JEREMIĆ:OČEKUJEM SIGNAL ZA PUNOPRAVNO CLANSTVO SRBIJE U EU


LUKSEMBURG , 28. aprila (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je danas Tanjugu, posle susreta sa evropskim zvaničnicima u Luksemburgu, da se sa sutrašnjeg sastanka šefova diplomatija Evropske unije može očekivati signal za punopravno članstvo Srbije u EU.

"Razgovarao sam sa predsedavajućim EU, sa trojkom EU, u neprekidnim smo razgovorima sa najvišim zvaničnicima EU. Mislim da imamo razloga da budemo optimistični i da u toku sutrašnjeg dana, kada se bude održavao sastanak ministara spoljnih poslova EU, možemo očekivati pozitivan razvoj situacije", rekao je Jeremić agenciji Tanjug.

Šef srpske diplomatije istakao je da sutra očekuje "jedan čvrst, jasan signal da su vrata EU za punopravno članstvo u Uniji otvorena za Srbiju".

"Naravno, razgovaramo i o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali mislim da on nije u ovom trenutku od presudnog značaja. Da li će do tog potpisivanja doći sutra, ili na sledećem sastanku Ministarskog saveta, nije od presudnog značaja", rekao je Jeremić.

On je istakao da je sada značajno da sa sutrašnjeg sastanka Srbiji bude upućena "politička potvrda koja će značiti da je EU odlučila da prihvati Srbiju i da je na Srbiji da se izjasni oko te ponude".

"Mi, naravno, imamo svoj referendum o EU 11. maja i verujem da ćemo tada još jednom potvrditi svoj evropski put", rekao je Jeremić.

Tri staze iz Luksemburga

IZVESNO je da će Srbija biti tema Saveta ministara Evropske unije, koji se u utorak okupljaju u Luksemburgu. Ni zvaničnici kod nas, niti oni u stranim diplomatskim krugovima, međutim, juče nisu mogli da potvrde da li će ishod biti ponuda da se potpiše SSP, što na našoj uzavreloj političkoj sceni jedni priželjkuju, a drugi dočekuju "na nož". Pominju se tri scenarija, a kao glavni "režiseri" navode se Holandija i Belgija.

Pomirljiviji tonovi, koji su prethodnih dana stizali iz ove dve države, tumačeni su kao moguće popuštanje dosad čvrstog stava - da nema nikakvog sporazuma sa Srbijom dok ne okonča saradnju s Haškom tribunalom. Zato se pominje mogućnost da se današnji sastanak u Luksemburgu neće završiti samo na "tapšanju po ramenima" i odlaganju SSP za neka bolja vremena. Ali, evo i scenarija "u opticaju":

1. Prema prvom, Srbiji bi sa tog sastanka mogao da bude upućen direktan poziv da se odmah potpiše SSP, koji je parafiran prošle godine.

2. Drugi predviđa malu pauzu - da se u Luksemburgu sve utanači, a da se čin potpisivanja odloži za nekoliko dana, ali da se taj posao okonča pre izbora.

3. U diplomatskim krugovima pominje se i treća mogućnost, dosad više puta viđena - da se našoj zemlji pošalje simbolična politička poruka podrške, a da se potpisivanje Sporazuma odloži za posle glasanja u Srbiji. Ovu poslednju opciju već su "razradile" Holandija i Belgija u dokumentu upućenom slovenačkom Predsedništvu EU, u kojem predlažu da se potpisivanje obavi u junu.

Mark Mikjelsen, portparol belgijskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavio je da su Brisel i Hag definisali tri principa za eventualno potpisivanje Sporazuma sa Srbijom.

- Puna saradnja Srbije s Haškim tribunalom ostaje polazna osnova. Dalje, Belgija i Holandija smatraju da Srbija ne bi mogla da koristi prednosti SSP dok ne ostvari punu saradnju sa ovim sudom, a treći je da Brisel i Hag raspravljaju sa Predsedništvom EU i ostalim članicama kako bi se utvrdila pozicija na osnovu ovih principa - poručio je Mikjelsen.

Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, ipak, očekuje dobre vesti iz Luksemburga. On je izjavio da je Srbija spremna da već danas potpiše SSP, a posle susreta sa predsedavajućim EU Dimitrijem Rupelom, rekao je da se nada da će 27 država-članica saopštiti da su otvorena vrata za punopravno članstvo u EU.

- Moguće je da se to desi i to bi bila dobra vest za Srbiju, jer smo izgubili mnogo vremena - poručio je i Oliver Dulić (DS), predsedik srpskog parlamenta. - SSP nije "Solanin sporazum", a pogotovu nije sporazum kojim se priznaje nezavisno Kosovo. To je prvi ugovorni dokument između Srbije i EU.

I predsednik SDP Rasim Ljajić kazao je da su porasle šanse Srbije da potpiše SSP:

- Nadam se da će to biti više od simboličnog gesta i da će dodatno ojačati evropske perspektive Srbije i nakon izbora ubrzati put naše zemlje ka evropskim integracijama.

A, upravo zbog zalaganja visokog predstavnika EU Solane da se sa Srbijom što pre potpiše SSP, "narodnjačka koalicija" sumnja u dobre namere Brisela. Zato su uoči današnjeg sastanka u Luksemburgu najviši funkcioneri DSS-NS upozorili sve u Beogradu koji su "zašiljili pero" da ne prelaze ustavnu i pravnu "liniju".

- Taj sporazum je izuzetno štetan za Srbiju, a sa strane gurnuti ugovori koji bi građanima i državi doneli neuporedivo veći boljitak - kaže lider NS Velimir Ilić. - Koaliciji oko DS-a posao uopšte nije važan, već samo nalogodavci iz Brisela, koji im govore kada šta može da se potpiše. Njih više ne interesuju ni Ustav, ni odluke srpskog parlamenta.

Srpsko nacionalno veće severnog Kosova oglasilo se saopštenjem u kojem navode da bi potpisivanje SSP predstavljalo posredno priznavanje Kosova kao još jedne nezavisne albanske države na Balkanu. I oni su osudili spremnost predsednika Srbije da potpiše Sporazum sa EU.

BEZ IZMENE
MINISTAR spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da su Holandija i Belgija pokušale da izmene tekst parafiranog SSP sa Srbijom, ali da taj predlog nije usvojen na sastanku evropskih zvaničnika u Luksemburgu.
- Diskusija o inicijativi Holandije i Belgije trajala je desetak minuta i nije naišla na podršku ostalih članica EU, tako da od tih promena nema ništa - rekao je Jeremić i dodao da Srbija prihvata da potpiše samo tekst SSP kakav je parafiran.

STIŽE I LAVROV
NA sastanku šefova diplomatija Evropske unije u Luksemburgu će u utorak biti i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji će, kako prenosi Tass, tamo voditi "iskrene i detaljne" razgovore o Kosovu sa evropskim kolegama.
S. S. R. - D. M. S.

KONSULTACIJE TRAJU
IZ kabineta portparola Havijera Solane, Kristine Galjak, u ponedeljak su poručili da nema novosti oko Srbije i da "intenzivne konsultacije još traju". Traži se formula kako da se sa Srbijom potpiše SSP uz što manje političkih potresa.
- Sve zavisi, naravno, i od toga da li će imati ko da potpiše sporazum sa srpske strane, ali to pitanje, ipak, prepuštamo Srbiji. Zavisi i od toga da li ćemo imati neophodan konsenzus među članicama EU. Konsultacije, zaista, još traju i maksimalno se angažujemo da bismo potpisali sporazum - kaže za “Novosti“ visoki zvaničnik EU, dobro upućen u ovu tematiku.
Prema njegovoj proceni, šanse za potpisivanje su, u procentima, “pedeset prema pedeset“.
G. Č.

TADIĆ: POTPISUJEMO ČIM POZOVU
PREDSEDNIK Srbije i nosilac izborne liste "Za evropsku Srbiju" Boris Tadić izjavio je da Srbija treba što pre da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali da ne želi da "licitira" kada će se to dogoditi dok god iz Brisela ne bude upućen zvaničan poziv za potpisivanje.
- Ovoga trenutka nije moguće da ulazimo u stvari same EU, i EU će odlučiti da li će ili ne, posle parafiranja, Srbiji predložiti i potpisivanje sporazuma - izjavio je Tadić.
Prema njegovim rečima, izjave nekih političara u Srbiji da će potpisivanjem SSP Beograd priznati nezavisnost Kosova deo su predizborne kampanje i potpuno su besmislene, jer se članom 135 dokumenta garantuje poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, odnosno teritorijalni integritet Srbije.
- Član 135 SSP su, zajedno sa evropskim pregovaračima, pisali predstavnici Demokratske stranke Srbije. Oni su se trudili da zaštite naš teritorijalni integritet, i mislim da su dobro napisali taj član. Mislim da ću ih podržati tako što ću podržati i onog ko će potpisati SSP, da li će to biti potpredsednik vlade Božidar Đelić ili ja, to je potpuno nebitno - rekao je Tadić.
On je istakao da nije važno da li će Sporazum sa EU biti potpisan danas ili za mesec dana, ali je bitno da se to dogodi ubrzo kako bi Srbija do kraja godine mogla da zvanično postane kandidat za članstvo, čime bi bio osiguran bolji život njenih građana.

ĐELIĆ OVLAŠĆEN
IZ koalicije "Za evropsku Srbiju", a povodom dilema čiji bi potpis mogao da se nađe na SSP, i juče su poručivali da Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, ima ovlašćenje da potpiše sporazum. On je dobio "zeleno svetlo", kažu u koaliciji oko DS, dok je Vlada imala pun kapacitet. Bečka konvencija o ugovornom pravu, inače, omogućava da sporazume potpisuju predsednik države, šef diplomatije i predsednik Vlade.

KOŠTUNICA: POTPIS PROTIV DRŽAVE
POTPISIVANjE Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bio bi protivpravni i antidržavni čin. Svima u Beogradu koji su krenuli tim putem i onima koji se nadaju da će Srbija ovim potpisom na posredan način priznati nezavisnost Kosova, jasno poručujemo - taj potpis neće obavezivati Srbiju!
Ovo je izjavio premijer Srbije i nosilac liste DSS-NS, Vojislav Koštunica, u ponedeljak na konferenciji za novinare, poručujući da će svako ko posle ovog upozorenja, ipak, potpiše SSP, preuzeti svu odgovornost. Potpisom na Solanin sporazum, ukazao je lider DSS, bili bi prekršeni i Ustav i sve skupštinske rezolucije, a posebno ona od 26. decembra prošle godine.
Premijer je naglasio i da bi svaka odgovorna vlada i političar u ovom trenutku nastojali da kroz dijalog sa EU razjasne sve nejasnoće, nastale posle 17. februara, kada je "pod direktnim nalogom SAD priznata lažna tvorevina".
- Sada se pokazalo da je EU smišljeno i namerno razdvojila parafiranje SSP od njegovog potpisivanja da bi između mogla da se umetne nezavisnost Kosova - ukazao je predsednik Vlade. - To znači da za 17 država, koje su priznale lažnu tvorevinu, ne postoji jedna, nego dve države na teritoriji Srbije.
Prema rečima Koštunice, nezavisno Kosovo priznale su i Holandija i Belgija, koje "sada predstavljaju, tobož, poslednju branu potpisivanju SSP i uspostavljaju neke uslove, dok je Srbiji ukinuto pravo da postavi bilo kakav uslov".
Premijer je naglasio da, osim Kosova, ne postoji nijedan drugi razlog da se ne potpiše SSP. Upitan zašto pre parafiranja nije "pojačan" član 135 Sporazuma koji se odnosi na Kosovo, ako se ishod mogao naslutiti, Koštunica je odgovorio:
- U vreme parafiranja još su trajali pregovori i sve države su priznavale Srbiju u celini. Onda je umetnuto jednostrano proglašenje nezavisnosti. Što se tiče Srbije i njenog interesa za očuvanje državne celovitosti, to je kao pre i posle nove ere.
A, povodom tvrdnje predsednika Tadića da su upravo predstavnici DSS sa pregovaračima EU kreirali član 135, predsednik Vlade je poručio da su taj član poništili upravo oni koji su priznali nezavisno Kosovo.

PORUKA ZA SVE
ODGOVARAJUĆI na pitanje da li će DSS-NS posle izbora tražiti razrešenje predsednika Tadića ako se potpiše SSP, Koštunica je najpre pročitao deo predsedničke zakletve kojom se šef države obavezuje da štiti i KiM u sastavu Srbije, a potom dodao:
- Ja sam to delo kvalifikovao. Ovo je poruka našim zvaničnicima koji bi mogli krenuti tim protivpravnim i antidržavnim putem, ali i Briselu da prethodno treba razjasniti sve nejasnoće.
D. M. S.

Izvor: Novosti

SOLANA I REN OPTIMISTI, HOLANĐANI OSTAJU PRI SVOM STAVU


LUKSEMBURG , 29. aprila (Tanjug) - Visoki funkcioneri Evropske unije Havijer Solana i Oli Ren izrazili su danas u Luksemburgu optimizam u pogledu mogućnosti potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, dok je holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen ostao pri stavu da Beograd ne bi mogao da koristi pogodnosti tog ugovora bez pune saradnje s Haškim tribunalom.

“Moj utisak je, posle napornog sinoćnog rada, da je moguće da teškoće budu prevaziđene”, izjavio je Solana pred početak sastanka Saveta ministara EU, na kojem bi mogla biti doneta odluka da li će Srbiji već danas biti ponuđen ŠP na potpisivanje.

«Radimo na tome... da bi S S P mogao da bude potpisan», izjavio je, tim povodom, predsedavajući Saveta ministara EU, slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel.

Oli Ren je rekao da je, “nakon naporne noći”, jutros više optimista nego sinoć kad je reč o izgledima da EU «uspe da Srbiji pošalje snažan politički signal po pitanju ekonomske saradnje i liberalizacije viznog režima».

Na neposredno pitanje novinara da li će S S P biti potpisan, Ren je odgovorio: “Hajde da ne proglašavamo pobedu dok su radovi još u toku”.

Poseban optimizam je pokazao ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn koji je ocenio da je «siguran u pozitivan ishod».

«Na putu smo da danas potpišemo S S P, jer, ako taj dokument ne potpišemo sada već posle izbora, pozitivan signal proevropskim snagama neće imati istu vrednost», rekao je Aselborn.

«Želimo proevropsku vladu u Srbiju, iako je na narodu Srbije da donese odluku. Na nama je da pokažemo gest kojim ćemo im pokazati da je naše srce otvoreno za Srbiju», rekao je šef diplomatije Luksemburga.

Aselborn očekuje da će u Luksemburgu biti usvojena deklaracija u kojoj će jasno biti istaknuto da će, pre ratifikacije S S P, biti neophodno dovršenje saradnje s Haškim tribunalom.

S druge strane, pak, holandski ministar Maksim Ferhagen je rekao da su Holandija i Belgija dosad bile “veoma fleksibilne” i da su iznele nekoliko predloga.

“Nastojaćemo da sa našim partnerima dođemo do zajedničkog stava, ali želim da budem jasan: ne može biti sporazuma koji bi srušio princip da Srbija mora da u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom! Beograd neće moći da koristi bilo koju prednost S S P sve dok ta saradnja ne bude ostvarena”, istakao je Ferhagen.

“U suprotnom", dodao je, "sporazuma neće biti”.

Ministri “dvadesetsedmorice” su, zbog rasprave o Srbiji i mogućnosti da tokom popodneva bude potpisan S S P sa Srbijom, pomerili satnicu svog rada, pa su sastanak jutros počeli razgovorima o odnosima s Beogradom.

ЕУ- Србија
Аутор: Мр Дејан Мировић

Сматрамо да упоређивање Србије са земљама попут Немачке или Француске нема никаквог смисла због велике разлике у популацији, историји и економској помоћи („Маршалов план“) која је након Другог светског рата, из политичких разлога, долазила из САД. Дакле, Србија се може упоређивати само са земљама попут Мађарске, Бугарске, Румуније, Чешке, Пољске, Словачке, Словеније. Њихова искуства нам могу бити показатељ шта нас чека ако једног дана уђемо у ЕУ.

Да ли Србија треба да уђе у ЕУ? Носи ли приступање овој наднационалној организацији више предности или су негативни ефекти преовлађујући? Важност ових питања захтева да се одбаци метод који примењују ДОС-овске власти и медији под њиховом контролом. Тај лажни метод је пун апстрактних фраза, пропагандних парола и селективних података о некаквом „рају“ који нас чека кад (и ако) уђемо у ЕУ. Нећемо ићи ни у другу крајност, иако за њу има пуно више оправдања. У овој анализи ћемо покушати да заборавимо да је ЕУ имала негативну улогу у дешавањима на простору бивше СФРЈ током 90-тих, занемарићемо и улогу у отцепљењу Црне Горе и став око питања независности Косова и Метохије. Користићемо само јавно доступне податке и применићемо упоредни метод, тј. размотрићемо како је учлањење у ЕУ деловало на земље Источне Европе. Сматрамо да упоређивање Србије са земљама попут Немачке или Француске нема никаквог смисла због велике разлике у популацији, историји и економској помоћи („Маршалов план“) која је након Другог светског рата, из политичких разлога, долазила из САД. Дакле, Србија се може упоређивати само са земљама попут Мађарске, Бугарске, Румуније, Чешке, Пољске, Словачке, Словеније. Њихова искуства нам могу бити показатељ шта нас чека ако једног дана уђемо у ЕУ.

ЕУ и спољни дуг источноевропских земаља

Дакле, такозвани „европски пут“ би нашој земљи донео огроман пораст спољног дуга у релативно кратком периоду. Генерације које долазе после нас би плаћале само камату на тај дуг и велико је питање да ли би успеле да смање главницу.

Одлив новца из источноевропских земаља

У нашој јавности постоји и лажно уверење да улазак у ЕУ значи већи прилив новчаних средстава у Србију. Ни то није тачно. Упоредни подаци показују да би био већи одлив средстава него прилив. На пример, године 2004. из 10 земаља Источне Европе је изашло 26 милијарди долара више него што је ушло. (Свих десет источноевропских земаља је у 2004. години имало и спољнотрговински дефицит). И године 2005. из десет источноевропских земаља је изашло 35 милијарди долара више него што је ушло. Дакле, ради се о константном процесу.

„Инвестиције“

Нико иоле разуман не може бити против прихватања модерне технологије и унапређења наше економије и производње. Нико се реалан неће заложити за изолацију своје земље. Данас је светско тржиште повезаније него икада пре. Али, велико је питање да ли баш све инвестиције из богатог дела ЕУ (Запада уопште) доносе бољитак источноевропским економијама. Можда је основни разлог за ову дилему непрецизан или обмањивачки појам – „инвестиција“, који се данас користи у нашој и страној јавности. Ево шта о томе мисли Јоже Mенцингeр, бивши министар и ректор Љубљанског универзитета, човек који је осмислио програм словеначког економског развоја: „Стране инвестиције у финансијском сектору нису потребне, односно, више су штетне него корисне… Стране инвестиције коче привредни раст… Стране инвестиције су, у ствари, махом продаја домаћих фирми. Ти продајеш, а они купују најбоље фирме. И ако купљена фирма прелази у мултинационалну и постаје ефикаснија, истовремено се њене везе са осталом домаћом производњом прекидају. И сам сам био изненађен када сам, анализом осам земаља у периоду од 1994. до 2003. године, чак сам сад све прорачуне поновио, нашао да стране инвестиције нису допринеле него одмогле раст. Онда сам тражио објашњење зашто је тако. И утврдио сам да страна инвестиција и није инвестиција него куповина фабрике. Па, тај новац којим је фабрика плаћена није потрошен на повећање капитала него је обично потрошен на повећање увоза.

Погледајте, она земља која има највише страних инвестиција има и највећи дефицит… Релација да је земља све задуженија што има више страних инвестиција јасно се може показати…“.

Интересантно је и запажање овог словеначког професора о ефектима страних инвестиција на повећање конкуренције: „Тврдим да је у малој земљи тешко рећи да то повећава конкуренцију. Погледајте источноевропске… Сви ти велики ланци уништили су мале трговине… Сматра се да је један трговац у великом ланцу узима посао седморици у малим продавницама“.

Пољопривреда

Не постоје ни докази да би улазак у ЕУ допринео развоју наше пољопривреде. На пример, аустријски професор економије и социјалне историје, Ханес Хофбауер, пише о утицају такозваних „европских стандарда“ на пољопривреду земаља Источне Европе: „Да не би никоме од кандидата за учлањење пало на памет да у предстојећој деценији до 2013. обезбеди потпору пољопривредницима из националних средстава донета је једноставно забрана.Они морају гарантовати да ће њихова тржишта бити отворена за пољопривредне производе из Европске Уније, иако неће добијати никакву адекватну потпору за пољопривредну структуру. Националне субвенције не смеју бити веће од 25 посто до 30 посто ЕУ субвенција, тако да неједнакост остаје загарантована“.

Хофбауер затим пише о појединачним земљама: „Док је у деветнастом и двадесетом веку Мађарска била извозник жита, млека, меса, дувана, итд, последњих година веома расте увоз пољопривредних производа (од 25 посто до 44 посто)… Око 4.000 на извоз оријентисаних јединица је, према критеријумима ЕУ, способно за конкуренцију. Њих великим делом води страна рука преко такозваних закупаца који су их закупили од државних агенција за приватизацију и холдинг компанија… Наспрам овог потпуно капитализованог аграрног сектора стоје имања 1, 2 милиона ситних сељака који тешко могу да преживе конкуренцију са великим… Тамо где у пољопривреди може да се заради новац одавно су се усидриле велике фирме из Западне Европе. У производњи јестивог уља, дувана и пива удео страних власника статистички се попео на преко 90 посто“ .

Хофбауер пише и да је слична ситуација и у Пољској, јер тамошњи пољопривредници не могу да издрже конкуренцију са западним који примају много веће субвенције. Он наводи пример о „јефтиној конкуренцији из Западне Европе, која наставља своју интезивну политику субвенционисања извоза пољопривредних производа“. Хофбаур истиче и да због тога „расте очајање међу сељацима у Пољској. Француско млеко и немачке и холандске свињске полутке преплавиле су 90-тих тржиште у Пољској и делом се продају чак по ценама које су испод производних трошкова домаћих производа… Ситни сеоски приватни посед, на којем живи између четири и осам милиона људи, налази се на нишану ЕУ комисије. Потпоре и субвенције које француски, шпански, немачки или аустријски сељаци већ годинама примају из Брисела, за периферију ЕУ неће постојати. Јер, и даље ће аграрни вишкови које производе велике западноевропске компаније бити пласирани на тржиштима на Истоку. Што значи да за пољске сељаке нема шансе за опстанак. Ако су комунистичку колективизацију пољски пољопривредници и преживели, капиталистичку конкуренцију, која наравно следи субвенционистички план из Брисела, тешко да ће преживети. Већ и због тога што је њихова продуктивност, у просеку узето, тек десети део(!) западноевропске. Док је у Пољској потребно 25 лица да би се произвело пољопривредних производа у вредности од 100.000 евра, за такву производњу у Данској или Холандији потребна су само два сељака. Ова екстремна разлика још више пада у очи при поређењу цена земљишта које су у Пољској од осам до 15 пута ниже него, на пример, оне у Немачкој…“.

Хофбауер пише и какве потресе у Пољској изазива пољопривредна политика ЕУ: „У лето 1999. хиљаде пољопривредника су блокирале граничне прелазе између Пољске и Немачке да би на тај начин више него симболично протествовали против увоза који за њих значи уништење. Њихове вође, Анджеј Лепер и Роман Вјежбицки, су осуђени годину дана касније због наводно илегалних демонстрација на тромесечне затворске казне… Упркос томе што је више пута Лепер због организовања блокада и пружања отпора државној сили осуђиван на затворске казне, његова популарност није ништа мања, ни када је у августу 2000. поводом још једне осуде најавио да ће, у случају потребе, отићи у изгнанство у Белорусију. Од када је његова Самоодбрана заступљена у Сејму једном јаком фракцијом, нерасположење због аграрне политике Брисела испољава се и у парламенту. Средином септембра 2002. комесар ЕУ за аграр, Франц Фишлер, морао је ову околност да узме к знању када је био у Пољској на турнеји добре воље. Његово излагање пред одбором оба дома у парламенту скоро да се уопште није могло чути због непрекидних звиждука према ЕУ критичких настројених посланика из редова Самоодбране и Лиге пољских породица. Ожалошћен и осрамоћен отпутовао је овај највиши бриселски сељак из Варшаве“ .

Колико незадовољство влада у Пољској због пољопривредне политике ЕУ говори и чињеница да је само две године након уласка ове земље у ЕУ, у мају 2006. године, потпреседник владе и министар пољопривреде постао управо лидер Самоодбране Анджеј Лепер.

Корупција

Нема ни никаквих доказа да ће улазак наше земље у ЕУ смањити ниво корупције. На пример, 16. марта 1999. године Европска комисија је била принуђена на колективну оставку због извештаја о финансијским проневерама. У 20 посто уговора које је закључила Европска агенција за обнову на Балкану 2003. године су постојале аномалије. Највећи скандал је изазвало подмићивање службеника Агенције од стране фирме “Сименс“ ради ремонта термоелектране „Никола Тесла“. Вредност ремонта је била 50 милиона евра. Тако је „Сименс“ добио посао иако је британско-француски конзорцијум имао бољу понуду.

Такође, британске, француске и холандске компаније су подмићивале званичнике ЕУ да би унапред знале цену жита. И у „Еуростату“ је 2003. године избила велика корупционашка афера (што је посебно осетљиво подручје, јер је то статистичка агенција ЕУ) .

Бечки дневник „Prese“ је 2006. године објавио студију о корупцију у ЕУ аустријског посланика у европском парламенту Хербета Беша. Према тој студији само у 2004. години је због различитих нерегуларности у земљама ЕУ нестало 982,3 милиона евра средстава из Фонда за дотацију. (Беш сматра да се може радити о административно-техничким грешкама, али и о намерним преварама). Беш је истакао да су нерегуларности нарочито порасле код структурних фондова, а 482,2 милиона евра у 2003. години на 694,5 милиона евра у 2004. години. Аустријски посланик је изнео и да постоје велике нерегуларности код такозваних „средстава за приближавање“ или помоћи за земље кандидате. У тој области је само у периоду од 2002. до 2004. године нестало 2,3 милијарде евра.

„Помоћ“

Аустријски професор Хофбауер пише и о „помоћи“ која наводно долази из ЕУ у земље Источне Европе: „Као најважнији инструмент финансирања мера за стварање услова за проширење одмах је оцењен програм FAR. Овај финансијски фонд, који је првобитно био намењен за подршку пројектима за транзицију у Пољској и Мађарској, касније је отворен за све источноевропске земље у транзицији. Финасијским средствима из овог фонда образоване су, у другој половини 90-тих, хиљаде руководећих лидера чији је задатак био да учине неповратном транзицију у Источној Европи, како када је реч о тржишној привреди, тако и у административном смислу… Није ништа чудно што је највећи део новца отишао за логистичку подршку инвестицијама „Фолксвагена“ у Чешкој и „Фиата“ у Пољској“ .

Визе

Укидање виза и могућност путовања се у нашој јавности често износи као кључни аргумент за приступање ЕУ. Али, ради истине, треба истаћи и отежавајуће чињенице за та путовања које износи Хофбауер: „Од 1. јануара 2002. године и Румуни и Румунке могу без визе да путују у хваљену Европу; једини услов је да у џепу имају најмање 500 евра за излаз из земље, и још који евро за бакшиш румунским и мађарским цариницима који ће их контролисати“ . (Такође, Словенија је захтевала да Бугари који долазе у ову земљу имају оргинални позив за долазак у земљу, радни уговор, јасан циљ посете, најмање 70 евра за један дан боравка, резервације хотела и слично.)

Сиромаштво – незапосленост

Какво сиромаштво и незапосленост владају у појединим земљама Источне Европе (које су наводно испред нас) показују следећи подаци. Након приступања Румуније Шенгенском визном режиму број Румуна који су тражили наше визе био је за 14 пута већи од броја наших грађана који су хтели да путују у ову суседну земљу. Наши дипломатски представници у Румунији објашњавају ову разлику великим бројем румунских надничара који су радили у Војводини и источној Србији.

Године 2006. је објављено да у Поморавском округу месечно ради и до 2.000 Румуна и Бугара, углавном на пољопривредним пословима (за надницу од 15 до 20 евра) . Мушкарци копају канале и раде грађевинске послове, а жене раде пољопривредне послове, копају кукуруз, сакупљају сено.

Председник немачког савеза пољопривредника, Герд Зоненлајтер, је изјавио 2005. године: „Већина од око 300.000 радника потребних за брање шпрагли које ће потрајати до краја јуна доћи ће из Пољске и Чешке“ . А након уласка у ЕУ око 300.000 Пољака је отишло у Велику Британију, где раде најтеже послове. (Чак је и 50.000 пољских лекара отишло у В. Британију , иако је у Пољској највећа незапосленост у ЕУ).

Главни градови – региони

„Европски пут“ доноси неке позитивне ефекте главном граду државе, али и негативне ефекте за провинцију. На пример, 2006.године је објављено да ће уз помоћ EBRD почети рестаурација Старог града у Букурешту (предвиђа се обнављање преко 300 зграда у том делу румунске престонице ). Са друге стране, Хофбауер пише како сиромаштво влада у румунским провинцијама: „Када је у јануару 1999. године више од 10.000 рудара из Шлиске долине кренуло у Букурешт да обори владу због затварања рудника и отпуштања 150.000 рудара, Румунија се недељама налазила на ивици грађанског рата… Дупке пуни возови који саобраћају између Истамбула и Букурешта у ствари су пуни киоск-капиталиста који се снадбевају јефтином робом на Босфору да би затим продајом те робе у малим трговинским радњама прехрањивали и обезбеђивали опстанак својих породица негде у Влашкој . Сличан контраст постоји и у другим земљама Источне Европе: „Трансподунавље узалуд чека на компензацију за затворена државна предузећа; у подручје источног дела Мађарске, познатог као регион хиљаду сиромашних села једва да је процурио који долар, мада су, како изгледа, узалуд обећани програми за изједначавање. У складу с тим, незапосленост у Будимпешти је минимална, док се у областима (комитатима) Борсод-Абауј и Сцаболцз-Сзатмар пење од 30 посто до 50 посто“.

Алтернатива – Русија

Дакле, када саберемо све ове показатеље, увидећемо да учлањење у ЕУ доноси много више негативних ефеката него позитивних. ЕУ је корисна за њен богати део, али није за онај сиромашнији, источноевропски. Уосталом, то чак и не крију европске бирократе. Бивши комесар ЕУ задужен за њено проширење, Гинтер Ферхојген, каже: „Економски јаке, старе државе ЕУ профитирају много више од раста потражње из нових држава ЕУ него ове“ .

Ипак, наша земља, за разлику од других источноевропских држава (које су принуђене да трпе ово слабо скривено економско израбљивање од стране богатог дела ЕУ), има реалну економску алтернативу. То омогућава Уговор о слободној трговини између наше земље и Руске Федерације закључен 28. 8. 2000. године. Огроман број производа из наше земље је ослобођен царине приликом извоза на руско тржиште. (РФ има око 145 милиона становника). Нажалост, ми безглаво хрлимо ка ЕУ, иако чак и њене нове чланице схватају да тамо не могу продати своје производе и окрећу се Русији. Тако је дошло до парадоксалне и жалосне ситуације.

Словенци преко Србије улазе на руско тржиште, а Београд безуспешно покушава да уђе у ЕУ на тржиште где ни словеначке фирме не могу да се изборе са конкуренцијом. (Дмитар Половина, директор словеначке господарске зборнице, у Београду је изјавио: „Словенци ће куповином српских фирми да уведу Србију у Европу, а Србија ће пласманом својих и словеначких роба да Словенију уведе у Русију . Наравно, искуства земаља Источне Европе нам говоре да је тачан само други део реченице словеначког представника. Негативна искуства источноевропских земаља нам указују да треба добро да размислимо пре него што вежемо своју перспективу само за ЕУ. Сматрамо да то није најбоља стратегија.

Аутор је дипломирани правник, магистар економских наука и посланик у Скупштини Републике Србије.



Раст спољног дуга источноевропских земаља у периоду 2000-2005.

Извор - српски националисти

SRBIJA OSTAJE PODELJENA


BEČ , 2. juna (Tanjug) - Evropska unija mora uputiti signal Srbiji da su joj njena vrata širom otvorena, ali Beograd mora sam kroz njih proći, ocenio je u autorskom komentaru, objavljenom danas u bečkom dnevniku "Prese", bivši zamenik izaslanika UN za budući status Kosova Alber Roan i istakao da je Srbija, posle izbora, ostala podeljena.

"Sa olakšanjem prihvaćeni trijumf 'Evropljana' na parlamentarnim izborima u Srbiji se u istinu nije ni dogodio. Grupa oko predsendika Tadića je postala najjača snaga, ali samo zato što su se gotovo sve proevropske stranke kandidovale zajedno na jednoj listi", smatra Roan.

Ultranacionalisti, na drugoj strani, marširaju odvojeno. Ako se saberu rezultati Srpske radikalne stranke (SRS) i Demokratske stranke Srbije (DŠ), onda one imaju prednost", naglasio je on, dodavši da je odlučujući faktor mala Socijalistička partija Srbije (SPS), bez čije podrške ni jedan od dva tabora ne može formirati vladu.

"Pored tamne prošlosti, problem ove stranke je u tome što se njeni birači iz starog doba osećaju privrženi prijateljima iz starih vremena iz redova radikala, dok mlada vodeća garda zalaganjem za socijalna pitanja i članstvo u EU pokušava da dobije profil i poštovanje", konstatovao je Roan.

Bivši generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Austrije ističe da bi, ukoliko bude formirana koalcija SRS, DŠ i SPS, ta koalicija mogla da predstavlja nastavak naslanjanja na Rusiju, odbijanje saradnje sa Haškim tribunalom i agresivan otpor rešenju Kosova, ali da bi problematična tačka bilo pitanje približavanje EU.

Vlada DS i SPS, koja je nemoguća bez podrške malih partija manjina, stajala bi, kako tvrdi Roan, na klimavim nogama, jer bi cena bila previsoka.

"Socijalisti bi zatražili nepomirljivi kurs prema Kosovu, sprečili bi izručenje Ratka Mladića i svojim zahtevima u socijalnoj oblasti doveli bi budžet Srbije do iskakanja iz koloseka", smatra austrijski političar.

"Za Tadića, uz to, sigurno predstavlja dilemu da predajom važnih funkcija pomaže toj partiji da povrati ugled i da bude prisiljen da podrži prijem u Socijalističku internacionalu", istakao je on, dodavši da ukoliko se ne postigne dogovor ni oko jedne koalicije i u parlamentu ne može biti realizovana manjinska vlada, ostaje samo put ka novim izborima na jesen.

Što se tiče ponašanja EU u ovoj situaciji, prema Roanu, najvažnije je da se ukine vizni režim prema Srbiji, kao i drugim zemljama zapadnog Balkana.

Pre svega mladim Srbima treba omogućiti da upoznaju svet 21. veka izvan njihove uobičajene sredine, gde "vladaju nacionalistički slogani, srednjevekovni mitovi i antisrpske teorije zavere", rekao je ovaj političar.

Po njegovom mišljenju, Srbiji treba signalizirati da je dobrodošla u EU, a da se ne izazove utisak da Unija želi da natera ovu zemlju na pristupanje.

Roan smatra da moraju postojati "crvene linije" na obe strane - tako početak pregovora o prijemu u članstvo ne sme biti moguć dok Ratko Mladić ne bude u Hagu, a ujedno EU mora insistirati i na minimum saradnje po pitanju Kosova.

"Niko od Beogarda neće tražiti formalno priznanje nezavisnosti Kosova. Ali ne može se da EU u okviru nedavno potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na razne načine podržava Srbiju, a da se Beograd istovremeno protivi naporima Unije za stabilizaciju Kosova. EU ne može finansirati sabotažu svoje misije na Kosovu", rekao je austrijski diplomata, zahtevajući da predsednik Tadić u Srbiji pronađe umereniji govor kada je reč o osudi aktivnosti Brisela na Kosovu.

Roan smatra da će se akutni problem na Kosovu pokazati sredinom juna, kada ističe Ahtisarijevim planom predviđeni prelazni period od čcetiri meseca i kada UNMIK treba da završi svoje aktivnosti i preda nadležnosti kosovskoj vladi, odnosno misiji EU.

Podsećajući da Rusija vrši pritisak na generalnog sekretara UN da donese odluku o nastavku mandata UNMIK-a i odbije svaku saradnju sa Euleksom, kao i da SAD i većina evropskih država zahtevaju primenu Ahtisarijevog plana, on ocenjuje da će doći do odlaganja potpune uspostave Euleks iz praktičnih razloga.

Prema njegovim rečima, veliku brigu zadaje stav pojedinih zemalja EU, koje se protive da priznaju nezavisnost Kosova, dodavši da tim ponašanjem one ohrabruju aktivan otpor Srbije misiji EU, koju su i one usvojile.

Time je, naglasio je Roan, ugrožen uspeh do sada najveće misije EU.

"I pored teškoća oko rešenja statusa Kosova, bar je pokrenut proces normalizacije i stabilizacije. Koliko će trajati dok konflikt ne bude konačno prevaziđen teško je predvideti. Najverovatnije će to biti slučaj tek kada sve zemlje regiona postanu članice EU", smatra austrijski ekspert za Balkan.

Европа није демократска конструкција!

У Србији међу омладином, која је темељ Србије - што омладина сваке државе и јесте, веома мало зна о Европској Унији и њеној правој страни. Ја сам један обичан Србин у дијаспори и посмартам дешавања сопственим очима. Морам подвући да Европска Унија није оно што се може у нашим медијима видети и прочитати. Једини проблем Србије јесте медијски монопол владајућег режима, што је потпуно недемократски. У земљи у којој живим ствар није много боља, али је број интелектуалаца већи и према томе се слободније изјашњавају, а обичан народ као ја радо саслуша и другу страну приче.

Пошто сам особа која радије разјасни ствари пре него што се деси нека катастрофа, после катастрофе то нема скоро никаквог ефекта, дошао сам на идеју да у пар тачки напишем нешто о ЕУ са правне тачке гледишта. Надам се да ће вама то користити као онај тегић на ваги србске медијске сцене.


1. Брисел би стојао изнад Београда !
=> У законику стоји члан који звучи од прилике: "Овај устав и право, које је од органа Уније преузело одговорност, има предност устава сваке чланице Уније." -> Чланак 1-6, страница 18.
--- До 2004 око две трећине спроведених закона у чланицама ЕУ-е је закључено у Бриселу. Свако ко је се опирао тим законима и реформама је био горко кажњен. Поред тога постоје делатности где само Брисел сме да одлучује.

2. Закони се не закључују према демократским принципима.
=> Од 321 одлука дрећег дела сме се 154 променити - без икакве конференције или дозволе европског парламента. Шта се у европском парламенту расправља нема велику улогу као оно што се већ унапред договоре политичари у европском савету. -> Чланак IV-445, страница 197.
--- Под тиме се налазе важне делатности:
- европска унутрашња економија
- радници
- слободан саобраћај робе
- саобраћај капитала и плаћања
- правила конкуренције
- политика економије и валута
- заштита потрошача
- саобраћај и инфраструктура
- пољопривреда
- права
- индустрија
...

3. Бриселу је све дозвољено!
=> Са једном такозваном "флекси[/u]билном одредбом" је ЕУ себи направила задња врата. Прво је било закључено да ЕУ сме да руководи када јој је изричито дозвољено - такозвано "ограничено овлашћење". Али то све је поништено кроз ону "флексибилну одредбу". Ако Бриселу фале потребна овлашћења, онда ипак може донети одлуке "према томе шта мисли да је исправно". Само је довољно одобрење једног савета министара и већина у парламенту. -> Чланак I-18

4. Израде уставних тачки се не развијају демократским путем!
=> Уставни политичари у Бриселу су сами себе хвалили како је такозвани уставни конвент прави успех. Али да се не би приметило да на уставу раде само политичари по својој  вољи, измишљено је "саслушање грађана", али као и очекивано то је био обичан циркус: Изаберу се 50 грађана по специјалним критеријама и добију пар минута да се изјасне.
Изјава Жан Клауда Јункера, премијера Луксембурга -велики љубитељ ЕУ- немачком недељнику 16.06.2003. :
"Ја још нигде ниса доживео једну тако провидну параду која није у саставу демократије где идеје треба да конкуришу. Тај уставни конвент је најављиван као чиста демократија, али ја нисам видео тамније тамнице од тог конвента."

5. Да ли неког занима колико њих је одбило тај конвент? Само је један део потписао!
=> Пошто грађани не смеју да знају који заступник које земље је одбацио устав, листе су држане под великом тајности.
-> Тамни послови у Бриселу су боље разложени у књизи Андреаса Вера "Европа без демократије".

6. Да ли знате у којој журби се у неким земљама устав спровео? - Литвански посланици су ратифицирали текст без јавне дебате, још пре него што је сам примерак био објављен у установи Уније.
=> Тек после ратифицирања се установило да је литвански текст на 500 страница имао преко 400 преводних грешака.

7. Један занимљив догађај где немам коментара. -> Немачки парламент препоручује својим грађанима нови европски устав. Главно питање међу грађанима се поставља да ли да се тај устав поштује ако један посланик следеће каже [Херман Шер - Социјалдемократска странка Немачке, добио алтернативну Нобелову награду 99.]:
"Скоро да не постоји могућност поправке интернационалних уговора у случају да се они касније у пракси испоставе као промашени, неправедни и у најгорем случају штетни. Парламент једне државе може један погрешан параграф, чланак, закон променити: интернационални уговори су насупрот чврсти као бетон!"

8. Да ли је за вас прихватљиво да наши заступници овакве бетонске уговоре одобравају?
=> Експерт за уставе и законе ЕУ-е на то каже:
"Већина посланика слепо одобрава такве уговоре, јер њихово одбацивање важи као политички неисправно. Неки значајан утицај на такве уговоре посланици и немају, из разлога што је се сама влада бацила у ланце приступом Унији."

9. Да ли имате поверења једном уставу који се у једном парламенту провукао чији председник сумља у поделу власти:
"Подела власти као закон у уставу ЕУ-е нема значаја." - Ламерт 18.03.2007.
=> Не трема да заборавимо да је подела власти на законодавну, извршну и судску један од најважнијих стибова једне демократије - исто као и слобода мишљења или једнакост пред судом.
-> А када један председник мисли да то у ЕУ нема значаја, онда ставите прст на чело и питајте се колико том председнику значи демократски темељ у држави којом влада, када он такав устав прихвата.

10. Какве су то уговори које то треба потписати, када један посланик каже:
"Стварно се поставља питање, да ли Републику Немачку можемо назватим једном парламентарном  демократијом." -> Роман Херцог [био 5 година председник], недељне новине 14.01.2007.

11. Зар није ту нешто сумљиво када немачка канцеларка Меркел устав ЕУ што брже хоће спровести. По њеном мишљењу Европској Унији не треба мање наадлежности, него:
"Европској Унији је потребно много више надлежности него данас да би се одређене ствари што брже спроводиле."
[Из говора поводом педесетогодишњице Римских уговора 25.03.2007.]
Уз то већ  споменути председник Ламерт додаје: "Померање моћи за Брисел је резултат израчунатог политичког трговања."
-> Да ли су грађани ЕУ на том трговању били присутни???

12. Да ли стварно Брисел још и за спорт треба бити надлежан?
=> "У уставу је одређено да Брисел има надлежност за спорт и чак за туризам" -> Чланак I-17, страница 23.

13. Закон о једнакости се у европском парламенту тешко крши!
=> Према броју становника [82 милиона] би немачке интересе морали 124 посланика заступати. Европски устав је доделио само 96 према 654 осталих - значи фали одприлике једна четвртина политичке снаге. Са сваком следећом земњом која приступи ће хаос бити све већи већи.
-> Закони демократских дрђава кажу да се избори одржавају уопштено, непосредно, слободно, тајно и једнако. Европски устав има све ове појмове осим речи једнако! --- Чланак I-20, страница 25 и Закључни досије, 34. протокол, чланак 1, страница 389.

14. Да ли знате колико кошта грађане кроз порезе то што је ЕУ закључила да се парламент променљиво у Страсбургу и у Бриселу одржава?
=> "То стално пресељење европских посланика терети грађане годишње преко 200 милиона евра."
-> У европском уставу је то писмено забелеђено. --- Закључни досије, 6. протокол, страница 267.

15. Да ли вам је свеједно што у европском уставу стоји:
"ЕУ сме рат да започне без одлуке Европског парламента."
=> О војним акцијама одлучује само савет министара ЕУ. Парламент нити има дозволу за одлуке нити има контролу над трупама и одговарајућу спољну политику. Чак је изричито назначено да ни највичи европски суд нема никакву могућност контроле. --- Чланак I-41, сртница 37. и чланак III-376. страница 169.

16. Да ли би хтели да се од ваших пореза купује ратна опрема?
=> Становници ЕУ су са њеним уставом приморани више новца за војну опрему давати!
-> У самом уставу стоји да су грађано ЕУ дужни да "постепено кроз порезе побољшају војну опрему". Чланак I-41 параграф 3, страница 37

17. Да ли је ЕУ демократска кад у њеном уставу стоји:
=> "Извршне власти смеју пуцати на једну револтирајућу масу."
-> Устав Европске Уније дозвољава убијање "ако је дошло кроз насиље, које је било потребно да би се неки устанак односно демонстрација угушила." --- Закључни досије, образложење 12, чланак 2, страница 434.

18. Да ли прихватате устав једног центра моћи чији сопствени вицепредседник каже:
"Разивтак је службеницима донео велику моћ одлучивања... Данас службеници превише одлука доносе... Док читам писма од европских службеника, ја сам шокиран: технички, арогантно, у неком стилу као да гледају одозго." -> Дневне новине 05.10.2006.

19. Да ли сте знали да 40.000 политичара ЕУ тражи стални имунитет?
Да ли се сећате када је 1999. цео врх Европске Комисије морао да одступи због корупције?
Ипак хоће политичари ЕУ имунитет за цео свој рад и после рада у ЕУ. Ни у једној држави не би некоме пало на памет да службенику да имунитет - али у Бриселу нико неће да буде одговоран, а зна се да се у Брисел олучује о 500 милиона душа.
Ово губљење одговорности је убудуће важеће не само за службенике, него и за такозване "остале сараднике Уније". -> Закњучни досије, 7. протокол, чланак 11, страница 270.
Поставља се питање какве све могућности има један агент неке тајне службе са тим имунитетом?

20. Да ли знате да ако наше власти потпишу уговор, пристају на закон који каже:
=> "Поштовање приватног и породичног живота може бити ограничено, засигурно оно што се тиче стана/куће, телефона или писама - ради 'бољег економског стања земље' или 'за заштиту морала'."
-> Како се дефинише то 'боње економско стање'? Да ли да би се бранила државна политика економије или је то неки чланак који ће се користити за регулацију штрајкова радника? Демонстрације против неправедних радних места - уништење: уједињење хеџ-фондова?
-> А шта је са 'заштитом морала'? Летњо шетање без кошуље/мајце? Ако се погледа неки еротски филм? Или можда особа која се по трећи пут разводи? -> Закључни досије, образложење 12, чланак 7, страница 438.


===> Извор свих чланака и параграфа, као и податак о страницама су из од официјелног ЕУ "Уговор о уставу Европе" (међународни стандардни књижни број: ISBN 92-824-3098-7).


Ово што је до сада наведено, је само један исечак из правног дела ЕУ. Паралелно уз то би нас требало занимати какву економску политику води ЕУ у Африци и како због исте те политике дневно умиру стотине Африканаца. Једна такође засебна прича је што већи део становништва нових земаља ЕУ-а као на пример Пољска, Чешка, Мађарска итд има негативно мишљење због уопштеног слабљења државне економије и културе. За многе ствари које су споменуте, али из за гомилу која није споменута, посте књиге и обилне анализе различитих професора, политолога, социолога ... једноставно речено највиши интелектуални независни слој људи који веома отворено критикује ЕУ и могућност да се та утопија једног дана претвори у дистопију, као што је такав случај био са комунизмом, где је под Стаљином погинуло око 25-30 милиона Руса, због истог 12 милиона Украјинаца, под Маом 40 милиона Кинеза ... и у још различитим земљама неке "сиће" по пар милиона или стотина хиљада. Укупно преко 100 милиона мртвих на рачун комунизма. Због сличности структура ЕУ и Совијетског савеза, које имају тај централизам потецијалан за многе опасности као што је једна диктатура, да ли ми треба мало боље да се упознамо са ЕУ? Када данас питате једног интелектуалца шта је ЕУ, он ће вам сасвим лепо рећи да то као прво ништа нема са демократијом, да је то обичан савез група који заступају интересе различитих држава или корпорација, концерна, предузећа. После 2. Светског рата је та Унија потписана као савез држава да се неби исто оно поновило. У току се тај савез претворио у чисти индустријални центар за лобинг – у Бриселу седи око 15.000 политичких и већински индустријалних лобиста. Шта би нас требало забрињавати јесте долазећи циклус нових ратова, који се према процени различитих социолога у одређеном интервалу увек понавља, од 2. СР тај период долази већ за 5-15 година.

Главно питање ми Срби треба да се питамо, да ли је наше сеоско позориште од Скупштине спремно и зрело за тако један подвиг. Конкуренција је велика од веома добре уметности глуме из Америке, па до нових сила које су свакодневно у расту попут Русије, Индије, Кине, Бразила. Да ли се можда у блиској будућности кува 3. Светски рат или се већ можда води?

Да ли си ти Србкињо, Србине спреман да са твојом сатницом конкуришеш са једним Кинезом или војно да се конкуришеш са силама које те окупирају или да због твог слепила народ у Африци и даље умире тбог политике коју би ми једним потписом подржали?

Свако онај ко је у стању да размишња својом главом, а не да размишља РТС-ом или Б92-ом, свако ко је устању да гледа ставри са мало критичне тачке без гутања сажваканог, треба као прво да се упозна са том Унијом и онда да се размисли да ли је малој нестабилној Србији место на том 'прелепом' комплексном уметничком делу, које само сам израђивач односно уметник може разумети?

Ја бих радо чуо што више гласова како изгледа ЕУ у очима омладине у Србији.

Реци те и питајте ме шта год вас занима у вези ЕУ ... радо бих хтео да се одређене ствари разчисте, да се та утопијска слика о ЕУ разјасни.

Za pocetak zelim samo jednu stvar,a to je da mi za desetodnevni odlazak na more nije potrebno desetak dana da saznam da li sam dobio vizu ili ne....

A meni trebaju samo tih deste dana kako bi mogao da odem na Kosovo i Metohiju 

[/b][b]

Ovo boldovano ce stvarno da potrese stanovnike Srbije .   Zamisli da me neko prislushkuje u zemlji iz koje je potekao
Balkanski Spijun :D