U EU im se po***em baš. Moramo kako umemo i znamo da izbegnemo ulazak u to ludilo jer nam nema povratka posle i bićemo u obavezi da prihvatimo sve nakaradne zakone koji guše ljudska prava a pod izgovorom terorizma:!:

Ajde, murija ionako roka neduzne po ulici pa nikom nista, ko onog decka u autu, murov moze samo tako da te rokne i ako je srece, bude suspendovan 

A ko kaže da ćemo u "Triper-klub"? Krugodvojkaši  će dobiti bele šengenske (onda će,nadam se, da zavežu),a za ostalo će morati referendum,a ne istraživanje "Stratedžik-SlažemTiGa" u sutrašnjem Blicu !

Pa bar referendum se najlakse manipulise, pobogu ljudi, na Balkanu smo, uvek moze da se izvuce dovoljnih 51% 

Vejvoda: Kandidatura Srbije za EU u drugoj polovini godine
Autor: Beta | Foto:FoNet | 04.05.2009. - 16:52


Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je danas da očekuje da će Srbija u drugoj polovini godini predati kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Vejvoda je na predavanju na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Sremskoj Kamenici rekao da će zbog svetske ekonomske krizeće doći do pomeranja rokova a ne do zastoja u procesima pridruživanja EU.
On je ocenio da je kanidatura Srbije za EU izuzetno važna za državu, jer predstavlja "onaj konačni, prelomni trenutak".
Prema njegovim rečima, evroatlantske integracije su jedina razumna alternativa za Srbiju.
"Krov EU i evroatlantskih integracija je nova mogućnost za nas, mogućnost za izbegnemo neželjena rešenja poput onih iz devedesetih godina prošlog veka", kazao je Vejvoda.
On je naveo da Srbija jeste Evropa a ne "komšiluk Evrope".
"EU je mirovni politički projekat u kojem danas živi pola milijarde ljudi. Pa ukoliko toliko ljudi živi u toj zajednici, sigurno da u njoj ima nešto dobro", rekao je Vejvoda.
On je ocenio da u političkom govoru ne traba koristiti reč "nikada", kada se govori o eventualnom članstvu Srbije u NATO.


Izvor: Blic

Десет разлога против Европске Уније

Објављено: 12/01/09

1. ЕУ ПРОМОВИШЕ КРИМИНАЛ И НЕСТАБИЛНОСТ

ЕУ не штити мир у Европи. Напротив, она подрива стабилност на континенту јер укида контролу граница у доба највећег померања становништва у историји, при чему бројни досељеници из политички нестабилних земаља неред и хаос својих завичаја преносе у Европу. Због овакве имиграционе политике ЕУ би могла бити одговорна за изазивање грађанских ратова у неким европским државама. Можда ће бити упамћена и као „мировни пројекат“ који је донео рат.

Европска унија је створила регију без граница од Грчке до Француске и од Португала до Финске, али грађани и даље плаћају порез националним државама чије се границе више не штите. Смешно је давати половину прихода ентитетима без контроле над сопственим границама и законодавством. Док се поново не успоставе границе националних држава, грађани земаља ЕУ немају никакву обавезу да плаћају порезе.

ЕУ промовише огроман број правила и прописа, но и поред тога улични криминал расте, углавном некажњен. Закони понајвише погађају недужне док криминалци владају улицама, иако ваља признати да и многе националне државе имају ту ману. Док власти у Лондону, Амстердаму, Риму и Паризу не обезбеде ред и поштовање закона, грађани имају не само право, већ и дужност да се наоружају ради заштите себе, својих породица и своје имовине.

Могуће је да ће неки видови паневропске сарадње засноване на припадности истој цивилизацији бити од користи, али не у облику какав се упражњава у ЕУ. ЕУ није основана ради кооперације и заштите интереса Европљана, већ да би се континент претворио у забавни парк мултикултурализма где би домаће становништво било културно и демографски поништено. ЕУ је друштвени експеримент огромних размера који се врши над стотинама милиона људи.

ЕУ не говори у име Европљана на међународној сцени. Она је у најбољем случају бирократски монструм, у најгорем утопијски пројекат. Због ње нас непријатељи схватају мање озбиљно. Не само што ЕУ не говори у наше име већ се упиње да нас ућутка, не би ли нас лишила било каквог утицаја на нашу будућност и судбину наших народа.

2. ЕУ СЛАБИ КУЛТУРНУ ОДБРАНУ ЕВРОПЕ

ЕУ систематски предаје континент нашим највећим непријатељима. Када су Французи, Холанђани и Ирци одбили Устав ЕУ, елите су наставиле да се понашају као да се ништа није десило. Када исламски свет каже да ЕУ треба да искорени „исламофобију” они се одмах сложе. Када организација игнорише интересе својих грађана истовремено штитећи интересе непријатеља, она постаје непријатељски ентитет којим управља корумпирана издајничка класа. То је данас ЕУ.

ЕУ намерно разара културне традиције земаља чланица преплављујући их усељеницима и гушећи домаће традиције. Ово је тешко кршење права домородног становништва на целом континенту. Европа има једну од најбогатијих културних традиција на свету. Заменити је шеријатским варварством је злочин против човечности. Европска унија је данас примарни (иако не и једини) мотор исламизације Европе, што је вероватно највећа издаја у историји. Снисходљивост према исламу и муслиманима је толико урезана у бит Европске уније да је растурање целе ЕУ једини начин да се исламизација Европе заустави.

3. ЕУ ПРОМОВИШЕ НАДУВАНУ БИРОКРАТИЈУ

Студија организације „Отворена Европа“ из августа 2008. открила је да ЕУ запошљава читаву војску бирократа, и да је права бројка потребна за управљање Унијом негде око 170.000 – седам пута већа од цифре од 23.000 коју наводи Европска комисија.

По њима, “законодавни процес у ЕУ је сложен и нејасан, тешко је одредити колико заправо људи формулише, имплементира и надгледа законодавство. Истраживање „Отворене Европе“, уз ограничен приступ информацијама, показало је да само израда нацрта закона и начина његове примене захтева запошљавање 62.026 људи. Ова цифра открива где се заправо врши законодавство у оквиру ЕУ: у комитетима, иза затворених врата, далеко од очију јавности. Већина послова се обавља ван званичних институција, у „експертским “ и „саветодавним“ групама, и нечем што се назива „комисијским комитетима“.

Да се приметити да овај затворени и тајновити процес и те како подсећа на диктатуру. ЕУ следи стратегију скривања на отвореном и праву власт маскира бирократском заврзеношћу. Овакву стратегију су применили и приликом израде нечувено дугачког „Евопског устава“.

Уколико вам неко представи уговор од неколико стотина страна на више-мање неразумљивом техничком језику – документ који треба да уређује све видове живота вас, ваше деце и унука – и каже вам да морате да му верујете на реч да је то добро и тражи од вас да га потпишете, бисте ли прихватили то? Ово је суштина онога што је ЕУ урадила целом континенту. Када су неки несимпатични људи, на пример Холанђани и Ирци, нељубазно одбили да се сложе са овим новим ропством, ЕУ је одлучила да их уговор свеједно обавезује. Ово је невероватна ароганција, чак издаја.

ЕУ још није тоталитарни идентитет, али има све инструменте да то постане. Корумпирала је националне елите које су продале слободу својих грађана привевши их највећем систему „рекета“, оном који плаћају европски порески обвезници. Растућа паневропска социјална држава се већ меша у све видове друштвеног и економског живота, а њом влада често непријатељска мањина социјалних инжењера која никоме не одговара и која жели да своје ставове наметне већини.

4. ПРЕВЕЛИКА РЕГУЛАЦИЈА И ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА КАО НЕПРИЈАТЕЉИ СЛОБОДЕ И ПРОСПЕРИТЕТА

Европа је некада била динамичан континент захваљујући конкуренцији на свим нивоима. Данас је скоро немогуће наћи део друштва који није погођен претераном регулацијом ЕУ. ЕУ функционише као супердржава којом управљају етатисти опседнути регулацијом. Они ништа нису научили из историје која је показала да је централно планирање скоро свуда довело до пропасти. Ево шта пишу Нејтан Розенберг и Л.Е.Бридсел у књизи Како се Запад обогатио: економска трансформација индустријског света:

“У почетку је западно освајање самосталности било резултат слабљења политичке и религиозне контроле, чиме је дата могућност експериментисања. Раст је, наравно, једна врста промене и он је немогућ тамо где промене нису дозвољене. Било каква успешна промена захтева слободу експериментисања. Давање такве друштвене слободе владаре кошта дела контроле над земљом, чиме на неки начин предају своју будућност другима. Велика већина друштава, у прошлости и сада, то нису дозвољавала. Али се зато нису ни обогатила.”

Штавише, “Западна технологија се развила у контексту високог степена политичке, економске, религиозне и научне самосталности друштвеног живота. Да ли је оваква самосталност неопходна за успешну примену технологија за економски бољитак? Многи се слажу са тим да је самосталност науке у односу на политичку и верску власт битна за напредак, а јасно је да је сличан степен самосталности потребан и економији како би научна достигнућа преточила у развој. Технолошки капацитет друштва ће бити деградиран уколико постоји политичка или религиозна контрола над иновацијама и експериментима и уколико та контрола буде непосредно заинтересована за исход.”

Европска унија је антислободарска јер концентрише превише власти у централизованом бирократском систему неразумљивом људима изван њега. Аустријски економиста Фридрих Хајек је у свом делу Пут ка ропству упозорио:

“Умислити да се економски живот који се састоји од широког круга разних фактора и људи може планирати демократском процедуром значи бити несвестан проблема које из тога могу произићи. Планирање на међународном нивоу, чак више него на националном, ће на крају постати владавина голом силом, наметање већини од стране мањине стандарда који су планери замислили.”

5. НЕДОСТАТАК РАСПОДЕЛЕ МОЋИ У ЕУ ИЗАЗИВА ЊЕНУ ЗЛОУПТРЕБУ

Француски филозоф Монтескје је био велики поборник британског политичког система. Он се залагао за то да се раздвоје извршна, законодавна и судска власт, тако да ниједна не би могла да наметне своју вољу, пошто “искуство показује да су сви људи подложни искушењу злоупотребе моћи и терају власт докле могу да је доведу”. Оваква расподела моћи готово да и не постоји у Европској унији, раздвојености извршне, законодавне и судске власти готово да нема и све оне функционишу без провере јавности. Укратко, мала група људи израђује и примењује законе који имају предност над онима изгласаним од изборних скупштина. Ово је прототип диктатуре.

Бивши немачки председник Роман Херцог је 2007. упозорио да је ЕУ претња парламентарној демократији. Од 1999. до 2004, 84 посто правних аката у Немачкој и већини држава чланица ЕУ долазило је из Брисела. По Херцогу, “политика ЕУ пати од мањка демократије и де фацто суспензије расподеле власти.” Упркос овоме ЕУ није практично ни поменута током избора 2005. у Немачкој. Стиче се утисак да питања од суштинске важности и не треба да буду предмет расправе. Национални избори постају све више празан ритуал. Битна питања су већ решена иза затворених врата.

Слободни грађани треба да поштују законе изгласане у најбољем интересу друштва и нације. Но већину закона у ЕУ не доносе изабрани национални представници, већ ЕУ бирократе које никоме не одговарају, неки можда чак купљени арапским петродоларима. Такве законе грађани нису у обавези да поштују.

Монтескје је упозорио да, “када се извршна и законодавна функција обједине било у појединцу било у колективном телу не може бити слободе, јер је могуће да монарх или сенат изгласају тиранске законе које потом тирански спроводе”. Исто тако је навео да “бескорисни закони слабе неопходне.” Проблем са ЕУ није само садржај закона и начин њиховог доношења, већ и број. Поштени грађани се претварају у криминалце законима који регулишу говор и понашање, док криминалци владају улицама градова. Оваква ситуација довешће или до полицијске државе или до слома закона и реда, или до обоје.

6. НЕДОСТАТАК ЈАВНОСТИ У РАДУ ЧИНИ ЕУ ОТВОРЕНОМ ЗА НЕПРИЈАТЕЉСКУ ИНФИЛТРАЦИЈУ

Да би систем власти могао бити контролисан од јавности потребна је одговорност и јавност у раду. У оба случаја ЕУ пада на испиту. Европске вође могу да почине издају стварањем Еурабије не зато што власти ЕУ нису формално подчињене вољи народа већ зато што су потпуно замумуљили процес доношења одлука и изместили га ван домашаја јавности.

Постоји доста разлога да верујемо да су многи који тврде да су наши представници потплаћени или уцењени од муслиманских земаља и других непријатеља да би прогурали програме у супротности са нашим интересима. Ниједан систем није савршен, али је затворени, непрозирни систем какав је ЕУ нарочито подложан спољној инфилтрацији.

Такозвани “антидискриминациони закони” по западној Европи су доказ да демократија не функционише како је замишљено. Ови закони долазе од мале групе самопостављених вођа који реагују на притисак из муслиманског света, а не од свог народа. Европске политичке елите ризикују да их прави Европљани виде као колаборационисте и марионете непријатеља јер се управо тако понашају.

7. ЕУ ДОВОДИ ДО СМАЊЕНЕ СЛОБОДЕ ГОВОРА

ЕУ ништа не чини да у Европи промовише слободу већ се, напротив, труди да искорени и што је од ње остало. ЕУ, у сарадњи са исламским земљама, преправља историјске књиге са циљем да представи “позитивнију” слику о исламу. ЕУ све више види медије и систем образовања као продужену руку државне идеологије. Ово је типична одлика тоталитарне државе, што ЕУССР све више и постаје. Стиче се утисак да ЕУ концепт “уједињене Европе” значи “једна држава, један народ, једно дозвољено мишљење“. У искушењу сам да кажем „и једна дозвољена религија: ислам”.

Како пише британски писац Данијел Хејнан, “Еврократе инстинктивно не воле спонтану активност. Њима је „нерегулисано“ синоним са „нелегално“. Бирократски начин размишљања захтева униформност, овлашћење, ред. Еврократе посебно нервирају што су блогери, анархистички расположени, против Брисела. Током референдума у Француској, Холандији и Ирској, главни медији су листом били про-ЕУ, док су људи на интернету углавном изражавали скепсу. Бруно Вотерфилд је недавно указао на тајни извештај Европске комисије о опасности коју по њих представљају онлајн слободари: “Изузев званичних сајтова, интернет је простор где се углавном износи антиевропско расположење. С обзиром на могућност допирања до широке публике по ниској цени, и на једноставност НЕ поруке, показало се да блогови могу бити веома утицајни у периоду кампање. И шта је решење за ЕУ? Регулисање блогова!”

У тренутку док ово пишем, изгледа да су најрадикалнији предлози за регулисање блогова и независних сајтова разводњени, али не треба сумњати да ће ЕУ и даље покушавати да цензурише интернет, поготово што је ова организација успела да поткупи већину традиционалних медија. ЕУ охрабрује паневропске законе против “расизма и говора мржње”. Свака ЕУ акција по овом питању довела је до додатних ограничења слободе говора, онлајн и у јавности. Нема разлога да се не верује да ће се у том правцу наставити, поготово што ЕУ стално подилази муслиманима и осталим имигрантким групама. Покушаји ЕУ да угуше другачије мишљење и слободну расправу ће бити све безобзирнији и неће моћи да се игноришу.

8. ЕУ РЕТКО КОНСУЛТУЈЕ СВОЈЕ ГРАЂАНЕ, А КАДА ТО УРАДИ ВРЕЂА ИХ

Ирски референдум 2008. о ЕУ уставу/ Лисабонском уговору је најбољи сведок о природи Европске уније. Пре референдума неколико ЕУ лидера је савршено јасно саопштило да је Лисабонски уговор истоветан Европском уставу кога су француски и холандски гласачи одбацили, и који би због тога требало да буде мртав и покопан.

Бивши председник Француске Валери Жискар Д’Естен је рекао да су “предлог оригиналног устава и уговор практично исти. Чланови су само растурени на неколико уговора. Због чега ова промена? Пре свега да би се отклонила опасност од референдума.” Д’Естен је такође рекао: “Јавност ћемо навести да не знајући прихвати оно што им не смемо отворено понудити… Сви ранији предлози ће бити у новом тексту, али ћемо их некако сакрити.” Шпански премијер Хозе Луис Родригез Запатеро је рекао: “Нисмо избацили ниједан битан део Устава…” Председник Италије Ђорђо Наполитано је изјавио: “Они који су против ЕУ су терористи. Указивати на опасност европске супер-државе је психолошки тероризам.”

Ирски премијер Брајан Кауен је признао да није у потпуности прочитао Лисабонски уговор, али је свеједно уверавао народ да гласа за њега и да му верује на реч. Рекао је да се од гласача тражи да одобре да ЕУ направи “ефективнији и ефикаснији процес доношења одлука.”

Када диктатор одлучи да игнорише мишљење других и спроведе своју политику без обзира на све, и то се може посматрати као „ефикаснији начин одлучивања“. Је ли то оно што промовише ЕУ? Господин Кауен не каже али потврдан одговор се намеће сам по себи. Судећи по речима и делима ЕУ елите, воља народа је само незгодна препрека на путу ка убрзаном наметању просвећене политике.

Након референдума када је постало јасно да Ирци неће ни да чују за овакве трикове ирски ЕУ комесар Чарли Мекгриви је открио јавности да он сам није прочитао Лисабонски уговор: “Сигуран сам да нема ни 250 људи од 4.2 милиона колико живи у Ирској који су прочитали овај уговор од корице до корице. Сигуран сам и да је од тих 250 једва 10 посто разумело све, али какве то везе има. Чита ли неко закон о финасијама?“ Управо је Мекгриви био аутор данашњег ирског закона о финансијама.

Да поновимо: овај човек је изнео процену, вероватно тачну, да је једва неколико десетина од неколико милиона Ираца прочитало Лисабонски уговор и у томе није видео ништа лоше. ЕУ уставом / Лисабонским уговором би се окончао пренос овлашћења на паневропску супер-државу безмало неограничене моћи над пола милијарде људи у десетинама земаља, од Финске до Француске, од Ирске до Пољске. Ирци су одговорили на једино разуман начин, али европски лидери су јасно саопштили да ће наставити са растурањем националних држава без обзира на мишљење јавности.

Председник Француске Саркози и канцеларка Немачке Меркел су издали заједничку изјаву да се “надају да ће друге државе чланице наставити ратификацију”. Немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је рекао: “Процес ратификације се мора наставити. И даље сам убеђен да нам је потребан овај уговор.” Британски министар спољних послова Дејвид Милибанд је изјавио да ће Уједињено краљевство наставити ратификацију.

Председник Европског парламента Ханс Герт Петеринг каже да се „процес ратификације мора наставити“ зато што је ”реформа ЕУ непходна њеним грађанима, демократији и транспарентости”. Другим речима, игнорисање воље Ираца и пре њих Холанђана и Француза, као и бројних других који нису ни добили прилику да се изјасне чини се у име “демократије.”

По писцу Мартину Хелму јасно је било од почетка да елите неће прихватити ирско “не.” Након почетног шока, једноставно су наставили са првобитним планом:

“Један од најнечувенијих и најодвратнијих аргумената еврократа и њихових пријатеља у либералним медијима је да 862.415 ирских гласача нема права да блокира жеље 450 милиона Европљана. Оваквом извртању истине се мора одговорити. Прво, тих 4 милиона Ираца су једини замољени да изнесу своје мишљење. Осталих 446 милиона никада није било консултовано. Како иједан политичар може да тврди да њихови гласачи желе ратификацију ЕУ устава / Лисабонског уговора када је цела политичка класа оштро инсистирала на томе да се народи не питају? Штавише, у многим земљама су политичари отворено признали да би њихови гласачи учинили што и Ирци, односно гласали против. Према томе, не ради се о томе да неколико милиона ирских гласача блокира стремљења осталих европских гласача већ да се маса Ираца супротставила жељама неколико стотина особа које чине такозвану европску елиту. Друго, шта се десило са 20 милиона Француза и Холанђана који су одбили исти документ коју годину раније?”

Европска комисија је у априлу 2008 представила нови план повећања улоге грађана ЕУ у процесу одлучивања и повећања њене популарности. “Морамо консултовати грађане,” рекла је тада шведски комесар Маргот Валстром. Та жена се 2005. прославила изјавом да Европљани морају да ратификују европски устав иначе ризикују нови холокауст. Три године пошто је устав одбијен новог холокауста нема ни на видику, а ЕУ се више ни не прави да је брига за мишљење народа. Када еврократе причају о консултовању народа, они их заправо вређају.

У априлу 2008. одржане су демонстрације против ратификације Лисабонског уговора у центру Беча испред Државне опере, које су окупиле људе из свих партија и слојева становништва, а ратификација је извршена без референдума. Анкете су показале да Аустријанци мисле, с правом, да се политика води искључиво у Бриселу. Они виде да су локални политичари безмоћни и многи нису хтели да још више власти дају ЕУ.

Анкете средином 2008. су показале да је велика већина Холанђана против Лисабонског уговора, истоветном уставу из 2005. којег су одбацили на референдуму са 62 наспрам 38 посто. Холандија ће свеједно наставити његову ратификацију по речима премијера Јан Петер Балкенендеа, без обзира на одбијање Ирске. Политичке елите су одлучне да наставе процес који уништава њихове државе и своди их на провинције еурабијске супердржаве, притом отворено игноришући сопствене народе.

Како каже Хелм, “Владе свесно и својевољно иду против сопствених народа, крше сопствене уставе, корумпирају судство и почињу да владају без подршке народа и незаконито… Овако нешто води револуцији. И то је добро! Томас Џеферсон је рекао да ‘се дрво слободе повремено мора залити крвљу родољуба и тирана.’ Имам осећај да је све више људи у Европи спремно на то. А политичари?”

9. ЕУ ПОДРИВА ЛЕГИТИМИТЕТ И ПОВЕЗАНОСТ ВЛАСТИ С ГРАЂАНИМА

Поборници Европске уније тврде да је она “мировни пројекат.” Али ЕУ заправо води културни и демографски рат против целог континента, од Црног до Северног мора, да уништи националне државе и замени их империјом којом управљају самопостављене бирократе. Ово подржавају локални политичари ради увећања сопствене моћи и уклањања ограничења демократског друштва. ЕУ наводи националне елите на издају народа којима су се заклели да ће их штитити.
Ентони Кохлан, редовни професор на Тринити колеџу у Даблину је изјавио за ЕУ Обсервер:

“На националном нивоу, када министар жели да уради нешто, он или она мора имати подршку премијера, сагласност министра финансија ако то укључује трошење новца из буџета и изнад свега подршку парламента, као и имплицитну подршку гласача. У Бриселу пак, законе прави комитет министара од 27 чланова, чиме министар постаје део олигархије, комитета законодаваца, најмоћнијег у историји, који прави законе за 500 милиона Европљана и којег је немогуће сменити без обзира шта да уради. Национални парламенти и грађани држава чланица губе власт са сваким ЕУ уговором, јер у многим областима политике немају коначну реч. Појединачни министри са друге стране добијају невероватну личну моћ, пошто се трансформишу у извршну руку ЕУ власти на националном нивоу.”

ЕУ министри себе виде као архитекте будуће суперсиле, што их ослобађа надзора националних парламената. По Кохлану, ЕУ интеграција представља “постепени државни удар носилаца извршне власти над законодавном, и политичара против грађана који их бирају”. Овај процес измешта власт из “традиционалних владиних институција, остављајући их формално нетакнутим. Оне задржавају стара имена – парламент, влада, врховни суд – да се грађани не би узнемирили, али њихове класичне функције су трансформисане.”

Европска унија је заправо покушај елита европских народа да узурпирају власт, заобилазећи и укидајући демократски систем, што представља тихи државни удар. Идеје као што су “промовисање мира ” или “слободне трговине” служе као параван за голо преузимање власти.

Европска унија је дубоко искварена у самим темељима и не може да функционише изузев као све већа паневропска диктатура којом управља самопостављена олигархија. Штавише, постоји бојазан да је управо као таква и замишљена. Власт је концентрисана у институције које су се поставиле изнад формалних и неформалних ограничења јавности и надгледања. Власти ЕУ могу да раде мање-више шта желе, а пример за то су односи са исламским светом.

10. ЕУ ШИРИ КУЛТУРУ ЛАЖИ И КОРУПЦИЈЕ

Пошто су ирски гласачи одбацили Лисабонски уговор (мало измењену, али у суштини рециклирану верзију европског устава одбијеног од Француза и Холанђана), дански премијер Андрес Фог Расмусен је рекао да Ирској треба дати мање од девет месеци да усклади разлике са Лисабонским уговором, односно до избора за Европски парламент 2009. Расмусен је изјавио да процес ратификације треба наставити без обзира на ирско „не“. Европски лидери су углавном подржали ратификацију ЕУ устава без референдума, свесни отпора у многим земљама. Бесмислено је одржавати референдуме само када елите то желе, и уколико игноришу њихове резултате.

Расмусен је сјајан пример како Европска унија разграђује демократски систем, и како је и замишљена у ту сврху. Он треба да следи вољу и интерес свог народа али је одан не њему већ ЕУ олигархији. Расмусен није најгори од европски лидера, овде није реч о личним особинама, већ о томе како ЕУ корумпира иначе поштене људе. Слично се десило у Португалу, где се премијер одазвао на апеле челника Немачке и Француске, а не мишљењу својих бирача.

ЕУ је пузајући државни удар који се одиграва у десетинама држава истовремено. Направљена је да развласти све органе које зависе од воље народа и власт пребаци неизабраној олигархији. Она је чак гора од државног удара, циљ државног удара будући преузимање власти у једној земљи. ЕУ не жели преузимање власти у националним државама, већ да их укине. ЕУ је организована издаја.

ЕУ елита реагује јединствено када јој је власт угрожена. Чланови Европског парламента и учесници у ЕУ систему су за своје послове добро плаћени те им је у интересу да такав систем сачувају. Њихова оданост је купљена пореским новцем европских грађана, пребаченим из националних држава у ЕУ. ЕУ је такорећи њихов пензиони фонд. Довођењем у питање ЕУ, ви постајете непосредна претња њиховим финасијским интересима и они реагују. Исто као некада СССР, Европска унија промовише културу лажи и корупције која почиње на врху и шири се надоле, ка друштву у целини. ЕУ систем корумпира све које га дотакну. Он не може бити реформисан већ само растурен.

Фјордман је норвешки блогер који већ неко време пише антиглобалистичке огледе попут горњег.

Nikad cuo za taj Fjord 
Inace blogera nikad vise i nikad glupljih tekstova po blogovima 
Nego zivele nama sve Ruskinje, pogotovo one ispod 30 godina 

Kad je vredelo pridruziti se u EU odbili smo dva puta ,sada kada govna plove po povrsini i kad je kriza mi bismo da postanemo clanica i to smo zadnji na redu.

Ja ne vidim da ce se to desiti

Sa cenama je EU vec prevazidjen ili priblizan ,
Ko ce da pravi ozbiljne investicije tamo kad nista vise nije jeftino i non stop kruze price o korupciji .
Nas pravni zakon je spor i komplikovan zasto bi bilo ko rizikovao ili imao sudski proces duzi od tri meseca do resenja.
Tamo se stvari vucu godinama ,dobra investicija u jednom trenutku, moze postati mrtav kapital u drugom.

Zemlja ima problema sa vodom ,racunaj na povecanje populacije -bice krize,

Imacemo najezdu Muslimana sa Istoka
Imacemo najezdu Afrikanaca
Imacemo nove bolesti

Imacemo minimalnu kvotu za zaposljavanje manjina i takozvanu ravnopravnost medju ljudima
Dakle optimisticki za 10 poslova na  3 srbina ti moras da das posao jednom crncu,jednom homoseksualcu,jednom kinezu ,jednom invalidu i jednom romu ,jednom starom coveku
i jednom mladom da bi svi bili zastupljeni.
i ti moras da popunis to bez obzira da li je neko manje ili vise sposoban za taj posao

Imacemo vise kriminala

Svake cetri godine mora da se menja uprava u svim drustvenim organizacijama i da se radnicima oduzmu sve
neobavezne male privilegije poput koriscenja slobodnog interneta i telefona i da se restriktuje sve sto moze radi stednje i moguce korupcije.
Naravno sve ce im to biti vraceno ali mora da zasluze i imaju bolju motivaciju za rad.

Moralo bi da se radi na licu mesta ,a ne kao sad kad odes da izvadis dokumenat a oni ti kazu dodjite sutra!

Nema sutra ,Kakvo bre sutra to samo ima u Latino Americi

Ma zezam se bice super ali voleo bih da ljudi zapamte jednu stvar ,ako Srbija teorjski nekim cudom postane clanica za nekih 5 godina ,
U sledecih deset godina posle toga Deca se vise nece igrati na nasim ulicama u Srbiji
bas kao sto je trenutno sada svuda u Evropskoj Zajednici.

Ma bice kako ce biti, logicno je da ne mos da zivis u okruzenju vec da se moras da se pridruzis. Spaniji i Portugalu je tek krenulo u EU

Pojavi se reklama sinoc na BBC-ju u 20:00 hours investirajte u Makedoniju novu clanicu EU.
Ni za jednu zemlju u proslosti nisam video reklamu u UK .na osnovu clanstva u EU.pa izgleda da su i oni malo ocajni i jos nisu imali nikakve stvarne ozbiljne koristii od tog clanstva.

Ja imam ideju kako da srbija ladno pravi bar Milijardu evra godisnje,
Srbija treba da promeni zakone kao Amsterdam u Holandiji i da privuce Turiste i pravi ozbiljne pare sa legalizacijom narkotika,i sve da se naplati dobro,

Radni Ljudi u Evropi i Svetu hoce da potrose pare da se ubiju kao mecke to nije problem,
Ali ljudi hoce da se osecaju sigurno i da ih niko ne maltretira
Niko ne zeli da bude kriminalac
Dakle zele legalizaciju to im daje Sigurnost

Prvo odredis mesta gde ce biti legalno i nece smetati lokalnim ljudima
Ponudis jeftine paket arandzmane,
letove preko cele godine sa lokalnim Jatom,
Obezbedis hotele i privatne smestaje ,
obezbedis Muziku i zabavu ,restorane
Legalizujes sve one radne devojke odredis im crvenu zonu ,
legalizujes coffe shopove i poslasticarnice gde se sme zapali ,
i obezbedjujes lepo zapakovan produkt za koriscenje
pomazes agrokulturu i poljoprivredu uzgajajuci lokalno produkt
I svi placaju porez drzavi na njen sopstveni produkt
I naravno svi za dozvole za rad i registraciju moraju da plate i obnavljaju svake tri godine.

Tako da sve u svemu ,veliki priliv deviza bi redovno dolazio u zemlju.

Naravno ovo nece biti moguce u EU ali ceo EU ce biti redovan musterija