Ajde da vidimo i to cudo... 

Nego dobar ovaj visoko-strucni termin "fizicko izrucenje"... 

Predstavljen izveštaj Svetske banke "Integracija Zapadnog Balkana i EU"
Izvozni učinak regiona razočaravajući

Beograd - Zemlje zapadnog Balkana u poslednjih nekoliko godina ostvarile su značajne stope privrednog rasta, ali da bi taj rast održale ili ubrzale, potrebno je da obezbede razvoj zasnovan na jačanju izvoza, a osnovni preduslov za to je privlačenje stranih investicija. Međutim, i za jačanje izvoza i za privredni rast, neophodna su znanja, zbog čega je reforma sistema obrazovanja prioritet za sve zemlje regiona, a uspeh na tom putu trebalo bi da donese i jača regionalna saradnja, navodi se u novom izveštaju Svetske banke "Integracija Zapadnog Balkana i Evropska unija", koji je juče predstavljen u Palati Srbija.

Zrenjanin drugi na listi među gradovima Balkana
Beograd - Zrenjanin je drugi na listi Svetske banke o uslovima poslovanja na Zapadnom Balkanu, a Beograd je zauzeo 13. mesto od ukupno 22 grada iz šest zemalja, saopšteno je juče na prezentaciji izveštaja Svetske banke u makedonskom gradu Bitolju, koji je i prvorangirani u regionu. Od srpskih gradova, Kruševac je zauzeo peto mesto, Užice 10, a Vranje 14. mesto a na listi se nalaze i Prizren na 8. mestu i Priština na 12. mestu dok je najlošije rangiran Mostar. "Srpska vlada bi trebalo da ubrza reforme, koje su zastale u prethodnih godinu dana, jer postoji opasnost da je preteknu zemlje koje su niže rangirane na listi Svetske banke po uslovima poslovanja. Jedna od najslabijih tačaka Srbije je nedovoljna raspoloživost industrijskog zemljišta, a indikator po kojem je najslabije rangirana na listi Svetske banke o uslovima poslovanja, jeste način i cena dobijanja građevinske dozvole" izjavio je direktor Svetske banke za strane investicije Pjer Gislen.
Urednik izveštaja Sandžej Katurija izjavio je da je, uprkos tome što region zapadnog Balkana beleži dobar privredni rast, to ipak nisko u odnosu na regione poput Baltika, istočne ili južne Azije.

Ratifikacija SSP ne rešava problem Haga
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević podsetila je juče povodom pokretanja postupka ratifikacije SSP u Skupštini Srbije da je zaključkom Saveta ministara EU, usvojenim pri potpisivanju sporazuma 29. aprila, definisano da je za stupanje na snagu SSP i početak procesa ratifikacije neophodna jednoglasna odluka država članica EU. "Kada jednoglasna odluka bude doneta, Sporazum će stupiti na snagu za EU, ali je uslov ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu. Nakon naše ratifikacije, sporazum za Srbiju može odmah da stupi na snagu, ali u ovom momentu nije definisano koja su naša opredeljenja, da li će odmah da stupi na snagu ili ćemo sačekati i ovu drugu ratifikaciju", rekla je Miščević.
- Nema sumnje da treba održati visok privredni rast, ali postoje razlozi za zabrinutost, jer se smanjuju trgovinski preferencijali za države regiona, a sada je tu i tzv. "faktor Kina" koji nazivaju i zamka za zemlje sa srednjim nivoom prihoda s obzirom na to da ta država nudi proizvode niske i srednje vrednosti po konkurentnijim cenama. Osim toga, rastu spoljnotrgovinski deficiti zemalja u regionu, a integracija u EU donosi još veći uvoz - ocenio je Katurija.

On je podsetio da je izvozni učinak zemalja regiona bio razočaravajući i da je reč o izvozu proizvoda za koje nije potreban visokokvalifikovani rad. Plate u tim zemljama su previše visoke, zbog čega postoji zabrinutost da će njihov nivo ugroziti dalje ostvarivanje rasta izvoza, rekao je Katurija. On je posebno naglasio da je udeo izvoza u bruto domaćem proizvodu izuzetno nizak kod Albanije, BIH i Srbije (između 20 i 30 odsto BDP) dok je recimo u Slovačkoj dostigao 80 odsto BDP. Katurija je istakao da bi na kratak rok problem visokih plata mogao da bude saniran smanjenjem poreza, a dugoročno samo rastom produktivnosti.

- Da bi se izbegle zamke za zemlje sa srednjim nivoom prihoda, potrebna je, najpre, dublja integracija regiona jugoistočne Evrope. Tu pre svega mislimo da je neophodno dalje "pogurati" sporazum CEFTA, smanjiti probleme na granicama, regulisati prava o poreklu roba i podstaći regionalnu saradnju u oblasti usluga. Važan element saradnje je i pitanje rada gde je potrebno da države Balkana postignu dogovor o slobodnom protoku kvalifikovane radne snage i da međusobno priznaju profesionalne kvalifikacije - rekao je Katurija.

Među ostalim elementima koji se pominju u izveštaju Svetske banke kao važni za jačanje privrednog rasta u jugoistočnoj Evropi, navodi se i potreba za smanjenje cena telekomunikacionih usluga, kao i ostvarivanje saradnje u oblasti energetike, kroz regionalno tržište kako bi se izbegle nestašice energenata i njihov uticaj na privlačenje investicija. U zaključku izveštaja navodi se da je potrebna promena politike na nacionalnom i regionalnom nivou odnosno da države treba ponovo da ispitaju prioritete i zatim da ih ispune.

Direktor Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da regionalna saradnja ne samo što prethodi integraciji u EU već ide paralelno s tim procesom i predstavlja jedan od uslova na tom putu, s obzirom na dešavanja tokom devedesetih godina na prostoru Balkana. "Neke od zemalja regiona su na početku procesa stabilizacije smatrale da ih regionalna saradnja tera u kreiranje neke nove Jugoslavije. Danas mi se čini da je razumevanje u regionu takvo, da se regionalna saradnja ne posmatra kao uslov već kao potreba. Regionalna saradnja postoji u domenu politike kroz Regionalni savet za saradnju, tu je i saradnja u oblasti trgovine, aviosaobraćaja, energetike, a u procesu nastanka je i zajednica u oblasti transporta. U tim oblastima naš region će postati deo EU i pre nego što sve zemlje postanu članice Unije", istakla je Miščević.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej izjavio je da se u toj instituciji nadaju da će se nova Vlada Srbije baviti izazovima koji i dalje stoje pred našom zemljom i da će u oblastima trgovine, rada, energetike, gde je do sada ostvaren napredak, rezultati biti održivi, a da se očekuju veći napori u oblasti obrazovanja i razvoja ljudskog kapitala. "Mislimo da je to oblast koja je bila zanemarena i nadamo se promenama", rekao je Grej. I. Radak

Izvor: Danas

Reforme u sistemu bezbednosti važne u procesu približavanja EU
Civilna kontrola još u povoju

Neophodna strategija nacionalne bezbednosti l Privatne agencije van zakona l Još bez službe za vanredne situacije

Beograd - Reforma sistema bezbednosti jedna je ključnih u procesu pridruženja zemlje Evropskoj uniji, ocenili su učesnici okruglog stola o reformi sektora bezbednosti kao uslova za evropske integracije Srbije, koji je organizovao Centar za civilno-vojne odnose.
Tanja Miščević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, istakla je da ne postoje "jasno definisani i konkretni modeli" za reformu sektora bezbednosti, ali da se dostignuća svake zemlje u toj oblasti veoma strogo ocenjuju. Kao jedan od političkih kriterijuma ona je navela demokratsku i civilnu kontrolu u tom sektoru. Prema njenim ocenama, u Srbiji je ta kontrola još u povoju, ali da su predstavnici institucija EU veoma zainteresovani za sprovođenje ovih reformi.
Naučena lekcija
Sonja Stojanović, direktorka Centra za civilno-vojne odnose, ocenjuje da što se Srbija bude više približivala EU, to će značajnija biti reforma sektora bezbednosti, tako da je neophodno donošenje sveobuhvatne strategije za reformu policije. Ona ističe da brojni zvaničnici u Briselu naglašavaju da će za Srbiju biti novih uslova, a tiču se borbe protiv korupcije, reforme pravosuđa i policije, jer su članovi Evropske komisije naučili svoju lekciju od Rumunije i Bugarske. Kao neke od osnovnih nedostataka u MUP-u Srbije Stojanović je navela, između ostalog, nepoznavanje jezika, planiranja projekata, nedostatak analitičara, ali i niz zakona.
Miščevićeva je naglasila da sve promene treba da se obave zbog samog društva i njegovih građana, a ne zbog toga što je to uslov na putu priključenja EU.
Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose, naglasio je da je neophodno da Srbija dobije strategiju nacionalne bezbednosti, koja će biti obuhvaćena i Ustavom.
Govoreći o civilnoj i demokratskoj kontroli sistema bezbednosti, Hadžić se usprotivio praksi po kojoj se taj sektor posmatra isključivo kroz glavne aktere - vojsku i policiju, dodajući da drugi činioci, kao što su privatne bezbednosne agencije, još funkcionišu van zakona.
Zoran Jevtić, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, kao jedno od nedovoljno jasno definisanih pitanja, pomenuo je vanredne situacije, odnosno status sistema civilne zaštite koji je, zbog nekadašnje strukture zajedničke države Srbije i Crne Gore, bio u nadležnosti podeljen između savezne vlasti i republičkog nivoa. Prema njegovoj oceni, u Srbiji ima kapaciteta za odgovor na sve moguće izazove u toj oblasti, ali da je neophodno da se donese zakon, kojim će se definisati model i nadležnosti službe za vanredne situacije, odnosno da se razgraniči da li će ti poslovi biti u nadležnosti vojske, policije, agencije ili posebnog ministarstva. I. P.

Izvor: Danas

Potpredsednik Vlade Božidar Ðelić, za „Blic“
Članstvo u EU tražimo već u oktobru
Autor: Željka Jevtić | Foto: O. Bunić | 17.07.2008 - 07:38



Vlada Srbije na današnjem zasedanju razmatraće akcioni plan usmeren ka Francuskoj, trenutno predsedavajućoj članici EU. Vicepremijer Božidar Đelić u intervjuu za „Blic“ otkriva da akcioni plan - snažni angažman Srbije u lobiranju za što skorije članstvo u EU - podrazumeva aktivno prisustvo Srbije u zemlji koja predsedava.

Veće plate za naučnike
Kako ćete uspeti da se bavite i evropskim integracijama i da vodite Ministarstvo nauke?
- Sinergija, između Evrope i znanja je očigledna i zato nije slučajno da je resor nauke bio moj izbor. Angažman je jasan - da sa 0,4 pređemo na 1 odsto bruto domaćeg proizvoda za nauku i tehnologiju, da se mnogo jasnije vežemo sa privredom, ali i međunarodnim izvorima kapitala i iskoristimo mogućnosti programa EU. Povratak znanja na samom je vrhu naših prioriteta. Taj cilj će se manifestovati i kroz izgradnju modernog centra za popularizaciju nauke i tehnologije. Dao sam kao zadatak da se do kraja septembra završi biznis plan srpske nauke i tehnologije za period 2009-2012. godine koji će odrediti koji su prioriteti i potrebni resursi - finansijski i ljudski. Među stvarima koje želim da uradim jeste da se rebalansom budžeta izdvoje sredstva za povećanje plata stručnjacima koji rade u institutima, a čime bi se ispravila nepravda jer zarađuju i za 50 odsto manje od onih koji rade na univerzitetu.
- Očekujte poznate Francuze u Srbiji, ali i srpsku privredu, nauku i kulturu u Francuskoj. Ipak, za napredak Srbije uslov je stabilna vladajuća koalicija. Ovo je vlada sa najvećom verovatnoćom da izgura ceo mandat iz objektivnih razloga - naša evropska perspektiva i korisnost koja iz toga sledi značajno je realnija nego pre - kaže Đelić.

Kada bi Srbija mogla da uputi zahtev za status kandidata?
- Uslov je kristalno jasan, a to je da posle pozitivnog izveštaja glavnog haškog tužioca Bramerca Savet ministara EU jednoglasno odluči da počinje primena sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Početak primene SSP očekujem posle septembarskog sastanka Saveta ministara. Srbija će uputiti zahtev za kandidaturu vrlo brzo posle početka primene SSP. Znači, u oktobru.

A ako izveštaj Bramerca ne bude pozitivan?
- Konkretno, mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da gospodina Bramerca tokom njegove posete 23. jula uverimo i dokažemo našu punu saradnju. Saradnju koja se ne svodi samo na hapšenja, a bilo je jedno značajno hapšenje Stojana Župljanina, već i na pristupe arhivama, razmene informacija i pristupe svedocima. To će biti prekasno za Savet ministara koji se održava 22. i 23. jula, ali nadam se da ćemo spremno i sa dovoljno argumenata dočekati Savet ministara 15. i 16. septembra.

Koji bi bio najkonkretniji podstrek EU ovoj vladi?
- Dobijanje statusa kandidata i ukidanje viza građanima. To su konkretne stvari koje kvalitativno menjanju odnos Srbije i Evrope i strateški veoma jasno jačaju naše karte u raspodeli kapitala i novoj podeli rada u 21. veku.

Da li Vlada već ima spreman plan za naredni period?
- Francusko, češko i švedsko predsedavanje, znači narednih 18 meseci su predsedavanja zemalja koje imaju interes kada je reč o Srbiji. Ne krijem da je za mene, kao francuskog đaka, francusko predsedavanje više od izazova. Ministar za evropske poslove Žuje, bio je moj profesor i prijatelji smo 22 godine. Pokušaćemo da mrežu kontakata koje imaju i članovi Vlade i naša diplomatije to iskoristimo i ojačamo bilaternalne kontakte sa Francuskom, a da istovremeno bude i naš jak saveznik tokom predsedavanja. Naša tri cilja - status kandidata, ukidanje viza i kvalifikacija za strukturne fondove - izuzetno su ambiciozna. Zarad toga, Vlada će razmotriti akcioni plan usmeren ka Francuskoj tokom njenog predsedavanja.

Pretekao ga Rambo Amadeus
U vreme vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića kupili ste „Zastavinog“ „juga“. Hoćete li sada kupiti „fijat“?
- Ponudio sam se da kupim prvi. Međutim, Rambo Amadeus je rekao da će on biti prvi kupac. Tako da ću ja kupiti drugi.

Šta on podrazumeva?
- U izradi plana učestvovala su sva ministarstva, odredili smo prioritete i aktivnosti prema toj ključnoj zemlji. Akcioni plan podrazumeva i prisustvo Francuske u Srbiji - ali i, što je najvažnije, naše u Francuskoj. Sadrži aktivnosti u okviru poljoprivrede, nauke, kulture pa do bratimljena srpskih i francuskih gradova. Jedan od detalja je zajednički angažman sa Akademijom nauka i na jesen će doći četiri francuska nobelovca u Beograd. Izradićemo akcione planove i za Češku i Švedsku. Hajde da iskoristimo maksimalno ta predsedavanja u korist Srbije a da istovremeno učvrstimo i bilateralne kontakte s tim zemljama.

Da li su saradanja sa Hagom i status Kosova prepreke za stabilnost Vlade?
- Dobijanje statusa kandidata EU, privlačenje investicija, a samim tim i uspešnost u pomeranju situacije na Kosovu u našu korist jesu merila koja će odrediti uspešnost i stabilnost ove koalicije.

Ali ipak, koliko politički razlozi, poput saradnje sa Hagom, mogu uticati na stabilnost Vlade?
- Smatram da je u ovom trenutku veći izazov da se postigne koherentnost vlasti na svim nivoima, to jest formira proevropska vlast i u Beogradu. Jednostavno, teško je zamisliti da će ova vlada uspeti da nađe zajednički jezik sa jednom drugačijom vlašću na nivou Beograda. To su dva suprotstavljena politička projekta.

Koliko poznajete kadrove SPS iz Vlade?
- Priznajem da sam malo njih znao ranije. Ali, prvi utisci su pozitivni. Oseća se doza ozbiljnosti, zrelosti i, istovremeno, iskustva u državničkim poslovima. Međutim, ono što bih istakao u radu ove vlade predstaviću primerom - Tinde Kovač-Cerović je državni sekretar u ministarstvu kolege Obradovića, a bila je stub reforme obrazovanja za vreme Đinđićeve vlade. To je najbolji dokaz da više neće biti feuda jer jako je važno da ministarstva nisu u rukama pojedinaca ili partija.

Izvor: Blic

i da i ne , ali ipak da kada bi oni teli da nas prime

Đelić: Srbija do kraja godine kandidat za EU

Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da je krajnje ambiciozno, ali izvodljivo da Srbija dobije status kandidata za ulazak u EU do kraja godine ili koju nedelju kasnije. "Naš kapacitet, razvoj zemlje i politička volja ključnih igrača u Evropi pokazuju da je status kandidata moguć do kraja francuskog predsedavanja EU. Ali za to, postoje određeni preduslovi i mi svi radimo da oni budu ispunjeni", rekao je Đelić u intervjuu "Politici". On je naglasio da Srbija već u 2012. godini mora biti u potpunosti kvalifikovana za ulazak u EU, kako bi se to i ostvarilo 2014. godine.

Izvor: Krstarica

POGLED IZ RUSIJE - RIA NOVOSTI
Čudna ulaznica Beograda u EU

Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju najzad je dobio novog zatvorenika broj 1. Okolnosti hapšenja nisu jasne, ali to u principu i nije važno: kada se radi o takvom hapšenju, sve su to same sitnice. U podjednakoj meri apsolutno su isprazna i nagađanja o tome da će Karadžiću, možda, biti suđeno u Srbiji, a ne u Hagu. Da drži Karadžića u zemlji nova vlada orijentisana ka evtrointegracijama ne samo da nema nikakvog rezona, već je čak i opasno.

Kao i svi glavni akteri desetogodišnje krvave drame jugoslovenskog raspada, 63-godišnji bivši psiholog, poeta i lider bosanskih Srba je figura izrazito protivurečna. Za veliku većinu bosanskih Srba i veoma veliki deo srpskih Srba on je heroj, vatreni borac za zemlju i prava Srba. Za bosanske muslimane i Hrvate on je ovaploćenje zla, šejtan sa okrvavljenim rukama. Ričard Holbruk, američki diplomata, koji je elaborisao sporazume o prekidu rata u Bosni saznavši za hapšenje Karadžića, označio ga je kao "evropskog Osamu bin Ladena".

Doduše, možemo koliko hoćemo naglabati o tome da li pravilno ili nepravilno postupaju aktuelne srpske vlasti, jesu li one prozapadno orijentisane, proslovenske, jesu li istinski srpske ili izdajnici heroja, ali ako odbacimo emocije, aktuelni srpski predsednik i vlada nisu ni imali nikakvog drugačijeg izlaza sem da izruče Karadžića Haškom tribunalu. Evropsku orijentaciju oni su proklamovali još u vreme predizborne kampanje, a bez saradnje sa Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u hvatanju "zločinaca", ništa od "ulaznice" u Evropu. Imajući u vidu jadno ekonomsko stanje u Srbiji (bombardovanje NATO ovde je odigralo ne baš poslednju ulogu) bez pomoći EU Srbija zapravo nije imala ni na šta da računa. Budućnost Srbije bez "evropske alternative" izgledala je sasvim mračno. Neka smeša političkog i ekonomskog "prokaženog" među bivšom braćom i sestrama u Jugoslaviji, koji su ili ušli, ili su na pragu Evrope i NATO. Srbija nema u koga da se uzda, sem u se i u svoje kljuse.
Ono što se događalo i šta se događa oko Srbije i Kosova već je dobro pokazalo da Rusiju niko ne namerava da pušta na Balkan. A i sama Rusija, zašto tu nešto uvijati, već je ne jednom dobrano "bacala" i Jugoslaviju, i Srbiju (najpre u vreme Gorbačova, pa potom u vreme Jeljcina) da se u nju u Srbiji teško da neko može ozbiljnije uzdati.

A i mi sada, uopšte uzev, treba da budemo oprezniji prilikom pružanja podrške srpskom slovenskom rođaku. Koliko je bilo slomljenih i prelomljenih kopalja i iskidano nerava u UN podržavajući Kosovo, a sada zvanični Beograd već vraća nazad sve ambasadore zapadnih zemalja koje su priznale Kosovo. I već se ne duri na njih kao pre. I već je zakoračio na prag EU. I stajaće na pragu NATO - to je samo pitanje vremena. Jedino mi ponovo ostajemo sami sa svojom principijelnošću u podršci i zaštiti ne naših interesa.

Hapšenje se dogodilo upravo uoči susreta ministara inostranih poslova EU u Briselu, gde se rešava pitanje o tome hoće li Srbiju pripustiti ili neće Uniji. EU je pridruživanje Beograda stavila u direktnu zavisnost od stepena saradnje Srbije u otkrivanju i hvatanju Karadžića i njegove "vojne ruke", komandanta srpskih snaga u Bosni i Hercegovini, generala Ratka Mladića. Čudna ulaznica u EU u zamenu za hapšenje, ali upravo tako ispada.

Ne shvatamo, doduše, zašto se svoje ocene o zločinima koje je tobože izvršio Karadžić, iznose apriori. Pre suđenja. Optužbe protiv Karadžića za genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti iznete su 1995. (rat u Bosni trajao je od 1992. do 1995.), a 24. jula 1996. izdat je nalog za njegovo hapšenje. Ni Karadžić, ni Milošević, koji je 2006.preminuo u Haškom tribunalu nipošto nisu bili anđeli. Građanski ratovi takve ne rađaju. Naprotiv, veštački dovedeni do ključanja nacionalni konflikti, u kojima meci postaju poslednji argumenti, uvek su se odlikovali surovošću. Kada za to stalno optužuju jednu stranu, onda se nameće pitanje - je li Femida slepa? U Bosni i Hercegovini Srbe su proklinjali zbog "separatizma" i započinjanje rata, a zatim se ipak ta ista Bosna morala ponovo deliti na muslimansko-hrvatski i srpski deo.

Karadžića optužuju za organizovanje i stimulisanje klanja muslimana u Srebrenici. Ali koliko je ovde poginulo ljudi i jesu li oni baš tu pobijeni niko tačno ne zna. Svi zapadni listovi navode apsolutno različite brojke - šest hiljada, sedam hiljada, osam hiljada. U memorijalu poginulima u Srebrenici sahranjeno ih je 2907. To jeste strašno. Strašan je i broj izbeglica. Prema nekim podacima, više od milion, prema drugim više od dva! Problem i nevolja Tribunala je u tome da mu je teško da prikupi svedočenje svedoka. On nema takav mehanizam kao što ga imaju nacionalna pravosuđa, pa zato koristi najšire kanale za prikupljanje informacija, a i svedočanstva iz medija. Uzgred rečeno, u optužnici protiv Karadžića njemu se nigde ne pripisuje ni jedan broj žrtava.
To je veoma čudan sud u kojem se jedna strana unapred proglašava krivom. A i sudi se tamo i osuđuju uglavnom Srbima i Srbi. Drugih zločinaca, zločinaca drugih nacionalnosti, da izbrojite na prste. A Srba 90 odsto. Andrej Feđašin

Izvor: Danas

Срби у транзиту - куда?
Аутор: уредник Миодраг М. Поповић, Број 991, Рубрика Реч уредника
Како је лако пасти у грех идолопоклонства. И човек, и породица, и колектив, и држава, и читав свет... Постану идолопоклоници, почну да крше другу Божју заповест, а да то и не примете.

Јесмо ли збиља, како се тврди „престарели народ“? Не по демографији (ту су подаци такви да је човеку лакше да заплаче и зарида, него да проговори), већ по нивоу свести, по вољи за животом, по надахнућу за борбу за боље сутра? Ако погледамо уназад стотинак година, ни тамо нећемо наћи пуно повода за спокој: новија историја српског народа проткана је идолопоклонствима. Нису то идолопоклонства у оном најпрепознатљивијем облику: направи човек идола, направи народ некакво „златно теле“ или неки сличан предмет, и почне да му се клања и да му служи. Не, идоли савременог доба су идеологије. Тако српски народ већ предуго времена срља од једне идеологије ка другој, од једне визије ка другој, и свака је „оно право“, свака је непогрешиви пут у толико жељену бољу будућност.

Сећамо ли се социјализма? Није било толико давно да бисмо тек тако могли да заборавимо. Сећамо се, дакле, али све некако настојимо да то прећутимо, да „гурнемо под тепих“, препустимо забораву... Осим тога, зашто се замајавати непријатним успоменама, када имамо дивне замене за социјализам: демократију и транзицију. Демократија је замена за социјализам у идеолошком смислу, а транзиција замена за социјализам као „пут у светлу будућност“ - комунизам. Доспевши тим „путем“ до националног понижења и поробљене земље, нисмо застали да се осврнемо, да потражимо своје грешке на том путу и размислимо шта нам ваља чинити да такве грешке не поновимо, већ смо панично пригрлили овај нови пут, транзицију.

Докле ли се иде тим новим путем? Шта нас то чека на крају транзиције? Је ли „то нешто“ вредно жртава и напора које улажемо? „Јеретичка“ питања за друштво у коме су свима пуна уста транзиције, као да сви све знају о њој. Као да је све јасно малте не из саме речи „транзиција“. А она, на латинском („транситио“), значи само: „прелаз, провоз, прелазак из једног стања у друго“.

Па из чега у шта ми то прелазимо? „Шта је запео овај уводничар!“, повикаће неки, „Ако не зна шта је транзиција, нека се информише, а не да нас овде замајава и кочи пут у светлу будућност!“. Други ће, опет, уз покровитељски спуштену руку на раме, полушапатом препоручити уводничару (и осталим знатижељнима) да „није упутно“ постављати таква питања.

Са глувима разговора нема, па нам преостаје да се присетимо да су нас и од ‘45. наовамо исто тако упозоравали на „неупутност“ неких питања. Као и онда, и сада нам поручују „ћути, боље ти је“. Као и онда од социјализма, тако је и данас од транзиције направљена догма. Забрањена тема. „Нема алтернативе“. Ето, толико о нашој вајној „еволуцији“ за протеклих 60 и више година...

И да није било социјализма као пута у комунизам, ово нам не би била прва транзиција. Имали смо их пуно, а најпознатија је свакако петвековна „транзиција“ од турског робља до самосталне државе. Данашња транзиција, барем на речима, није поробљивачка. А то што нам је поробљено „само“ 15% територије (за сада, најављује се још), то, ваљда, спада у жртве које треба поднети зарад светле будућности у коју, по ко зна који пут, Срби путују.

Од свих транзиција, на васељенском нивоу свакако је најпознатија она описана у 2. Књизи Мојсијевој, или Књизи Изласка - како је старозаветни Израиљ доспео из Мисирског ропства у Обећану земљу. Они су унапред знали све: и шта им је циљ, и шта их све чека на путу до остварења тог циља; и како ће се фараон понашати пре него што их пусти, а како пошто их буде пустио; и колико ће дуго путовати до своје будуће земље, и ко ће доживети да уђе у њу, а ко само да је види... Знали су све, и могли су да знају све, јер им је гарант био Сам Господ Бог, Онај који, кад се закуне, не повлачи реч довека (в. Пс. 110,4).

А ко су нама гаранти?

© 2005 Православље
Сва права задржана.    
Zbog ovog prenesenog teksta sam banovan sa pravoslavnog sajta "Verujem",ako sam to zaslužio banujte me i VI !

Srbija mora da ispuni uslov br 22274847588679847564 da bi ostvarila pravo na razmatranje pocetka procesa pridruzivanja koji se obostrano prizeljkuje 2054 godine.  Problem ulaska u evropsku uniju  dolazi zbog velikog broja uticaja sa strane: supruge americkih sluzbenika,ljubavnice evropskih namesnika,"animir dame" ruske obavestajne sluzbe, gey-klub holandije,lovacko drustvo slovenije,ugarski pokret 1896.godiste,jagodinski narkokartel,"asfaltiranje Srbije Surcin",crnogorska dijaspora Beograd,udruzenje licana i hercegovaca,bosanski savez raseljenih,bunjevacki feministicki pokret,slabovidi hirurzi,ocvali komunisti,youth penzioneri,jagnjeca brigada sa Zlatibora,skupstinski alkoholicari,starosedioci "vrta dobre nade"...verovatno sam nekoga ispustio pa neka mi oproste.

Đelić: Srbija mora biti spremna za ulazak u EU do 2012.

"Ulazak u EU 2014. omogućio bi nam da uđemo direktno u Evropski parlament, jer reč je o izbornoj godini tokom koje je predviđeno da stupe na snagu sve institucionalne novine Lisabonskog sporazuma", izjavio je Đelić u intervjuu za list "Danas".
Prema njegovim rečima, 2014. godina je realna mogućnost, jer "iskustvo pokazuje da od okončanja pregovora do ulaska u EU prođe godina ili dve, različitih procedura.
Đelić smatra da su evropske integracije i rešenje pitanja Kosova dva odvojena procesa koje ne treba vezivati, ali da je međunarodno pravo jedinstveno, pa da Srbija ima pravo da ga međunarodna zajednica poštuje u slučaju Kosova, ako se od nje traži da ga poštuje u slučaju Haga.
Potpredsednik Vlade smatra da izveštaj Serža Bramerca, koji se očekuje posle njegove posete Beogradu, neće biti negativan, a da će Holandija i Belgija odblokirati ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Đelić očekuje da se na sledećem ministarskom sastanku, 15. septembra, uvaži mišljenje Bramerca i počne primena SSP, koja je neophodna "da bismo mogli da dođemo do sledeće tačke, statusa kandidata".
Srbija očekuje status kandidata do kraja godine, kazao je Đelić i dodao da je moguće odlaganje koje je pominjao i premijar Mirko Cvetković, ali da ono neće biti veliko.
Prema Đelićevim rečima, blokada rada republičkog parlamenta je nipodaštavanje demokratije i pokušaj naknadnog prekrajanja narodne volje, a ukoliko se ne otkloni, ona može dovesti do negativnog godišnjeg izveštaja Komisije u novembru i komplikacija oko statusa kandidata.
Đelić smatra da će građani podržati promene koje će dovesti do efikasnijeg rada parlamenta, poput promene Poslovnika, jačanja njegovog kapaciteta, primerenijeg prenosa njegovog rada.
Potpredsednik Vlade je podsetio da je rok za važenje starih pasoša produžen do kraja 2009. godine, dodavši da građani s tim pasošima neće moći da putuju u Evropu bez vize.

Izvor: Blic