Sutra

Zakoni za Evropu

DA bi zakonodavstvo u Srbiji počelo da liči na ono u Evropskoj uniji, Narodna skupština do kraja ove godine treba da usvoji 44 propisa. Ovakav tempo je predviđen Akcionim planom Vlade Srbije za 2007, a sa Parlamentom je postignut dogovor da ovi zakonski predlozi imaju prednost u odnosu na ostale koje budu stizali u Skupštinu.

Osim prioritetnih zakona o strancima, putnim ispravama, državnoj granici i azilu koji su deo uslova za stavljanje Srbije na belu šengensku listu, na spisku "obaveznih" su, na primer zakoni o: zaštiti ličnih podataka, konkurencije, potrošača, kontroli državne pomoći, potrošačkim kreditima, bezbednosti proizvoda i bezbednosti hrane, prevozu opasnih materija, upravljanju hemikalijama...

- To je dobrovoljna harmonizacija zakonodavstva, koja je započeta da bismo prestigli događaje. Dakle, nema nikakvih kaznenih poena niti sankcija ako ne ispunimo ovaj tempo, ali je za Srbiju dobro da ovi zakoni budu doneti što pre - objašnjava Vladimir Međak, savetnik u Kancelariji za pridruživanje EU. - Tek sa potpisivanjem Sporazuma, usklađivanje propisa postaće naša međunarodna obaveza. Ali, Vlada Srbije je snimila dobru prasku istočnoevropskih država. Tako će ono što su te zemlje uradile tri ili četiri godine po potpisivanju Sporazuma, Srbija uraditi godinu ili dve ranije.

Prema nekim procenama, reč je o gotovo 100.000 stranica propisa za čije sprovođenje i usklađivanje Parlament treba da da "zeleno svetlo". Najviše s ovim ciljem, krenulo se letos u izradu novog Poslovnika o radu Narodne skupštine, čije bi pojedine odredbe trebalo da srpski parlament učine mnogo efikasnijim. A, presednik Skupštine Oliver Dulić već je, u nekoliko navrata najavio da će posle letnje pauze, paralmentarci "ako bude trebalo raditi i noću, kako bi Skupština bila motor, a ne usko grlo evropskih integracija".

I VINO PO ZAKONU

Iako u Srbiji postoji Zakon o vinu i rakiji, "putovanje" ka zakonodavstvu EU podrazumeva donošenje novog, kako je navedeno - savremenijeg Zakona o vinu. Ovaj propis biće usklađen sa standardima EU, a njime će, između ostalog biti uređen i rad laboratorija za kontrolu vina.

Recimo, novi Zakon o vazdušnom saobraćaju, usklađen sa Pravilnikom EU, davaće državi pravo da kontroliše kretanje cena avio prevoza i imaće pravo " da povuče prevozninu za koju smatra da je, obzirom na stanje na tržištu, previsoka ili da smanji cene za koje smatra da nisu realne".


NEPOKRETNOSTI

Novi Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti, takođe bi trebalo da bude izlgasan u narednim mesecima. On bi trebalo da otkloni administrativne prepreke za strana ulaganja, a novim zakonom biće omogućen upis i po zahtevu vlasnika u katastarskim opštinama gde nepostoji svojinska evidencija.

Novosti

Jeremić: Zanimljiva rasprava o budućnosti EU

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je da je današnji panel o širenju Evropske unije na Bledskom strateškom forumu bio izuzetno zanimljiva rasprava o budućnosti proširenja EU.

"Imali smo veoma širok panel, predstavljena su zanimljiva mišljenja i rekao bih da je, ipak, preovlađujuće mišljenje bilo da proširenje EU na Balkan nije u pitanju i da bi ga trebalo ubrzati, da bi trebalo uraditi sve što je u mogućnosti Evrope da evropska budućnost postane realnost", rekao je Jeremić novinarima.

Dodao je da se u današnjoj raspravi, na Bledskom strateškom forumu "Evropska unija 2020. udružena i jedinstvena", razgovaralo i o takozvanom planu Kopenhagen minus, odnosno uvođenju nižih kriterijuma od onih koji su bili potrebni zemljama koje su se do sada priključivale u EU.

Gotovo svi učesnici složili su se da je potrebno osvežiti Solunsku agendu, odnosno ponoviti obećanje iz Soluna 2003. da je budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana u EU.
 
Beta

 ZAMENA PASOŠA OD 1. MARTA
DO 31. DECEMBRA 2008.

Važeći pasoši bivše države SRJ trebalo bi da budu zamenjeni novim putnim ispravama Srbije do 31. decembra 2008. godine, rekao je sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Milorad Todorović na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Todorović je rekao da Predlog zakona o putnim ispravama predviđa da izdavanje novih pasoša počne 1. marta 2008. godine, a da do kraja te godine budu zamenjeni svi stari pasoši.

Predlog zakona o putnim ispravama trebalo bi da bude na dnevnom redu parlamenta već početkom septembra. Usvajanje tog zakona je jedan od prioriteta u procesu evropskih integracija, zajedno sa zakonima o azilu, o državnoj granici i o strancima.

Obrazac pašosa sadržaće prostor za automatsko očitavanje podataka u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitne elemente, kazao je Todorović.

Prema statističkim podacima svega 11,24 odsto građana Srbije ima pasoš, što je Todorović obrazložio teškim uslovima za putovanje u inostranstvo i za dobijanje viza. On je rekao da očekuje da će izdavanjem novih pasoša i olakšavanjem viznog sistema porasti i broj građana koji će imati putnu ispravu.

Odgovarajući na primedbe poslanika, Todorović je rekao da je tehnički sve spremno da se do kraja 2008. godine zamene stari pasoši za nove, ali nije mogao da odgovori koliko će to koštati građane.

Todorović je rekao da će se pasoši izdavati samo u Srbiji u policijskim upravama, odnosno na području na kojem podnosilac zahteva ima prebivalište.

Ministarstvo inostranih poslova će izdavati diplomatske pasoše, dok će diplomatsko konzularna predstavništva Srbije u svetu izdavati putne listove državljanima koji nemaju pasoš da se vrate u zemlju.

Todorović je rekao da će nove putne isprave biti u funkciji sprečavanja kriminala, terorizma, ilegalnih migracija i zloupotreba i naveo da se u svetu sve više pažnje posvećuje kontroli granice.

Pasoš će važiti pet godina, za mlađe od 14 godina dve godine, a može se izdati i sa kraćim rokom važenja ako nadležni sud, odnosno tužilac to odredi.

Prema predloženom zakonu, putne isprave su pasoš, diplomatski pasoš, sluzbeni pasoš, putni list i putne isprave koje se izdaju na osnovu međunarodnog ugovora kao što su brodaraska i pomorska knjižica.

Diplomatski i službeni pasoš mogu se izdati bračnom drugu ili detetu osobe koja obavlja državni posao u inostranstvu.

U septembru počinju razgovori
o beloj šengenskoj listi

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević najavila je da će 13. i 14. septembra biti održan novi sastanak Stalnog unapređenog dijaloga, pred godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

Taj sastanak će označiti i početak pregovora o stavljanju Srbije na belu šengensku listu, kazala je Miščević na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije. Ona je rekla da će teme sastanka Stalnog unapređenog dijaloga biti stanje i napredak resora pravosuđa i unutrašnjih poslova i ocenila kao veoma važno donošenje zakona o putnim ispravama.

Miščević je pohvalila MUP što je na vreme dostavio predlog zakona u skupštinsku proceduru, navodeći da to predstavlja značajan pomak ka Evropskoj uniji.

Izvor: RTS

 KACIN: EU PODRŽAVA SVAKI NAPREDAK SRBIJE

 Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je Tanjugu da Evropska unija podržava svaki napredak Srbije, ali očekuje da na planu približavanja Evropi Srbija uradi još više.

'Ubeđen sam da u Srbiji ima političke volje i potencijala i da je Srbija sposobna da napravi još dosta u kratkom vremenu', rekao je Kacin, koji boravi u trodnevnoj poseti Beogradu.

Kacin je kazao da tokom razgovora sa predstavnicima zakonodavne i izvršne vlasti treba da se uveri u ono što je do sada urađeno, ali i da ispita zašto neki prioriteti još nisu ostvareni uoči razmatranja nacrta njegovog izveštaja o Srbiji u Odboru za spoljne poslove EP, planiranog za 13. septembar.

Napominjući da su sva ovlašćenja i sva oruđa u srpskim rukama, on je naglasio da Srbija mora sama da unapredi sistem kroz delovanje zakonodavne i izvršne vlasti, da bi što više bio harmonizovan sa EU i da bi proces približavanja i ulaska u EU bio moguć.

'Teško je govoriti o pravnoj državi u kojoj Ustavni sud ne radi, što znaci da što pre treba imenovati sudije kako bi taj sud počeo sa radom', naveo je Kacin.

Uz ocenu da su obični ljudi često nezaštićeni u odnosu na državu, evropski parlamentaraca je naveo da je dobio stotine pisama građana koji se žale, jer im je oduzeta imovina posle Drugog svetskog rata.

Kacin je srpsku ekonomiju ocenio kao 'dosta grubu fazu primarne transformacije u tržišnu privredu', jer nema dovoljno konkurencije, a male firme i obrtnici su u odnosu na takozvane tajkune u nepovoljnom položaju.

Izvesilac EP istakao je i da Srbija mora da uradi znatno više kada su pitanju promene u pravosuđu, jer sudski procesi traju desetinama godina, što je po evropskim standardima neodrživo.

On je je posebno ukazao na neophodnost efikanije implementacije zakona u svakodnevni život, jer građanima oni ništa ne znače ako nema mehanizama da budu realizovani.

Kacin je jučerašnje susrete sa političkim predstavnicima romske, mađarska i albanske manjine ocenio kao dragocene.

Uz romsko, on je istakao da je pitanje albanske manjine posebno osetljivo za Srbiju, a prema njegovim rečima, bilo je značajno čuti I stavove mađarske zajednice, posle dolaska velikog broja izbeglica u tu mulietnicku sredinu i povećanja broja incidenata koji su mogli imati nacionalni predznak.

'Vojvodina i kvalitet međuetničkog, međureligijskog i multinacionalnog života skriveni je adut i argument Srbije, koji ruši sve pred sobom. Kada Srbija bude svesna šta ima u Vojvodini i kada bude ponosna na to, kada bude želela i bila sposobna da to implementira u drugim delovima zemlje, kada je u pitanju odnos većine i manjina, to će biti znacajan korak dalje ka evropeizaciji Srbije i njenom približavnju EU', ocenio je Kacin.

Nikolić i Kacin razgovarali o položaju nacionalnih manjina u Srbiji

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u srpskoj Skupštini Tomislav Nikolić i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin razgovarali su o položaju nacionalnih manjina u Srbiji i njihovom učešću u vršenju vlasti, saopštila je pres služba Skupštine Srbije.

Nikolić je u razgovoru sa Kacinom istakao da je SRS primer kako može da se sarađuje s manjinama i podsetio da se pripadnici manjina nalaze u parlamentu ispred najveće opozicione stranke.

Prema Nikolićevim rečima, u Srbiji ne postoji nikakav hendikep za manjine i oni vrše vlast i na lokalnom i na republičkom nivou , a SRS je spremna da podrži svaki projekat koji može da pomogne da se pripadnici nacionalnih manjina osećaju kao punopravni građani Srbije, navedeno je u saopštenju.

Predsednik poslaničke grupe SRS pošebno je ukazao na problem nepostojanja Ustavnog suda i nemogućnost da građani Srbije zatraže zaštitu u odbrani ljudskih i manjinskih prava.

Kacin je istakao da je situacija sa položajem nacionalnih manjina u Srbiji, a naročito u Vojvodini, bolja nego pre dve i po godine i upozorio na potrebu da se što pre konstituiše Ustavni sud.

On je upoznao Nikolića sa planovima u procesu pridruživanja država zapadnog Balkana EU i naglasio da je predsedavanje Slovenije EU šansa da se učini značajan pomak u približavanju svih zemalja regiona EU.

Kacin je najavio da će 'u aprilu 2008. godine biti pozvane da udju u NATO Hrvatska, kao i Makedonija i Albanija, čime će se uspostaviti definitivne granice između ove dve država i time otkloniti opasnost od stvaranja velike Albanije što će doprineti stabilizaciji čitavog regiona'.

Kako je navedeno u saopštenju, Nikolić se nije složio sa Kacinovim ocenama i postavio je piatanje da li je članstvo u NATO garancija da će granice ostati nepromenjene.

Kada je reč o odnosu EU prema Srbiji, Nikolić jer ukazao da se ona 'nije otvorila prema našoj zemlji, nego je naše tržište postalo prihvatljivo, kao i da Srbija nije u ravnopravnom polozaju sa drugim zemljama koje pretenduju da uđu u EU'.

Šef poslanika SRS je zaključio da ta stranka podržava napore za približavanje Srbije evropskim vrednostima, ali da nije za EU koja hoće da Kosovo bude nezavisna država.

Izvor: RTS

Počinju pregovori o beloj šengenskoj listi


Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji (EU) Tanja Miščević najavila je da će 13. i 14. septembra biti održan novi sastanak Stalnog unapredjenog dijaloga, pred godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

Taj sastanak će označiti i početak pregovora o stavljanju Srbije na belu šengensku listu, kazala je Miščević na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Ona je rekla da će teme sastanka Stalnog unapredjenog dijaloga biti stanje i napredak resora pravosudja i unutrašnjih poslova i ocenila kao veoma važno donošenje zakona o putnim ispravama.

Beta

Brže preko granice
R. O., 28. avgust 2007

SAMO 11,24 odsto građana Srbije ima pasoš. Većina neće da vadi putne isprave jer nema novac za putovanja ili zna kako je teško dobiti vizu. Novi pasoši koji će početi da se izdaju u martu sledeće godine dobijaće se mnogo brže i trebalo bi da popravi ovakvu sliku.
Ovo je jedan od argumenata koje je sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Miloš Todorović izneo u prilog usvajanja novog Zakona o putnim ispravama, na sednici Odbora za evropske integracije u Domu narodne skupštine.
Predloženi propis trebalo bi da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine na prvoj sednici posle letnje pauze, verovatno već sledeće nedelje. Njime je, između ostalog, predviđeno da još važeći pasoši sa grbom bivše države uskoro odu u istoriju, a da građani dobiju nove isprave sa novim simbolima i - čipom sa biometrijskim podacima. Zamena pasoša trebalo bi da počne u martu sledeće godine, a da se završi do 31. decembra 2008. Građani će na novi pasoš čekati najduže mesec dana od podnošenja zahteva.
- Nove putne isprave biće i pomoćno sredstvo u borbi protiv kriminala, terorizma, ilegalnih migracija - naveo je Todorović i precizirao da novi zakon ne predviđa kolektivne pasoše i izlazne vize.
Međutim, on nije mogao da odgovori na jedno od pitanja članova Odbora - koliko će građane koštati zamena pasoša. Tako je Gordana Čomić sugerisala funkcioneru MUP da se u zakon, koji je radilo ovo ministarstvo, unesu detaljnija obrazloženja - zašto pravo na diplomatske pasoše imaju i porodice onih koji poseduju ovakve isprave, a predložila je i da se pojasni deo zakona koji kaže da ulazak u zemlju može da bude dozvoljen i "licu koje nema putnu ispravu, a za koje se utvrdi da je državljanin Srbije".
Potpredsednik Skupštine Božidar Đelić upitao je zašto istovremeno sa ovim nije urađen i predlog zakona o zaštiti podataka i zamerio što građanima nije omogućeno da provere koje će sve podatke sadržati čip u njihovom pasošu.



BRŽE I BEZBEDNIJE

Direktor kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević podsetila je da je usvajanje novog Zakona o putnim ispravama (u paketu sa zakonom o strancima, azilu i granici) deo uslova za stavljanje Srbije na belu šengen listu.
- Za svaku je pohvalu to što je MUP omogućio da se zakon već u septembru nađe pred poslanicima Narodne skupštine, što je bilo planirano za kraj ove godine - rekla je Miščevićeva. - Sa novim biometrijskim pasošima moći ćemo mnogo brže i bezbednije da putujemo.
Miščevićeva je najavila da će 13. i 14. septembra biti održan novi sastanak "Stalnog unapređenog dijaloga", uoči podnošenja godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku koji je Srbija ostvarila.

Izvor: Novosti

 KACIN: SRBIJA IMA KAPACITETE I SPOSOBNOSTI ZA NAPREDAK KA EVROPSKOJ UNIJI

Izvestilac evropskog parlamenta Jelko Kacin, koji ovih boravi u Beogradu, ocenio je da u Srbiji postoje administrativni kapaciteti i operativna sposobnost za uspešan nastavak procesa približavanja Evropskoj uniji.

Posle današnjeg sastanka s predsednikom Odbora za evropske integracije Milošem Jevtićem, Kacin je ocenio da u Srbiji postoji politička volja da se krene brže ka evropskim integracijama.

U Kacinovom izveštaju navodi se šta je i Vlada Srbije uradila za 100 dana, a da Srbija ipak mora da uradi još dosta stvari u zakonodavnom delu.

Predsednik skupštinskog odbora za evropske integracije Miloš Jevtić podseća da je reč o 44 zakonska akta, koja do novembra moraju biti usvojena. Kako najavljuje, zbog bržeg rada, zakoni će biti grupisani, u logičke celine, i usvajaće se u paketima. On ukazuje na to da je veoma važno da Srbija bude pozitivno ocenjena u izveštaju Evropskog Parlamenta.

Izvestilac Evropskog parlamenta u protekla tri dana sastao se sa predstavnicima vlasti u Srbiji. Njegov izveštaj biće poznat u novembru i prethodiće izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama.

Izvor: RTS

MARAVIĆ: POTPISIVANjE SPORAZUMA O VIZAMA SA EU 18. SEPTEMBRA

BEOGRAD – Sporazum o viznim olakšicama i Jedinstveni sporazum o readmisiji između Srbije i Evropske unije (EU) biće potpisani 18. septembra u Briselu, izjavio je „Tanjugu” šef biroa Ministarstva unutrašnjih poslova za međunarodnu saradnju i evropske integracije Dražen Maravić.

On je dodao da će tog dana sporazume koji predstavljaju prvi korak ka uspostavljanju bezviznog režima sa EU, potpisati i ostale zemlje zapadnog Balkana.

„Nakon toga, Skupština Srbije trebalo bi da usvoji zakon o ratifikaciji sporazuma, koji će stupiti na snagu 1. januara 2008. godine”, rekao je Maravić, koji je i član pregovaračkog tima naše zemlje za pregovore o viznim olakšicama i readmisiji sa EU.

Vizne olakšice će biti odobrene određenim kategorijama građana, poput članova zvaničnih delegacija, studenata, penzionera, građana koji idu u EU na lečenje, poslovnih ljudi, novinara, članova profesionalnih udruženja, advokata, lekara, sportista i drugih.

Maravić je ukazao da su vizne olakšice postignute u svim segmentima koji su bili mogući - u pogledu broja papira koje je potrebno podneti i roka u kome naši građani treba da dobiju odgovor od ambasade zemlje članice EU da li su dobili vizu ili nisu.

Srpska delegacija je izdejstvovala da se za vizne olakšice traži minimum nužnih dokumenata, poput indeksa za studente i pozivnog pisma institucije u EU.

Jedinstvenim sporazumom o readmisiji predviđen je povratak u Srbiju između 100.000 i 150.000 naših državljana koji ilegalno borave u EU.

Tanjug

Kacin: Srbija da usvoji veliki broj zakona

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da je pred Vladom Srbije veliki posao izrade zakonskih predloga čije je usvajanje neophodno u procesu evropskih integracija.

Na konferenciji za novinare u Domu Narodne Skupštine, Kacin je rekao da je zadovoljan posetom Beogradu i napretkom u zakonodavnoj oblasti, ali je istakao da ne može da bude zadovoljan činjenicom što veći broj zakona još nije ni izradjen.

"Na Vladi je sada najveći deo zadatka da pripremi zakone, kako bi ih parlament usvajao i kako bi se stvari pomerale napred", kazao je Kacin.

Naveo je da je zadovoljan što je parlament izabrao ombudsmana i što je uredjena oblast vezana za dostupnost informacija od javnog značaja i istakao da je dobio uveravanja da će Srbija uskoro dobiti Ustavni sud, bez koga nema pravne države.

"Srbija će ući u EU kada ona to odluči, odnosno kada ispuni sve uslove. Loptica je na vašoj strani", poručio je Kacin.

Kada je reč o Kosovu, on je naveo da su to dva odvojena izveštaja, jer samo uža Srbije pregovara o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

"Kada bi uključili i Kosovo, Srbija nema šanse da zaključi Sporazum o asocijaciji i pridruživanjju. O Kosovu se sada pravi drugi izveštaj, ali želim da kažem da je i Kosovo deo zapadnog Balkana, ali ne može sada da bude članica EU. Tek kada Kosovo bude država može početi pregovore o stabilizaciji i asocijaciji i pristupiti potom EU", rekao je Kacin.

Predsednik skupštinskog odbora za evropske integracije Miloš Jevtić, koji je domaćin Kacinu tokom njegove trodnevne posete Beogradu, rekao je da će Evropski parlament krajem oktobra razmatrati Kacinov izveštaj o Srbiji i naveo da je veoma važno da parlament počne da usvaja prioritetne zakone.

Jevtić je rekao da bi do novembra, kada Evropska komisija podnosi izveštaj o napretku Srbije, parlament trebalo da usvoji 44 zakona, zbog čega je na sastanku predsednika Skupštine i Vlade dogovoreno da se zakoni grupišu u logičke celine i zajedno usvajaju, kako bi se taj posao ubrzao.

Izveštaj Evropskog parlamenta treba da sadrži ocenu šta je sve Srbija uradila u procesu integracija i da navede sve obaveze koje treba da ispuni, rekao je Jevtić.

Kolegijum, kojim predsedava potpredsednik Vlade Božidar Djelić, zaključio je na jučerašnjem sastanku da to radno telo treba proširiti članovima iz različitih ministarstava kako bi i na taj način izvršili pritisak da se brže donose zakoni, rekao je Jevtić.

Beta