И ја мислим да ми никада нећемо ући ту ђавољу творевину , и радујем се због тога 

Pa ne spadam u gejevsku populaciju, ako tolko volis, izvoli pa uzmi Rusa 

Stali smo u vremenu! Ovih dana se navršilo 10 godina od NATO bombardovanja! Dobar povod da vidimo šta smo u medjuvremenu uradili, dokle smo odmakli.

Ista retorika: onomad su bile "nepravedne i ničim izazvane sankcije", "Srbija koja je u pravu protiv ostatka (razvijenog) sveta koji nas mrzi", "pravda i pravo koji su na našoj strani protiv politike sile i nametanja rešenja". Jzvuči poznato? "Da nas ne mrze, zar bi u Hagu oslobodili Haradijaja i sve ostale zlikovce, a rebnuli svakog Srbina u proseku po 20 godina"?

U jednom momentu se činilo da smo mrdnuli sa mrtve tačke: bombardovanje jedno vreme nije bilo "NATO agresija" već "NATO intervencija". Sada su opet svi jedinstveni: u pitanju je bila agresija!

Jedno vreme smo imali seriozno definisane spoljnopolitičke prioritete: "evro-atlanske integracije". Nekako je u medjuvremenu članstvo u NATO otpalo sa te liste. Neko je objasnio da smo se proglasili "neutralnima", kao uostalom i Švajcarska?!

Ostala je, dakle, samo integracija u EU. Na toj priči, zakićenoj "stavljanjem na belu šengensku listu do kraja godine (one prošle)", je Boris Tadić odn. DS pobedio na prošlim predsedničkim i parlamentarnim izborima - za dlaku.

Sada je nemačka kancelarka, Angela Merkel, rekla da ni od toga nema ništa! Još Hrvatska da udje i ćao! I tako će i biti. O tome sam već ranije pisao, da se ne ponavljam. I šta sad? Da vidimo šta se još promenilo u tih 10 godina koje su za nama?!

Mrkonjić otvara gradilišta, najavljuje izgradnju zemlje u 3 smene. Ivica Dačić se opet ne skida sa TV-a. Skupštinom rukovode socijalisti. U političku igru su ubačeni likovi za koje nismo ni znali da postoje: Krkobabići i njemu slični.

Kragujevac je po deseti put promenio "strateškog partnera" i isto toliko puta je pokrenuta "proizvodnja punom parom". Inače, juče su im isključili vodu i struju zbog neplaćenih računa.

Sa temom Kosova nismo mrdnuli ni za dlaku: mi smo i dalje za "dijalog i iznalaženje rešenja kroz pregovore dve strane". To što Šiptare zabole da razgovaraju nema veze. I to što niko u svetu ne razmišlja o organizovanju bilo kakvih pregovora, takodje nema veze. Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine - scena Mitra Mirića u kultnom filmu "Rane" koji oslikava našu svakodnevicu 90.ih - otprilike je i danas aktuelni politički moto. To su nam objasnili i na početku izbijanja svetske ekonomske krize, a u mesecima koji su usledili manje-više razradjivali tu teoriju.

Ništa se nije promenilo! I dalje RTS zaglupljuje naciju, i dalje piče narodnjaci, i dalje niko ne zna da objasni kako mesečno zaradi 300, a potroši 500 eur i gde je razlika, i dalje stojimo po redovima za vize, i dalje kriminalaca koliko hoćeš, i dalje su pravo i pravda na našoj strani - samo što to niko neće da prizna! Iste face u politici, iste teme po novinama! Srbija je ostala tamo gde je bila. I ostaće sve dok se nešto u glavama ne promeni!

Sećam se, 80.ih su prezirali svakog ko vozi dobar auto. Neki dan je policajac ubio momka jer je prošao kroz crveno i nije hteo da se zaustavi. Komentari koji su usledili po sajtovima dnevnih novina su za mene bili stravični: "fin neki čovek, odakle mu pare da vozi takav auto", - da ne navodim još užasnije primere! Pa da li ste vi normalni? Pa znaš kad ćete u Evropu - NIKAD! Nikad, ja vam to kažem! Sačekajte sledeći rat (za jedno 50 godina) - pa udri!

Izvor: PlanetaSrbija

Đelić: Švedska za beli šengen
Cetvrtak, 26. mart 2009. 10:18    


Prema sadašnjim planovima Brisela, odluka da li će građani Srbije putovati bez viza trebalo bi da bude doneta tokom švedskog predsedavanja EU, a to znači od juna do kraja tekuće godine, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Do kraja ove nedelje biće sačinjen prvi formalni izveštaj o stepenu ispunjenih uslova za stavljanje Srbije na belu šengensku listu, rekao je Đelić za "Blic".

Đelić dodaje da su izveštaji za sada pozitivni, ali i da ostaje još posla da se završi.

Odlučivaće se za svaku državu posebno, a ne, kako se spekulisalo, za ceo region.

U Briselu, gde Đelić boravi u višednevnoj radnoj poseti, u četvrtak je saopšteno da je doneta odluka da se po posebnoj proceduri Srbiji obezbedi budžetska podrška iz fondova EU.

Đelić je u ime Vlade Srbije zatražio pomoć od 120 miliona evra, ali će ukupna sredstva koja bi bila upotrebljena ove i naredne godine biti precizirana u drugoj polovini aprila.

"Sredstva će imati dva izvora - IPA fondove sa druge strane veoma povoljni zajam pod uslovima pod kojima može samo EU da se zaduži", rekao je Đelić.

Irska: Srbija ima šansu i obaveze

Evropske integracije Srbije i zapadnog Balkana ne zavise od usvajanja Lisabonskog sporazuma, izjavio je ministar spoljnih poslova Irske Mihol Martin i ukazao da evropska perspektiva Srbije i čitavog zapadnog Balkana zavisi isključivo od svake zemlje potencijalnog kandidata.

Martin je u intervjuu za Novosti naglasio da njegova zemlja, ipak, nastoji da svojim građanima obezbedi garancije da se konačno pozitivno izjasne o Lisabonskom sporazumu i istovremeno naglašava da evropska perspektiva zapadnog Balkana zavisi isključivo od svake zemlje potencijalnog kandidata.

Irska, kako je naveo Martin, u potpunosti podržava proces Evropske unije za stabilizaciju i pridruživanje s jugoistočnom Evropom, koji ima za cilj da zemlje regiona približi standardima i principima EU i koji uključuje pregovaranje sa svakom od zemalja o SSP.

"Evropski savet je, u aprilu prošle godine, podsetio je šef irske diplomatije, pozdravio potpisivanje SSP i Prelaznog sporazuma, kao važnog koraka na putu Srbije ka EU i odlučio da će proces ratifikacije SSP i primena Prelaznog sporazuma početi čim savet donese jednoglasnu odluku da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnom sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

"Pozivam Vladu Srbije da nastavi napore da okonča punu saradnju sa sudom u Hagu i nadam se da će SSP biti ratifikovan što je pre moguće", rekao je Martin.

On je naveo da su ratifikacija Lisabonskog sporazuma i dalje proširenje EU odvojena pitanja.

"Irska ne smatra", rekao je Martin, "da dalje proširenje zavisi od ratifikacije Lisabonskog sporazuma, mada želimo da se situacija oko sporazuma reši u kratkom roku", rekao je Martin.

"Ispunjavanje uslova za članstvo u EU je isključivo odgovornost zemlje kandidata. Srbija, kao i druge zemlje zapadnog Balkana koje imaju perspektivu za članstvo, treba da se, pre svega, koncentrišu na preuzmanje obaveza iz članstva u Evropskoj uniji.

To znači ispunjavanje svih uslova koje je postavio Evropski savet, uključujući i punu saradnju s Haškim tribunalom. To će biti ključ sticanja zvaničnog statusa kandidata, a, u dogledno vreme, i otvaranja pristupnih pregovora sa EU", naveo je šef diplomatije Irske.


Izvor: MTS-Mondo

Približavanje EU zavisi i od krize
26. mart 2009. | 01:55 | Izvor: Danas

Beograd -- Proces pridruživanja u EU zavisi od brzine s kojom će se ona izboriti sa krizom, kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

"Suština je da moramo da dođemo u situaciju da sve zemlje članice dignu ruku za primenu SSP-a", dodao je potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, koji je završio trodnevnu radnu posetu Evropskoj komisiji u Briselu.

Kada je reč o viznoj liberalizaciji, Đelić je rekao da je EK dobila prvi pozitivan izveštaj svojih eksperata koji su proteklih meseci proveravali koliko je Srbija ispunila kriterijume iz Mape puta za belu šengensku listu.

Đelić je kazao da je Srbija u tom pogledu napravila napredak, ali da predstoji još dosta posla. Prema njegovim rečima, Srbija će EK, krajem ove nedelje, da dostavi informacije šta je dodatno učinjeno na planu vizne liberalizacije.

"Dobio sam potvrde da će svaka zemlja iz regiona posebno dobijati viznu liberalizaciju na osnovu postignutih rezultata. Prednost će imati zemlje koje izdaju biometrijske pasoše", kazao je Đelić.

Izvor: B92

Dace bog pa da nikad ne ispunimo uslove i udjemo u UE,samo se srce boli kad vidim koliko se nasi politicari trude da nas uvedu tamo,bukvalno klececi na kolenima hoce da nas jevropiziraju.Svaka zemlja koja je usla tamo  automastski je potpisala okupaciju i ropstvo,samo na malo finiji nacin od onog u drugom svetskom ratu.

Nismo prepreka
na vašem putu


EVROPSKE integracije Srbije i zapadnog Balkana ne zavise od usvajanja Lisabonskog sporazuma, tvrdi Mihol Martin, ministar spoljnih poslova Irske, zemlje od čije odluke zavisi sudbina ovog dokumenta.
Martin, u ekskluzivnom intervjuu za “Novosti”, naglašava da njegova zemlja, ipak, nastoji da svojim građanima obezbedi garancije da se konačno pozitivno izjasne o Lisabonskom sporazumu i istovremeno naglašava da evropska perspektiva zapadnog Balkana zavisi isključivo od svake zemlje potencijalnog kandidata.
* Srbija ulaže ozbiljne napore na putu svojih evropskih integracija, ali one su zastale. Podržavate li odmrzavanje SSP i Prelaznog sporazuma?
- Irska u potpunosti podržava proces Evropske unije za stabilizaciju i pridruživanje s jugoistočnom Evropom, koji ima za cilj da zemlje regiona približi standardima i principima EU i koji uključuje pregovaranje sa svakom od zemalja o SSP. Evropski savet je, u aprilu prošle godine, pozdravio potpisivanje SSP i Prelaznog sporazuma, kao važnog koraka na putu Srbije ka EU. Odlučeno je da će proces ratifikacije SSP i primena Prelaznog sporazuma početi čim savet donese jednoglasnu odluku da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnom sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu. U tom kontekstu, hapšenje, u junu 2008. godine, Stojana Župljanina, jednog od tada četiri preostala optuženika za ratne zločine, predstavlja dobrodošao i značajan korak ka ispunjavanju uslova pune saradnje s Hagom. Lično sam čestitao predsedniku Tadiću i srpskim bezbednosnim snagama na uspešnom hapšenju bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića. Pozivam Vladu Srbije da nastavi napore da okonča punu saradnju sa sudom u Hagu i nadam se da će SSP biti ratifikovan što je pre moguće.
* Usvajanje Lisabonskog sporazuma, bez kojeg EU nema administrativnih kapaciteta za dalja proširenja, sada isključivo zavisi od Irske, koja je sporazum već jednom odbila na referendumu. Smatrate li da je fer da ceo zapadni Balkan bude “kolateralna šteta” ovakve odluke?
-
Dozvolite mi da kategorički potvrdim rezultate vladinog istraživanja na referendumu po kojem proširenje EU nije predstavljalo naročito značajan problem za irske glasače. Ratifikacija Lisabonskog sporazuma i dalje proširenje EU su odvojena pitanja. Irska ne smatra da dalje proširenje zavisi od ratifikacije Lisabonskog sporazuma, mada želimo da se situacija oko sporazuma reši u kratkom roku.
* Od koga onda zavisi dalje proširenje EU?
- Ispunjavanje uslova za članstvo u EU je isključivo odgovornost zemlje kandidata. Srbija, kao i druge zemlje zapadnog Balkana koje imaju perspektivu za članstvo, treba da se, pre svega, koncentrišu na preuzmanje obaveza iz članstva u Evropskoj uniji. To znači ispunjavanje svih uslova koje je postavio Evropski savet, uključujući i punu saradnju s Haškim tribunalom. To će biti ključ sticanja zvaničnog statusa kandidata, a, u dogledno vreme, i otvaranja pristupnih pregovora sa EU.
* Iako se govori da će irski narod, izvesno, ponovo na referendum, to još nije definitivno odlučeno. Kada će novo izjašnjavanje?
- Vlada je veoma ozbiljno shvatila zabrinutost irskog naroda u vezi s Lisabonskim sporazumom. Naručili smo detaljno istraživanje o tome zbog čega su Irci prošle godine odbili sporazum. Rezultate ovog istraživanja predstavili smo našim partnerima iz EU i ubedili ih da se ova nezadovoljstva uobliče kroz pravno obavezujuće garancije, pre nego što Irce pozovemo da preispitaju svoj stav o Lisabonskom sporazumu.
* Kakve garancije očekujete?
- U periodu koji sledi, vlada će raditi s našim evropskim partnerima i institucijama na tome kako da se pravno uobliče odluke koje je Evropski savet doneo u decembru prošle godine. One uključuju pravo svake zemlje članice da imenuje svog komesara i garancije Irskoj da ima pravo da donosi sopstvene odluke i zakone u vezi s porezima, odbranom, kao i određene odredbe u okviru našeg ustava koje se tiču života, obrazovanja i porodice. Kada budu uobličeni, ovi elementi će predstavljati sveobuhvatni paket mera posebno sačinjenih da odgovore na ključna nezadovoljstva irskih glasača u vezi s Lisabonskim sporazumom. Ako vlada bude u potpunosti zadovoljna ishodom ovog rada, tražićemo ratifikaciju Lisabonskog sporazuma, putem novog referenduma, pre kraja mandata aktuelne Evropske komisije, koji prestaje u oktobru ove godine.

OTKLONIĆEMO SVAKU SUMNjU
* KAKVOM se rezultatu eventualnog novog referenduma o EU nadate i na čemu zasnivate takva očekivanja?
- Neka ne bude sumnje da vlada nije žalila truda da bi u potpunosti tretirala sva pitanja prema kojima je irski narod izrazio nezadovoljstvo na referendumu. Naš cilj je da obezbedimo osnove da bismo mogli da upitamo narod da odobri Lisabonski sporazum i da se time otkloni svaka sumnja u našu poziciju u srcu Evrope. Verujem da je takva odluka bitna za dobrobit naše ekonomije, za budućnost Evrope, zbog naše dece i budućih generacija.

Izvor: Novosti

Ministri EU danas o zapadnom Balkanu
Subota, 28. mart 2009. 10:18    


Ministri inostranih poslova Evropske unije razgovaraće danas, drugog dana neformalnog sastanka u češkom dvorcu Hluboka na Vltavi, o zapadnom Balkanu.

Sastanku će prisustvovati i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, šefovi diplomatije zemalja zapadnog Balkana, kao i novi visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko.

Isto tako očekuje se učešće specijalnih izaslanika EU na Kosovu i u Makedoniji, Pitera Fejta i Ervana Fuerea, a spekuliše se da će na skup doputovati i ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren je sredinom prošle nedelje izrazio nadu da će ministri inostranih poslova EU ponovo naglasiti evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana.

"Ne bi trebalo da pravimo pauzu u našem dragocenom radu za mir i stabilnost na zapadnom Balkanu", rekao je Ren u Briselu povodom stava nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) da posle Hrvatske u dogledno vreme neće biti primani novi članovi u EU.

On je apelovao na političare zemalja EU da širenje ne bude žrtveni jarac aktuelne ekonomske krize.

Ren je podsetio da su politika širenja i evropska perspektiva usvojene od svih 27 država EU, i izrazio nadu da će perspektiva zemalja Balkana na sastanku šefova diplomatije, u Češkoj, biti naglašena.

Još tokom ove godine Evropska komisija, kako je istakao, želi da predoči predloge za ukidanje viznog režima za najnaprednije zemlje Balkana, sa ciljem da ova mera stupi na snagu početkom 2010.

Ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer izrazio je juče, na marginama prvog dana neformalnog sastanka šefova diplomatija EU, neslaganje u vezi stava CDU u vezi sa širenjem Unije na Balkan.

Začuđen sam izjavama o predizbornom programu CDU za predstojeće izbore za Evropski parlament, prema kojem bi trebalo prekinuti širenje EU nakon prijema Hrvatske, kazao je on.

Međutim, dodao je Štajnmajer, u programu stoji i izjava da zapadni Balkan, ukupno, mora imati evropsku perspektivu.

Na prvi pogled jedno ne ide s drugim, kritikovao je CDU socijaldemokrata Štajnmajer.

Lider CDU, nemačka kancelarka Angela Merkel, u više navrata je upozoravala da bez reformi institucija EU neće dati svoj pristanak daljem prijemu članica.

Ovaj stav podržava i predsednik Francuske Nikola Sarkozi.

Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn takođe se usprotivio negativnom stavu Nemačke i Francuske u vezi sa daljim širenjem EU.

Obećanja data zemljama bivše Jugoslavije i Albaniji moraju biti ispunjena, poručio je on ukazujući da u suprotnom mogu izbiti novi nasilni konflikti.

Ako bi ta vrata sada zatvorili onda bi moglo ponovo doći do konflikata na Balkanu. To ljudi na Balkanu nisu zaslužili, istakao je Aselborn.

Dvorac Hluboka, u blizini Čeških Buđevica, bio je u ranijem posedu kneza Švarcenberga, plemićke kuće kojoj pripada domaćin skupa, šef češke diplomatije Karel Švarcenberg.


Izvor: MTS-Mondo

Tadiću počasni doktorat
Petak, 27. mart 2009. 22:07    


Predsedniku Srbije Borisu Tadiću koji boravi u poseti Bukureštu, danas je na Hrišćanskom univerzitetu Dimitrie Kantemir uručen počasni doktorat. Predsednik Srbije i predsednik Rumunije Trajan Basesku razgovarali su o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanu između Srbije i Evropske Unije, Kosovu, ekomoskim vezama ali i o predstojećoj fudbalskoj utakmici dve reprezentacije. Tadić je razgovaro i sa premijerom Rumunije Emilom Bokom i sa predsdnicom Predstavničkog doma Rumunije i potpredsednikom Senata.

Tadić je u govoru na univerzietu izrazio uverenje da Srbija i Rumunija imaju zajedničku evropsku budućnost i da će Evropska unija biti zajednička kuća za sve zemlje jugoistočne Evrope.

"Mi veoma cenimo snažnu podršku koju Rumunija pruža Srbiji u procesu evropskih integracija“, rekao je Tadić.

On je rekao da su bilateralni odnosi Beograda i Bukurešta uzor za region i druge delove sveta.

"Zahvalni smo Rumuniji na principijelnoj poziciji i kontinuiranoj podršci očuvanju našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, naglasio je Tadić.

Tadić je rekao da je Srbiji podrška Rumunije veoma važna kako bi, bez ikakvih dodatnih uslova, dostigla status kandidata za člantvo u Evropksoj uniji.

Tadić se založio za poboljšanje ekonomske saradnje, trgovinske razmene dve zemlje i veće prisustvo rumunskih inverstitora na srpskom tržištu.

Prema rečima Tadića, Srbiju i Rumuniju vezuju zajednička granica, vrednosti i sudbina dva naroda.

"Pričam iz srca kada kažem da Srbija smatra da je Rumunija njen istinski prijatelj i istinski saveznik“, rekao je Tadić.

Dvojica predsednika su razgovarali o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanu između Srbije i Evropske Unije, Kosovu, ekomoskim vezama ali i o predstojećoj fudbalskoj utakmici dve reprezentacije.

Neophodno je da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i Evropske unije (EU) što pre stupi na snagu, izjavio je rumunski predsednik Trajan Basesku posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji je Rumuniji zahvalio na podršci u procesu evropskih integracija i principijelnom stavu o statusu Kosova.

Tadić je u izjavi novinarima posle razgovora sa Baseskuom rekao da Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije i da nikad neće odustati od evropskog puta.

Govoreći o problemu Kosova, on je rekao da se kršenje međunarodnog prava može negativno odraziti na region Crnog mora gde ima puno slučajeva sličnih kosovskom.

Tadić i Basesku su razgovarali o ekonomskoj saradnji u vreme svetske ekonomske krize i iskorišćavanju potencijala reke Dunav i luke Konstanca na Crnom moru.

Basesku je istakao da je saradnja dveju zemalja na Dunavu izuzetno važna i da je neophodno ujednačiti propise za plovdbu na celom toku te reke.

Srbija ima važnu ulogu u plovidbi Dunavom, istakao je Basesku.

Tadić je ocenio da je neophodno pospešiti saradnju dve zemlje posebno sada u vreme krize, kao i da su Srbija i Rumunija na vreme počele razgovore sa međunarodnim finansijskim institucijama o rešavanju krize, za razliku od drugih zemalja koje su dramatično pogođene krizom, a razgovore sa tim institucijama nisu ni započele.

On je istakao neophodnost poboljšanja infrastrukture na Koridoru 7 i standardizovanja propisa korišćenja kanala Rajna- Majna- Dunav, jer je to finansijski značajno za Beograd i Bukurešt.

Luka Konstanca je strateški važna za Srbiju, rekao je Tadić i dodao da je važno da Srbija u toj luci ima velike lučne kapacitete i da je njen dugoročni prioritet izgradnja modernih lučKih kapaciteta na Dunavu, koji povezuje Srbiju sa tom lukom u Crnom moru.

Dvojica predsednika su razgovarala o problemima rumunske nacionalne manjine u SrbijI i položaju rumunske pravoslavne crkve.

Basesku je rekao da ga je Tadić uverio da će situacija o tim pitanjima popraviti na bolje i da će biti ispoštovani svi evropski propisi vezani za položaj rumunske nacionalne manjine u Srbiji.

Tadić je istakao da u Srbiji postoji izvanredan stepen poštovanja prava svih manjina, ali da je njegov stav da se ona mogu još popraviti i dodao da će učiniti sve da prava rumunske nacionalne manjine bude na najvišim standardima.

Srbija ohrabruje dijalog između srpske i rumunske pravoslavne crkve i želi da se problemi reši uz obostrani interes, naglasio je Tadić.

Tadić je posle sastanka sa Baseskuom izjavio i da bi voleo da jedini problem između dve zemlje bude ko će pobediti u sutrašnjoj fudbalskoj utakmici.

"Nikad ne prognoziram rezultat, samo kažem sportistima da daju sve od sebe. Sutra će neko sigurno izgubiti, a ja bih želeo da to bude jedini problem između Srbije i Rumunije", rekao je Tadić novinarima u Bukureštu.

Basesku je rekao da bi ipak voleo da "naljuti Tadića" pobedom reprezentacije svoje zemlje.

"Nikada nisam želeo da naljutim svog prijatelja Borisa Tadića, ali se nadam da će se on posle utakmice naljutiti i da će Rumunija pobediti, bar sa jednim golom razlike", rekao je Basesku.

Predsednik srbije se sastao i sa premijerom Rumunije Emilom Bokom.

Premijer Rumunije jepotvrdio je stav svoje zemlje u vezi sa nezavisnošću Kosova, saopšteno je iz rumunske vlade.

Srpski predsednik i rumunski premijer razgovarali su i o ekonomskoj saradnji dve zemlje, položaju srpske manjine u Rumuniji, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, kao i globalnoj ekonomskoj krizi, prenela je agencija Ađerpres.

Bok je u Tadićevu čast priredio svečani ručak.

Tadić se večeras sastao sa predsednicom Predstavničkog doma parlamenta Rumunije Robertom Anastase i potpredsenikom Senata Danom Vojkuleskuom, s kojima je razgovarao o podršci Srbiji na putu ka Evropskoj uniji.

Izložba "Vek srpskog slikarstva"

Predsednik Srbije i predsednik Rumunije otvorili su večeras u Nacionalnom muzeju umetnosti u Bukureštu izložbu "Vek srpskog slikarstva", koja prikazuje dela kolekcije Narodnoj muzeja u Beogradu nastala između 1850. i 1950.
godine.

Naglašavajući da je u dugoj istoriji odnosa dve zemlje Srbija mogla da računa na pomoć Rumunije, Tadić je rekao da i sada, kada traje rekonstrukcija Narodnog muzeja u Beogradu, Srbija može da računa na bukureštanski Nacionalni muzej.

"U tom smislu, ova izložba, koja prikazuje srpsku kulturu i slikarstvo, ima izuzetan značaj", istakao je Tadić.

Prema njegovim rečima, u odnosima dve zemlje ostaće prazan prostor, ukoliko odlična saradnja na političkom, ekonomskim i bezbednosnom polju ne bude utemeljena i u kulturnoj saradnji.

Basesku je izrazio zahvalnost zbog toga što su najznačajnija dela srpskog slikarstva izložena u Rumuniji.

"Cenimo ovaj gest kao gest velikog prijateljstva", poručio je Basesku.

"Pružena nam je prilika da uživamo u najznačajnijim delima srpskog slikarsta", rekao je Basesku.

Otvaranju izložbe prisustvovale su brojne ličnosti iz političkog, javnog i kulturnog života Bukurešta, predstavnici diplomatskog kora i srpske dijaspore.


Izvor: MTS-Mondo

češka protiv predloga da se čeka sa proširenjem eu

Češka, kao predsedavajući Evropskoj uniji (EU), odbacuje predloge da Unija da sačeka s prijemom zemalja zapadnog Balkana, dok ne proveri kako će funkcionisati s novim Lisabonskim ugovorom.

Taj stav nemačke kancelarke Angele Merkel odbacio je šef češke diplomatije Karel Švarcenberg, na neformalnom sastanku šefova diplomatija EU u zamku Hluboka nad Vltavom, a u tome ga je podržao i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband. "Uz sve poštovanje prema kancelarki, Evropu treba što pre ujediniti i zaceliti tu otvorenu ranu Evrope. Dakle, da ceo Balkan postane deo EU", kazao je Švarcenberg.

Šef britanske diplomatije je rekao da je "pozicija Velike Britanije apsolutno jasna". "Proširenje je u interesu i EU i zapadnog Balkana. Sve zemlje regiona trebalo bi da imaju evropsku perspektivu. Spadaju u evropsku porodicu, trebalo bi da nastavimo pod istim uslovima za sve", rekao je Miliband.

Izvor: Krstarica