Srbija u EU???
Posle otimanja Kosova i Metohije?
Kome deluje normalno?
Ipak nekome deluje?
Zasto?
Toliki mediji, glumci, politicari, analiticari, profesori Politickih i drugih (kvazi)nauka...
Koji im je interes da tvrde kako treba dici ruke od nase svete zemlje?
Sta vi mislite?

Ok sve to stoji, ali bre upoznala sam demografa koji je bio dole i upoznao njihov mentalitet i stvarno je istina to sto sam rekla. oni radjaju po 14-15 dece u kartonsim kucama i kasnije govore toj deci "idite i osvetite se  srbima sto vi zivite  ovako bedno". Mislim mozda ima izuzetaka ali vecina je takvih ljudi koji su tako radili.

"Srbija ostaje na putu ka EU"
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da Srbija ostaje na putu pridruživanja Evropskoj uniji.

Na prvom sastanaku novoformiranog Nacionalnog saveta za konkurentnost, učesnici su zaključili da je rast konkurentnosti Srbije preduslov da se više izvozi, a to će omogućiti i veće investicije, bez kojih nema otvaranja novih radnih mesta. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je tom prilikom izjavio da Srbija ostaje na putu pridruživanja Evropskoj uniji.

Na listi Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Srbija je na 91. mestu među 133 rangirane zemlje po konkurentnosti.

Iako je proteklih nekoliko godina Srbija napredovala u poboljšanju konkurentnosti, njena pozicija se pogoršala u odnosu na druge zemlje, jer su one brže napredovale.

Đelić je istakao da je cilj Srbije da za tri godine popravi poziciju za 25 mesta i najavio da Srbija neće menjati jasno postavljeni cilj - da postane članica EU.

”Srbija će nastaviti sa žustrim ekonomskim reformama koje će joj obezbediti da postane ekonomski centar jugoistočne Evrope. Srbija se nalazi u teškom periodu, ali se neće samoizolovati i poslaće jasne signale investitorima da su dobrodošli na srpsko tržište”, kazao je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije.

Nacionalni savet za konkurentnost će se truditi da obezbedi uslove za razvoj malih i srednjih preduzeća, infrastrukture, energetske efikasnosti, makroekonomskog i poslovnog ambijenta, finansijskog sektora i ljudskog kapitala, a njegovi članovi su pored predstavnika Vlade i državnih institucija i privrednici, bankari i naučnici.

"Dobro je što su predstavnici privrednog sektora pozvani da učestvuju u radu Saveta, jer smatram da je izuzetno bitno da, u ovom teškom trenutku za Srbiju, imamo priliku da damo svoj glas”, kazao je Štajn Erik Velan, član Saveta za konkurentnost.

Kada bude povećana konkurantnost Srbije, prema rečima učesnika, biće veći izvoz, a samim tim i priliv stranih investicija, što će otvoriti samnjiti stopu nezaposlenosti.

"Ako smo konkurentni, možemo da otvorimo nova radna mesta, povećamo BDP i standard”, objasnio je Slobodan Vučićević, član Saveta za konkurentnost.

Đelić je naglasio da su ovo teška vremena za Srbiju, i da formiranje ovog saveta pokazuje da ona ne želi da se ni na koji način samoizoluje, već da se otvori za investicije, a cilj je da u ovoj godini one budu tri milijarde evra.

Izvor: B92

Kako do vize?
Beograd -- Dok se po američku vizu ide u Zagreb za sada nije poznato gde se može ići po nemačku ili slovenačku vizu.

Podsetimo, ambasade SAD, Nemačke i Slovenije u Beogradu i dalje ne primaju zahteve građana Srbije i ne izdaju vize za ulazak u njihove zemlje. Turističke agencije u Srbiji za sada rade normalno i kažu da sa ostalim ambasadama nema nikakvih problema u izdavanju viza. Prema ranijem planu sledeće nedelje bi u Briselu trebali da se nastave pregovori o beloj šengen listi, ali prema saznanjima B92 datum još nije utvrđen.

Građani Srbije koji planiraju da putuju u SAD, po američku vizu moraju da idu u Zagreb, pošto ambasada u Beogradu zbog nereda od četvrtka uveče i dalje ne prima zahteve niti izdaje vize.

Slovenačka i nemačka ambasada takođe i dalje ne izdaju vize, ali za sada nisu odredile gradove u kojima bi eventulano zahtevi mogli da se podnose.

U ministarstvu inostranih poslova Srbije je rečeno za B92 da očekuju da će te dve ambasade uskoro početi da izdaju vize.

Za sada bez većih problema putuju oni koji imaju para. Turističke agencije rade bez problema, punom parom spremaju i rade aranžmane za zapadnu Evropu.

Milica Žarković, šefica poslovnice Kontikija u Beogradu kaže da izdavanje viza sa većinom zemalja funkcioniše bez problema.

"To znači da španska ambasada, grčka, holandska, engleska, Francuzi i tako dalje ne prave nikakve probleme i regularno se izrađuju vize. Zastoji postoje sa austrijskom, američkom i nemačkom ambasadom s tim što od ove tri zemlje koje sam nabrojala i koje trenutno ne rade vize za nas, mi u okviru naših aranžmana nismo imali nikakve programe osim američke vize koje je trebalo raditi. Pošto su nam Amerikanci vratili pasoše mi smo jednostavno promenili rutu i na taj način izbegli problem“, objašnjava Žarkovićeva.

U "Džoli travelu" nema interesovanja za Nemačku tako da nisu ni bili u prilici da traže njihove vize.

Marketing menadžerka Jasmina Končar kaže da je sa ostalim ambasadama saradnja odlična.

"Novonastala situacija nije uticala na izdavanje viza, naprotiv imamo jednu izuzetno dobru saradnju sa italijanskom, španskom i portugalskom ambasadom tako da apsolutno ne postoje nikakvi problemi ni za dobijanje viza, a interesovanje za gradove i metropole evrope i sveta vlada i dalje. Nama je na primer italijanska ambasada još u petak javila da u ponedeljak u ambasadu donesemo kompletnu dokumentaciju za naše grupe“, rekla je Končareva.

U međuvremenu očekuje se nastavak pregovora Srbije i EU o beloj šengen listi, odnosno ukidanju viza.

Prema ranijem dogovoru nova runda pregovora naše i delegacije Evrospke komisije trebalo bi da se nastavi sledeće nedelje to jest početkom marta, ali kako B92 saznaje tačan datum još uvek nije utvrđen.

Pregovori o ukidanju viza počeli su 30. januara i prema izjavama domaćih i evropskih zvaničnika taj posao bi mogao biti završen do kraja ove godine, a Srbija na belom šengenu od početka 2009. godine.

Prethodno Srbija mora da izradi nove pasoše, osigura bezbednost i dobru kontrolu svojih granica

Izvor: B92

 KOŠTUNICA: S S P U INTERESU RENA I
SOLANE, ALI NE I SRBIJE

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da potpisivanje sporazuma Evropske unije, za koji se i danas založio evropski komesar Oli Ren, nije u državnom i nacionalnom interesu Srbije, jer će se tumačiti kao njen potpis za nezavisnost Kosova.

'Evropski komesar Oli Ren podržava jednostranu nezavisnost Kosova i podržava potpisivanje sporazuma EU sa Srbijom', konstatovao je Koštunica, u reagovanju na današnju izjavu Rena da Evropska unija namerava da potpiše S SP sa Srbijom pre izbora 11. maja.

'Taj sporazum je očigledno u interesu Olija Rena i Havijera Solane, kao što je očigledno da nije u državnom i nacionalnom interesu Srbije da potpiše sporazum koji će se sutra tumačiti kao potpis Srbije za nezavisnost Kosova', ocenio je premijer u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

On je ponovio stav da koalicije i pojedinci koji hoće da potpišu 'Solanin sporazum' to mogu uraditi samo u svoje ime, a ne u ime Srbije.

'Samim tim taj potpis Srbiju apsolutno ne obavezuje i unapred saopštavamo da NATO pakt neće moći da tvrdi da je tim potpisom Srbija priznala nezavisnost Kosova. Jedino što će NATO pakt moći da tvrdi jeste da su pojedine partije potpisale Solanin sporazum', upozorio je Koštunica.

Izvor: RTS

DS POZVALA KOŠTUNICU DA NE IZNOSI NEISTINE O ŠP


BEOGRAD , 21. aprila (Tanjug) - Demokratska stranka pozvala je danas premijera Vojislava Koštunicu "da ne iznosi neistine" o sadržaju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i istakla da se potpisivanjem tog sporazuma potvrđuje teritorijalni suverenitet Srbije.

DS u saopštenju navodi da je "dužnost premijera da govori istinu, naročito o sporazumu koji je sam pregovarao i čiji je tekst parafirala vlada na čijem je čelu".

"Podsećamo premijera da ŠP ni na koji način ne predstavlja odricanje od našeg teritorijalnog suvereniteta, naprotiv on se tim sporazumom potvrđuje", ističe ta stranka.

DS navodi da "to što pakt "Šešelj-Koštunica" ne može da uvede Srbiju u EU ne znači da Srbija treba da se odrekne svoje budućnosti, niti da građani, zbog interesa Koštunice da zadrži premijersko mesto, treba da se odreknu većih plata, stabilnog dinara, stranih investicija, novih radnih mesta koje im omogućava članstvo u EU".

Koštunica je ocenio ranije danas da je potpisivanje sporazuma sa EU, za koje se i danas založio evropski komesar Oli Ren, nije u državnom i nacionalnom interesu Srbije, jer će se tumačiti kao njen potpis za nezavisnost Kosova.

"Evropski komesar Oli Ren podržava jednostranu nezavisnost Kosova i podržava potpisivanje sporazuma EU sa Srbijom", konstatovao je Koštunica, u reagovanju na izjavu Rena da EU namerava da potpiše ŠP sa Srbijom pre izbora 11. maja.

Holandija ne popušta

Henk Jan Ormel, predsedavajući spoljnopolitičkog odbora parlamenta Holandije, zemlje koja se protivi da EU potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom dok naša zemlja ne ispuni haške obaveze, proteklih dana razgovarao je sa visokim srpskim zvaničnicima o potpisivanju ovog dokumenta. On je, kako “Novosti” saznaju, sagovornicima poručio da će njegova zemlja ostati čvrsta u stavu da SSP ne treba potpisivati dok Srbija u potpunosti ne ostvari saradnju sa sudom u Hagu.
Ormel je u Beogradu neformalno razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, a za danas je zakazan sastanak sa potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem. - Atmosfera tokom razgovora je bila prijateljska. Gospodin Ormel je istakao da veruje da Srbija treba da bude član EU, ali da mora da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom - rečeno nam je u holandskoj ambasadi. Inače, Ormel je u poseti Beogradu kao član delegacije parlamentarne skupštine NATO, i u tom svojstvu će sredinom nedelje biti i u Prištini. Ali, za Beograd njegova funkcija predsedavajućeg u spoljnopolitičkom odboru holandske skupštine jako je važna, jer je taj odbor nadležan da odobri holandskom šefu diplomatije da na sastanku Saveta ministara EU da zeleno svetlo za potpis SSP.
Susret sa holandskim gostom naše institucije nisu najavljivale, niti saopštavale rezultat razgovora.
Inače, prema informacijama iz Brisela, Savet ministara EU razgovaraće o Srbiji na sastanku u Luksemburgu u utorak 29. aprila, a ne 28. aprila kao što je ranije bilo planirano jer su pravoslavne članice EU tražile odlaganje zbog Uskrsa.

Izvor: Novosti

Piše: danuta hibner
Srbija može biti deo prosperitetne Evrope
Autor: CDC/DM | 22.04.2008 - 08:48


Pišući ovo kao neko ko se odavno divi istoriji i nepobedivom duhu vaše zemlje, na samom početku treba da razjasnim jednu stvar: Evropska komisija je rešena da ohrabri pristupanje Srbije Evropskoj uniji čim se ukaže mogućnost za to. Mi priznajemo ogromne napore koje Srbija čini da bi za sobom ostavila nedaće bliske prošlosti i pozdravljamo činjenicu da one nisu umanjile vašu privrženost demokratiji. Šta god srpski narod odlučio 11. maja, biće nam čast da Srbiji pomognemo da se pripremi za pristupanje Evropskoj uniji u vrlo bliskoj budućnosti.

Svrha mog prvog dolaska ovde je, kao prvo, da pokažem da Evropa uvažava vaš specifičan položaj i da misli na vas. A kao drugo, da svojim očima vidim ono o čemu sam već slušala: da je Srbija među onima koji najdinamičnije i sa najvećim entuzijazmom koriste fondove Evropske unije za prekograničnu saradnju. Vi ste zaista pokazali veliku privrženost ovom vidu delovanja, što potvrđuje moje mišljenje da je vaša zemlja važan faktor na Balkanu i da će čitav region imati koristi od vašeg uključivanja među zemlje članice EU.
Budući da sam uverena u to da Srbija ima svoje mesto u Evropi, dopustite da kažem nešto opširnije o tome kakvu istinsku korist veze sa EU donose građanima.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, koji je parafiran pre nekoliko meseci, kao i ono što je poznato kao evropsko partnerstvo, trenutno predstavljaju glavni okvir za odnose Srbije sa Evropskom unijom. Kada jednom bude potpisan i stupio na snagu, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju će uspostaviti zonu slobodne trgovine između EU i Srbije, što će vašoj zemlji doneti značajnu ekonomsku korist. Reformama koje podstiče, ovaj sporazum će doprineti rastu i razvoju srpske privrede i pomoći će Srbiji da napreduje ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede. On će omogućiti ekspanziju trgovine unutar EU, podstaći će investiranje u Srbiji, a to bi za rezultat trebalo da ima dinamično stvaranje novih radnih mesta za vaše građane.
Srećna sam što mogu da izvestim da je napredak ostvaren i kada je reč o liberalizaciji izdavanja viza, i u potpunosti razumem važnost ovog pitanja za srpske građane. Neki od vas već od januara 2008. uživaju pogodnosti koje je doneo sporazum o viznim olakšicama sklopljen sa EU. Ovaj sporazum obezbeđuje lakše i jeftinije dobijanje viza za širok niz kategorija građana: za studente, privredne subjekte, novinare, sportiste, kulturne radnike, ljude koji idu u posetu članovima porodice koji žive u EU, odnosno one kojima je potrebno lečenje u inostranstvu.
Zbog toga, mada svi osećamo da je napredak ka članstvu Srbije u EU ponekad spor i mukotrpan, ja čvrsto verujem da će Republika Srbija biti u stanju da pokaže da teži budućnosti unutar porodice evropskih zemalja. Ako se neophodne reforme sprovedu, naredni korak na putu ka Evropskoj uniji trebalo bi da vodi dobijanju statusa kandidata i, u sledećoj fazi, članstvu u EU. Verujem da je to više nego neodložno.
U Evropskoj komisiji moju konkretnu odgovornost predstavlja regionalna politika. Glavni cilj ovog političkog domena predstavlja smanjivanje ekonomskih i socijalnih dispariteta između 27 zemalja članica EU i njihovih 268 regiona. Naši glavni instrumenti za postizanje ovih ciljeva su ono što nazivamo Strukturni fondovi i Kohezioni fond. Za kandidate i potencijalne kandidate, Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) sledi uglavnom iste ciljeve. IPA raspolaže sa 11 milijardi evra za period od sedam godina, od čega će jedna milijarda evra tokom prvih pet godina pripasti Srbiji. Kada je reč o zemljama koje imaju status kandidata, ova pomoć se sve više planski usmerava na polje regionalnog razvoja.
Ovo je važno stoga što ne smemo da zaboravimo da u Srbiji postoje ekonomski i socijalni dispariteti koji se sve više uvećavaju, na primer između Beograda i siromašnijih oblasti na istoku i jugu. Uverena sam da dugoročno održiv razvoj zahteva da ekonomski resursi čitave teritorije republike doprinose njenoj težnji višem životnom standardu i boljim ekonomskim mogućnostima. Privredni razvoj, odnosno, ako vam je tako draže, prosperitet, može biti održiv samo ako se kombinuje sa ekonomskom, socijalnom i teritorijalnom kohezijom.
Stoga sam veoma zahvalna što je Srbija već vrlo aktivna u programima evropske kohezione politike. Primer za to predstavlja angažovanje Srbije u najnovijem programu saradnje „Jugoistočna Evropa“. On obuhvata 16 zemalja širom ovog regiona, a Srbija se nalazi u središtu ovog programa - sasvim doslovno, ako pogledate mapu zemalja koje su njime obuhvaćene. Organizacije u Srbiji će imati mogućnost da rade sa partnerima i uče od partnera iz svih ostalih zemalja, o temama kao što su transport, zaštita prirodne sredine i inovacije.
Sa ovim programom i sa nizom aktivnosti prekogranične saradnje koje su već u toku, jasno je da je Srbija već vrlo aktivna i da će u krajnjem rezultatu imati velike koristi. Sa statusom kandidata, a nadasve sa konačnim članstvom u Evropskoj uniji, uverena sam da Srbija može nastaviti da ubire plodove i da razvija prosperitet, koji bi se tokom vremena mogao uporediti sa onim u Španiji ili u Irskoj. Radujem se što ću odigrati svoju ulogu i dati svoj doprinos ostvarivanju ovih ciljeva.

Izvor: Blic

EU: Plan za ukidanje viza Srbiji pre izbora



Ambasadori zemalja EU usaglasili su nacrt "Redosleda mera" za postepeno ukidanje viza građanima Srbije, koji će biti usvojen pre majskih izbora u Srbiji, rekli su u četvrtak agenciji Beta izvori EU u Briselu.

Evropska komisija će prethodno potpuno uobličiti tekst ovog dokumenta, koji će biti dostavljen vladi Srbije, s predlogom da se pokrene dijalog o sklapanju sporazuma EU-Srbija o ukidanju viza, što bi moglo da počne postepeno da se primenjuje početkom iduće godine.

Kroz izradu nacrta ovih mera za liberalizaciju viza za srpske državljane ocenjeno je da je Srbija po pripremama za uvođenje "biometrijskih pasoša" i drugim dostignutim standardima, odmakla ispred ostalih država Zapadnog Balkana koje još nemaju režim bez viza sa EU.

U dokumentu, koji su prihvatili stalni predstavnici članica EU, podvlači se da liberalizacija viza spada u okvir "evropske perspektive Zapadnog Balkana", kao i da će brzina ukidanja viza za građane svake pojedinačne zemalja Zapadnog Balkana "zavisiti od napretka koji svaka od njih postigne u ostvarivanju nužnih uslova".

Jedan od glavnih uslova za potpunu bezbednost dokumenata i stavljanje Srbije na "belu Šengensku listu", kako proizilazi iz nacrta "redosleda mera" u koji je imala uvida Beta, jeste izdavanje "biometrijskog pasoša u skladu sa standardima EU i Orgnizacije za međunarodnu civilnu avijaciju (ICAO)", u kojem moraju biti biometrijski podaci, fotografija i otisci prstiju.

"Biometrijske" pasoše, koje bi Srbija trebalo da počne da izdaje početkom juna, mogu očitavati i mašine, automati, koji su ponegde već postavljeni na pograničnim prelazima u "Šengensku zonu"
Evropske unije.

U nacrtu "redosleda mera (putne mape)", podvlači se i velika važnost visoke bezbednosti i pouzdanosti svih dokumenata i posebno ličnih karata koje su u zemljama EU takođe već uglavnom "biometrijske".

Iako to dosad nije bilo pominjano, prvi put se navodi da će u postupku vizne liberalizacije biti "uzimana u obzir" i stopa odbijenih zahteva za izdavanje EU viza državljanima Srbije, a to znači i drugih zemalja regiona.

Od Srbije se zahteva efikasnost u suzbijanju ilegalne imigracije i sprovođenja sporazuma o prihvatanju vraćenih ilegalnih imigranata-readmisiji, da zakonski uspostavi potpuno siguran nadzor granica uz uspostavljenje stručnih i efikasnih pograničnih službi koje moraju sarađivati sa srodnom posebnom službom EU-Frontex.

Kao posebno važno se postavlja otkrivanje i razbijanje mreža ilegalne imigraciju, kao i usaglašavanje merila za davanje azila sa propisima i standardima EU.

Nacrt "putne mape" za liberalizaciju viza sa Srbijom sadrži i bitne odredbe za bitku protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, naročito u prekograničnoj i pograničnoj delotvornoj kontroli i saradnji.

EU od Srbije očekuje da usvoji nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudskim bićima i drogom, kao i sprečavanja "pranja novca", a vlasti u Beogradu moraju doneti i zakone o sprečavanju finansiranja terorizma i oduzimanju imovine stečene kriminalom.

U Srbiji bi, zahteva Evropska komisija, morala delotvorno da proradi i nezavisna agencija za suzbijanje korupcije, a zemlja je dužna da sprovodi i međunarodne konvencije o saradnji pravosuđa na polju kriminala.

Srbija mora obezbediti i "efektivne mere za proterivanje državljana trećih zemalja sa svoje teritorije".

Zaštita ličnih podataka i njihove razmene je, takođe, naročito podvučena, uz zahtev da to kontroliše "nezavisno nadzorno telo".

Navedena je i potreba da Srbija potpiše konvenciju Saveta Evrope i druge međunarodne obavezujuće akte o zaštiti ličnih podataka.

Srpske vlasti, pored ostalog, nalaže nacrt "putne mape", treba da obezbede i slobodu kretanja svih srpskih građana u zemlji i izvan zemlje, bez ikakve etničcke, rasne, verske, političke i druge diskriminacije.

Takođe je nužno tačno utvrditi "uslove i okolnosti za dobijanje srpskog državljanstva".


Izvor: MTS-Mondo

SAMARDŽIĆ:HOLANDIJA NEMA PRAVO DA POSTAVLJA USLOVE SRBIJI


BEOGRAD , 25. aprila (Tanjug) - Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da Holandija nema nikakvo pravo da postavlja uslove Srbiji o njenom priključivanju Evropskoj uniji, budući da je prekršila međunarodno pravo i parafirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

"Holandski ministar inostranih poslova Maksim Ferhagen treba da vodi računa da je njegova zemlja grubo prekršila Povelju UN, Rezoluciju 1244 i parafirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kada je protivpravno priznala postojanje Kosova kao prve NATO države", naveo je Samardžić u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

"Zbog toga Holandija nema ni najmanje pravo da postavlja bilo kakve uslove Srbiji oko potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju već Srbija zahteva od Holandije da poštuje međunarodno pravo i legitimne granice Srbije, koje su joj zagarantovane završnim Helsinškim aktom i koje danas priznaje više od 150 država", kazao je Samardžić.

On je podvukao da je "veoma važno da Holandija uvažava realnost i da sagleda svoje pravo mesto i svoje obaveze i međunarodnim odnosima".

Holandski šef diplomatije juče je pred Komitetom holandskog parlamenta, uoči sastanka ministara inostranih poslova EU idućeg utorka u Luksemburgu, rekao da je Holandija spremna da dozvoli Evropskoj uniji da izađe u susret Srbiji uoči izbora 11. maja, ali insistira na tome da Beograd mora izručiti Hagu optužene za ratne zločine.

"Vreme je da se među srpskim biračima izgradi poverenje u Evropu", rekao je Ferhagen i dodao da Holandija ostaje pri stavu da EU ne potpiše ŠP sa Srbijom zbog nesaradnje sa Hagom.