Evo resili smo sve te probleme - smatram da smo vec u EU   

Jbt. 171 strana napisana oko ovoga 

  .. 5 godina se ova tema drzi u topu ...  .. sad ce natenane da je iscitam - ovo je bolje od Radovana III .... 

jbt. vec na drugoj strani sam pao u nesvest .  .. sad cu ja na trecu 

  ... vec sam par puta pao sa stolica - samo da donesem kauc i idem dalje  .....

Ja smatram da mora da bude investicija u nove tehnologije i stipendije za mlade ugovor koji ce da im pruzi solidan zivot i da ih obaveze da ostanu u svojoj zemlji .U zadnjih 40 godina smo imali znatni izliv visoko skolovanih ljudi jer poslovi i projekti u zemlji nisu dostupni i nepostoje zbog losih investicija prethodnih vlada.
Informacija i Znanje je jedina prava valuta.
Zaboravite sve oko nas, to je glupo sto se cak neko i oslanja na druge zemlje,ti drugi ljudi u tim drugim zemljama su kompeticija.
Srbija mora da zapocne svoje sopstvene programe za razvijanje novih stvari.
I mora da pomogne mladim biznismenima da razviju svoj biznis a ne da ga uniste nepotrebno sa porezom i dadzbinama cak pre nego sto su i postigli svoj pun potencijal.
Samo nove prilike mogu da stvaraju nove poslove.

   

A demokratske institucije, prava manjina, gej parade i ostalo... ? Sta je sa tim? 

Ma treba ziveti i pustiti druge da zive,
Sve sto pripada licnom izboru coveka treba ostaviti na miru,
Vazno je samo koliko ti doprinosis svom drustvu kao jedinka za benefit svih, a to kako ti izgledas,koliko mindjusa imas i sa kim zelis da spavas i u sta zelis da verujes to su samo tvoje licne stvari koje se ne ticu nikog ti to radis u svom PRIVATNOM VREMENU .
Svi trebaju da imaju licnu slobodu ,na drugoj strani demokratija nije sloboda to je Zakon Ljudi i kao takav mora u sebi da ima sve ljude zastupljene i predstavljene podjednako bez izuzetaka.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da će Evropska unija, nakon što joj se pridruži Hrvatska, odustati od daljeg proširenja na istok, piše hrvatski "Nacional".

Ova vest je proteklih dana poverljivim putem prosleđena diplomatijama država koje pretenduju na članstvo u EU, što je, prema pisanju "Nacionala", izazvalo pravu paniku u srpskim političkim krugovima.

Srpski državni vrh je uverio srpsku javnost da će zemlja u rekordnom roku ući u EU, a navodno znaju da tako nešto nije moguće, tako da bi ova vest za njih mogla da bude pogubna, piše "Nacional".

Izvor: SrbijaNet

Европска унија са 17,8 милиона евра подржала 69 пројеката



НОВИ САД, 14. јула 2010. (Бета) - Европска унија подржала је финансирање 69 пројеката, укупне вредности 17,8 милиона евра, који су конкурисали на првом позиву ИПА прекограничне сарадње Србија-Мађарска, саопштили су данас представници Фонда Европски послови.

"Од укупно 170 предатих пројеката у оквиру прекограничне сарадње наше две државе, Европска унија подржала је финансирање 69. Укупна вредност средстава премашује 17,8 милиона евра и то представља значајну подршку развојним иницијативама у нашој покрајини", рекао је новинарима директор Фонда Предраг Новиков.

Према његовим речима, 4,8 милиона евра биће усмерено у пет пројеката из области реконструкције прекограничне инфраструктуре и локалне мреже путева, 328.000 евра у пројекат јавног превоза, док ће 3,7 милиона евра бити уложено у шест пројеката управљања водним ресурсима.

"Посебан значај дат је и подршци образовању, које ће добити преко 3,2 милиона евра, док ће преко два милиона евра бити усмерено у осам пројеката из области истраживања, нових технологија и иновација", рекао је Новиков.

Директор Фонда "Европски послови" је најавио да се нови позиви из програма прекограничне сарадње очекују од јесени ове године.

Мирел: Напредак Србије у реформама, регионалној сарадњи


БЕОГРАД, 14. јула (Тањуг) - Директор Дирекције ЕУ за западни Балкан Пјер Мирел поздравио је данас напредак Србије у регионалној сарадњи, борби против организованог криминала и спровођењу реформи и изразио је наду да ће Београд наставити да улаже напоре везане за царинска питања на административној линији с Косовом и Метохијом.

Потпредседник владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић рекао је да ће Србија, када је реч о питањима везаним за Косово, тражити решења која су у складу са "црвеним линијама" државне политике.

"Желимо да се наставе конструктивни напори везани за царинска питања на граници с Косовом", изјавио је Мирел на заједничкој конференцији за новинаре са Ђелићем после састанка Унапређеног сталног дијалога ЕУ-Србија. "Ово је од велике важности за стабилност у региону и даљи економски развој."

Ђелић је изјавио да Србија покушава да нађе решење у оквиру "црвених линија" државне политике, која је, како је нагласио, таква да Србија никад неће ни директно ни индиректно признати Косово.

Према његовим речима, мисија Србије при УН затражила је званично мишљење правног одељења УН о том питању и да очекује одговор.

Мирел је похвалио Србију због усвајања статуса Војводине, именовања савета националних мањина, оснивања агенције за борбу против корупције, активности омбудсмана и повереника за информације од јавног значаја, као и због напора у борби против организованог криминала и трговине наркотицима, који, како је нагласио, треба да служе као пример за цео регион.

Европски дипломата је изразио задовољство због позитивних одлука и мера владе Србије у домену билатералне и регионалне сарадње, посебно у односима с Босном и Херцеговином, чему је, како је казао, допринело усвајање декларације о Сребреници и присуство председника Србије Бориса Тадића на комеморацији у Поточарима.

Ђелић је изјавио да ће Србија наставити да вредно ради на спровођењу реформи ради унапређења живота грађања и убрзања напретка ка ЕУ.

Он је подсетио да ће садржај данашњег састанка Унапређеног дијалога, на којем Србија представља Европској комисији достигнућа у спровођењу реформи, бити укључен у извештај ЕК, који треба да буде објављен 10. новембра.

SAVET BEZBEDNOSTI UN SLEDEĆE ISKUŠENJE ZA SRBIJU
Beograd mora da bira između EU i nesvrstanih

Tamara Spaić    | 02. 08. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet    | Komentara: 55
Na sednici Saveta bezbednosti u UN, sutra u Njujorku, Srbija će imati težak zadatak da ne iznervira svoje saveznike i najmoćnije sile sveta sa kojima je uspostavila dobre odnose dok je pitanje Kosova bilo "na terenu prava", a da ih istovremeno ubedi da se "kosovska bitka" nije završila mišljenjem Međunarodnog suda pravde u Hagu. Gotovo nemoguć zadatak, a stručnjaci za međunarodno pravo i diplomatiju već upozoravaju da je brzim podnošenjem svoje rezolucije u UN Beograd ušao u kritičnu zonu ugrožavanja odnosa sa strateškim partnerima, pre svega sa EU.


Kako sačuvati Evropsku uniju kao strateškog partnera: Štefan File, komesar EU za proširenje u razgovoru sa premijerom Mirkom Cvetkovićem
Izvor "Blica" iz diplomatskih krugova u Briselu objašnjava da su stvari, bez obzira na komplikovanu diplomatsku igru, jednostavne.

- Brisel, odnosno EU će ispasti nesposobna pred Amerikom ako ne uspe da smiri strasti i uspostavi dijalog između Beograda i Prištine. U pitanju je sujeta i podela uloga u svetu, a EU je na sebe preuzela Balkan i njegovu stabilnost. Predajom svoje rezolucije u UN, i to u trenutku kada je većina u EU očekivala, na osnovu obećanja iz Beograda, da se nastave dogovori o tekstu rezolucije, jeste jedna vrsta uvrede koja će dugo morati da se izglađuje. Beograd mora da izabere da li će da sarađuje sa EU ili sa nesvrstanima - kaže za "Blic" izvor iz Brisela.

Dakle, posle prošlonedeljnog poteza sa rezolucijom, sednica Saveta bezbednosti na kojoj će se razmatrati mišljenje Suda u Hagu, sledeća je rizična tačka za Srbiju i njene odnose sa SAD i EU. Kako "Blic" saznaje u izvorima bliskim državnom vrhu, u izlaganju ministra Vuka Jeremića pred SB UN naći će se sledeće teze: oštar napad na tumačenje po kome je Sud u Hagu dao legitimnost nezavisnosti Kosova; insistiranje na politici "Beograd neće nikad priznati Kosovo" na osnovu jednostrane odluke o secesiji, poziv zemljama da ne priznaju Kosovo dok Generalna skupština UN ne raspravlja o tome. Za posmatrače na sednici SB UN prijavilo se do sada 40 država.

- Došli smo na opasan teren jer je EU naš dugoročni strateški partner, i politički i ekonomski. Vlada Srbije je kao jedan od dva najviša prioriteta postavila evropske integracije. Amerika i EU su do sada imale razumevanja za pokušaj Srbije da u svoju korist, prebacivanjem na pravni teren, reši problem Kosova. Očekivalo se da posle Haga, Srbija i u retorici i u delovanju krene u drugom pravcu, prihvati mišljenje suda i svoje dalje korake koordinira sa EU. Zato je nastupilo iznenađenje. Bojim se da to može da ostavi ozbiljne posledice i da bi diplomatija Srbije morala da bude usmerena na zemlje EU - kaže za "Blic" Aleksandra Joksimović, pomoćnik ministra spoljnih poslova u vladi Zorana Đinđića.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić i bivši ambasador u Parizu istakao je da je važno pitanje na koje Srbija mora da da jasan odgovor: "da li želi da se nađe suočena sa EU i da mobiliše glasove sveta protiv glasova organizacije kojoj želi da pristupi". "Ako ne bi uspela, to bi bio jedan ozbiljan udarac", smatra Simić. On naglašava da "za Srbiju ni poraz ni pobeda u odnosima sa EU nije ono što želi dobiti".

- Mislim da je za Srbiju najbolje da dođe do kompromisa u ovih preostalih mesec dana i do usaglašenog nastupa Beograda i Brisela na Generalnoj skupštini UN.
Zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris Drucas, koji je u petak i subotu pokušao da posreduje između Brisela, Beograda i Prištine i smiri strasti koje su se uzburkale nakon srpske rezolucije, isticao je "evropsku perspektivu regiona" kao osnovu sa koje treba posmatrati situaciju. Nakon razgovora sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, rekao je da svaka zemlja EU ima svoj pogled na zbivanja u regionu, ali da je ipak najvažnije da se svih 27 zemalja članica EU sporazumelo o veoma važnom pitanju da region ima jasnu evropsku budućnost.

- I to je ključna poruka koju sam ovde preneo, to je poruka koju sam preneo i u Beogradu - da se mora videti budućnost u okviru EU. Nadamo se i verujemo da Grčka ima veoma važnu ulogu u ovom procesu - rekao je Drucas.

Prema mišljenju Nikole Jovanovića iz Centra za novu politiku i urednika časopisa "Izazovi evropskih integracija", ključna stvar za odnose EU i Srbije će biti ishod srpske rezolucije u UN.

- Ne mora da znači da će ovo sve ostaviti dubljeg traga u odnosima sa EU. Svakako da će sada doći do zahlađenja, ali EU se pitanjem proširenja bavi obično u decembru i do tada ima vremena. Ne znači da će naša kandidatura propasti. Srbija nije ni očekivala neke velike korake pre decembra, u svakom slučaju znamo da se o našoj kandidaturi neće raspravljati u septembru jer se čeka ishod na Generalnoj skupštini UN. Važan će biti izveštaj Evropske komisije o našem napretku u oktobru. Ako Srbija nastavi da insistira na statusu, bićemo meta političkih napada i neće biti pomaka u evropskim integracijama dok ne prihvatimo stvari na način na koji oni misleda treba i ne počnemo "da plivamo nizvodno" - kaže Jovanović za "Blic".

I mada se svi slažu da je prvi strateški saradnik Srbije Evropska unija i da sve probleme treba rešavati pre svega u saradnji sa Briselom, ne treba zaboraviti ni partnerstvo Amerike, koja je u slučaju Kosova, u prvim redovima na suprotnoj strani. Kosovski problem neće još dugo ostati goruća tema, a dobri odnosi sa SAD su od ključnog interesa za Srbiju, smatraju dobri poznavaoci međunarodne politike. Preko Amerike uspostavili smo do sada dobre odnose sa Turskom koja je odigrala i još igra konstruktivnu ulogu u odnosima Srbije i BiH, ali je i jedan od garanta stabilnosti u Sandžaku. Bez dobrih odnosa sa SAD, Holandija proletos ne bi pristala na ratifikaciju SSP sa Srbijom, na primer.

Aleksandar Miloradović, predsednik SIEPA (Agencije za promociju stranih ulaganja), upozorava za "Blic" da su prvih deset najvećih investitora u Srbiju zemlje Evropske unije i daje Srbija prirodno orijentisana ka Evropi kao glavnom tržištu za saradnju.

- Bilo bi jako loše da se put u EU usporava zbog političkih razloga i vekovnih pitanja, jer strani investitori najviše posmatraju stabilnost i predvidivost tržišta na kome ulažu, a to garantuju evroatlantske integracije. Nijedna mala zemlja ne može sebi da priušti luksuz da zbog politike kvari ekonomske odnose - kaže Miloradović za "Blic".

U pogledu političkih saveznika, u diplomatiji se obično pravi razlika između podrške zemalja koje imaju svoje unutrašnjopolitičke interese da to rade i onih koje imaju strateške i ekonomske interese. Od toga zavisi često i "cena podrške". Kao pouzdani politički oslonci Srbije do sada su se najbolje pokazale zemlje iz našeg susedstva, pre svega Grčka, Italija i Austrija koje nesebično zagovaraju evropske integracije Srbije, pokreću inicijative u Briselu, a prvenstveni cilj im je stabilnost u regionu u kome posluju i zaštita već postojećih investicija.
 
Najveći investitori u Srbiju od 2001. godine*
- Austrija (2,63 milijarde dolara)
- Grčka (1,68 milijardi dolara)
- Norveška (1,55 milijardi dolara)
- Nemačka (1,46 milijardi dolara)
- Holandija(1,06 milijardi dolara)
*Direktne investicije - izvor Privredna komora Srbije
 
Jeremić i Hiseni lobirali kod istih zemalja istovremeno
Tokom svog prošlonedeljnog boravka u Njujorku, nakon predaje srpske rezolucije u UN, srpski šef diplomatije imao je oko 50 bilateralnih susreta sa ambasadorima zemalja koje nisu priznale Kosovo i koje su sad pod žestokim pritiskom Amerike da to konačno urade. Iste ambasadore obišao je gotovo u isto vreme i kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, ali je on to radio u pratnji zvaničnika SAD i drugih zemalja koje priznaju Kosovo. Hiseni je nakon ovog rekao da očekuje 36 novih priznanja, što je broj za 20 manji u odnosu na ono što su najavljivali predsednik Kosova Fatmir Sejdiju i državna sekretarka SAD Hilari Klinton.
Inače, upravo je Bil Klinton neposredno pre samita Afričke unije obišao taj kontinent na kome većina zemalja nije priznala Kosovo. Kako tvrde dobro obavešteni diplomatski izvori u Njujorku, tema Klintonove afričke turneje bilo je lobiranje za nezavisnost Kosova.
 
Slecinger: Unija ima dobre namere
Stručnjak za Balkan vašingtonskog centra „Vudro Vilson” Martin Slecinger smatra da je vlast u Srbiji morala da skupi hrabrost i narodu kaže da Kosovo odlazi, umesto što troši vreme i novac, koje nema, na kampanju oko Međunarodnog suda pravde, ali ističe da Srbija može postati članica EU ako bude dobro odigrala svoje karte. Slecinger je podsetio da je Unija prisutna na terenu, da ima svoju misiju, ulaže dosta novca i ima dobre namere kada je reč o budućnosti Srbije.
- Srbija može imati i svoj glas na Kosovu, neku vrstu kontrole, ali ga više neće voditi - predvideo je Slecinger, ocenjujući da Srbija sada ima jedinstvenu priliku da se pridruži međunarodnoj zajednici.

Izvor: Blic

Evropski mediji: Novi zamah Srbije ka EU

Poseta komesara EU za proširenje Štefana Filea Beogradu mediji vide kao potvrdu evropskim integracijama Srbije i podsticaj za reforme.

Američka agencija Asošiejtid pres ističe da je "novi zamah" nastao pošto je Srbija sarađivala sa Briselom na izradi Rezolucije o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde, koja je usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

"Srbija je pristala da striktnu rezoluciju pripremljenu za sastanak 9. septembra u Njujorku zameni 'razvodnjenim' tekstom u kom se poziva na dijalog sa Kosovom, a ne dovodi u pitanje proglašenje nezavisnosti svoje bivše pokrajine 2008. godine", naveo je juče AP, ukazujući da je to shvaćeno kao krupan pomirljivi korak Beograda.

Britanska medijska kuća Bi-Bi-Si navodi da su Fileovi saradnici demantovali navode koji su se pojavili u ovdašnjoj štampi o tome da je evropski komesar za proširenje u posetu Beogradu došao sa spiskom tema koje je za nove pregovore Beograda i Prištine formulisala EU, ističući da takav papir ne postoji.

Kako navodi Radio Slobodna Evropa, File je na temu Kosova, na kratkom brifingu u Predsedništvu Srbije, gde novinarima nije bilo omogućeno postavljanje pitanja, rekao samo da su razgovori sa zvaničnicima u Beogradu bili prilika da uvidi ulogu Srbije u regionalnoj saradnji.

Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku rekao je za BBC da nije iznanađen što je evropski komesar za proširenje ostao neodređen o tome šta Brisel očekuje od Beograda na temu Kosova jer, kako kaže, File ima mandat samo da predoči dobro poznati stav Unije da je pre ulaska u nju neophodno rešiti konflikte.

Todorić, takođe, ističe da je Fileova poseta prvenstveno bila u funkciji pripreme izveštaja koji će Evropska komisija dostaviti u novembru, kao i razgovora oko eventualnog prosleđivanja tzv. upitnika, što bi trebalo da se dogodi ranije, što, kako kaže, i jeste povod da se Beograd već sada pripremi za niz teških pitanja u vezi sa ispunjavanjem evropskih standarda u zemlji.

RSE, takođe, prenosi da je evropski komesar u Beograd došao i da prenese poruku ohrabrenja da se Srbija posveti ključnim izazovima evropske reformske agende, uključujući pravosuđe, borbu protiv korucije i saradnju sa Hagom.

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević izjavila je za RSE da, uprkos tome što je mnogo nedovršenog, veruje da će Beograd u svim oblastima za koje se evropski komesar bude interesovao pokazati napredak.

"Najvažnije je da postoji klima u kojoj se dalji koraci Srbije čine izvesnijim i prirodnijim", kazala je Delevićeva, ističući da smatra da je Beograd sada spreman za upitnik i da je najvažnije da on što pre dođe.

"Beograd je sada uspešno preskočio stepenik zvani Kosovo na putu evropskih integracija", navodi RSE, postavljajući pitanje da li će se ta prepreka ponovo pojaviti pri popunjavanju pitanja iz upitnika koja se tiču njenih granica i broja stanovnika.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević kaže da to ne smatra spornim pitanjem i da administracija u Srbiji mora da da odgovore u skladu sa Ustavom, kao i da smatra da nijedna država, čak ni one koje su priznale nezavisnost Kosova, to neće sada otvarati kao pitanje.

"Ovo nije dokument u kojem ćete vi sebi definisati granice, i da neko to prihvati ili ne, to je veliko političko pitanje. Upitnik je veliko tehničko pitanje", kazala je Miščevićeva.

Izvor: MTS-Mondo

Koj ce k ..Srbija u EU ,rasturice je ..olosh