Mislim da pitaš više reda radi a ustvari razumeš.

A mene baš sada mrzi da objašnjavam svoju rečenicu, možda neki drugi put 

Iskreno ne razumem. Suprotno od vracanja duga je ne vracanje. Ali gde je tu nasilje? Dakle:

ko je nasilnik?
i
ko je 'zrtva'?

Tacno i tuzno.

Da je zaposlenima u Srbiji ta "socijala" 


Pa domaci su videli bolju racunicu da uvoze i prodaju umesto da proizvode, Kinez radi jeftinije pa je tu veca zarada nego "kupuj domace" 

Bem ti globalizaciju.

Veliki broj danasnjih ekonomista, opet "otkriva" Marsksov Das Kapital. Sudeci po Marksu, a i po nasoj realnosti, kapitalizam opstaje od problema do problema (od krize do krize).

Kako je moguce da, nekim cudom kapitalizam uvek opstaje? Moguce je, jer kapitalizam guta i jede sve, pa i samog sebe, trazi nova i veca trzista. A kako se trzista osvajaju? Osvajaju se svim sredstvima, jer kapitalizam ne pita za cenu. Marks je izneo jednu genijalnu konstataciju, koja pocinje da se realizuje, naime rekao je da kapitalizam ima tendenciju da se siri, u svaki deo planete Zemlje, izrabljujuci sve vise ljudi od strane sve manjeg broja ljudi, sve do trenutka kada vise ne bude bilo prostora za ekspanziju. Tada sledi njegov konacan krah. Upravo to se i desava.

U Nemackoj i drugim "razvijenim" ekonomijama, vlada ove drzave priprema zakon po kom se ljudima otezava sve masovnije uzimanje novca sa bankovnih racuna. Medjutim, ljudi se varaju, njihov novac nije u banci, vec je pretvoren u razne imaginarne vrednosti....

evo jos bolje analize cika Radulovica.
ovo je cika Branko Dragas pricao jos pre sto godina (da je BDP prenaduvan i da smo ako se pogleda realan BDP mi bankrot)

Koliki je javni dug
Saša Radulović RSS / 14.06.2012. u 23:54
....

...

Ako se posmatra samo odnos javnog duga prema BDP-u ne izgleda dramatično, samo 51.1%. Ima mnogo više zaduženih država. Međutim, ono što već na prvi pogled treba da brine je rast sa 29,2% GDP-a na 51.1% za 4 godine. To već izgleda dramatično. Ako pak pogledate rast godišnjeg iznosa otplate duga prema GDP-u, vidite da je on već na nivou od 12,7%. To je već prilično zabrinjavajuće. Znači da 12,7% GDP-a morate da odvojite na otplatu duga.

Međutim, da li je GDP najbolja mera za održivost visine duga? Bez da ulazim u detaljnije objašnjenje kako se računa GDP, konstatovaću da je Bruto dodata vrednost, odnosno BDV, mnogo bolja mera snage dužnika, odnosno nas. Razliku između ova dva broja predstavljaju porezi na potrošnju (PDV, akcize, carine) i subvencije. Ona kod nas iznosi skoro 20%. U razvijenom svetu razlika je negde između 8% i 12%.Odnosno porezi su teret na leđima dužnika, odnosno nas, i ne može se računati u snagu i sposobnost dužnika da plaća obaveze. Ako uzmemo BDV kao meru, javni dug je na nivou od preko 60% BDV-a, a otplata duga godišnje potroši preko 15% BDV-a.

 A nije ni sav BDV realan. Ima i delova koji su računski. Npr. imputirane rente, koje kod nas iznose 2.5 milijradi evra godišnje. Šta su imputirane rente? To je kad ste vlasnik stana pa ne morate da plaćate kiriju, a svetski sistem nacionalnih računa koji pokušava da dođe do uporedivih brojeva za sve ekonomije traži da se ovo indirektno obračuna. Pošto ove imputirane rente ni na koji način ne doprinose sposobnosti dužnika, odnosno nas, da vraćamo dugove, izvadio sam i ovaj iznos iz BDV-a. Tako da je naš javni dug na nivou od preko 68%, a otplata duga godišnje preko 17% ovog realnog BDV-a.

 Međutim, nije ni takav BDV potpuno upotrebljiv za dobru ocenu. Jer u njemu se nalazi BDV države. A to je dodata vrednost administracije, zdravstva, školstva, vojske i policije. Priznaćete ni ovaj deo ne pomaže državi da vraća dugove. To naravno ne znači da on nije izuzetno važan za društvo. Samo nam ne pomaže oko dugova. Dugove vraća privreda. Realni sektor. Tako da u odnosu na ovaj broj, javni dug iznosi preko 83% BDV-a privrede, a otplata duga godišnje uzme preko 20% BDV-a privrede.

Ali i ovaj broj nije baš najbolji za račun. Od svih navedenih, bolji je iznos budžetskih prihoda. A oni su na nivou od 12 milijardi evra. Doduše manji su u evrima iz dana u dan, kako nam kurs prati kolaps privrede. U odnosu na budžetske prihode, javni dug iznosi preko 113%, a otplata duga godišnje uzme preko 30% budžetskih prihoda. U poslednje 4 godine, dug je porastao sa 62% prihoda na 113% prihoda. To je sad već više nego dramatično.

Međutim, evo gde nastupa panika. Javni dug je mnogo veći od prikazanog iznosa. I to po tri osnova koji bi morali biti uračunati u unutrašnji dug, a nisu.

Prvi je dug prema privredi. I pre aprila meseca, država nije ili je sporo plaćala dugovanja privredi. Od aprila ne plaća ništa osim plate zaposlenih i penzije.  Recimo u zdravstvu su ovi dugovi procenjeni na oko 800 miliona evra, odnosno 2.5% GDP-a. To je samo zdravstvo. Pošto nam je država transparenta, i pošto ne radimo završne račune budžeta, niko i ne zna koliki je ovaj dug. Procenjuje se na 10% GDP. Poisledično, privreda ima ogroman problem likvidnosti koju direktno uzrokuje država, koja seče granu na kojoj sedi.

Ovaj dug je najjeftiniji dug za državu.  Nigde nije iskazan. Nema nikakvu kamatu, u dinarima je.

Drugi problem je restitucija. Ona je procenjena takođe na oko 10% GDP-a. Pošto drćžava želi da izbegne naturalnu restituciju gde god je to moguće, i želi da održi sve katastrofalno sprovedene privatizacije, imamo i ovaj dug.

Treći je najveći. Dug prema penzionerima. Kako onima koji su sada u penziji, a njih je skoro 1,7 miliona, tako i onima koji su još uvek zaposleni ili su nezaposleni ali imaju akumuliran radni staž.  Ova prava nigde nisu izražena, niti su obračunata, odnosno kapitalizovana. Procene govore da se radi o više od 50 milijardi evra, odnosno oko 160% GDP-a. Godišnji anuitet ovog duga iiznosi oko 4 milijarde evra, odnosno oko 14% GDP-a. U odnosu na budžetske prihode, ovaj dug iznosi 400% godišnjih budžetskih prihoda, odnosno otplata ovog duga, penzije koje se isplaćuju, su jedna trećina svih budžćetskih prihoda.

Sve zajedno to čini preko 420% GDP-a unutrašnjeg duga koji nigde nije prikazan, a koji nosi privreda. Neću prikazati koliki % BDV-a privrede to čini.

Nesto se slicno radi i u Republici Srpskoj. To je ta duznicka ekonomija. Tu ne moze nego da se laze.

та социјала је у боновима...као за време милке планинц ...нема кеша препоштени мандара

Pa ljudima bi dobro dosli i bonovi,kad ih zakinu po pet-sest plata