Balkanu mesto u Evropi


UMESTO čvrstog ”zaveta”, sa spektakularno najavljene konferencije u Sarajevu, Brisel je u sredu poslao samo poruku posvećenosti priključenju zapadnog Balkana EU. Ali, samo prisustvo evropske vrhuške: predsedavajućeg ministra Migela Anhela Moratinosa, šefice diplomatije EU Ketrin Ešton i komesara za proširenje Štefana Filea, dalo je specifičnu težinu ovom dugo organizovanom skupu. Region je pozvan da nastavi sa reformama i, prema ocenama učesnika, razloga za optimizam ima.
Gotovo tri sata 48 šefova delegacija sedelo je iza zatvorenih vrata. Kako saznajemo, za velikim pravougaonim stolom ispred učesnika stajala su samo njihova imena, bez državnih zastavica i drugih obeležja. Ministar Vuk Jeremić i predstavnik kosovskih Albanaca Skender Hiseni sedeli su za istim stolom, a između njih bilo je više drugih gostiju. Jeremić je sedeo na jednom kraju, a Hiseni s iste strane stola, ali pri sredini. Predviđeno je da svaki put kada se Hiseni javi za reč, pre njega govori šef Unmika Lamberto Zanijer.
Ovakvom ”scenariju” prethodili su diplomatski pregovori, do kasno u noć pred konferenciju, jer bilo je pritisaka da Zanijer uopšte ne govori ili da ne bude u sali! Na kraju, srpska delegacija uspela je da obezbedi ”asimetrično” prisustvo Kosova. Po završetku konferencije, učesnici su otišli na zajednički ručak, a tamo je ”seo gde je ko stigao”.
- Celom svetu upućena je važna poruka da je zapadni Balkan spreman da nastavi put ka EU, čime smo pokazali zrelost. Dobro je što je EU predsedničkim saopštenjem takođe pružila načelnu podršku. Osvežena je Solunska agenda koja je svojevremeno otvorila vrata svim zemljama regiona - izjavio je Vuk Jeremić posle konferencije.
Po završetku skupa, ministar Moratinos rekao je da je vreme da zapadni Balkan krene napred, a rezultat konferencije sveo je na dve reči: angažovanje i odgovornost. Kako je izjavio, Brisel nastavlja da unapređuje proces pregovora o priključenju, a zemlje regiona ne smeju da posustaju sa reformama. Svi partneri, u ovom procesu, opredeljeni su da se angažuju u procesu pomirenja i stvaranju bolje budućnosti.
Komesar File podvukao je da je tema bila evropska perspektiva svih, bez ostavljanja neke zemlje izvan ovog procesa. File je naveo da ne vidi vezu međusobnih odnosa Kosova i Srbije u procesu priključenja EU, ali ponovio
je da će se postupati u okviru Rezolucije 1244. Kako će proces ići dalje, ”videće se posle saveta Suda pravde”.
Sada se iščekuje ministarski sastanak u Briselu 14. juna na kom će se videti ima li konsenzusa za početak ratifikacije SSP sa Srbijom, a Jeremić je optimista. Za srpskog šefa diplomatije posebno je važno to što se pokazalo da nije bilo razloga za zabrinutost oko formata učešća privremenih institucija Kosova. Ono je nastupalo kao teritorija pod upravom UN. Status Kosova, naveo je Jeremić, u sredu nije bila tema.
Inače, u zgradu Parlamenta prva je stigla crnogorska delegacija, što je među medijskim ekipama šaljivo prokometarisano kao iznenađujuće. Baronica Ketrin Ešton, zbog obaveza u Briselu, napustila je konferenciju nešto ranije, a uoči sastanka izjavila je da je došla da razgovara o napretku BiH i regiona ka EU. Imenovanje specijalnog izaslanika EU za Balkan, kako je rekla, nije još na njenoj agendi, niti je na tu temu bilo diskusije. Ali, podvukla je, EU svakako želi jače prisustvo na Balkanu.
I dobar poznavalac ovdašnjih prilika, ministar spoljnih poslova Švedske, Karl Bilt rekao je da ”ne vidi” da će do imenovanja takvog predstavnika uopšte doći. Važnost sastanka, po njemu, jeste u tome da EU pokaže otvorena vrata jer je u nekim zemljama entuzijazam za proširenje manji od 100 odsto. Sa konferencije u BiH i Albaniji poručeno je da uskoro može da računa na ukidanje viza.
Zbog gimnih formata, uobičajena zajednička fotografija svih gostiju neće ostati kao svedočanstvo sastanka. Španci će ovog meseca završiti predsedavanje Uniji, ”štiklirajući” kao ispunjenu misiju koja je u nekim momentima delovala kao nemoguća.
Sa skupa je izveštavalo 320 novinara, a policija je od ranog jutra obezbeđivala glavne sarajevske ulice.

STIGLO ČAK 48 DELEGACIJA
U SARAJEVU je bilo 29 ministara spoljnih poslova. Među njima iz Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Albanije, Kosova, kao i šef Unmika. Rusiju je predstavljao ambasador u BiH Aleksandar Bocan Harčenko, Veliku Britaniju - ministar Vilijem Hejg, a Tursku Egemen Bagis, ministar za evropske poslove. Bili su tu i belgijski ministar Karel de Guht, zamenik grčkog ministra Dimitris Drukas, izaslanik EU na KiM Piter Fejt, visoki predstavnik za BiH Valentin Incko, šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak, albanski ministar Ilir Meta, austrijski - Mihael Špideleger, bugarski - Nikolaj Mladenov, češki - Jan Kohut, generalni sekretar SE Jagland Torborn, iz SAD zamenik državnog sekretara Džejms Stajnberg.

KOSOVO NEPOVRATNO NEZAVISNO
JEDNOSTRANO proglašena nezavisnost Kosova samo je jednom pomenuta, kada je zamenik američkog državnog sekretara Džejms Stajnberg konstatovao da je to nepovratan proces. On je citirao i američkog potpredsednika da se o tom pitanju ”slažemo da se ne slažemo”.

IZAZOVI
U izjavi je poručeno da zapadni Balkan mora da intenzivira napore da ispuni neophodne kriterijume i dogovorene uslove na putu ka članstvu u EU. Zapadni Balkan se suočava sa velikim izazovima oko vladavine zakona, reforme administracije i sudstva, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ta pitanja su ključna za funkcionalnu demokratiju i ekonomiju i u najvećoj meri su uslov za priključenje EU.

Izvor: Novosti

Mala vrata do Evrope

 Očekujemo da pregovore o pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji završimo u narednoj godini - rekla je u sredu Vesna Arsić, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. - Uspešno okončani pregovori, koji se vode bilateralno sa 135 zemalja, članica
STO, uslov su i da uopšte pristupimo ovoj organizaciji.
Arsićeva je upozorila da postoji mogućnost da u bilo kom trenutku pregovora neka članica STO postavi dodatne zahteve, ali i da je procena našeg tima da nema razloga da Srbija bude dovedena u poziciju da pregovara i posle 2011. godine.
- Nadam se da će, do kraja 2010. godine, u parlamentu Srbije biti usvojeni svi zakoni koji treba da budu usklađeni sa propisima STO - istakla je u sredu Arsićeva. - Posle usvajanja tih propisa biće potrebno oko šest meseci za tehnička usklađivanja i pripremu učlanjenja Srbije u STO.
Članstvo u STO je, prema rečima pomoćnice ministra za ekonomiju Bojane Todorović, preduslov za učlanjenje Srbije u Evropsku uniju.

KASNIMO
STO je jedina međunarodna organizacija koja reguliše pravni okvir za međunarodnu trgovinu i među njenim članicama se obavlja 80 odsto svetske trgovine, 90 odsto finansijskih transakcija, 92 odsto telekomunikacionih i informacionih tehnologija i 97 odsto prava intelektualne svojine.
- Koristi za Srbiju od pristupanja STO su dobijanje statusa povlašćene nacije, nacionalni tretman robe, niske carine i otvoreni sektori trgovine na tržištima svih zemalja članica - rekla je Bojana Todorović.

Izvor: Novosti

Važan korak ka Evropi


Ministri spoljnih poslova Evropske unije doneli u Luksemburgu odluku o početku procesa ratifikacije SSP sa Srbijom
/upload/thumbs/images/2010/06jun/1406/pol-luksemburg_620x0.jpg
Srodne vesti

    * Ustav je okov
    * Topi se led
    * Prvo pomirenje
    * Ne praviti mit
    * Koštunica: Cilj je Srbija

Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su u ponedeljak u Luksemburgu da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju. Povod za ovu odluku je ocena da Srbija nastavlja pozitivnu saradnju s Haškim tribunalom.

- Na osnovu poslednjeg izveštaja glavnog tužioca, Savet ministara je primio k znanju da Srbija održava saradnju s Tribunalom s ciljem da ostvari buduće pozitivne rezultate. Savet ohrabruje Srbiju da prati preporuke tužioca. Shodno zaključcima Saveta ministara iz aprila 2008. i decembra 2009. godine, ministri se slažu da se SSP podnese njihovim parlamentima na ratifikaciju. Savet podvlači da puna saradnja s Tribunalom u Hagu ostaje suštinski element za SSP - ističe se u tekstu koji su ministri u ponedeljak imali na stolu.

Da će sve biti u redu, nagovestili su evropski šefovi diplomatija.

- Napredovaćemo koliko god budemo mogli. Mislim da će biti dobrih vesti - poručio je Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije, predsedavajuće EU.

Podršku je pružio i novi britanski ministar Vilijam Hejg.

- U Velikoj Britaniji je veoma snažno osećanje da proširenje EU mora da uključi i zemlje zapadnog Balkana.

Sve je bilo jasno, još i pre nego što je Bramerc ušao na ručak. Srbija je na ovaj način napravila značajan korak napred ka EU. SSP je međunarodni sporazum između EU i zemlje potencijalnog kandidata za članstvo u EU, u okviru priprema za pretpristupne pregovore. Njime se regulišu prava i obaveze zemlje koja je otpočela proces pridruživanja. Da bi stupio na snagu, moraju da ga ratifikuju pojedinačno sve članice EU, zainteresovana zemlja i, na kraju, EU.

Sporazumom se regulišu obaveze zemlje budućeg kandidata za članstvo u EU, usklađuju se zakonodavstvo, standardi i kapacitet državne uprave i institucija. EU značajno otvara svoje tržište zemljama potpisnicama i pruža im tehničku i finansijsku podršku.

Posle pregovora za sklapanje SSP, najpre se potpiše sporazum s EU, a onda slede ratifikacije. Primer bivših jugoslovenskih republika pokazuje da proces ratifikacije traje od dve do tri godine. EU je SSP sa Srbijom potpisala 29. aprila 2008, ali ratifikacija s Beogradom nije mogla da počne zbog Haga. SSP je ratifikovala jedino naša skupština, u septembru 2008.

Postoje nagoveštaji da bi neke zemlje, poput Italije ili Slovenije, sada dosta brzo mogle da ratifikuju sporazum sa Srbijom, što je potvrdio i Franko Fratini, šef italijanske diplomatije, koji je u ponedeljak rekao da će njegova zemlja prva učiniti odlučujući korak. Neke druge zemlje, poput Holandije, mogle da odugovlače, iščekujući da vide kako će da napreduje dalja saradnja Srbije s Hagom. U slučaju Holandije i Belgije, ovaj proces će, zbog tehničkih razloga, odnosno zbog izbora i formiranja novih parlamenata, u svakom slučaju sačekati.

- Puna saradnja s Tribunalom biće uslov za svaki sledeći korak ka članstvu u EU. Preostalo je još 147 takvih koraka, i na svakom koraku zemlje članice mogu da ulože veto. Neće biti daljeg napretka ka EU bez pune, kontinuirane saradnje Srbije sa sudom u Hagu. Srbija mora da učini sve za hapšenje Hadžića i Mladića - poručio je Maksim Ferhagen, šef holandske diplomatije.

Druga odluka, o prosleđivanju kandidature Srbije iz Evropskog saveta Evropskoj komisiji na izradu mišljenja, nije doneta, što se takođe očekivalo, jer Holandija nije bila spremna da odjednom popusti oko dva pitanja. Ovaj dosije se, očigledno, drži kao dalji element pritiska na Srbiju u inisistiranju da se proces evropskih integracija ne može zaokružiti, sve dok i preostali haški optuženici ne budu izručeni sudu.


SERŽ BRAMERC, GLAVNI TUŽILAC TRIBUNALA

JOŠ ČEKAMO HAPŠENJA


GLAVNI haški tužilac u ponedeljak je ministrima spoljnih poslova EU preneo stav da saradnja sa Srbijom teče dobro i da nema nerešenih pitanja u pravno-tehničkoj saradnji, ali da može i mora da se uradi još na hapšenju preostalih optuženika.

Na pitanje da li je siguran da srpske vlasti rade sve što je u njihovoj moći da uhapse Mladića, odgovorio je:

- Teško je saznati da li je sve učinjeno. Od leta 2008. govorim da svakako postoji napredak. U svakom izveštaju smo izrazili zadovoljstvo u vezi s realnim napretkom. Ipak, u poslednjem izveštaju, postavili smo nekoliko pitanja. Posle dve godine aktivnog traženja, begunci nisu uhvaćeni. Razgovarali smo sa srpskim operativnim službama o razlozima za to i identifikovali smo neke domene u kojima određene istrage i tehnike istraga mogu da budu poboljšane.


BOŽIDAR ĐELIĆ, POTPREDSEDNIK VLADE

PRIDRUŽENI SMO ČLAN


ODLUKA da počne proces ratifikacije SSP je značajan korak Srbije. Od ovoga momenta Srbija postaje pridružena članica EU - rekao je Božidar Đelić, popredsednik Vlade, u ponedeljak u Luksemburgu. On je naglasio da, u političkom smislu, to pokazuje da se proces proširenja nastavlja, kao i da unutar EU postoji konsenzus oko Srbije.

- Čuli smo da se nekoliko zemalja uveliko sprema da ratifikuje sporazum. Očekujemo da veliki broj to učini pre leta. To znači da Srbija ulazi u ugovorni odnos ne samo s Evropskom komisijom, nego sa svim zemljama članicama EU. To je snažna poruka i prema njihovim privrednicima. SSP je stabilna baza da mogu da rade s nama, i to će se pozitivno odraziti i na investicije u našu zemlju.

Potpredsednik Vlade je istakao i da su ministri u svoje zaključke dodali elemente i oko kandidature Srbije.

- Pozdravili su napore Srbije i istakli da će se vratiti na tu temu vrlo brzo - rekao je Đelić i izneo očekivanja da to bude na jesen. - Ako to bude tako, Srbija će dati sve od sebe da postigne svoj cilj, a to je da bude kandidat za članstvo sredinom 2011.


KOMŠIJE

MAKEDONIJA

Prva: Danska 10. april 2002.

Poslednja: Finska 6. januar 2004.


HRVATSKA

Prva: Irska, 6. maj 2002.

Poslednja: Italija, 6. oktobar 2004.


ALBANIJA

Prva: Letonija, 19. decembar 2006.

Poslednja: Grčka, 26. februar 2009.


CRNA GORA

Prva: Estonija, 22. novembar 2007.

Poslednja: Belgija,29. mart 2009.


BiH

Prva: Estonija, 11. septembar 2008.

Poslednja: preostalo još nekoliko zemalja


Izvor: Novosti

U rezoluciji o procesu evropske integracije Kosova, koju je pripremila izvestilac EP za Kosovo Ulrike Lunaček, od svih zemalja članica Unije traži se da "pojačaju zajednički pristup Kosovu kako bi politika EU imala veće dejstvo na čitavo stanovništvo Kosova".

Rezolucija je usvojena sa 45 glasova za, 14 protiv, a dva poslanika bila su uzdržana.

Na zahtev liberala, završni sadržaj rezolucije je mnogo oštriji nego što je bio nacrt tog dokumenta.

"EP bi pozdravio priznavanje nezavisnosti Kosova od strane svih članica EU", poručuje se u rezoluciji.

Istovremeno se pozdravlja "konstruktivni stav" Španije kao predsedavajuće EU po ovom pitanju, iako Madrid nije priznao nezavisnost Kosovo.

U kabinetu Lunačekove, inače poslanika stranke Zelenih Austrije u Evropskom parlamentu, Tanjugu je rečeno da će EP raspravljati o tom dokumentu, najverovatnije, u sedmici od 5. jula.

Lunaček je ocenila da je današnje usvajanje rezolucije u odboru EP "jasan korak u ophođenju prema Kosovu kao nezavisnoj državi".

Spoljnopolitički odbor EP podvukao je evropsku perspektivu i integraciju Kosova u EU, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, odbor EP je pozvao Evropsku komisiju da što je brže moguće uspostavi dijalog o ukidanju viznog režima za građane Kosova.

EP je već jednom u februaru prošle godine pozvao sve države članice EU da priznaju nezavisnost Kosova.

Rezolucija o procesu evropske integracije Kosova je jednostrana i proalbanska, ocenio je poslanik Slobodarske partije Austrije (FPO) u EP Andreas Melcer.

"Očigledno je namera da EU bude zaštitnik kosovskih Albanaca, zato što legitimni srpski interesi uopšte nisu uzeti u obzir u ovoj Rezoluciji", naglasio je on u saopštenju.

Melcer je posebno osudio što se Kosovo smatra nezavisnom državom u ovom dokumentu.

"Proglašenje nezavisnosti od strane kosovskih Albanaca je protivna međunarodnom pravu, zato što predstavlja kršenje Rezolucije UN 1244, koja je proglasila Kosovo delom Srbije. Očigledno treba da deo politike EU bude legitimisanje ovog kršenja međunarodnog prava, iako pet članica Unije nije, iz dobrih razloga, priznalo nezavisnost Kosova", upozorio je austrijski političar.

Uz to je Melcer ocenio da se na Beograd vrši pritisak kako bi priznao nezavisnost Kosova.

"Kada se u Rezoluciji može pročitati da dobrosusedski odnosi predstavljaju značajan kriterijum u vezi s težnjama za pristupanje Srbije EU, onda je to ravno pokušaju prikrivene ucene", podvukao je on.

Takođe, on je ukazao da položaj Srba na Kosovu izvestiocu EP za Kosovo uopšte nije važan.

"Diskriminacija Srba na Kosovu i razaranje srpskog kulturnog nasleđa u Rezoluciji nije čak nijednom rečju pomenuto, a kamoli osuđeno", kritikovao je Melcer.
Trivan: Rezolucija je bezrazložno dizanje tenzija

Portparol i poslanik Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da je ova rezolucija "bezrazložno dizanje tenzija koje neće rezultirati ničim".

"Šta god da sugeriše bilo koje telo EU, bilo parlament, bilo komisija, podsećam da kao međunarodni entitet međunarodnog prava, EU ne može da prizna Kosovo i Metohiju, s obzirom da pet njenih članica nije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije i niti imaju nameru da to učine. To smatram bezrazložnim podizanjem tenzija koje neće rezultirati ničim", rekla je Trivan novinarima u Skupštini Srbije.

(Tanjug)

Улазак у ЕУ као заједнички циљ шанса за стабилност


БЕОГРАД, 25. јуна (Тањуг) - Улазак у Европску унију, као заједнички циљ земаља западног Балкана, пружа прилику за успостављање добросуседских односа и регионалне стабилности, оценили су учесници данашње дебате "Добри суседи - гарант стабилности региона", одржане у Народној банци Србије.

Председник скупштинског Одбора за иностране послове Драгољуб Мићуновић је казао да је у региону присутна "општа тенденција демократизације спољне политике", која се најбоље огледа кроз све чешће контакте високих државних званичника земаља региона и унапређену парламентарну сарадњу.

"Сви ови тонови имају, међутим, и другу мотивацију - добри односи са суседима су неопходни на путу ка Европској унији", казао је он.

Мићуновић је за успостављање добрих односа у региону, поред контаката шефова држава, министарстава и парламената, нагласио и значај привредне и културне сарадње.

Представник Министарства спољних послова Србије Данило Вучетић је рекао да се побољшање регионалних односа огледа кроз чињенице да су Албанија и БиХ на путу либерализације визног режима, да су Словенија и Хрватска пред решењем граничних питања, а Македонија и Грчка у спору о називу Македоније.

"Када су у питању односи са БиХ, Србија подржава њен територијални интегритет и суверенитет и оснажила је односе како са Сарајевом, тако и са Бањалуком", рекао је Вучетић и подсетио да су недавно одржане политичке консултације министарстава спољних послова Србије и Албаније после неколико деценија.

"Интензивирање билатералних односа је значајно за решавање отворених питања, али и за заједнички наступ земаља региона", нагласио је он.

Амбасадор Македоније у Србији Љубиша Георгиевски је оценио да је главни проблем у односима у региону "културолошке природе" и додао да је на Балкану развијена "култура нетрпељивости" из које сада треба да изађемо.

Према речима амбасадора Црне Горе у Београду Игора Јововића, отворена је прилика за прављење "кључног корака у европеизацији овог простора".

"Чини ми се да је почела да се развија свест да се ми не можемо помицати напред у остваривању стратешких циљева ако конструктивно не радимо на унапређењу односа", истакао је Јововић.

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт је током дебате сугерисала да би термин 'проширење' (ЕУ) треба заменити речју 'заокруживање'.

Данашња дебата одржана је у оквиру пројекта "Демократски политички форум", у организацији београдског "Центра за демократију" и фондације "Фридрих Еберт".

U irskoj je najeftiniji hleb 2.50 evra paket cigareta 7 ili 8 evra ,

Jednom kad Srbija zvanicno postane EU sve cene ce otici gore najmanje duplo .
Vecina clanica hoce da napusti Evro dok se Srbija bori da udje,
Zar ne shvataju kod nas u Srbiji da vise nema nikakvih povoljnih kredita od EU.
Ni za poljoprivredu ni za Industriju,
Zasto bi neko u zdravoj pameti gradio fabriku ili bilo sta proizvodio u Evropi ,
kad postoji Indija i Kina gde su troskovi i plate 10 puta manji.

Samo visoko razvijene tehnologije imaju buducnost ,sa ovom prostom masinskom industrijom koja preovladjava kod nas evropski i svetski market je prezasicen .
Ja ne vidim nista da se proizvodi u Srbiji sto je od nekakvog znacaja za Evropski market ili sto je domaci proizvod bez licence iz neke druge zemlje.
Jedino sto postoji su neke prirodne sirovine i rudna bogatstva i preprodaja tudjih produkta .
Nek mi molim vas neko objasni sa kakvim produktima ce Srbija da osvoji Evropski market.

Ja ne mogu da objasnim nešto što je nelogično. Drugim rečima, potpuno se slažem sa Vama. Ako još uvedemo i evro, onda smo potpuno nastradali. U stvari, nastradali smo i ovako, mislim da nam spasa nema, osim ako se negde, kao u Grčkoj, ne pokrenu neke masovne pobune pa se to "prelije" i kod nas pa da formiramo neku vrstu novog Balkanskog saveza sa prijateljskim zemljama... EU nema nikakvu budućnost, Britanci su prezaduženi (spoljni dug  $9,088,000,000,000 odnosno $147,060 po glavi stanovnika, 416% BNP, ref. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_external_debt a ima i na sajtu CIA). O Grčkoj, Španiji, Portugaliji, Italiji i Irskoj se već sve zna ( http://en.wikipedia.org/wiki/PIIGS , http://www.nspm.rs/komentar-dana/spanija-ne-moze-da-se-plati.html , http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/kriza-u-eu.html ). Poređenja radi, mi, ovako bedni, trenutno dugujemo oko $4200 po glavi stanovnika... Od koga da zajmimo? Od Genšera? Pa Švabe ne daju ni starim članicama EU...

Znači, u se i u svoje kljuse. Ali to kljuse prvo mora da se dovede u red, a to će biti spor i težak proces ... i pitanje je kada će, kako i po koju cenu da započne...

Pa Balkanski savez tesko. Bugarska i Rumunija su u EU i tu ce i ostati, nece ulaziti u savez sa siromasnima. Ostaje Hrvatska, BiH, CG, Makedonija i Albanija, znaci neki oblik Juge, isto bez buducnosti jer niko od tih drzava nema ni para a jos manje volje za nekim "Balkanskim savezom". A inace, Nemacka, Francuska i Britanija duguju samim sebi  , nesto ko Pantelija u "Maratoncima".

Ne verujem da će Bugarska i Rumunija ostati u EU ako ova krene da se raspada. Dapače, mislim da će prve da "otpadnu". Bugare su već uskratili za neke zajmove zbog korupcije, a Rumune pretresaju gore nego nas za vreme sankcija.

Savezi se i sklapaju zbog para. EU je i počela kao ekonomska unija. Kada bi se SAD, kao savez država, raspao, tamo bi se isto bedno živelo. A o "budućnosti" možemo samo spekulisati. Nikad se ne zna šta geopolitika može promeniti... Nisam neki optimista, kao ni Vi, ali mislim da je situacija dovoljno fluidna da događaji mogu krenuti da se razvijaju raznim nepredviđenim tokovima... Who is to say gde je tu naše mesto, ovako malima?

Podatak koji sam dao se odnosi na spoljni dug. Otvorite link i videćete da piše:"This is a list of countries by external debt, the total public and private debt owed to nonresidents repayable in foreign currency, goods, or services"

Ako je to jeftino, sta je onda skupo ?

Koliko je PlayStation 3 ?