SRBIJA REŠENA DA ISPUNI SVE USLOVE ZA KANDIDATA U EU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić upoznao je danas izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina sa poslednjim aktivnostima vlade u domenu evropskih integracija i napretka u reformama, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Potpredsednik Djelić je istakao rešenost Srbije da ispuni sve uslove za dobijanje statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju (EU) do kraja 2008. godine.

Kacin je istakao da u EU postoji volja da se Srbija dodatno motiviše na evropskom putu i naglasio da je će Slovenija podržati kandidature zemalja zapadnog Balkana za članstvo u EU.

On je kazao da inicijativa za podelu Kosova i Metohije mora biti u potpunosti odbačena.

Kacin boravi u zvaničnoj poseti Srbiji u sklopu pripremanja redovnog izveštaja za Evropski parlament, navedeno je u saopštenju.

Tanjug

Potpisivanje sporazuma o vizama 18. septembra
Sreda, 29. avgust 2007. 13:22

Sporazum o viznim olakšicama i Jedinstveni sporazum o readmisiji izmedju Srbije i Evropske unije (EU) biće potpisani 18. septembra u Briselu, izjavio je Tanjugu šef biroa Ministarstva unutrašnjih poslova za medjunarodnu saradnju i evropske integracije Dražen Maravić.

On je dodao da će tog dana sporazume koji predstavljaju prvi korak ka uspostavljanju bezviznog režima sa EU, potpisati i ostale zemlje zapadnog Balkana.

"Nakon toga, Skupština Srbije trebalo bi da usvoji zakon o ratifikaciji sporazuma, koji će stupiti na snagu 1. januara 2008. godine", rekao je Maravić, koji je i član pregovaračkog tima naše zemlje za pregovore o viznim olakšicama i readmisiji sa EU.

Vizne olakšice će biti odobrene odredjenim kategorijama gradjana, poput članova zvaničnih delegacija, studenata, penzionera, gradjana koji idu u EU na lečenje, poslovnih ljudi, novinara, članova profesionalnih udruženja, advokata, lekara, sportista i drugih.

Maravić je ukazao da su vizne olakšice postignute u svim segmentima koji su bili mogući - u pogledu broja papira koje je potrebno podneti i roka u kome naši gradjani treba da dobiju odgovor od ambasade zemlje članice EU da li su dobili vizu ili nisu.

Srpska delegacija je izdejstvovala da se za vizne olakšice traži minimum nužnih dokumenata, poput indeksa za studente i pozivnog pisma institucije u EU.

Za poslovne ljude su potrebni potvrda Privredne komore Srbije i pozivno pismo iz države članice EU.

Jedinstvenim sporazumom o readmisiji predvidjen je povratak u Srbiju izmedju 100.000 i 150.000 naših državljana koji ilegalno borave u EU.

Tim sporazumom su obuhvaćeni i državljani trećih država, s tim da se oni mogu vratiti u Srbiju samo ako se utvrdi da su u nju došli legalno, a zatim ilegalno prešli granicu i otišli u neku od zemalja članica EU.

Olakšavajuća okolnost je da to što je tokom pregovora postignut dogovor da EU najpre pokuša da te ljude vrati u njihovu zemlju, jer Unija ima više sporazuma o readmisiji od Srbije.

Ukoliko je npr. državljanin Albanije u EU ušao preko Srbije, neće biti vraćen u našu zemlju, već u Albaniju, jer ona ima sporazum o readmisiji sa Unijom.


Izvor: MTS-Mondo

ŠUTANOVAC: NEPOTREBNE IZJAVE PROTIV NATO

BEOGRAD – Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je da su mu, kao potpredsedniku Demokratske stranke, izjave nekih ministara u Vladi da se na Kosmetu stvara država NATO, zvučale prazno i nepotrebno, „pogotovo u trenucima kada Kfor dobro sarađuje sa pripadnicima naših bezbednosnih snaga, Vojskom pre svega”.

„Te poruke mi ni politički nisu jasne. Razumem da pojedini ljudi žele da govore o velikim stvarima, krupnim rečima, da bi se što dalje čuli, pogotovo u izbornoj godini, ali mislim da su daleko od mudrih poruka”, ocenio je Šutanovac u intervjuu novom broju magazina „Odbrana”.

On je podsetio da je Kfor došao na Kosmet u vreme Slobodana Miloševića, a da danas čuva srpske enklave od raznih ekstremista, koji bi, kao i 17. marta 2004. godine, rado zapalili srpske kuće, crkve i manastire.

Šutanovac smatra i da je vrlo loše kad neko iz Beograda hoće da da šalje vojsku na Kosmet, jer to „destimuliše mlade ljude da dođu na odsluženje vojnog roka u vojne jedinice”.

„Dok sam ja ministar odbrane, građani Srbije mogu da budu sigurni da niko od regruta neće otići na Kosmet”, poručio je on.


Fonet

DINKIĆ: IZJAVE MINISTARA O NATO NISU STAV VLADE

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i lider G17 plus Mlađan Dinkić rekao je da izjave pojedinih ministara iz Demokratske stranke Srbije o tome da NATO ima nameru da na teritoriji Kosova i Metohije stvori svoju državu ne predstavljaju stav Vlade Srbije.

Ističući da se o tome na sednici vlade nije ni diskutovalo, Dinkić je beogradskom listu ''Politika'' rekao da je vlada, naprotiv, usvojila dokument o daljem pridruživanju Partnerstvu za mir i da je G17 plus definitivno za Partnerstvo i ulazak u Evropsku uniju.

Tanjug

IZVEŠTAČI PS SE U BEOGRADU OD 3. DO 5.SEPTEMBRA

STRAZBUR , 31.avgusta (Tanjug) - Izveštači Komiteta za monitoring Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) posetiće Srbiju od 3. do 5. septembra, i razgovarati sa najvišim političkim predstavnicima zemlje, izjavila je danas Tanjugu u Strazburu ambasador Srbije pri SE, Slađana Prica.

"U pitanju je redovna poseta sa ciljem da se sačini izveštaj o isunjenju preuzetih obaveza Srbije prema ovoj organizaciji", precizirala je Prica.

Izveštači Šarl Gorens iz Luksemburga i Andreas Gros iz Švajcarske sastaće se sa premijerom Vojislavom Koštunicom, predsednikom Narodne skupštine Oliverom Dulićem, ministrom za Kosovo i Metohiju Slobodanom Samardžićem, predstavnicima ministarstava spoljnih poslova i lokalne samouprave, nevladinih organizacija, medija i stručnjacima.

Prica je navela da će jedna od tema razgovara biti rešavanje pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije, i to u trenutku kada drugi izvestilac PS SE, lord Rasel Dzonston, priprema novi izveštaj o aktuelnoj političkoj situaciji u južnoj srpskoj pokrajini.

Izveštači PS SE razgovaraće i o potrebi pune saradnje sa Haškim tribunalom, kao jednoj od "ključnih političkih obaveza Srbije prema SE i prema međunarodnoj zajednici", rekla je Prica.

Među najavljenim temama su i unapređenje nezavisnosti sudstva i reformi zakonodavstva u toj oblasti, Ustav Srbije u svetlu preporuka Venecijanske komisije, pravnog tela SE, kao i zakoni koji su već usvojeni ili se njihovo usvajanje očekuje, poput zakona o nevladinim organizacijama, o azilantima, regulativama u oblasti razvoja lokalne samouprave i procesa decentralizacije u Srbiji.

"Srbija se ohrabruje da pristupi značajnim konvencijama, od kojih smo neke već potpisali, kao što su konvencije o sprečavanju trgovine ljudima, sajber kriminalu i sprečavanju i zapleni sredstava stečenih pranjem novca", rekla je Prica Tanjugu.

Biće reči i o pitanju zaštite ljudskih i manjinskih prava, oblasti u kojoj PS SE ima posebnog izvestioca koji takođe priprema izveštaj.

Do kraja godine je predviđena još jedna poseta Komiteta za monitoring, a izveštaj se očekuje na sednici PS SE u januaru sledeće godine.

U proces pridruživanja samo bez Kosova
Autor: Tanjug | 01.09.2007 - 13:54

Kosovo i Metohija biće izuzeto iz primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbije Evropskoj uniji, pa će za našu Vladu biti pravi politički izazov da taj dokument potpiše, ocenili su stručnjaci za evropske intregracije.
Na taj momenat podsetio je ove sedmice izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelko Kacin, ukazivanjem da samo "uža Srbija pregovara o Sporazumu".
- Kada bi uključili i Kosovo, Srbija nema šanse da zaključi Sporazum o stabilizaciji i poridruživanju. Tek kada Kosovo bude država može početi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju - rekao je Kacin, koji je u Beogradu boravio kao izvestilac EP o napretku Srbije ka EU.

Znači li izuzeće Kosova iz Sporazuma i prejudiciranje rešenja statusa južne pokrajine, bez obzira na činejnicu da je ono sada pod jurisdikcijom Ujedinjenih nacija, pa EU zbog toga odvojeno prati proces reformi i približavanje Uniji pokrajine - nisu bili spremni da komentarišu, s političke tačke gledišta, mnogi političari.
Potpisivanje SSP Beograd, inače, očekuje do kraja godine. Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je za nacionalnu agenciju da Unija do sada nikada nije uslovljavala Srbiju da poveže rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije sa evropskim integracijama.
- Jedini uslov koji smo imali je konstruktivni pristup razgovorima o budućem statusu Kosova. Kad god razgovaramo sa Evropskom komisijom, Kosovo se tretira u ovom statusu u kojem je sada, u skladu sa Rezolucijom 1244 UN - rekla je Miščević.

Ona je istakla da je Kosovo pod međunarodnom jurisdikcijom, što znači da za procese reformi u toj pokrajini ne može biti odgovorna Srbija i njeni organi.
"Samim tim, sporazum o kome smo pregovarali sa EU neće se teritorijalno odnositi na Kosovu zbog jurisdikcije UN", rekla je ona i dodala da ''sve to ne znači prejudiciranje rešenja statusa Kosova, jer to nije pitanje kojim se bavi EU, već UN, odnosno Kontakt grupa".

Miščević je objasnila da Brisel prati proces reformi na teritoriji Kosova od 2004. godine i, taj proces je, kako je rekla, u potpunosti odvojen od Srbije. Takođe, Evropska komisija usvaja posebne izveštaje o napretku u procesu evropskih integracija Srbije i Kosova, navela je ona.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji podsetila je da je poseban pregovarački mehanizam formiran za Kosovo, kao i da Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku u procesu integracija, izdaje odvojene dokumente za Kosovo i Srbiju.

- To nije nikakvo iznenađenje, niti nova informacija da je Kosovo izuzeto iz SSP. Ipak, imajući u vidu tu isključenost Kosova iz pregovora, teško bi bilo da Srbija potpiše dokument koji bi uključio i Kosovo. Nema prethodnih referenci za to - istakla je ona.

Minić je dodala da će, sa druge strane, potpisivanje SSP bez Kosova biti "svojevrstan politički izazov za Vladu Srbije".

- Vlada je, međutim, imala to u vidu i ranije, jer su pregovori tekli odvojeno - ukazala je Minić.
Ona je podsetila i da su pregovori na nivou nekadašnje Srbije i Crne Gore bili odvojeni, po principu "dvostrukog koloseka", ali da je postajao takozvani opšti deo pregovora koji se odvijao na nivou državne zajednice.
- Za Kosovo, međutim, taj zajednički, opšti deo ne postoji, jer je Kosovo pod jurisdikcijom UN - kazala je Minić.

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić podsetio je na svojevrsni paradoks - da je Studija izvodljivosti, koja je prethodila pregovorima o SSP, sadržala i deo o Kosovu, dok sporazum o stabilizaciji taj deo teritorije Srbije izuzima.
- Bilo je logično da se tada postavi pitanje Evropskoj komisiji o čemu mi pregovaramo. Sada se pregovara samo o centralnoj Srbiji, što znači da je Beograd indirektno pristao na nezavisnost Kosova - ocenio je Janjić.
- Drugo, da se Beograd držao novog Ustava u čijoj Preambuli stoji da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, morao bi da prekine pregovore sa EU dok se ne reši status Kosova ili da traži da sporazum uključi i Kosovo - dodao je on.

Janjić smatra da uoči potpisivanja ŠP bilo kakva reakcija Beograda neće moći ništa da promeni, jer se već osam godina Kosovo od strane EU tretira kao posebna jedinica.
- Takođe, Beograd je ušao u taj proces i aktivno ga podržavao znajući da SSP isključije Kosovo - rekao je Janjić.

Šef delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Miloš Aligrudić smatra da je Kosovo sastavni deo Srbije i da će tako i ostati.
- Ako EU ne želi da uključi deo naše teritorije, to je onda ozbiljan problem, pre svega za stanovnike tog dela Srbije, ali i za celu Srbiju - ocenio je on.
Direktor Beogradskog centra za evropske integracije Jovan Teokarević takođe je podsetio da približavanje Kosova EU već tri godine ide potpuno odvojenom putanjom od evropskih integracija Srbije.
- Što se tiče prvog koraka - SSP, Kosovo tu ne igra nikakvu ulogu - kazao je Teokarević i dodao da ne veruje da će određivanje statusa na neki neposredan način da utiče na evropsku integraciju Srbije.


Izvor: Blic

DANSKI PARLAMENTARCI OD SUTRA U BEOGRADU - EU U FOKUSU RAZGOVORA

BEOGRAD , 2. septembra (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić primiće sutra u Beogradu delegaciju Odbora za spoljnu politiku Parlamenta Danske.

Kako je najavljeno iz Skupštine Srbije, predviđeno je da se tokom posete danski parlamentarnci sastanu takođe sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom, potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Djelićem i ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.

Članovi delegacije Odbora za spoljnu politiku Parlamenta Danske, koju predvodi predsednica Gite Lilelund, u ponedeljak će razgovarati i delegacije Odbora za inostrane poslove i Odbora za evropske integracije, sa Dragoljubom Mićunovićem na čelu.

Danski parlamentarci će razgovarati i sa direktorkom Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj Uniji Tanjom Mišćević.

IZVEŠTAČI PS SE U BEOGRADU OD 3. DO 5. SEPTEMBRA


BEOGRAD , STRAZBUR, 2. septembra (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić primiće u ponedeljak izvestioce Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) Čarlsa Gorensa i Andreasa Grosa.

Kako je najavljeno iz Skupštine Srbije, pored predsednika Dulića, sa izvestiocima Monitoring komiteta PS SE sastaće se i predstavnici svih poslaničkih grupa u parlamentu Srbije.

Izvestioci Gorens iz Luksemburga i Gros iz Švajcarske će u Beogradu boraviti od 3. do 5. septembra.

Kako je Tanjugu u Strazburu izjavila ambasador Srbije pri SE, Slađana Prica, "u pitanju je redovna poseta sa ciljem da bude sačinjen izveštaj o ispunjenju preuzetih obaveza Srbije prema ovoj organizaciji".

Prema ambasadorki Prici, izvestioci bi trebalo da se sastanu sa takođe sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, ministrom za Kosovo i Metohiju Slobodanom Samardžićem, predstavnicima ministarstava spoljnih poslova i lokalne samouprave, nevladinih organizacija, medija, kao i sa stručnjacima.

Prica je navela da će jedna od tema razgovara biti rešavanje pitanja budućeg statusa Kosmeta, i to u trenutku kada drugi izvestilac PS SE, lord Rasel Dzonston, priprema novi izveštaj o aktuelnoj političkoj situaciji u južnoj srpskoj pokrajini.

Prethodni izveštaj britanskog liberalnog poslanika u PS SE, u kome se on založio za nadgledanu nezavisnost južne srpske pokrajine, to panevropsko telo je odbilo.

Izveštači PS SE razgovaraće i o potrebi pune saradnje sa Haškim tribunalom, kao jednoj od "ključnih političkih obaveza Srbije prema SE i prema međunarodnoj zajednici", rekla je Prica.

Među najavljenim temama su i unapređenje nezavisnosti sudstva i reformi zakonodavstva u toj oblasti u Srbiji, državni Srbije u svetlu preporuka Venecijanske komisije, pravnog tela SE.

Biće razmotreni i zakoni koji su već usvojeni ili se to očekuje, poput akata o nevladinim organizacijama, o azilantima, regulativama u oblasti razvoja lokalne samouprave i procesa decentralizacije u Srbiji.

"Srbija se ohrabruje da pristupi značajnim konvencijama, od kojih smo neke već potpisali, kao što su one o sprečavanju trgovine ljudima, sajber kriminalu i sprečavanju i zapleni sredstava stečenih pranjem novca", rekla je Prica Tanjugu.

Biće reči i o pitanju zaštite ljudskih i manjinskih prava, oblasti u kojoj PS SE ima posebnog izvestioca koji takođe priprema izveštaj.

Do kraja godine je predviđena još jedna poseta Komiteta za monitoring, a izveštaj se očekuje na sednici PS SE u januaru 2008 godine.

JEREMIĆ U SREDU U NATO PREDSTAVLJA PREZENTACIONI DOKUMENT


BRISEL , 2. septembra (Tanjug) - Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić predstaviće Savetu Organizacije svetnoatlantskjog pakta (NATO) u sredu u Briselu Prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir (PzM).

Ministar Jeremić će tokom posete Briselu razgovarati i s evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom o procesu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP).

Srpski ministar će u sedištu NATO razgovarati sa generalnim sekretarom Japom de Hop Sheferom, te će predstaviti Prezentacioni dokument najvišem telu ove organizacije, Severnoatlantskom savetu.

Prezentacioni dokument je krajem jula usvojila Vlada Srbije i on predstavlja osnovne ciljeve i aktivnosti koje zvanični Beograd želi da ostvari učešćem u programu PzM.

Pored politickog dijaloga, u te aktivnosti spadaju i reforma odbrane, obuka vojnika Vojske Srbije, upoznavanje sa NATO standardima, saradnja u civilnoj zaštiti, nauci i energetici.

Dokument imaju sve članice PzM i on se u praksi predstavlja po ulaska u ovaj Program.

PzM je projekat sračunat na stvaranje poverenja između NATO i zemalja u Evropi koje su van tog vojno-političkog saveza i od osnivanja 1994, pristupile su mu 23 države.

Srbija je u PzM primljena krajem 2006. godine.

Ministar Jeremić će tokom sastanka u Savetu NATO-a izložiti i stav Srbije po pitanju procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije.

Uoči posete Išingera Beogradu
DSS: Srbija neće u NATO zbog Kosova
Autor: Srna - Beta | 03.09.2007 - 08:55

Da li će Koštunica Išingeru preneti
stranački stav?
Demokratska stranke Srbije je uoči dolaska Volfganga Išingera, predstavnika EU u trojki Kontakt grupe za pregovore o Kosovu, najavila da bi u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti trebalo razmotriti mogućnost da Skupština Srbije donese odluku da Srbija ne može biti članica NATO.

- Vreme je da započnemo razgovor kako ćemo kao zemlja odgovoriti na moguću jednostranu nezavisnost i prvu NATO državu - smatra DSS. Demokratska stranka već je ranije stavove DSS u vezi suprotstavljanja NATO ocenila kao prazne i nepotrebne, a stručnjaci su ih ocenjivali kao kontraproduktivne kada je reč o odnosima Srbije sa međunarodnom zajednicom.
U Beograd stiže Išinger, koji će danas i sutra razgovarati sa srpskim zvaničnicima o daljem toku pregovora Beograda i Prištine o Kosovu. U sredu će o tome u Briselu razmeniti mišljenje s funkcionerima EU na sastanku 7. i 8. septembra u portugalskom gradu Vijana du Kastelo, a diplomatski izvori tvrde da će ministri inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice na ovom nezvaničnom sastanku kao glavni cilj postaviti da se sagleda kako da na završetku pregovora, ako bi se dogodilo da dve strane ne dođu blizu dogovora, članice EU zauzmu jedinstven stav o rešenju za status Kosova, uz potvrdu odlučnosti da kosovski problem ne ometa ulazak Srbije u redove Unije.
Neki vodeći zvaničnici Evropske komisije, pre samog čina ulaska Srbije u članstvo EU, smatraju da bi kosovski problem morao biti rešen ili „uređen“.
Američki predstavnik u trojki Kontakt grupe Frenk Vizner za „Glas Amerike“ rekao je da je plan izaslanika UN Martija Ahtisarija i dalje „veoma aktuelan“ i da principi Kontakt grupe izričito kažu da neće biti podele.
- To pitanje nije na dnevnom redu - rekao je Vizner dodajući da „nijedna strana nije pokrenula to pitanje“, a da je „rano govoriti o tome koje su alternative“.
Zadatak trojke je, objašnjava Vizner, da podstakne strane da iznesu sopstvene ideje.
- Sve ideje su na stolu, Ahtisarijev plan je na stolu, ali strane su slobodne da predlože bilo kakve ideje koje imaju. Mi smo tu da ih saslušamo i da ih razmotrimo, ali Ahtisarijev plan je još veoma aktuelan - rekao je Vizner.
Međutim, američki profesor Stiven Mejer za „Politiku“ tvrdi da „sporazumna podela, sa pratećim prilagođavanjem granica, može da bude osnova za pravičnu, ne i savršenu, podelu teritorije“.
Podela i nova granica išla bi duž Ibra, tako što bi severni deo ostao Srbiji, a južni deo bi postao nezavisna albanska država, kaže on.
Američki profesor navodi da to „može da prođe“ ukoliko i Beograd i Priština prihvate „princip etničke teritorijalnosti i pravo druge strane na teritorijalni suverenitet“.
- SAD, Rusija i EU moraju da garantuju bezbednost ovih mesta, da Srbi imaju pristup, kao i bezbednost manjinskih zajednica koje odluče da ostanu na ‘pogrešnoj strani’ granice - kaže on.

Samardžić: Pregovori i posle 10. decembra
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić tvrdi da će pregovori o budućem statusu pokrajine sigurno biti nastavljeni i posle 10. decembra, kada trojka međunarodne zajednice treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN. Samardžić je rekao da albanska delegacija predlaže da se razgovara o budućim odnosima Srbije i Kosova kao dve nezavisne države.Delegacija državnog tima je skrenula pažnju trojki da od toga nema ništa i da se moramo strogo pridržavati onoga što rezolucija nalaže - kazao je Samardžić.

Izvor: Blic