POPOVIĆ: PROTIV „ZAMENE” KOSOVA ZA EU

MOSKVA – Srbija se nikada ne može saglasiti sa planom da joj se nudi prijem u Evropsku uniju u zamenu za nezavisnost Kosova i Metohije, izjavio je večeras šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović.

„Uvek i svugde ćemo ponavljati da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Republike Srbije”, rekao je on u intervjuu za emisiju „Nedeljne vesti” na državnom kanalu „Rusija”.

Popović je izrazio zahvalnost Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu za principijelnu podršku poštovanju međunarodnog prava.

„Rusija time štiti ne samo Srbiju, već sve držzave koje imaju slične probleme, i tu je Rusija zaista pokazala ulogu velike sile”, istakao je šef Ekonomskog tima za Kosmet u Vladi Srbije.

U prilogu te televizije posvećenom Kosovu, Popović je naveo i da „Kosovo ne može biti trofej NATO-a”, dodajući da je planom za status specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija posebnom odredbom u aneksu predviđeno da civilne vlasti nemaju potpunu vlast, već da je NATO krajnji organ vlasti, „što bi bilo prvi put u savremenoj istoriji da postoji NATO država”.

Novinar te televizije navodi da je „u suverenitetu kosovske teritorije naročita privlačnost”, jer se na Kosovu „pravi prva na svetu NATO država sa apsolutnom vlašću vojske, koja nije pod kontrolom ni lokalnog parlamenta, ni vlade, ni predsednika”.

„Ako se pogleda na kartu Balkana, vidi se koliko smeta Srbija NATO-u. Bugarska i Rumunija su već u Savezu, već od sledeće godine stupiće i Albanija, Hrvatska i Makedonija, a na redu je BiH”, istaknuto je u prilogu ruske televizije.

„Bez obzira što Kosovo pripada Srbiji, NATO je izgradio tri baze, u Gnjilanu, Dragašu i glavnu, oko koje se očigledno lome koplja, Bondstil”, navodi ruski novinar, dodajući da je ta baza najveća baza SAD u svetu od vremena vjetnamskog rata.


Tanjug

Tadić: I Evropa i Kosovo

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić naglasio je u intervju FoNetu da Srbija nikada ne sme da se odrekne svog integriteta i Kosova i Metohije, ali i da nikada ne sme da se odrekne svoje evropske budućnosti. Tadić od sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 19. decembra očekuje inicijativu za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova. Predsednik Tadić je još ocenio da to što je sednica Saveta bezbednosti zatvorena za javnost govori o značaju pitanja budućeg statusa Kosova za međunarodni pravni i politički poredak.

"Očekujem da sednica ima nekoliko inicijativa, a jedna je nastavak pregovora, za šta je opredeljena naša država i pregovaračka strana, a očekujem da će i neke druge države podržati takvu inicijativu, pre svega Rusija i Kina", rekao je Tadić novinarima na izložbi povodom 25 godina Istraživačke stanice Petnica.

Tadić je dodao da je siguran da će na sednici Saveta bezbednosti biti i stavova da više nema pregovora i da sada treba utvrditi budući status Kosova.

"Biće i onih članica Saveta bezbednosti koje će skoro na samoj sednici donositi odluku tim povodom i oko toga će se voditi najveća debata", ocenio je Tadić.

U pomenutom intervjuu za Fonet, predsednik Tadić je još rekao da Srbija nikada ne sme da se odrekne svog integriteta i Kosova i Metohije, ali da Srbija nikad ne sme da se odrekne ni svoje evropske budućnosti.

"Mi moramo na ta dva plana da radimo svom snagom, dokle god ne ostvarimo naše ciljeve", istakao je Tadić i napomenuo da je to "naša misija, naša obaveza i interes".

Tadić je upozorio da je na domaćoj sceni uvek bilo političkih ideja koje su sklone tome da Srbiji "obese oko vrata veliki kamen", kao i da stvore atmosferu da je država okružena neprijateljstvom, što nije istina.

odustajemo od Kosova

"U Evropi ima država koje se protive našim interesima, ali i imamo i velike prijatelje koji podržavaju naše interese.Tako je u čitavom svetu. Mi u Evropu idemo da se borimo za naše interese, kao što to čine i druge države i druga politička vođstva", poručio je Tadić.

On je apsolutno ubeđen da će u Evropi uvek biti zemalja koje nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, ali da će biti i onih koje će insistirati na prihvatanju te nezavisnosti.

"Ulazeći u tu kuću evropskih naroda, nikada ne smemo da odustanemo od zaštite našeg dostojanstva, identiteta, teritorijalne celovitosti i našeg Kosova i Metohije", predočio je Tadić.

Prema njegovim rečima, "to moramo da radimo na jedan način koji je prihvatljiv za civilizovan svet, ne upotrebom sile, nego upotrebom političkih pregovora i svih zakonskih sredstava".

Suština je, dodao je on, da se pitanje Kosova reši na miran, demokratski i politički način, ne upotrebom sile, i suština je da svi međunarodni činioci obezbede da se to pitanje razreši na racionalan način, koji obezbeđuje zaštitu interesa svih ljudi koji žive na ovom prostoru, ali i zaštitu interesa države Srbije, koji podrazumevaju suverenost i integritet nad Kosovom i Metohijom.

bismo prihvatili neopristojnu ponudu

Tadić je podsetio da je bilo glasova iz Evropske unije (EU) koji su pokušali da predlože ubrzane evropske integracije Srbije, u zamenu za nezavisnost Kosova i dodao da je zadovoljan izjavom visokog predstavnika Havijera Solane koji je to demantovao, ističući da su po sredi odvojeni procesi.

"Niko iz Srbije neće prihvatiti nikakvu nepristojnu ponudu, da bi se Srbija, zarad bržeg puta u EU, odricala vlastitog integriteta i vlastitog identiteta. To apsolutno ne dolazi u obzir i to kažem kao predsednik Srbije i od takvog stava nikada neću odustati", naglasio je Tadić.

On smatra da ne može Evropa cela da odluči o priznavanju nezavisnosti Kosova, jer nema te instrumente, već to eventualno mogu da odluče neke evropske institucije, i podseća da samo države članice Ujedinjenih nacija (UN) mogu da priznaju postojanje novih država.

"Kada najveći broj država sveta prihvati jednu državu, onda ona prirodno postaje članica UN. Ubrzani put jeste odluka Saveta bezbednosti, ali ja sam ubeđen da Savet bezbednosti takvu odluku neće doneti, dok EU uopšte nema instrument kojim bi tako nešto učinila. Svaka država je potpuno vlasna da odlučuje o priznanju svake druge države", rekao je Tadić.

On je, pri tome, istakao primere Slovačke i Kipra, članica EU koje su poručile da neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, koja ugrožava interese Srbije.

Tadić je podsetio da je Evropa pokazala nameru da njena misija bude upućena na Kosovo i Metohiju i rekao da je to za Srbiju prihvatljivo, ukoliko misija bude na osnovu odluke Saveta bezbednosti.

"Ne radi se o tome ko će imati misiju, već da ta misija ima svoju pravnu osnovu. Jedino odluka Saveta bezbednosti definiše taj pravni status misije EU, a jedino je Savet bezbednosti vlastan da odluči o tome. Mnoge evropske države nedvosmisleno govore da bez takve odluke ne bi slale svoje predstavnike na Kosovo i Metohiju", rekao je Tadić.

smo ranije ušli u Evropsku uniju ...

Govoreći o predstojećoj sednici Saveta bezbednosti, Tadić je rekao da će premijer Srbije Vojislav Koštunica braniti poziciju Srbije, u skladu sa jedinstvenom i potpuno jasnom pregovaračkom pozicijom zemlje kada je reč o Kosovu i Metohiji.

"Nema nikave sumnje da će Rusija podržati nastavak pregovora, nema dileme da će SAD biti potiv nastavka pregovora. Videćemo kako će se ponašati ostale članice Saveta bezbednosti i svako će tu braniti svoje interese", rekao je Tadić.

Upitan da li će Srbija sa EU potpisati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji do kraja januara, Tadić je rekao da građanima prvo treba objasniti da ovaj sporazum nije učlanjenje u Uniju, već da se on odnosi na trgovinsku i ekonomsku saradnju sa državama EU.

"Da smo kojim slučajem ranije postali članica Unije, sada niko ne bi dovodio u pitanje integritet Srbije, niti opstanak Kosova unutar Srbije, ali pošto nismo, hajde sada da rešavamo te probleme koje neko pre nas nije rešio", dodao je Tadić.

Kada ne bismo potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, upozorio je Tadić, bila bi smanjena mogućnost da građani Srbije plasiraju svoje proizvode na tržište Unije i to bi snizilo životni standard.

"Oni koji bi predložili da mi ne potpisujemo takav jedan sporazum, bukvalo bi pucali u interese građana ove zemlje i dovodili u pitanje životne, ekonomske, interese. Moramo da se ponašamo krajnje racionalno i odgovorno", zaključio je Tadić.

RTV

POMOĆ EU SRBIJI U PREGOVARANjU O TRGOVINSKIM SPORAZUMIMA

BEOGRAD – Evropska unija obezbedila je, preko nemačkog Ministarstva ekonomije, stručnu pomoć Srbiji kako bi ubrzala učlanjivanje u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), rečeno je danas na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Stručna pomoć je namenjena i stvaranju zone slobodne trgovine sa Evropskom unijom i prilagođavanju zakona u oblasti spoljne trgovine zakonodavstvu Unije.

Vrednost dvogodišnjeg projekta je 1,8 miliona evra, a direktni korisnik pomoći je srpsko Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje bi tokom trajanja projekta trebalo da ojača kapacitete u pregovaranju i primeni trgovinske politike i međunarodnih trgovinskih sporazuma.

Tanjug

KALFIN ZA POTPISIVANJE S S P SRBIJE SA EU


BEOGRAD , 18.decembra (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Bugarske i šefe diplomatije Ivajlo Kalfin danas je u razgovoru sa potpredsednikom srpske vlade Božidarom Djelićem pružio podršku potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom 28. januara 2008. godine i naglasio da je dalji napredak Srbije ka evropskim integracijama u interesu Bugarske.

U saopštenju sa sastanka navedeno je da su potpredsednici Djelić i Kalfin razgovarali o ekonomskoj saradnji dve susedne države, naročito u oblasti energetike.

Istaknut je zajednički interes da gasovod "Južni potok" prođe kroz Srbiju i dogovoreno da predstavnici obe vlade rade u tom pravcu.

Djelić se zahvalio na stručnoj pomoći koja Vlada Bugarske pruža u uspostavljanju pune operativnosti Državne revizorske institucije Srbije, navedeno je u saopštenju.

"Srbija se okreće od EU ka Rusiji" !?!
 
Hoće li se Srbija trajno okrenuti Rusiji i odustati od evropske perspektive pitanje je koje je danas postavio zagrebacki "Jutarnji list"
 
Srbija se ovih dana mogla naći u neobično povoljnom međunarodnom položaju, jer je većina evropskih zemalja spremna da Srbiji osigura ubrzani pristup Evropskoj uniji, pod uslovom da se odrekne Kosova i pristane na međunarodni plan za nezavisnost Kosova, tvrdi komentator Jutarnjeg lista, Davor Butković.

U tom slučaju zemlje članice kao preduslov za sticanje statusa zemlje kandidata od Beograda više ne bi zahtevale čak ni izručenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića Haškom sudu, što je najveći mogući ustupak koji Beograd uopšte može zamisliti, navedeno je u komentaru "Jutarnjeg lista".

Srpski premijer Vojislav Koštunica, međutim, s ogorčenjem je odbio evropsku ponudu, insistirajući na tome da će Srbija nastojati da zadrži Kosovo po svaku cenu i da Srbija pod takvim uslovima ne želi u Evropsku uniju.

Takvom svojom reakcijom srpska politika je pokazala dve bitne karakteristike, jednu staru i očekivanu i drugu, relativno novu, piše list.

"Ova stara odnosi se na neverovatno samoubilačka svojstva srpske državne politike u poslednjih 20 godina", konstatuje "Jutarnji list" i navodi da srpska državna politika već skoro dve decenije odbija da prihvati realnost s kojom se suočava, i umesto toga stalno inicira nove tragične konflikte koji štete samoj Srbiji.

Kosovo će pre ili kasnije sasvim sigurno postati samostalno, upozorava list i dodaje kako Srbija iz tog gubitka teritorije za sebe zasad ne izvlači nikakvu kompenzacijsku korist.

"Jutarnji list" konstatuje kako se srpski političari ponašaju kao u periodu pre dolaska na vlast Zorana Đinđića, "jedinog srpskog vođe koji je bio spreman ozbiljno da sarađuje sa Zapadom, i koji je zato i ubijen".

Prema listu, nova karakteristika srpske politike vezana je za Rusiju kao novu stratešku orijentaciju. Pri tom se konstatuje da je, iako većina srpskih političara u poslednjih sedam ili osam godina put prema EU deklariše kao državni strateški cilj, "sasvim realno postaviti pitanje odriče li se Srbija Evropske unije u korist Rusije".

"Ovde nije reč samo o putinomaniji koja vlada u pojedinim srpskim krajevima izvan Srbije, nego o dugoročnim srpskim odlukama u kontekstu obnove bipolarizacije i Putinova insistiranja na stvaranju nove ruske imperije", piše "Jutarnji list".

Kako blizina ruske interesne zone Zapadu nikako nije u interesu, realno je očekivati da će EU učiniti sve što može da ne okrene Srbiju u potpunosti prema Moskvi, a da istovremeno reši problem nezavisnosti Kosova, zakljucuje na kraju komentara "Jutarnji list".
 
B92

"Evropsko društvo na dohvat ruke"

Boris Tadić kaže da je Srbiji "na dohvat ruke" ideja izgradnje društva koje u vrednosnom smislu ne zaostaje za evropskim.

"Ta ideja nam je na dohvat ruke 2008. godine. Mi smo ti koji odlučujemo da li ćemo svoju sudbinu uzeti u svoje ruke, mi smo ti koji odlučujemo kako će ova zemlja izgledati u narednim godinama i moramo mnogo da radimo u narednim godinama", rekao je sinoć predsednik Srbije u Novom Sadu na dodeli nagrada za mlade naučnike "Dr Zoran Đinđić".

Prema Tadićevim rečima, Đinđićeva osnovna ideja bila je "ideja moderne, evropske Srbije, koja i politički, bezbednosno, tehnološki, vrednosno pripada kontinentu na kojem je i geografski".

"Mi nećemo odustati od naših strateških ciljeva, a to je Srbija u Evropi, izgradnja jednog modernog, vrednosno dobro postavljenog društva. Mi nećemo odustati od svega onoga što je radio Zoran i što nastavlja da radi svojom mišlju i svojim delom", rekao je Tadić.

On je kazao da je Đinđić radio više od svojih kolega, zbog čega je postizao i bolje rezultate od njih.

"Tako i nacije. Kada jedna nacija složno i jasno radi svakoga dana više nego ona nacija sa kojom se takmiči, onda su i institucije te nacije, tog naroda veće, onda su i vrednosti koje uspostavljaju takve nacije za ugled svima, onda su i mostovi bolji i tehnologija je naprednija, onda je i život lakši i ugodniji za građane", naveo je Tadić.

On je poručio da Srbija mora u narednim godinama da posveti suštinsku pažnju obrazovanju i nauci i da ih podstiče i investira u te oblasti života jer samo na taj način Srbija može da se razvija.

Mas: EU i Kosovo nevezani

Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas kaže da integracija Srbije u EU i rešavanje statusa Kosova nisu povezani.

"Nemačka kancelarka Angela Merkel je posle sednice Evropskog saveta prošle sedmice jasno i nedvosmisleno iznela stav da pitanje Kosova i približavanje Srbije EU nemaju ništa jedno sa drugim", kazao je Mas novinarima u vladi Srbije.

Ambasador je ocenio da Srbija može brže da napreduje ka EU od drugih zemalja u regionu.

"Snažno verujem u potencijal Srbije i ako se koncentriše na razvoj tog potencijala siguran sam da može da napreduje ka EU brže od drugih zemalja u regionu, pošto ima obrazovano stanovništvo, dobar geografski položaj i mnoge druge prednosti", naveo je Mas.

Ako se srpska politika, dodao je nemački amasador, koncentriše na ekonomiju i socijalni razvoj onda nemam sumnji da će put Srbije ka EU biti vremenski kraći nego za druge zemlje u regionu, ali to je potpuno nevezano sa pitanjem Kosova.
 
B92

ŠENGENSKA ZONA DO GRANICE SRBIJE

BRISEL – Šengenska zona Evropske unije, bez unutrašnjih granica, proširena je  na još devet zemalja i došla do granice Srbije.

Državljani Češke, Estonije, Mađarske, Litvanije, Letonije, Malte, Poljske, Slovačke i Slovenije od danas bez pasoša putuju po čitavom šengenskom prostoru, koji sada obuhvata 24 zemlje.

Za zemlje koje se graniče sa pomenutih devet država, to će značiti pojačanu graničnu kontrolu i još teže dobijanje viza.

Stroža šengenska pravila će, međutim, za Srbiju praktično važiti samo devet dana - od 21. do 31. decembra, posto od 1. januara stupa na snagu Sporazum o viznim olakšicama sa EU, kao prvi korak ka stavljanju Srbije na „belu” šengensku listu. Odluka o proširenju šengenskog prostora primenjuje se na svim kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima, osim na aerodromima, koji će zadržati carinsku kontrolu do 30. marta 2008. godine.

Ovo proširenje je najveće od nastanka šengenske zone i prvobitno je trebalo da bude sprovedeno do oktobra, ali je odloženo za kraj godine zbog tehničkih problema.

Tanjug

Ljajić: I bez Mladića sporazum sa EU
 

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić rekao je da, kako sada stvari stoje, "postoje veće šanse" da Srbija 28. januara potpiše sporazum sa Evropskom unijom, nego da ga ne potpiše, čak i bez Ratka Mladića u Haškom tribunalu.

"Smatram da su Holandija i Velika Britanija prilično usamljene u insistiranju na Mladiću, ali Srbija je svesna da je ta obaveza čeka u daljim evropskim integracijama. Zato Srbija neće dići ruke od Mladića", rekao je Ljajić za "Večernje novosti".

Ljajić, koji je i u akcionom timu za saradnju sa Hagom, rekao je da je taj tim dogovorio novi način rada i funkcionisanja.

"Ne mogu da govorim o detaljima, ali radi se o čitavom nizu novih mera i operativnih aktivnosti s namerom da potrage za haškim optuženicima učinimo efikasnijim. Želimo da unapredimo rad i bolju koordinaciju bezbednosnih službi, kao i svih drugih segmenata koji učestvuju u sprovodjenju ovih aktivnosti", rekao je on.

Ljajić, koji je i predsednik Sandžačke demokratske partije rekao je da je evidentno da su počele izborne radnje: "Zato je u interesu Srbije i njene stabilnosti da se postigne dogovor u vladajućoj koaliciji. Postoji prostor za dogovor DS i DSS, i verujem da će pre doći do tog dogovora, nego što ćemo ući u ozbiljnu krizu".

Prema njegovim rečima, ovi predsednički izbori su "potpuno izjednačena borba u kojoj Tadić jeste favorit, ali Nikolić nije autsajder".

"Verujem u pobedu Tadića, mada ne očekujem veliku razliku i broju glasova", kazao je Ljajić.

Upitan da li bi Srbija treabalo da ide u EU, ako njene članice priznaju nezavisnost Kosova, Ljajić je rekao da Srbija mora da učini sve što može da se to ne dogodi.

"A dok se to ne dogovori, postoji neka šansa. Ona nije velika, jer postoji veća grupa zemalja u EU koje podržavaju nezavisnost KiM. Postoji, medjutim, prostor da se još neka od država iz Unije pridobije da zastupa interese Srbije. Dakle, Evropi ne treba zatvarati vrata, već sve napore usmeriti ka diplomatskoj ofanzivi", rekao je on.

MONDO

Hajde da mi neko objasni kako je do juce nato pravio svoju drzavu na Kosovu, a sada kad treba evropska civilna misija da dodje, metiljavi kaze: krsenje rezolucije!
Da li to znaci da Srbi hoce nato drzavu?

Ljoveras: Srbija plovi prema EU

Beograd -- Pitanje statusa Kosova i evropske integracije Srbije odvojeni su procesi, izjavio je šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji.

Podsećajući da su članice EU na samtu 14. decembra izrazile nadu da će vrlo brzo sa Srbijom biti potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Žozep Ljoveras je u intervjuu agenciji FoNet naglasio da je već spreman tekst tog sporazuma.

"Uslov pune saradnje sa Haškim tribunalom se nije promenio. To ostaje kao dobro poznati uslov. Kada je reč o datumima, što pre, to bolje. Sa naše strane, Evropska komisija je učinila sve što je potrebno da tekst bude spreman i on je već spreman", precizirao je Ljoveras i napomenuo da brzina kojom će Srbija napredovati na evropskom putu zavisi isključivo od nje same.

Upitan o posledicama eventalnih odluka pojedinih lidera u Srbiji da odustanu od evropskog puta, u slučaju nepovoljnog rešenja kosovskog pitanja, Ljoveras je izrazio nadu da se to neće dogoditi.

"Evropske integracije su jedan od principa na kojima je formirana vladajuća koalicija", naglasio je Ljoveras, "i nadam se da će tako ostati".

Govoreći o Kosovu, on je naglasio da je EU spremna da preuzme odgovornost za Kosovo i ocenio da je misija Unije u pokrajini moguća na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti 1244.

On je, u nastavku, ocenio i da su predstojeći predsednički izbori u Srbiji važna prilika za građane da odluče o budućnosti koju žele.

"Nadamo se da će ovi izbori biti sprovedeni na fer i transparentan način, i da će se građani odazvati u velikom broju", rekao je Ljoveras i istakao da je na građanima da između različitih kandidata izaberu kakvu budućnost žele.

Ljoveras je podsetio i na nedavno potpisani okvirni sporazum o korišćenju sredstava iz predpristupnih fondova EU, kojima je za Srbiju u narednih pet godina namenjeno oko milijardu evra.

"Ta finansijska sredstva predstavljaju našu podrąku evropskim integracijama Srbiji", istakao je Ljoveras, "i nisu povezana sa bilo kakvim političkim uslovima".

On je objasnio da bi bilo teško pronaći oblast života u Srbiji u kojoj EU, posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju, ne učestvuje sa svojim projektima, poput obnavljanja bolnica, projekata u malim opštinama ili funkcionisanja škola.

Ljoveras je uveren da, nezavisno od rešenja statusa Kosova, evropska perspektiva Srbije ne može biti dovedena u pitanje.

"Srbija plovi prema EU, kao što Dunav ide ka Crnom moru. Za mene je to prirodan tok, i verujem da nema realne alternative", naglasio je Ljoveras.

Izvor: B92