Ambasador Švedske u Srbiji Krister Bringeus izjavio je da je moguće da do kraja godine Srbije podnese kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić veruje da će Evropska komisija do 1. avgusta doneti konačnu odluku o ukidanju viza Srbiji.

"Srpska vlada treba da odluči kada želi da podnese kandidaturu za članstvo u EU i siguran sam da će ona doneti mudru odluku o ovom pitanju...

Ne isključujem mogućnost da se prijava kandidature Srbije desi već tokom švedskog predsedavanja Uniji", od 1. jula do kraja godine|, rekao je švedski ambasador u intervjuu za "Blic".

On je dodao da njegova zemlja veruje da je došlo vreme za aktiviranje Prelaznog trgovinskog sporazuma EU sa Srbijom i da ga treba primeniti u celini, a ne samo neke njegove stavke, kao što je predložila Holandija.

Ambasador Švedske, koja 1. jula preuzima predsedavanje EU od Češke, rekao je da takav stav njegova zemlja neće moći da nametne ostalim članicama, ali će pokušati da se o tom pitanju postigne konsenzus u EU.

"Moraćemo da imamo zajedničku evropsku poziciju i povodom ovog pitanja, o čemu trenutno traje debata unutar EU. Najbolje bi bilo da je Ratko Mladić već uhapšen, onda ne bismo morali da vodimo diskusiju o ovome", kazao je Bringeus.

Srbija se kandiduje za EU do kraja 2009?


Ništa nije gotovo dok ne bude gotovo

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je da očekuje da će Evropska komisija do 1. avgusta zvanično saopštiti stav da su Srbija, Crna Gora i Makedonija ispunile sve uslove za uspostavljanje bezviznog režima za građane tih država od početka sledeće godine.

Jeremić je, u emisiji "Utisak nedelje" na TV B92, ocenio da za dolazak Srbije na "beli šengen" više ne postoje tehničke prepreke ili politički problemi, ali i napomenuo da u pogledu ostvarenja tog cilja "treba zadržati određenu dozu rezerve jer ništa nije gotovo dok ne bude gotovo".

"U narednim mesecima doći će nekoliko ekspertskih misija EU koje će ustanoviti da li je Srbija ispunila sve neophodne uslove za bezvizni režim", najavio je ministar Jeremić i dodao da preostaje da formalna odluka o tome tokom jeseni bude doneta na nivou predsednika vlada i šefova država članica EU.

Jeremić je istakao da svi pokazatelji govore da je moguće da građani Srbije od 1. januara putuju u zemlje EU bez viza i ukazao da u Uniji ne postoji niko ko se protivi uspostavljanju bezviznog režima i da u prilog tome govori jednoglasno usvojena preporuka šefova diplomatija zemalja EU na samitu u Luksemburgu prošle sedmice.

Jeremić je rekao da je izdavanje novih srpskih pasoša Albancima sa Kosova i Metohije "tehničko-bezbednosno", a ne političko pitanje i da svi građani sa Kosova, bez obzira na nacionalnost, mogu da dobiju pasoše, uz prethodno obavljenu bezbednosnu proveru.

On je izjavio da će Srbija nastaviti da radi na promeni stava Holandije da Beograd ne sarađuje sa Haškim tribunalom i da će nastaviti da čini sve da to pitanje postane "pitanje prošlosti" kako bi se isključile sve političke prepreke na putu evropskih integracija zemlje.

Ministar Jeremić je naglasio da su evropske integracije, očuvanje teritorijalne celovitosti i najbolji mogući odnosi sa susedima "tri pođednako važna spoljnopolitička prioriteta" Vlade Srbije.

"Moguće je boriti se za evropsku budućnost građana Srbije i teritorijanu celovitost zemlje i imati najbolje moguće odnose u regionu", naveo je srpski ministar.

Nikada nećemo prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i eventualna uslovljavanja po tom pitanju, istakao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije je zaključio da je tek završeni samit šefova država centralne Evrope u Novom Sadu "rezultat" regionalne politike koju je Srbija vodila u prethodnom periodu i dodao da zvanični Beograd nijednim svojim gestom nije uneo nestabilnost u region.

Jeremić je poručio da se Srbija ni dalje neće stideti da kaže istinu u pogledu događaja u regionu tokom devedesetih godina.


Izvor: MTS-Mondo

Šider: Srbija što brže i lakše ka EU
Ponedeljak, 22. jun 2009. 16:32    




Konferencija "Srbija na putu ka članstvu u EU", na kojoj će se razmatrati unutrašnja i spoljna politika Srbije, njen dalji ekonomski i geostrateški razvoj, kao i evropska perspektiva, počela je danas u hotelu "Hajat".

Učestvujući u radu konferencije koju organizuje Austrijsko-francuski centar, državni sekretar Ministarstva finansija Austrije Andreas Šider kazao je da ta zemlja podržava evropske integracije Srbije i želi da njen put ka EU bude što brži i bez većih poteškoća.

On je ponovio da Evropa već neko vreme govori da podržava evropski put Srbije, ali da "postojećim viznim režimom šalje negativne signale građanima".

Ljudi žele da putuju i stvaraju vezu sa EU, pa će zbog toga Srbija, Crna Gora i Makedonija uskoro dobiti vizne olakšice, rekao je Šider.

On je naglasio da je "u kriznim vremenima regionalna saradnja bitna osnova budućeg privrednog razvoja" i da je "sada vreme ne da se povlačimo sa Balkanaa nego da jačamo te veze".

Šider je ponovio stav predsednika Austrije da se ta zemlja zalaže za što ranije stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma, što podržava i austrijski parlament.

Zahvalivši se na podršci Austrije na primeni Prelatnog trgovinskog sporazuma, potpredsednik vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić je kazao da je za Srbiju neprihvatljiva samo delimična primena sporazuma.

Đeličć je najavio danas da će Vlada Srbije do kraja jula, po prijemu izveštaja Evropske komisije, izraditi novi akcioni plan za period do kraja godine kako bi evropskim parnterima bilo jasno pokazano da se Srbija ne opušta već nastavlja da radi na belom šengenu.

Đelić je novianrima u pauzi konferencije "Evropski put Srbije" kazao da nikoga ne treba da iznenadi to što naši partneri iz Evrope žele da provere da li Srbija primenjuje veliki broj zakona koji je donela.

"Možemo očekivati da će doći još jedna tehnička misija Evropske komisije(EK) pre konačne odluke koja je najavljena za jesen, da proveri da li smo na pravom putu za "beli šengen", kazao je potpredsednik Vlade.

Đelić je objasno da je Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije zadužen za pravosuđe i unutrašnje poslove,u četvrtak rekao da će "sredinom jula u ime Komisije poslati zakonski predlog Savetu ministrata i Evropskom parlamentu , koji će se konstituisati u narednih nekoliko meseci, pa se konačna odluka (o viznoj liberalizaciji) ne može očekivati pre jeseni".

Prema njegovim rečima, Srbija će prilikom izdavanja novih putnih isprava poštovati državnu politiku "da ni na koji način - ni direktno ni indirektno - ne prizna nezavisnost Kosova", pa će i "procedura izdavanja pasoša na Kosovu i Metohiji biti takva da uvažava realnost"

"Realnost je rezolucija 1244, prema kojoj više od 10 godina nemamo prisustvo Ministarstva unutrašnjih poslova na teritoriji naše južne pokrajine i dok je tako moramo imati specifičnan pristup drugačiji od onoga što je procedura za ostatak naše zemlje gde imamo punu priosutstvo naših organa", kazao je Đelić.

Kako bi smo se obezbedili da "srpski pasoš ne dođe u pogrešne ruke, moramo temeljno proveriti bezbednost dokumenta i ta procedura će biti izuzetno teška i kompleksna" kazao je on.

Na taj način izdavanje putnih isprava neće odstupati od naše državne politike, a biće prihvatljiva za naše evropske partnere, poručio je Đelić.

On je ponovio da se stav Holandije promenio, ali da je i dalje neophodno da ona bude deo evropskog koncenzusa.

Izvršni direktor Francuskog instituta za međunarodne odnose Dominik David rekao je da se sve zemlje u EU suočavaju sa krizom identiteta, ali da je EU okvir za očuvanje i identiteta i nacionalnog suvereniteta.

EU je "garant bezbednosti kako među državama članicama, tako i u odnosima sa zemljama van EU", rekao je on i istakao, kao starteški važne, odnose sa Rusijom i Turskom.

Dvodnevnu konferenciju "Srbija na putu ka članstvu u EU" Austrijsko-francuski centar organizuje u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Evropskim fondom za Balkan.


Izvor: MTS-Mondo

10:24
РЕН: БРИСЕЛ ТРАЖИ НАЧИН ДА ОДБЛОКИРА СПОРАЗУМ СА СРБИЈОМ

БРИСЕЛ – Европски комесар за проширење Оли Рен је изјавио да Брисел и даље покушава да нађе начин да деблокира Привремени трговински споразум Србије и Европске уније.

„Имали смо исцрпну дебату о томе на састанку Савета ЕУ. Контакти ће бити настављени и видећемо на који начин можемо обезбедити ступање на снагу Привременог споразума”, рекао је Рен у разговору са студентима Југоисточне Европе у седишту Европске комисије у Бриселу.

Он је казао да већ дуже време сматра да Србија чини све што је у њеној моћи да ухапси преостале хашке оптуженике Горана Хаџића и Раткла Младића и изручи их Хашком трибуналу.

Рен је, међутим, истакао да Србија у то мора да увери и кључне факторе – доносиоце одлука у ЕУ.

„Мислим да ће деблокада Прелазног споразума имати позитиван, а не негативан ефекат на сарадњу Србије с Хагом”, оценио је комесар.

Холандија се противи одмрзавању споразума пре но што Србија ухапси и изручи Трибуналу Ратка Младића.

Рен је казао да верује да ће и после одмрзавања споразума власти у Србији наставити да сарађују са Хагом истим интензитетом, укључујући налажење и хапшење Младића.

Он је у разговору са новинарима истакао да ће краткорочно односи између Србије и ЕУ бити фокусирани на питање укидања виза.

У том смислу Рен очекује да ће Србија испунити преостале услове за „бели Шенген” у наредних шест месеци, да би грађани Србије могли да путују у ЕУ без виза од јануара идуће године.

У вези с Косовом, комесар је казао да ће Комисија ујесен представити план, односно анализу како Брисел може да омогући европску перспективу Косова у оквиру перспективе коју нуди Западном Балкану.

Додао је да ће том анализом бити обухваћени и предлози ЕУ за политички и економски развој Косова.

Рен је рекао да су кључне теме којима се ЕУ бави ратификација Лисабонског споразума, борба против економске кризе и избор новог европског комесара.

Додао је, међутим, да то није разлог да се процес проширења остави по страни.

Комесар је, зато, упутио још једну поруку охрабрења земљама западног Балкана да наставе са политичким и економским реформама.

Упитан да ли постоји „план Б” за западни Балкан, ако Лисабонски споразум, којим се омогућује проширење ЕУ, не буде ратификован, Рен је рекао да не жели да се бави спекулацијама.

„У потпуности смо посвећени ратификацији Лисабонског споразума. Имамо све могућности да остваримо тај циљ. Зато не бих желео да сада спекулишем о другим алтернативама”, казао је Рен.

Европски комесар је изразио уверење да ће споразум из Лисабона бити ратификован најесен и да ће ступити на снагу 1. јануара следеће године.



Izvor: Politika

Srbija godinama ima trgovinske olakšice EU
Utorak, 23. jun 2009. 11:07    


Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas rekao je da je za Srbiju "izuzetno važno što na političkom nivou napreduje diskusija o odmrzavanju Privremenog sporazuma sa EU".

Za mene je važno da se odredbe sporazuma, praktično, već primenjuju, rekao je Mas za "Večernje novosti", dodajući da Srbija jednostrano primenjuje taj sporazum od početka godine, kao i da EU već godinama sprovodi glavne trgovinske olakšice.

On je podsetio da su članice EU rekle da žele zapadni Balkan u Uniji, kao i da "opozivu" takvog stava iz Soluna 2003. godine nikada nije bilo reči.

Ambasador je dodao da EU trenutno ima problema s unutrašnjom strukturom, i da je rečeno da to "neće uticati na prijem Hrvatske, jedine zemlje koja je ovog trenutka pred vratima EU".

"To je protumačeno kao povlačenje linije razgraničenja, ali nije tako. Po mom mišljenju, i oni koji su malo dalje od evropske kapije ne treba da brinu. Otvoreno govoreći, Srbija do vrata EU ne može još za tri-četiri godine".

"U međuvremenu, EU mora da dovede svoju 'kuću u red', i čim to uradi, vraća se procesu širenja. Sve to ne utiče na srpski put ka EU", kazao je Mas.


Izvor: MTS-Mondo

Srbija u EU bez priznavanja Kosova
Cetvrtak, 25. jun 2009. 15:01    


Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić smatra da će Srbija uspeti da postane punopravna članica Evropske unije (EU), a da ne prizna nezavisnost Kosova.

U intervjuu novom broju nedeljnika "Vreme", Jeremić je izjavio da očekuje da će pitanje konačnog statusa Kosova biti rešeno pre pristupanja EU, a da će dijalog sa Prištinom i postizanje "za sve prihvatljivog rešenja" biti mogući pošto Međunarodni sudi pravde iznese stav o nezavisnosti Kosova.

"Srbija sasvim sigurno neće priznati Kosovo ni pod kakvim uslovima. S druge strane, Srbija će postati članica EU, kao i sve druge države Zapadnog Balkana. Ne kažem da će biti lako ostvariti taj cilj, ali verujem da ćemo uspeti", rekao je Jeremić.
Upitan na čemu zasniva optimizam, Jeremić je rekao da smatra da će se pitanje budućeg statusa Kosova rešiti pre pristupanja EU, imajući u vidu očekivanu dinamiku ovog procesa.

"Očekujem da ćemo do za sve prihvatljivog rešenja za budući status Kosova doći nakon izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde", dodao je on.

Izrazivši uverenje da će Međunarodni sud pravde doći do zaključka da je u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo, Jeremić je ocenio da će se "u tom slučaju, Priština naći u 'bestežinskom stanju', jer neće biti novih priznanja".

"Nakon takve odluke sasvim sigurno Kosovo neće moći da postane član niti jedne međunarodne organizacije. Iz tog stanja Priština može da izađe samo kroz dijalog sa Beogradom", rekao je ministar.

Jeremić ne želi da prejudicira kakvo bi moglo da bude konačno rešenje za budući status Kosova i dodaje da se Beograd zalaže za obnovu pregovora u kojima bi obe strane imale jednako jak motiv za uspešno okončanje - za postizanje kompromisnog rešenja.

Šef srpske diplomatije rekao je da pokušava da u delo sprovode tri spoljnopolitička prioriteta Vlade: ubrzanje evropskih integracija, očuvanje teritorijalnog integriteta države i poboljšanje regionalne saradnje, a prošla nedelja, istakao je on, je pokazala da je Srbija u stanju da se nosi sa izazovima na sva tri fronta.

"Pored odluke o liberalizaciji viznog režima sa EU, imali smo po nas veoma uspešnu sednicu Saveta bezbednosti UN-a, a sastanak na vrhu u Novom Sadu je pokazao da je Srbija lider regiona. Bilo je oštrih kritika na račun diplomatije, da su tako definisana tri prioriteta spoljne politike u koliziji jedan sa drugim i da ih naprosto nije moguće ostvariti. Mislim da su događaji od prethodne nedelje opovrgli takve tvrdnje", rekao je ministar.

Jeremić je ukazao da za ukidanje viza još treba primeniti već usaglašena tehnička rešenja, i da je problem pašosa za građane Srbije albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu rešen tako što su "dogovoreni mehanizmi provere".

Upitan da li to znači da će bezbednosne mere biti toliko komplikovane da građani Srbije albanske nacionalisti sa prebivalištem na Kosovu neće moći da dobiju pasoše Srbije, Jeremić je rekao da će "bezbednosne mere biće adekvatne i u skladu sa bezbednosnim prilikama koje vladaju na tom delu teritorije Srbije".

Održavanje samita Centralne Evrope u Novom Sadu Jeremić je ocenio kao potvrdu regionalnog uticaja Srbije, a kao glavni zaključak skupa naveo je da "zajednička evropska budućnost čitavog Balkana nema alternativu".

Upitan kako napreduje politika odbrane teritorijalnog integriteta države, Jeremić je ocenio da je broj zemalja koje su priznale Kosovo (60 od 192 članice UN) daleko manji nego što se očekivalo.

"Diplomatski napori Srbije su doneli rezultate", rekao je i podsetio da je "jedan od ključnih elemenata strategije Srbije otvaranje procesa pred Međunarodnim sudom pravde".

Na pitanje ima li utisak da iritira svoje kolege iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, Jeremić je rekao da može da razume da stav Srbije ne odgovara državama koje su priznale Kosovo, ali da je način na koji je to radila takav da objektivno niko ništa nije mogao da joj zameri.

"Mi nismo, tako da kažem, napravili nijedan prestup. Zato smo i uspeli da nastavimo saradnju po svim drugim pitanjima koja donosi rezultate i u EU i u regionu. Ušli smo u period u kojem je naša razlika o pitanju budućeg statusa sa zemljama koje su priznale Kosovo, legitimizovana", rekao je ministar.

Povodom odluke visokog predstavnika međunarodne zjaendice u BiH da stavi van snage zaključke parlamenta RS o prenošenju nadležnosti sa entiteta na centralnu državu, Jermeić je rekao da Beograd, "principijelno ne želi da se meša u unutrašnju politiku bilo koje zemlje", te ni "BiH koja je susedna, nezavisna država".

Ocenio je međutim da potezi visokog predstavnika "ne doprinose stabilizaciji prilika" i da bi bilo vreme da se posle 15 godina vladavine visokih predstavnika u BiH uspostavi puna demokratija.


Izvor: MTS-Mondo

Jeremić: Ferhagen u julu u Beogradu
Petak, 26. jun 2009. 08:07    


Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će Srbija tokom predstojeće posete šefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena Beogradu pokušati da promeni stav Holandije o saradnji Srbije s Haškim tribunalom.

"Novi pokušaj da približimo stavove učinićemo tokom jula, kada očekujemo njegovu (Ferhagenovu) posetu Beogradu. Ne bih, doduše, želeo da predviđam ishod. Za sada nema naznaka da bi holandski stav mogao biti promenjen. Ali, izuzetno je važno da se taj dijalog održava i radujem se što ću uskoro biti u prilici da ministru Ferhagenu budem domahin u Beogradu", rekao je Jeremić u intervjuu za sutrašnju Politiku.

Ministar je podsetio da Srbija i Holandija imaju "ozbiljna razmimoilaženja" o punoj saradnji Beograda s Tribunalom i da je Holandija jedina zemlja koja još uvek nije uverena da Beograd sve čini da bi tu saradnju okončao.

Jeremić je ocenio da novi pregovori o statusu Kosova neće biti mogući pre odluke Međunarodnog suda pravde koji razmatra legalnost proglašenja nezavisnosti.

On je izrazio očekivanje da će taj sud oceniti da je nezavisnost proglašena uz kršenje međunarodnog prava i da posle toga Kosovo više neće priznati nijedna zemlja, kao ni da nijedna međunarodna organizacija neće razmatrati da u članstvo primi Kosovo.


Izvor: MTS-Mondo

Italijanska podrška Srbiji
Petak, 26. jun 2009. 10:39    


Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je u četvrtak u Rimu sa premijerom Italije Silvijom Berluskonijem o aktuelnim međunarodnim pitanjima i bilateralnim odnosima dve zemlje, saopštio je danas kabinet predsednika Srbije.

Berluskoni je dao punu podršku evropskim integracijama Srbije i ukidanju viza za njene građane.

Tadić i Berluskoni su se dogovorili da se na jesen u Italiji održi samit Italija-Srbija vlada Rima i Beograda, čime će biti ozvaničeno strateško partnerstvo dve zemlje.

Pored premijera Italije i Srbije, na samitu će učestvovati i Tadić.

Berluskoni i Tadić su razgovarali i o svetskoj ekonomskoj krizi i istakli značaj investiranja u infrastrukturu.

Takođe, italijanski premijer i predsednik Srbije razgovarali su o implementaciji investicija kompanije Fiat u Srbiji i dogovorili se o daljim italijanskim investicijama u srpsku privredu.

U četvrtak popodne Tadić je bio i glavni govornik na sastanku Savetodavnog odbora Unicredit grupe, koji čine ekonomski i spoljnopolitički eksperti iz čitave Evrope.

Tadić je govorio o evropskoj budućnosti Srbije, kao faktora stabilnosti i bezbednosti na Balkanu, stoji na kraju saopštenja kabineta predsednika Srbije.


Izvor: MTS-Mondo

ТАДИЋ РАЗГОВАРАО СА БЕРЛУСКОНИЈЕМ

БЕОГРАД – Председник Србије Борис Тадић и италијански премијер Силвио Берлускони договорили су се да се на јесен у Италији одржи самит Италија-Србија чиме ће бити озваничено статешко партнерство две земље.

Тадић и Берлускони разговарали су у Риму.

Како је Бети пренето из Председништва Србије, италијански премијер у разговору са је председнику Србији пренео пуну подршку Италије за европску интеграцију Србије и укидање виза за њене грађане.

Тадић је са италијанским премијером разговарао и о светској економској кризи, а у разговору је истакнут значај улагања у инфраструктуру.

Било је речи и о имплементацији инвестиција Фијата у Србију, а Тадић и Берлускони договорили су се и да продубе сарадњу италијанских компанија и улагања у српску привреду.

Тадић је јуче у Риму учествовао на годишњем састанку Савета одбора Уникредит групе. Тај одбор чине економски и спољнополитички експерти из Европе.

Тадић је говорио о европској будућности Србије као фактора стабилности и безбедности у региону, речено је Бети у његовом кабинету.


Izvor: Politika

Jeremić: Nemačka snažno podržava Srbiju
Subota, 27. jun 2009. 12:50    


Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas FoNetu da Nemačka snažno podržava Srbiju na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (EU) i pruža podršku što skorijem odmrzavanju prelaznog trgovinskog sporazma.

Jeremić je, posle ragovora sa ministrom inostranih poslova Nemačke Frankom Valterom Štajnmajerom, istakao da "imamo razloga da budemo optimisti i kada je reč o viznoj liberalizaciji, u što skorijem roku".

Nemačka snažno podržava Srbiju na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (EU). To mi je još jednom potvrđeno danas na sastanku. Imamo podršku kada je reč o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma, rekao je Jermić.

On je naglasio da će Srbija nastaviti da najbliže saradjuje sa Nemačkom na pitanju evropskih integracija.

"Put prema Evropi, kada imate podrsku Nemačke i put prema Evropi kada je nemate, su dva sasvim različita puta.
Srećom, Srbija je na onom putu gde postoji puna podrška Nemačke i to mi je danas potvrdjeno", rekao je Jeremić.

Jeremić i Štajnmajer razgovarali su danas na Krfu uoči ministarske konferencije OEBS.


Izvor: MTS-Mondo

  Српска спољнополитичка бајка
   
Ђорђе Вукадиновић   
уторак, 23. јун 2009.

Након серије лоших вести, негативних економских показатеља и све жешћих унутрашњих сукоба, закључно са (не)очекиваним нокдауном на недавним локалним изборима, најзад је и чланове владајуће коалиције, тачније, владајуће странке мало огрејало сунце.

Када би се могло зауставити време, односно, барем до наредних парламентарних избора замрзнути један историјски тренутак, верујем да би се стратези ДС-а определили за претходну недељу, у којој Борис Тадић, у улози регионалног лидера, по Новом Саду срдачно гости туце европских председника, Вук Јеремић у Њујорку горљиво брани српску косовску политику, а Божа Ђелић из Брисела доноси вести о укидању виза до краја 2009. године. И све то паралелно, у исти мах и као готово „математички“ доказ да предизборна прича о „паралелним процесима“ и равноправним политичким приоритетима није била само маркетиншка бајка.

И заиста, без обзира на више пута прекорачене рокове и неопходну дозу опреза који треба по том питању задржати, чини се да бедеми шенгенске тврђаве полако попуштају и почиње да се назире крај понижавајућим редовима за визе пред страним амбасадама. Речено је већ да, када је о Србији реч, значај стављања на белу Шенгенску листу далеко превазилази пуки техничко-саобраћајни и административни аспект и има дубље симболичко и психолошко значење. За већину грађана Србије, без обзира да ли уопште имају пасош, довољно новца или намеру да било где путују, већ сама могућност да се, у принципу, поново може слободно ићи преко „гране“ на запад представља знак политичке нормализације и менталног повратка у „бољу прошлост“. То је Европа која је остала у српском колективном памћењу још из Титових времена, Европа „државе благостања“, која има мирис  шушкаваца, завеса и фармерки из Трста. Наравно да те Европе већ одавно нема и да ју је заменила Европа мега-корпорација, бриселске бирократије и социјалне несигурности. Али док се Србљи у то не увере, а, рекосмо, већина нема пасош и неће уопште нигде путовати, можда ће се моћи одрадити барем још један изборни циклус – а будућност даља од првих наредних парламентарних избора ионако никога више не занима.

Е, сад, друга је ствар што се, по мом скромном мишљењу, ту негде са белим шенгеном „европски пут Србије“ углавном и завршава. Било зато што ми нећемо моћи, умети или хтети да испунимо све постављене услове (на пример, оне у вези Косова, или, евентуално, Војводине, мањина и сл.), било зато што се можда напросто неће повољно расплести клупко изукрштаних спољних и унутрашњих интереса који одређују политику Европске уније. Упркос уверавањима дежурних оптимиста, ложача и ЕУ-форичара са наше или бриселске стране, чињеница је да ЕУ тренутно има много већих проблема и важнијих тема него што је то „пуна интеграција западног Балкана“.

Како све тромије и све бирократскије ЕУ институције учинити ефикаснијим? Какав став заузети према европским аспирацијама Турске и Украјине? Како се поставити према Москви и Вашингтону? Да ли развијати сопствене одбрамбене снаге? Како одговорити на изазове светске економске кризе? Како решити проблем снабдевања енергентима? Како изаћи на крај са све очигледнијим демократским дефицитом, апатијом и незадовољством сопствених грађана? Све су то питања која муче Унију и која ће и у наредном периоду заокупљати пажњу њених чланица и њених лидера. У таквој констелацији „западни Балкан“ тешко да може рачунати на много више од улоге колатералне теме и факултативног „предјела“ на ЕУ-трпези, на неком од редовних окупљања европске политичке олигархије. Зато бих препоручио српским политичарима и експертима да што пре почну проучавати поједине аспекте и могуће облике тзв. „привилегованог партнерства“, уместо да своје време и националну енергију троше на снове о „пуноправном чланству“.

Добре вести треба увек поздравити, али се не треба заваравати. Укратко, плашим се да прошлонедељна српска спољнополитичка сага тешко може потрајати много дуже од оног Пепељугиног бала, где се, тамо иза поноћи, чаролија распада, кочије претварају у бундеву, коњи у мишеве, а њена предивна хаљина у сиротињске рите. При чему је очигледно да се овога пута у улози Пепељуге налазе Борис Тадић и, нарочито, министар спољних послова Вук Јеремић.

У сваком случају, имам утисак да би српско спољнополитичко отрежњење могло бити прилично болно и – за разлику од бајки – без одговарајућег хепиенда.