JEREMIĆ NA SASTANKU SAVETA EVROPE I EU U STRAZBURU


BEOGRAD , PARIZ, 23. oktobra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić učestvuje danas, u svojstvu predsedavajućeg Komitetom ministara Saveta Evrope, na 25. Kvadripartitnom sastanku Saveta Evrope (SE) i Evropske unije u Strazburu.

Savet Evrope predstavljaće ministar Jeremić zajedno sa generalnim sekretarom ove evropske organizacije Terijem Dejvisom, dok će EU predstavljaju Manuel Lobo Antunes, portugalski državni sekretar za evropska pitanja, i Benita Ferero-Valdner, član Evropske komisije.

Sastanak održava se na inicijativu Portugalije, kao predsedavajućeg EU, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Glavna tema sastanka su odnosi SE i EU, primena Memoranduma o raumevanju između ove dve organizacije, saradnja na promovisanju demokratije i saradnja u okviru politike razvijanja susedskih odnosa EU.

Tokom boravka u Strazburu, ministar Jeremić će imati odvojen susret s generalni sekretarom SE Terijem Dejvisom.

RUPEL:SRBIJA BI MOGLA DA POTPIŠE ŠP U PRVOJ POLOVINI 2007.


BERN , 23. oktobra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel ocenio je danas u Bernu da bi Srbija mogla da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u prvoj polovini sledeće godine, tokom slovenačkog predsedavanja Evropskom unijom.

Rupel je, međutim, u razgovoru sa švajcarskom koleginicom Mišlin Kalmi-Re, naglasio da je za Srbiju od ključnog značaja saradnja sa Haškim sudom.

Slovenački ministar je rekao da je sa Kalmi-Re dugo razgovarao o zapadnom Balkanu, koji će biti među prioritetima Slovenije kada bude predsedavala Unijom.

Rupel će sutra posetiti Beograd i Skoplje, a glavna tema razgovora s najvišim državnim predstavnicima Srbije i Makedonije trebalo bi da bude, kako je prenela slovenačka agencija STA, predstojeći šestomesečni mandat Slovenije na mestu predsedavajućeg Unije.

Kalmi-Re, koja je ove godine i na rotirajućoj funkciji predsednika Švajcarske, izrazila je nadu da će Slovenija, za vreme svog mandata, ubrzati pojedine procedure, naročito kada je reč o zoni Šengenskog sporazuma, kojoj bi Švajcarska trebalo da pristupi sledeće godine.

Care ovu temu treba reimenovati i dodati tvoje ime... 

Evropski parlament: Napredak Srbije u celini povoljan

Evropski parlament (EP) je ocenio da je "ostvareni napredak u Srbiji sveukupno povoljan", imajući u vidu da je Srbija "mirno prebrodila niz teških etapa" i da je posle izbora formirana nova proevropska, reformska vlada i da je usvojen novi ustav

To se navodi u obrazloženju izveštaja o Srbiji i preporuci Savetu ministara Evropske unije i Evropskoj komisiji za pospešenje odnosa sa Srbijom, koji danas u Strazburu treba da usvoje poslanici parlamenta EU, uz naznaku da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji.

U preporukama od Saveta ministara EU traži se da "snažno podrži napore nove srpske vlade za stvaranje savremene, dinamične i napredne Srbije".

Izveštaj je u ime Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta sačinio poslanik Jelko Kacin, i u njemu se izražava zadovoljstvo zbog obnove pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija i naglašava da će taj sporazum biti potpisan kad Beograd uspostavi punu saradnju s Haškim sudom.

To znači da bude ispunjen zahtev haške tužiteljke Karle del Ponte da se optuženi Ratko Mladić nađe u Hagu, navodi se u dokumentu EP i naglašava da "evropski poslanici takođe cene rešenost srpske vlade da sarađuje s Haškim sudom".

Evropski parlament smatra da će rešenje statusa Kosova ojačati stabilnost Zapadnog balkana i olakšati uključivanje tog regiona u Evropsku uniju.

Izvor: Press

TADIĆ: SRBIJA ŽELI UBRZANO DA NASTAVI EVROPSKE INTEGRACIJE

BEOGRAD – Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u razgovoru s ministrom spoljnih poslova Slovenije Dimitrijem Rupelom, da Srbija želi ubrzano da nastavi evropske integracije.

Srbija je završila tehnički deo pregovora sa Evropskom unijom i želi da parafira i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako bi do kraja 2008. godine postala kandidat za punopravno članstvo u EU, rekao je Tadić koji je s Rupelom razgovarao o bilateralnim odnosima, kao i o predstojećem šestomesečnom mandatu Slovenije na mestu predsedavajućeg EU.

Tadić je preneo Rupelu da naša zemlja radi na završetku saradnje sa Haškim tribunalom, što podrazumeva da se svi optuženi za ratne zločine nađu u tom tribunalu, saopštila je pres služba predsednika Srbije.

Govoreći o pregovorima o Kosovu i Metohiji, predsednik Tadić je naglasio da državni pregovarački tim konstruktivno učestvuje u pregovorima kako bi se za budući status Kosmeta pronašlo kompromisno rešenje, prihvatljivo za obe strane.

Tanjug

DJELIĆ ODRŽAO PREDAVANJE O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA SRBIJE


BERLIN , 24. oktobra (Tanjug) - Potpredsednik vlade Srbije Božidar Djelić održao je večeras u Berlinu predavanje o integraciji Srbije u Evropsku uniju tokom kojeg je domaćinima detaljno objasnio koje je napretke zemlja ostvarila na tom putu, ali i zatražio podršku i razumevanje za poteškoće na koje nailazi.

Djelić je na predavanju u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert izjavio da je poslednjih godina u Srbiji ostvaren značajan porast bruto nacionalnog dohotka, proizvodnje i ulaganja, kao i da je inflacija svedena na minimum.

Govoreći pred prepunom salom, Djelić je ukazao da je potrebno što pre parafirati i potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi to bio "prvi konkretni korak ka integraciji u EU koji bi građanima Srbije dokazao da je evropska perrspektiva realna".

Potpredsednik Vlade, takođe je napomenuo da je pitanje saradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu veoma komplikovano i teško."Srbija radi sve u svojoj moći da bi pronašla uhapsila i izručila osumnjičene za ratne zločine" što dokazuju i nedavna hapšenja Vlastimira Djorđevića i Zravka Tolimira." Pronalaženje i hapšenje Ratka Mladića značajno bi ojačalo našu poziciju u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije", napomenuo je on.

Govoreći o pregovorima o statusu Kosova, on je ocenio da su ti pregovori postali istinski tek pod okriljem posredničke trojke, dok su se ranije sastojali samo iz "jednostranog predstavljanja predloga u formi uzmi ili ostavi".

Djelić je upitao i zbog čega bi samo Srbija od zemalja bivše Jugoslavije bila "rasturena" i napomenuo da "Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova" niti prihvatiti da ono ima "svoju vojsku i stolicu u UN"."Nezavisno Kosovo bilo bi shvaćeno kao poraz demokratske Srbije, a ne kao poraz Slobodana Miloševića".

Djelić se danas, tokom drugog dana posete Nemačkoj sastao sa parlamentarnim državnim sekretarom u Ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj, Karin Kortman i vicekancelarom i ministrom za rad Francom Minterferingom , a pristustvovao je i sednici Odbora za evropska pitanja Bundestaga.

Djelić će tokom posete boraviti u Forćajmu i Štutgartu a u Hamburgu će prisustvovati kongresu vladajućeg SPD-a.

REN: EU USKORO "TEHNIČKI SPREMNA" ZA S S P SA SRBIJOM

STRAZBUR, 24. oktobra (Tanjug) - Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Evropskom parlamentu (EP) u Strazburu da će Evropska unija "uskoro biti tehnički spremna" da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) sa Srbijom, ali da je za formalno potpisivanje neophodno da Beograd prethodno ispuni političke uslove.

Nalazi koje glavni tužilac haškog suda Karla del Ponte bude donela iz Beograda posle sutrašnje posete "biće snažno uzeti u obzir" prilikom odluke o parafiranju S S P, rekao je Ren obraćajući se poslanicima EP u debati o izveštaju o Srbiji, koji je pripremio slovenački liberal Jelko Kacin.

Paralelno s procesom donošenja odluke o parafiranju, međutim, traju "intenzivne pripreme" između Evropske komisije i zemalja članica oko sadržaja teksta, što bi omogućilo "da EU bude tehnička spremna da uskoro potpiše sporazum" - ako politički uslovi budu ispunjeni, odnosno ako bude ostvarena puna saradnja s Haškim tribunalom, koja bi dovela do hapšenja preostalih optuženika", naglasio je evropski komesar.

Ren je istakao da ne treba zaboraviti na napore koje je Srbija učinila do sada po pitanju saradnje s tribunalom.

"To često zaboravjamo u našim debatama (…) od 2004. godine, Srbija je sarađivala u lociranju i hapšenju 20 od 24 haška optuženika, što pokazuje da politika uslovljavanja funkcioniše", istakao je Ren.

On je takođe pohvalio kao "pozitivnu" i "ohrabrujuću" odluku Beograda da pruži novčane nagrade za informacije o haškim optuženicima.

"To, međutim, nije dovoljno (…) saradnja s Hagom ne može da bude proces u kojem se krene pa stane, i još toga mora da bude urađeno da bi se došlo do pune saradnje, uključujući pristup dokumentima i arhivima, te pojačane operacija pretrage", upozorio je Ren.

On je istakao da je "srpskoj vladi jasno stavio do znanja da je na dohvatu ruke potpisivanje S S P".

"Lopta je u rukama Srbije, a Vlada Srbija ima ključ vrata EU u svojim rukama", istakao je Ren, dodavši da je EK "potpuno predana ostvarenju evropske perspektive Srbije," te da je ubeđen da Beograd može brzo napredovati ka EU čim ispuni "ključne uslove".

Evropski komesar je ocenio da je EU "u presudnom trenutku svojih odnosa sa Srbijom", imajući u obzir S S P i približavanje roka - 10. decembra - za izveštaj posredničke "trojke" generalnom sekretaru UN o budućem statusu Kosova i Metohije.

"Sada je ključno da dve strane, Beograd i Priština, preuzmu odgovornost i ozbiljno se angažuju u kreativnim predlozima koji bi bili okončani dogovornim, održivim rešenjem. Podržavam angažman trojke da intenzivira proces do isteka roka, 10. decembra", rekao je Ren.

EP USVOJIO KACINOV IZVEŠTAJ O SRBIJI


STRAZBUR , 25. oktobra (Tanjug) - Evropski parlament usvojio je danas, na plenarnoj sednici u Strazburu, izveštaj slovenačkog liberala Jelka Kacina o Srbiji, u kojem se Beograd pohvaljuje za ostvareni napredak, ali se i zahteva jačanje pravne države i ostvarenje pune saradnje s Haškim tribunalom.

Kacinov izveštaj u 48 tačaka predstavlja preporuke EP Savetu EU koji, međutim, nije obavezan da ih primeni.

Slovenački poslanik je pre glasanja istakao da EU «ne sme da dopusti da politika uslovljavanja popusti» po pitanju saradnje s Hagom.

«Zatvoriti oči pred ratnim zločincima bi moglo da zadovolji modernu realpolitiku, ali neće doprineti dugoročnom miru ili regionalnoj stabilnosti”, istakao je Kacin.

U izveštaju se ističe da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zavisi od ostvarenja pune saradnje s Haškim tribunalom i zahteva se produžetak rada Tribunala i nakon predviđenog roka za njegovo zatvaranje 2008. godine za one optuženike koji budu uhapšeni nakon tog datuma.

Od Saveta EU se traži da otpočne s liberalizacijom viznog režima za sve građane Srbije.

Naglašava se da će «rešavanje statusa Kosova konsolidovati stabilnost na zapadnom Balkanu i olakšati integraciju regiona u Evropsku uniju».

Beograd se poziva da «pravilno upravlja mogućim prilivom izbeglica da ne bi promenio etnički, kulturni, verski, ekonomski i politički balans» u Vojvodini.

Od Srbije se traži da pojača decentralizaciju, pogotovu u Vojvodini, Sandžaku i takozvanoj Preševskoj dolini, odnosno opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Poziva se Vlada Srbije da "zadrži teritorijalni, administrativni i politički entitet Vojvodine, Sandžaka i drugih regiona s etničkim i nacionalnim manjinama" i od Beograda zahteva da proces decentralizacije po evropskim standardima ne koristi kao izgovor za «podelu istorijskih regiona».

EP veruje da «građani Srbije imaju pravo na istinu o nedavnoj politici rata i genocida koji je počinjen u njihovo ime" (…) i da Srbija "mora da se iskreno suoči s prošlošću da bi napredovala».

Od Beograda se traži i da razvija dobre odnose ne samo s Republikom Srpskom unutar Bosne i Hercegovine, već da to čini i s drugim entitetom, Federacijom BiH.

Kacinov izveštaj je usvojen nakon jučerašnje debate tokom koje su iznete oštre kritike na račun Srbije.

U tome su prednjačili mađarski poslanici, pa je tako socijalista Čaba Tabajdi ponovio retoriku iz 2004. godine o «zverstvima» nad Mađarima u Vojvodini.

Tabajdi je, u kontekstu rešavanja statusa Kosova i Metohije, upozorio na mogućnost da «100.000 srpskih izbeglica» bude naseljeno u Vojvodini, što bi, kako je rekao, promenilo etničku sliku pokrajine.

Nekoliko poslanika, pre svega iz redova desnice, izrazilo je žaljenje zbog “veoma negativnog pristupa prema Srbiji” koji se zastupa u EP.

Podrška na papiru
Ž. Pantelić, 25. oktobar 2007

Evropski parlament usvojio je veoma izbalansiranu i, u suštini, pozitivnu rezoluciju o Srbiji na plenarnoj sednici u Strazburu. Evroparlamentarci su odbacili amandmane koji su pokušavali da povežu pitanje evropskih integracija Srbije i statusa Kosova i Metohije, oštriju osudu Srbije zbog nepotpune saradnje s Haškim tribunalom, internacionalizaciju pitanja Sandžaka i Preševske doline, diktiranje tipa decentralizacije Srbije.
Rezolucija EP, koja ima 48 članova, usvojena desetak dana pre godišnjeg izveštaja Evropske komsije o napretku Srbije, najavljuje, u grubim crtama, šta će biti stavljeno u pozitivan a šta u negativan deo liste.
Plusevi koje je Srbija dobila u rezoluciji EP odnose se na institucionalne i administrativne kapacitete koji su potvrđeni tokom pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ostvareni ekonomski napredak, napredak u saradnji s Haškim tribunalom, izbor ombudsmana, guvernera NBS i poverenika za informacije od javnog značaja, usvajanje budžeta i zakona o putnim ispravama, prelaz odgovornosti za čuvanje granica s vojske na policiju, poboljšanje međuetničkih odnosa u Vojvodini i za aktivnu ulogu u interregionalnoj saradnji.
Evroparlamentarci su izrazili posebnu zabrinutost zbog sporosti u reformama u pravosuđu, a negativno ocenili neimenovanje sudija Ustavnog suda, odredbe Ustava koje regulišu izbor i napredovanje sudija i tužilaca. U negativne aspekte spadaju i visoka nezaposlenost i neizbalansiran ekonomski razvoj svih delova Srbije i potreba za osmišljenom i funkcionalnom decentralizacijom. Veliki minus Srbija je dobila za korupciju, pre svega u pravosuđu i policiji, i što još nije dostignuta puna saradnja s Haškim tribunalom.
PORUKE
EP je, u svojoj rezoluciji, uputio i nekoliko poruka Evropskoj komisiji i Savetu EU, pozvavši ih da što pre parafiraju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a zatim, kada Beograd dostinge punu saradnju s Hagom, i da ga potpišu, po mogućstvu, pre kraja 2007. godine. Istovremeno, EP je zatražio od EK i Saveta EU da naprave plan za brzu liberalizaciju viznog režima sa Srbijom.

Havijer Solana VISOKI PREDSTAVNIK EVROPSKE UNIJE, o Kosovu i Metohiji
pregovori MOGU DATI REZULTAT
EVROPSKA unija podržava pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije uz posredovanje "trojke" Kontakt-grupe i nastavlja da podstiče Beograd i Prištinu da izađu izvan okvira polaznih pozicija da bi se postigao sporazum - rekao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. On je, uoči današnjeg samita Rusija - EU, naglasio da Unija u potpunosti podržava pregovore koje vodi "trojka", i dodao da je "`trojka` uspela da uspešno izradi zajedničke pristupe pregovorima".
Solana je rekao da je pitanje Kosmeta u znatnoj meri unutarevropski problem, kao i da u EU shvata svu odgovornost vezanu za traženje njegovog rešenja. On je dodao da se odnosi Moskve i Brisela "razvijaju dobro" i da je na "međunarodnom planu Rusija ključni partner".

Izvor: Novosti

Vreme za buđenje
Ž. PANTELIĆ, 26. oktobar 2007

Pozitivan ton rezolucije Evropskog parlamenta rezultat je konsenzusa koji je postignut unutar EP, odnosno ljudi koji ozbiljnije prate zbivanja na zapadnom Balkanu i najviše utiču na stav EP prema regionu. EP smatra da Srbija može da postane motor celog regiona u evropskim integracijama i to je moguće ostvariti vrlo brzo, ako se Srbija probudi i pokaže kakve sve ima potencijale. Vreme je da Srbija iskoristi te potencijale i uradi nešto dobro za sebe - rekao je u razgovoru za "Novosti" Jelko Kacin, izvestilac EP za Srbiju i potpisnik Rezolucije o Srbiji koju je EP usvojio u četvrtak.

U rezoluciji je neizbežna tema bila Haški tribunal. Postoji li mogućnost da EU bude više pragmatična i da popusti na pitanju pune saradnje Srbije sa sudom?
- Nema pragmatizma kada se govori o ratnim zločinima. Nema ga i neće ga biti. Ako EU odustane od tog principa, onda bismo porušili temelje na kojima počiva EU, jer je ona stvorena kao projekat pomirenja.

Evroparlamentarci su zatražili da se SSP sa Srbijom potpiše do kraja 2007. ako Beograd dostigne punu saradnju sa Hagom...
- Sa komesarom Renom imamo partnerski i saveznički odnos kada je reč o pitanju evropskih integracija Srbije. EK će pripremiti izveštaj o napretku Srbije do 6. novembra. Zato je Karla del Ponte i otišla u Beograd da bi mogla sa nekim novim informacijama uticati na suštinu tog izveštaja. Komesar Ren ima mandat za parafiranje SSP i on će ga iskoristiti ako dobije pozitivan izveštaj. Ali, neće biti potpisa dok Mladić ne bude u Hagu.
Tokom rasprave o rezoluciji, upadljiv je bio konsenzus poslanika o neophodnosti uspostavljanja bezviznog režima između EU i Srbije?
- To je veoma dobronamerna poruka Srbiji iz Evrope. Srpski građani bi u toj poruci morali da prepoznaju spremnost EU da pomogne Srbiji.


PRAVOSUĐE RAK-RANA

NajoŠtrije kritike Srbija je pretrpela za korupciju i pravosuđe. Koliko će vremena biti neophodno da srpsko sudstvo zadovolji evropske standarde?
- Teško je precizno reći koliko godina, ali biće potrebno mnogo vremena. Srpsko pravosuđe ima potrebu za novim ljudima sa evropskom praksom. Srbija mora da poboljša efikasnost pravosuđa, zakonsku regulativu i njenu implementaciju.

Izvor: Novosti