Текст је стварно криминалан... мислим Мондо је "открио Америку"...   


То нико није ни тврдио... 


Ово ће сељацима да представља проблем...

Dosta ćemo mi još popiti, naše, domaće šljive dok ne udjemo u EU !!!

Sto dana vlade u znaku EU integracija i Kosova

Vlada Srbije, formirana 15. maja, pola sata pre isteka roka, navršiće u četvrtak 100 dana rada, tokom kojih su nastavljene evropske integracije i odloženo rešavanje statusa Kosova.

Mandatar Vojislav Koštunica u parlamentu je, podnoseći ekspoze pre izbora vlade, izložio pet ključnih principa, među kojima je kao najvažniji o kojem su se usaglasili koalicioni partneri naveo politiku prema Kosovu.

"Vlada upozorava da eventualno priznanje nezavisnosti pokrajine ni u kojem slučaju ne može biti predstavljeno kao čin prijateljstva prema Srbiji, zato što može značiti samo čin najdubljeg mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje", kazao je Koštunica u ekspozeu.

Iako je to bilo najavljivano da će se to desiti do kraja maja, Savet bezbednosti UN nije razmatrao Ahtisarijev plan, rešsavanje statusa Kosova je odloženo i odlučeno je da se organizuje nova runda pregovora o Kosovu.

Ministri iz redova DSS-a poslednjih nedelja učestalo su počeli da upozoravaju da SAD, odnosno, NATO, treba da odustanu od stvaranja vojne NATO države na prostoru Kosova.

Među ključne zadatke nove vlade, Koštunica je u ekspozeu nabrojao i evropske integracije, saradnju sa Hagom, ekonomski razvoj i suzbijanje kriminala i korupcije.

Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju nastavljeni su 13. juna, dok je saradnja sa Haškim tribunalom nastavljena izručivanjem dvojice optuženika.

General u penziji Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir uhapšen je, kako je saopšteno, u Republici Srpskoj, dok je bivši general MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević uhapšen u Crnoj Gori. Obe akcije su izvedene u saradnji lokalnih policija i službi bezbednosti sa MUP-om Srbije i BIA-om.

U prvih sto dana ponovo je odložena privatizacije velikih sistema -Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede Srbije, a pozvane su konsultantske kuće da se jave na konkurs za privatzacionog savetnika za JAT.

Ukinut je porez na kupovinu prvog stana i usvojene su subvencije za zemljoradnike od po sto evra po hektaru obradive zemlje i uvedena je tromesečna zabrana izvoza žita.

Višegodišnja istraga o švercu cigareta rezultirala je hapšenjem pripadnika tri grupe, kojima su rukovodili odbegli Stanko Subotić, Mirjana Marković i Marko Milošević.

Vlada je za prvih 100 dana stigla i da ode na odmor. Iako je zvanično saopšteno da pauze neće biti, sednice nisu održane 9. i 16. avgusta, a većina članova vlade bila je na putu.

Druga vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je pola sata pre isteka zakonskog roka 15. maja 2007 godine glasovima 133 poslanika vladajuće većine koju su činili poslanici Demokratske stranke, Demokratskea stranke Srbije/Nove Srbije i G17 plus.

"Za" su se izjasnili i neki od poslanika manjinskih stranaka, dok su poslanici Srpske radikalne stranke, koalicije okupljene oko Liberalno demokratske partije i Socijalističke partije Srbije bili protiv.

Kako je određeno Zakonom o ministarstvima, Vlada Srbije ima predsednika, potpredsednika, 22 resorna ministra i jednog ministra bez portfelja.

Izboru vlade prethodili su tromesečni pregovori. Koalicioni sporazum DS, DSS/NS i G17 plus ni posle sto dana funkcionisanja vlade nije potpisan zato što još, prema nezvaničnim izvorima, nije postignuta saglasnost o terminu i ključnim pripcipima održavanja predsedničkih i lokalnih izbora i podeli nadležnosti nad javnim preduzećima.

Beta

Srbija i dalje van sporazuma CEFTA !!!

Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, poznatiji kao CEFTA sporazum, danas je stupio na snagu i u Hrvatskoj.

Međutim, van ove trgovinske zone i dalje ostaju Srbija i Bosna i Hercegovina. Parlamenti ove dve zemlje još nisu ratifikovali Sporazum i njihovo uključenje u zonu sa liberalnijim uvozno-izvoznim uslovima i dalje se očekuje.

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić najavio je da će se CEFTA naći na dnevnom redu, odmah po povratku poslanika sa letnje pauze - narednog utorka.

Posle usvajanja CEFTA u Skupštini, u zonu slobodne trgovine uključiće se i Srbija. Prema najavama vlasti, to bi trebalo da se desi tokom septembra. Srpski proizvodi tada će imati lakši pristup tržištima Makedonije, Hrvatske, BIH, Crne Gore, Albanije i Moldavije.

Ukoliko kašnjenje priključenja bude samo mesec ili dva u odnosu na ostale, to ne bi bilo dovoljno da kompanije drugih zemalja zauzmu čvrste pozicije na stranim tržištima, ali zaostajanje svakako šteti međunarodnom ugledu Srbije, ocenjuje Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište:

"Naravno, investitori izbegavaju da ulaze u zemlje koje izbegavaju da uđu u zone slobodne trgovine i uopšte u evroatlantske integracije kao mnogo rizičnije. Pretpostavlja se da ako neka zemlja kasni u nekom procesu da ima neke razloge da kasni i da ne postoji politička volja tako da gubitak možda bude malo veći nego samo za pukih mesec dana", objašnjava Prokopijević.

Prokopijević ističe da će najveću korist od sporazuma najverovatnije imati proizvođači agroindustrijskih proizvoda. Prehrambene namirnice su u Srbiji jeftinije nego na primer u Hrvatskoj i Crnoj Gori, tako da bi trebalo očekivati da srpska hrana ima dobar prolaz u okolnim zemljama.

Izvoznici su spremni ali se nažalost još čeka ozvaničavanje sporazuma, kaže za B92 direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Vesna Perić i dodaje da trećina izvoza Srbije u ovom trenutku ide upravo na tržišta koje obuhvata CEFTA:

"Prvo će da budu poljoprivredni proizvodi, to i sada najbolje ide, naše voće – tu smo ipak za sada najbolji. I druge industrije imaju potencijala. To će takođe dobro uticati na nivo stranih investicija budući da će sertifikati o poreklu robe biti mnogo dostupniji i za izvoz na tržište Evropske unije. Nažalost, to što mi sve radimo u poslednjem trenutku nije dobro za Srbiju i ne šalje dobar signal ali mislim da ćemo ipak naići na razumevanje", kaže ona.

Stvaranje zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi predstavlja uvod u otvoreno tržište nalik onom u Evropskoj uniji.

Bugarska i Rumunija su bile članice sporazuma samo nekoliko nedelja, pre ulaska u Evropsku uniju 1. januara ove godine.
 
B92

За Агенду која пружа изгледе за прикључење ЕУ


ЉУБЉАНА, 23. августа (Тањуг) - Министар иностраних послова Словеније Димитриј Рупел рекао је данас да је неоходно да се обнови Солунска агенда из 2003. године, која земљама западног Балкана даје изгледе за прикључење Европској унији.

"Словенија жели да Хрватску у прикључењу ЕУ следи не само Македонија, већ и Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина", истакао је Рупел у обраћању новинарима најављујући дводневну конференцију "Европска унија 2020 - проширење и интеграција", пренела је словеначка агенција СТА.

Према његовим речима Словенија жели да поново активира дебату о проширењу кад буде преузела место председавајућег ЕУ следеће године.

Рупел је казао да ће на конференцији која ће бити одржана на Бледу у недељу и понедељак, бити разматрано како да се обнови та Агенда и да то "не зависи само од Словеније већ да ли ће Агенда ступити на снагу или бити измењена, такође зависи од ЕУ".

Словенија ће охрабрити земље западног Балкана да приступе ЕУ што пре је то могуће и да учини напоре на обезбеђивању могућности за убрзавање тог процеса, казао је Рупел. Он је додао да је немогуће замислити стабилност западног Балкана без перспективе тих земаља да се укључе у ЕУ.

А фенсери хоће, по Свету да путују,
Док им браћа на Косову тугују.
Продали би Дечане и Богородицу Љевишку,
За само једну визу шенгенску.

А некада смо гинули! За част  народа,
За Веру за Спас.
Бранили смо све што српско се зове,
Српске градове, села и воде.
А данас све оде...
Не остаје нико овде!!
Сем нас, који Србију волимо,
За коју се боримо.
Због које на ногама умиремо,
Јер не можемо на коленима да је гледамо.
СРБИЈУ НИЗАШТА НЕ ДАМО.


Iyvolite odgovor na temu. Prodace Srbi sve da budu u EU,a onda ya 10 godina trazicemo da izadjemoi iz iste!! E pa ja ne dam ni Kosovo niti bilo sta za tu Uniju sa odredjenim rokom trajanja. vec je pocela da se kvari.

ZA AGENDU KOJA PRUŽA IZGLEDE ZA PRIKLJUČENJE EU

Ministar inostranih poslova Slovenije Dimitrij Rupel rekao je danas da je neohodno da se obnovi Solunska agenda iz 2003. godine, koja zemljama zapadnog Balkana daje izglede za priključenje Evropskoj uniji.

"Slovenija želi da Hrvatsku u priključenju EU sledi ne samo Makedonija, već i Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina", istakao je Rupel u obraćanju novinarima najavljujući dvodnevnu konferenciju "Evropska unija 2020 - proširenje i integracija", prenela je slovenačka agencija STA.

Prema njegovim rečima Slovenija želi da ponovo aktivira debatu o proširenju kad bude preuzela mesto predsedavajućeg EU sledeće godine.

Rupel je kazao da će na konferenciji koja će biti održana na Bledu u nedelju i ponedeljak, biti razmatrano kako da se obnovi ta Agenda i da to "ne zavisi samo od Slovenije već da li će Agenda stupiti na snagu ili biti izmenjena, takođe zavisi od EU".

Slovenija će ohrabriti zemlje zapadnog Balkana da pristupe EU što pre je to moguće i da učini napore na obezbeđivanju mogućnosti za ubrzavanje tog procesa, kazao je Rupel.

On je dodao da je nemoguće zamisliti stabilnost zapadnog Balkana bez perspektive tih zemalja da se uključe u EU.

Tanjug

Ana Pešikan: Urađene veoma važne stvari za Srbiju

Ministarka nauke Ana Pešikan ocenila je da je Vlada Srbije u prvih 100 dana uradila važne stvari na polju evropskih integracija i izrazila zadovoljstvo radom ministarstva na čijem je čelu.

"Radilo se vredno, sa puno tolerancije u sučeljavanju različitih gledišta i želje da se nađe što bolje rešenje u datim okolnostima", navela je Pešikan u pisanoj izjavi agenciji Beta povodom 100 dana Vlade Srbije.

Kao važnu stvar ona je navela puno i ravnopravno uključivanje srpske nauke u evropsku zajednicu, u evropski naučno-istraživački prostor, odnosno priključivanje naše nauke Okvirnom sedmom programu Evropske zajednice za nauku, tehnologiju i ogledne aktivnosti - FP7.

Među prioritetima u narednom periodu su kako je navela, doterivanje kriterijuma kvaliteta za istraživače i projekte, kako u osnovnim istraživanjima, tako i u oblasti tehnološkog razvoja i podrška istraživačima, posebno za pripremu projekata za FP7.
 
Beta

Slovenija za ukidanje viza
19. jun 2007. | 08:39
Slovenačke vlasti pozvale Evropsku uniju da ukine vize za Zapadni Balkan.

Slovenija apeluje na EK da nastavi sa
Slovenija apeluje na EK da nastavi sa "slobodnjačkom politikom i ponudi konkretne predloge za budućnost"
Slovenačke vlasti pozvale su juče članice Evropske unije da ukinu vize za građane zemalja zapadnog Balkana, saopštio je na marginama sastanka evropskih šefova diplomatije ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel.

"Pozdravljamo napore Evropske komisije, koja je liberalnija od svojih pojedinih članica, i predlog da se vizni režim olakša," rekao je Rupel.

Kako je naglasio, Slovenija tako apeluje na EK da nastavi sa "slobodnjačkom politikom i ponudi konkretne predloge za budućnost."

Slovenačke vlasti uputile su poziv pošto su ministri pozdravili potpisivanje sporazuma o viznim olakšicama sa Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom, prenela je agencija STA.
www.b92.net

JEREMIĆ: SRBIJA U ŠTO KRAĆEM ROKU HOĆE U EU

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić istakao je danas u Oslu čvrstu opredeljenost Srbije da u najkraćem mogućem roku postane članica Evropske unije i upozorio da bi nametanje nezavisnosti Kosova i Metohije moglo da ugrozi sve što je Srbija od oktobra 2000.godine postigla na putu demokratizacije i reformi.

Vraćanje Srbije unazad imalo bi negativne posledice na čitav region, jer "samo uspeh Srbije može da garantuje napredak Zapadnog Balkana", rekao je Jeremić u predavanju na Institutu za međunarodne odnose Norveške.

Kada je reč o budućem statusu južne srpske pokrajine, Beograd se zalaže za rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe stane i koje bi im omogućilo da zajednički rade na postizanju zajedničkog cilja, a to je članstvo u Evropskoj uniji, naglasio je šef srpske diplomatije.

On je ukazao da bi to rešenje podrazumevalo poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, a kosovskim Albancima omogućilo da zadovolje svoje legitimne zahteve za suštinskom autonomijom.

"Očigledno, obe strane će morati da učine ustupke. Srbija veruje da je kompromisno i obostrano prihvatljivo rešenje jedino uverljivo rešenje koje će doneti stabilnost", istakao je šef srpske diplomatije.

Govoreći o predstojećoj novoj fazi pregovora o Kosovu, Jeremić je rekao da mu je drago što može da prenese "izvestan stepen opreznog optimizma".

"Početak novih pregovora o budućem statusu Kosova izgleda signalizira da Kontakt grupa i ostatak međunaraodne zajednice nameravaju da se ozbiljno angažuju u procesu koji bi bio drugacije prirode od onog koji je vodio predsednik Ahtisari", rekao je on.

Odluka o novim pregovorima, dodao je Jeremić, takođe ukazuje na bolje razumevanje složenosti i osetljivosti situacije i veću spremnost da se traži ishod koji ne bi postavio destabilizujući presedan.

"Takav presedan ne bi pogodio samo Zapadni Balkan, već bi mogao dovesti do eskalacije postojećih, aktiviranja zamrznutih podsticanja novih sukoba širom sveta", rekao je on.

Ssef srpske diplomatije je istakao da je Srbija spremna za postizanje dugotrajnog mira i stabilnosti i da potpuno odbacuje svaku upotrebu ili pretnju nasiljem.

Napominjući da se i Beograd i Priština slažu da status kvo ne može beskonačno da se nastavi, on je naglasio da će nalaženje rešenja za budući status Kosova biti brže, ukoliko se ne budu nametali rokovi.

"Ukoliko ne budu postavljani veštački rokovi, obe strane će biti primorane da zajednički i kao partneri nađu evropsko rešenje", rekao je Jeremić i istakao da se za postizanje mira ne mogu se postavljati vremenska ograničenja.

U izlaganju koje je bilo posvećeno putu Srbije u Evropu, Jeremić je istakao da su za Srbiju, Evropa i prosperitet koji ona nosi, pitanje demokratskih vrednosti koje naša zemlja želi da učvrsti.

"To je spoljni podsticaj reformi našeg društva i cilj kome težimo", rekao je on.

Jeremić je rekao da su Srbija i Norveška geografski na suprotnim krajevima Evrope i ekonomski na različitom stepenu razvoja, ali da imaju mnogo toga zajedničkog.

"Norveška je svakako odavno prijatellj Srbije. Srbija oseća vašu velikodusnost, zahvalna je na vašem razumevanju i pomoći i zadovojna zbog vaših strateških ulaganja", rekao je Jeremić i izrazio želju da će, pored Telenora, uskoro i druge norveške korporacije početi da ulažu u Srbiji.

Posle izlaganja u Institutu za međunarodne odnose Norveške,

Jeremić u Oslu razgovara sa s ministrom inostranih poslova Jonsanom Garom Storom i ministrom odbrane Ane-Gretom Strom Eriksen.

Glavne teme razgovora Jeremića sa norveškim domaćinima su pitanja vezana za Kosovo i Metohiju, približavanju Srbije evroatlantskim strukturama, saradnju s Haškim tribunalom i unapređenje bilateralnih odnosa.

Tanjug