u rezultatitima testiranja. Zbog toga se rezultati testa na biciklergometru izražavaju u jedinicama potrošnje kiseonika, w i/ili kpm, a na pokretnoj traci jedinicama potrošnje kiseonika ili trajanjem testa. Preporučeno je takođe da visina testa opterećenja bude submaksimalna (85% maksimalnog pulsa za godine starosti i pol) ili simptomima ograničen test koji se prekida kod pojave relevantnih simptoma. Iskusniji ispitivači mogu primeniti i maksimalni test opterećenja.

Kod koronarnih bolesnika nakon prebolelog infarkta, primenjuje se u prve tri nedelje test sa niskim opterećenjem. Nakon 6-8 nedelja može se upotrebiti simptomima ograničen test opterećenja.

Specifičnost testa je 90-95%, a senzitivnost 60-70%. Pokazalo se da je senzitivnost testa opterećenja zavisna od broja zahvaćenih koronarnih arterija i da u slučaju dve ili tri kritične stenoze glavnih koronarnih arterija iznosi preko 90%. Od posebnog su značaja visina postignutog testa opterećenja i pojava angine pektoris.

Indikacije za ergometrijsko testiranje
Evaluacija prognoze, terapije i rehabilitacija bolesnika sa koronarnom bolesti
Evaluacija rezultata hiruških zahvata na koronarnim arterijama i zaliscima
Izdvajanje od koronarne bolesti ugroženih osoba iz inače asimptomatske populacije
Utvrdjivanje sposobnosti za profesionalni posao, rekreaciju i sportske aktivnosti
Prognoza bolesti kod bolesnika sa ishemijskom bolesti srca na osnovu testa opterećenja
Rezultati testa opterećenja su važan faktor u izboru bolesnika za hirušku revaskularizaciju miokarda i ocenu uspeha operacije
Ergometrija kao nespecifičan test može služiti i za ocenu fizičkih mogućnosi bolesnika sa ishemijskom bolesti srca.
Koronarni bolesnici sa anginom pectoris podnose najčešće samo niska fizička opterećenja, a bolesnici nakon infarkta i hiruške revaskularizacije miokarda srednje teška fizička opterećenja. Rezultate ergometrijskog testa treba uporediti sa opterećenjem bolesnika u svakodnevnom životu, profesionalnom radu i rekreacionim aktivnostima.

Srčani bolesnik prekida test opterećenja zbog simptoma koji ga ograničavaju u daljem naporu, ili zbog postizanja maksimalnog tj. submaksimalnog opterećenja, najčešće pri opterećenju koje je znatno ispod očekivanog aerobnog kapaciteta. Bolesniku treba dopustiti samo ona opterećenja koja ne izazivaju porast pulsa više od 85% vrednosti pulsa u testu opterećenja, a i tada takva opterećenja mogu biti samo kratkog trajanja.

Kontraindikacije za test
srednja do teška aortna stenoza
upalna stanja (perikarditis, miokarditis, endokarditis)
hipertenzija sa RR u mirovanju ≥180/100 mmHg
brza nekontrolisana fibrilacija pretkomora ili drugi poremećaji srčanog ritma
kardijalna dekompenzacija

Dva dana pre izvođenja testa potrebno je smanjiti dozu beta-blokatora, a jutro pre dolaska a ne uzimati zbog uticaja na srčanu frekvenciju i ishod testa. Obavezno ujutru pre dolaska uzeti ostalu terapiju za regulaciju pritiska.

Један Енглез је ушао у Гиносову књигу рекорда као пацијент који је преживео најдуже након трансплантације срца, а са новим органом живи дуже од три деценије.

Џон Мекеферти, који има 71 годину са трансплантираним срцем живи већ 31 годину, а ушао је у Гинисову књигу рекорда након што је преминуо Американац који је са трансплантираним срцем живео 30 година, 11 месеци и 10 дана.

Мекефертију је речено да му је остало још отприлике 5 година живота, пре него што је подвргнут операцији која му је спасила живот у Болници Херфилд у Мидлсексу тачно пре 31 годину.

Он је саопштио да је овај његов рекорд фантастичан, а да би требало да онима који у овом тренутку очекују трансплантацију да појача наду у повратак у нормални живот.

"Желим да овај мој случај буде инспирација за све оне који чекају трансплантацију срца, као и за оне који су као и ја имали ту срећу да добију ново срце са којим сада живе" рекао је Мекеферти.

"Мој савет њима је да увек гледају у будућност са надом и позитивним мислима и наравно да слушају савете које им дају медицински експерти", додао је он.

Џону Мекафертијеу је трансплантирано ново срце 1982. године, а операцијом је руководио светски познати хирург Магди Жакоб.

Њему је када је имао 39 година дијагностикована дилатациона кардиомиопатија - једна од најчешћих болести срца која доводи на крају до његовог отказивања. Ова болест доводи до појаве ожиљака на срчаном зиду и озбиљног оштећења мишића, што доводи до слабљења функција срца које више не може да пумпа крв у организам.

Прва успешна трансплантација срца на свету је урађена у Јужној Африци 1967. године и извршио је професор Кристијан Нитлин Бернард са тимом од 30 лекара Грут Шур Болнице у Кејптауну. Пацијент коме је замењено срце са новим органом живео је укупно 18 дана.

Извор:b92

---

Поставих у Гиниса, али нека вести и овде. 

                                                            Čudotvorna imela


Imela se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, arteroskleroze, poremećaja srčanog ritma, slabosti nervnog sistema i nesanice.

Sigurno ste nekada, početkom zime, na jabukama i kruškama videli okrugli grmić s belim plodovima. To je bela imela, vrlo zanimljiva biljka koja opstaje tako što od svojih domaćina krade vodu bogatu mineralnim materijama.
Iako parazit, bela imela je poznata lekovita biljka još iz vremena Hipokrata i Plinija. Germani su je smatrali jakim magijskim oružjem, keltski druidi koristili su je u obredima za pravljenje napitaka za snagu, hrabrost i nepobedivost, a u Tirolu se i danas, pod nazivom „veštičina metla“, koristi kao tradicionalno sredstvo protiv uroka.
 
KAKO IZGLEDA
Stabljika imele ima račvaste grane s obiljem grančica na čijim se krajevima nalaze po dva duguljasta zelenkastožućkasta lista. Cvetovi imele su žućkasti, a plod beo, pun lepljivog sadržaja i crnih semenki.
Imelinim sluzavim bobicama hrane se ptice i prenose ih s drveta na drvo. Semenka se svojim lepljivim nitima vezuje za koru drveta, na njoj klija i razvija se u odraslu biljku. Imela cveta u aprilu, a plodovi sazrevaju početkom zime.

LEKOVITE MATERIJE
Bela imela je bogata polipeptidima, bioflavonoidima, histaminom i aminima. Ipak, hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaćina na kome imela živi. Dokazano je da imela s kruške najbolje stabilizuje krvni pritisak, a bela imela s jabuke mnogo slabije.

ŠTA LEČI
Imela poboljšava metabolizam i rad organa za varenje. Posebno dobre efekte ima na srce, bilo da se radi o angini pektoris, postinfarktnim stanjima, srčanim slabostima posle preležanih infektivnih virusnih bolesti ili kod staračkog izmorenog srca i slabosti srčanog mišića.
Imela se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, arteroskleroze, poremećaja srčanog ritma, slabosti nervnog sistema, nesanice…
Naučno je potvrđeno da imela reguliše i nizak i visok krvni pritisak uzrokovan smetnjama u krvotoku.
Lekovite materije iz ove biljke normalizuju protok krvi i uravnotežuju rad srca.
Osim toga, imela je najbolje sredstvo za lečenje oboljenja izazvanih pojačanim radom štitne žlezde.

Recept

Šest kašičica suvih i usitnjenih listova imele prelijte sa 750 ml hladne vode i ostavite da odstoji preko noći. Procedite i pijte tri puta dnevno po 250 ml nezaslađenog čaja.

Употреба енергетских пића у великим количинама, не само да није безопасна, већ може довести до поремећаја срчаног ритма, цепања аорте, па чак и смрти, тврде научници Новосадског универзитета, Живојин Јоњев и Густав Бала.

Рад новосадских научника показује да потрошња пет лименки енергетског пића за једну ноћ код људи који имају било какав поремећај кардиоваскуларног система може бити кобан.

Ово упозорење иде под руку са резултатима истраживања и подацима из Немачке, Исланда, Америке и Шведске из које су последњих недеља стигле информације о смртним случајевима после неконтролисане и прекомерне конзумације енергентских пића.

"Овај рад треба схватити као упозорење. Јер, иако можда једна или две лименке оваквог пића неће штетити, повећана употреба, узимање пет или шест лименки за ноћ могу имати тешке последице за особе који имају неку врсту кардиоваскуларног поремећаја", каже за "24 сата" др Живојин Јоњев.

Током рада на Институту за кардиоваскуларне болести др Јоњев је био у ситуацији да неким пацијентима у операционој сали спасава живот од последица артеријске хипертензије и дисекције аорте настале непосредно после прекомерне употребе енергетских пића.

Како он каже, ризичне групе чине: они са повишеним притиском, оболели од атеросклерозе и особе са поремећајима срчаног ритма. Посебну ризичну групу чине млади људи, јер они енергетска пића узимају у комбинацији са никотином и/или алкохолом.

"Колеге педијатри потврђују да код млађих адолесцената долази до све чешћих поремећаја срчаног ритма, а да очигледног узрока нема. Касније се открије да су користили велику количину енергетских пића", каже Јоњев.

Посебно су опасне зоне фестивала када је повећана употреба енергетских пића скоро уобичајена.

Иако рад који је написао у сарадњи са професором Факултета физичке културе Густавом Балом, изузетно значајан, Јоњев је имао тешкоћа да га учини доступним јавности. Поједини научни часописи отворено су одбијали да га објаве због потенцијалног "сукоба интереса" са мултинационалним компанијама.

Високоенергетска пића постала су врло популарна крајем осамдесетих година прошлог века. Ради се о напицима са повећаним садржајем кофеина. Њихова продаја годишње расте за готово 20 одсто. Ови напици обично имају висок садржај кофеина, таурина, гуарана, ефедрина, неких витамина, угљених хидрата и других састојака које пружају стварни или перципирани осећај телесних и менталних способности.

Извор:Mondo

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да се  људима широм света пошаље порука да болести срца и крвних судова, као водећи узрочници смртних исхода, односе 17,3 милиона живота сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број  порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смртних исхода може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).





 
Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Уколико пушач истовремено користи орална контрацептивна средства, ризик за појаву инфаркта се повећава за чак 20 пута.

Неправилна исхрана – фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спада гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. У Србији је гојазност присутна код 23% одраслог становништва узраста 20+ (25% одраслих особа мушког пола и код 20% одраслих особа женског пола).

Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанк гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%.

Болести срца и шлог се могу спречити јер су проузроковани превентабилним факторима ризика. Они се могу у великој мери спречити и контролисати усвајањем здравих навика као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и остављањем пушења.

Активности у кругу породице:


1. Обезбедити правилну исхрану

2. Забранити пушење у домаћинству

3. Ограничити гледање телевизије код куће. Организовати активности на отвореном – вожњу бициклом,  шетњу или рад у башти.

Болести срца и крвних судова у Републици Србији

Од болести срца и крвних судова током 2012. године у Србији су умрле 54.972 особе (25.307 мушкараца и 29.665 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 53,7% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,0%) у односу на мушкарце (46,0%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења.

У периоду од 2003. до 2012. године стопе смртности од болести срца и крвних судова у Србији бележе благи пад са 767,0 на 100.000 на 763,6 на 100.000 становника. Стопе умирања од болести срца и крвних судова у овом периоду код жена порасле су за 0,2%, а код мушкараца je забележен пад стопа морталитета за 1,2%.

Од 2003. до 2012. године стопе умирања од болести узрокованих повишеним крвним притиском порасле су за 90,2%, док су у истом периоду стопе смртности од исхемијских болести срца опале за 11,0%, и од цереброваскуларних болести за  14,6%.

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Акутни коронарни синдром укључује акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис. АКС у Србији чинио је 55,1% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2012. години. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 96,5%, а нестабилна ангина пекторис код 3,5% оболелих.

Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2012. години са дијагнозом АКС евидентирано 22.981 случајева. Инциденција АКС у Србији износила је 291,4  на 100.000 становника. Године 2012. од овог синдрома у Србији је умрло 5817 особа. Стопа смртности од АКС у Србији износила је 80,8 на 100.000 становника.

Извор:Батут