NOVI PASOŠI OD 2009. GODINE

Predlog zakona o putnim ispravama, čije je usvajanje jedan od uslova za stavljanje Srbije na belu šengensku listu, Vlada Srbije dostavila je danas u skupštinsku proceduru.

Novim rešenjima predviđeno je da stari pasoši na kojima je naziv bivše države SRJ važe do kraja 2008. godine.

Obrazac pašosa sadržaće prostor za automatsko očitavanje podataka u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitne elemente.

Osim zakona o putnim ispravama, za stavljanje Srbije na belu šengensku listu potrebno je usvojiti i zakone o azilu, o državnoj granici i o strancima.

Pasoš će važiti pet godina, za mlađe od 14 godina dve godine, a može se izdati i sa kraćim rokom važenja ako nadležni sud, odnosno tužilac to dozvoli.

Predloženim rešenjima navedene su i situacije u kojima će zahtev za izdavanje pasoša biti odbijen - ako je protiv lica doneto rešenje o sprovođenju istrage ili je podignuta optužnica, ako je lice osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca odnosno dok ne izdrži kaznu.

Zahtev će biti odbijen i ako ga podnese lice kome je u skladu sa priznatim međunarodnim aktima zabranjeno putovanje, kao i lice kome je zabranjeno kretanje radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti, odnosno epidemije.


Beta

SVILANOVIĆ:NAPUŠTANJE EVROPSKOG PUTA BILO BI NERACIONALNO

Bivši ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije Goran Svilanović ocenio je danas da su pretnje obustavljanjem procesa evrointegracija Srbije, u slučaju nepovoljnog rešenja statusa Kosova i Metohije, ''apsolutno neracionalne''.

Dilema ''ili Kosovo ili Evropska unija je zapravo nepostojeća'', rekao je on novosadskom ''Dnevniku'', naglasivši da Srbija u stvari i nema taj izbor niti ima prostor za alternativnu spoljnu politiku u pogledu procesa evroatlanskih integracija.

Tanjug

I pasoš sa čipom

Građani Srbije uskoro dobijaju nova lična dokumenta i putne isprave. Predviđeno da novi pasoši i isprave imaju automatsko očitavanje podataka, ali i zaštitne elemente. Uz nove lične karte i putne isprave, naši državljani imaće savremena dokumenta po standardima EU

GRAĐANI Srbije uskoro će, uz nove lične karte, dobiti i savremene putne isprave. Ukoliko predlog Zakona o putnim ispravama, koji je Vlada Srbije nedavno usvojila, prođe skupštinsku proceduru, pasoši će imati automatsko očitavanje podataka, ali i zaštitne elemente.

Nove putne isprave, posle usvajanja zakona u Skupštini, počeće da se izdaju najkasnije od sredine iduće godine. Stari pasoši, na kojima je naziv bivše države SRJ, važiće do kraja 2008.

Propisom je regulisano pored ostalog i to ko ima pravo na pasoše, pod kojim uslovima i sa kojim rokom važenja. Ovaj predlog zakona predviđa i pravo da se u zemlju uđe bez putne isprave, ukoliko se proverom utvrdi da je reč o državljaninu Srbije.

Pasoše će i ubuduće da izdaje policijska uprava ili stanica u mestu boravišta ili prebivališta onoga ko zatraži ovaj dokument. Za izdavanje putnih listova zadužena su konzularna ili diplomatska predstavništva Srbije u državama na čijoj se teritoriji zatekao naš državljanin, ukoliko je, iz određenih razloga, ostao bez pasoša.

Putne isprave, prema predlogu novog zakona, izdavaće se na pet godina, dok je za osobe mlađe od 14 godina taj rok skraćen na dve godine. Moguće je da putna isprava ima i kraći rok važenja, ukoliko postoji takvo rešenje nadležnog suda ili tužilaštva.

Do novih putnih dokumenata građani će dolaziti najduže za mesec dana od dana podnošenja zahteva. Ukoliko ne dođu do pasoša u propisanom roku, nadležni rukovodilac moraće da plati kaznu od 40.000 do 50.000 dinara.
Pasoši, koji će biti izdavani od sledeće godine, imaće i savremene elemente zaštite, slične onima koje su predviđene za nove lične karte. Očekuje se da do kraja ove godine nadležni državni organi počnu sa izdavanjem novih ličnih karata (sličnih bankarskim karticama). Ova dokumenta imaće, ukoliko građani budu hteli, čip sa biometrijskim podacima (otisci prstiju, fotografija, potpis), dve fotografije...

Novosti

Reformama do ukidanja viza !!!

Da bi im bile ukinute vize za EU, zemlje Zapadnog Balkana moraju nastaviti da sprovode reforme u oblastima pravosuđa i bezbednosti.

Zemlje zapadnog Balkana moraju nastaviti sa sprovođenjem reformi u oblastima pravosuđa i bezbednosti ako žele ukidanje viza za ulazak u Evropsku uniju, izjavila je 28. jula austrijska ministarka spoljnih poslova Ursula Plasnik.

'Ukidanje vize se ne može dogoditi bez odgovarajućih mera druge strane', rekla je Plasnik tokom sastanka sa čelnicima balkanskih država u Salcburgu. Plasnik je, takođe, izjavila da reforme ne bi trebalo sprovoditi samo zato da bi se udovoljilo Evropskoj uniji.   

Uprkos svemu, austrijska ministarka spoljnih poslova je izrazila i zadovoljstvo saradnjom balkanskih zemalja i Evropske unije poslednjih godina, što je dovelo do ublažavanja viznog režima sa četiri balkanske zemlje.   

Naime, Evropska unija je u aprilu potpisala sporazum s Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom kojim je snižena cena tzv. šengenskih viza.

Preduzetnicima, studentima i novinarima ublažena je i procedura dobijanja viza.

Takav dogovor postignut je nakon što su navedene zemlje prihvatile da prime svoje ilegalne imigrante iz Evrope.

Sa Srbijom je i dalje na snazi stari vizni režim.
 
Beta

 MIŠČEVIĆ: U SEPTEMBRU SPORAZUM O VIZNIM OLAKŠICAMA
 
Srbija bi u Briselu sredinom septembra trebalo da potpiše sporazume o viznim olakšicama i readmisiji, izjavila je direktor kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević.

Ona je navela da bi ti sporazumi trebalo da budu potpisani 17. ili 18. septembra, na marginama sastanka ministara unutrašnjih poslova država zapadnog Balkana. To znači primenu viznih olakšica za građane Srbije i ostalih zemalja zapadnog Balkana, ali i funkcionisanje jedinstvenog sporazuma o readmisiji sa zemljama članicama EU, rekla je Mišćevićeva, izrazivši očekivanje da će sporazumi stupiti na snagu 1. januara 2008.

Prema njenim rečima, za potpisivanja dva sporazuma je, po proceduri, potreban pristanak 27 država, članica EU i zatim njihovo prihvatanje u Evropskom parlamentu.

Do početka primene ti sporazumi trebalo bi da budu ratifikovani i u Skupštini Srbije, navela je ona, podsetivši da je Sporazum o viznim olakšicama 'prvi korak ka uspostavljanju bezviznog režima sa EU',

Miščević je dodala i da je kvalitet njegovog sprovođenja važan zbog ocene podobnosti Srbije za 'belu šengensku listu', podsetivši da vizne olakšice podrazumevaju jeftiniju vizu, smanjenje broja neophodnih dokumenata i ubrzanu proceduru za izdavanje dužih viza.

Olakšice u viznom režimu predviđene su za novinare, eksperte, državnu administraciju, mlade, učesnike sportskih i kulturnih takmičenja, ali i za posete rodbini koja radi na teritoriji EU, rekla je ona.

Miščević je ukazala i da se jedinstvenim sporazumom o readmisiji pravno uređuje pitanje prihvata svih državljana zapadnog Balkana koji ilegalno borave u zemljama EU.

Prema njenim rečima, u slučaju Srbije se procenjuje se da će se sporazum odnositi na oko 150.000 ljudi koji se 'neće vraćati odjednom, niti u talasima, nego po uređenoj proceduri', rekla je ona.

Direktor kancelarija za pridruživanje je objasnila da je Srbija, prema tom sporazumu, osim za sopstvene državljane odgovorna i za gradjane drugih država koji su preko njene teritorije ušli u EU.

Izvor: RTS

POTPISIVANjE SPORAZUMA O VIZNIM OLAKŠICAMA 17. ILI 18. SEPTEMBRA

Srbija bi u Briselu 17. ili 18. septembra trebalo da potpiše sporazume o viznim olakšicama i o readmisiji, izjavila je danas direktor kancelarije za pridruživanje Evropskoj Uniji (EU) Tanja Miščević.

Potpisivanje oba sporazuma obaviće se na marginama sastanka ministara unutrašnjih poslova zemalja zapadnog Balkana, rekla je Miščević agenciji Beta.

Ona je istakla da će sporazume o readmisiji i o viznim olakšicama u ime Srbije potpisati ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić koji je predvodio pregovarački tim Srbije u tom procesu.

Očekuje se da će sporazumi stupiti na snagu 1. januara 2008. godine, što znači primenu viznih olakšica za građane Srbije i ostalih zemalja zapadnog Balkana, ali i funkcionisanje jedinstvenog sporazuma o readmisiji sa zemljama članicama EU, dodala je Miščević.

Prema njenim rečima u proceduri potpisivanja dva sporazuma potreban je pristanak 27 zemalja članica EU i zatim, ratifikacija u Evropskom parlamentu. Takođe bi, do početka primene sporazumi trebalo da budu ratifikovani i u Skupštini Srbije.

Miščevićeva je naglasila da je sporazum o viznim olakšicama „prvi korak ka uspostavljanju bezviznog režima sa EU” i istakla da je kvalitet njegovog sprovođenja važan zbog ocene podobnosti Srbije za „belu” Šengensku listu.

Vizne olakšice podrazumevaju jeftiniju vizu, po ceni od 35 evra, bez poskupljenja, smanjenje broja neophodnih dokumenata koje građani prilažu ambasadama i ubrzanu proceduru za izdavanje dužih viza, podsetila je Miščević.


Beta

EVROPSKI POKRET POKREĆE PROJEKAT O EVROPSKIM STANDARDIMA

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) počeo je rad na novom projektu ''Evropski standardi'' u okviru kojeg će biti nastavljena serija istraživanja zajedničkih problema Kosova i Metohije i centralne Srbije, rekla je danas Tanjugu zamenica generalnog sekretara EPuS-a Maja Bobić.

Ona je najavila da će prva faza projekta trajati do februara iduće godine i da će njom biti obuhvaćen sektor energetike.

Tanjug

"Ni pedalj Srbije zarad EU"

Portparol DSS-a Branislav Ristivojević izjavio da se Srbija neće odreći "ni pedlja svoje teritorije" zarad evropskih integracija.

Ristivojević je kazao da ideja o podeli Kosova "ne dolazi u obzir" jer je to teritorija Srbije i ne može da se deli. "Predstoji dug period pregovora pred nama, postoji vreme u kojem obe strane mogu da iznesu svoje stavove, vreme u kojem pregovaračka trojka može i konstruktivno da učestvuje svojim predlozima", kazao je Ristivojević.

Prema njegovim rečima, ne treba potcenjivati sposobnost kosovskih Albanaca na kompromis, kao i da je plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija u potpunosti odbačen kao nelegitiman i protivpravan.

"Od početka pregovora bilo je jasno da svi koji su podržavali nezavisnost Kosova, pre svega sam Ahtisari, nisu imali niti jedan argument kojim bi uspeli da objasne zašto bi naša južna pokrajina trebalo da bude nezavisna država", rekao je portparol DSS-a.

"Danas nam iz pravca Severnoatlantske alijanse i države koja najviše stoji iza njih, SAD, stižu poruke koje su neka vrsta vrhunca cinizma. Ukoliko pristanemo da ne raspravljamo o njihovim namerama, tada možemo da budemo njihovi saveznici i partneri. To je apsolutno nedopustivo i neprihvatljivo", smatra Ristivojević.

Beta

Nišanimo bezbednost
E. RADOSAVLjEVIĆ, 14. avgust 2007

Prezentacioni dokument u kojem Srbija konkretno definiše oblasti koje je interesuju u Partnerstvu za mir, predstaviće idućeg meseca u sedištu NATO, u Briselu ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Ambicije Srbije nisu male. Naprotiv. Na „nišanu“ su odbrana Kosmeta i Evropska unija. I naravno, vraćanje srpske vojske na evropski vrh, ocenjuje ovaj dokument za „Novosti“ mr Dušan Spasojević, pomoćnik ministra za politiku odbrane.
- Prvi deo dokumenta, naime, predstavlja politički okvir i govori o našim namerama da se angažujemo u programima Partnerstva za mir. Vojska se tu pominje kao jedan od resursa kojim raspolaže Srbija, jer je Partnerstvo za mir vojno-politički program koji ne podrazumeva samo vojnu saradnju. U drugom se opredeljujemo za konkretno učešće. U trećem navodimo ono što mi možemo da ponudimo, a to su pre svega vojni i civilni kapaciteti, kao što su vojni aerodrom u Batajnici, pojedina turistička odmarališta...
Srbija želi da sarađuje sa partnerima u oblasti demokratske i civilne kontrole vojske, kao i planiranja i finansiranja sistema odbrane, ali i vojne medicine. Iz ove, treće oblasti, dodaje Spasojević, Srbija bi imala mnogo toga i da ponudi.
Dušan Spasojević najavljuje da bi posle predstavljanja Prezentacionog dokumenta trebalo da bude potpisan Sporazum o bezbednosti informacija sa NATO.
- Taj sporazum je potpisalo do sada skoro 100 zemalja - kaže mr Spasojević. - Među njima i Ruska Federacija. Za nas je on bitan, ne samo kako bismo u punoj meri mogli da učestvujemo u programu Partnerstva za mir, već i da bismo dobili informacije koje su značajne za nas. Šta to znači u praksi? Na primer, da bi Kfor mogao da nam dostavi informaciju kako se grupa naoružanih bandita sprema da se prebaci sa teritorije pokrajine preko administrativne linije na jug centralne Srbije, ovakav sporazum je neophodan. Na pitanje da li to znači da je i naša zemlja obavezna da „uzvrati“ poverljivim informacijama, koje bi mogle biti i iz domena naše državne tajne, Spasojević kaže da nije, i da je reč o drugoj vrsti obaveze.
- Srbija bi bile dužna da obezbedi valjanu zaštitu tih informacija, kako se one ne bi, na primer, pojavile u medijima.
Šta se, na kraju, očekuje od Srbije, u svemu ovome?
- Da bude konstruktivan partner i da govori istim jezikom kao oni. Srbija ima dobru vojsku, ali želi da ima još bolju. Naš strateški interes je da postanemo izvoznik bezbednosti, a ne uvoznik. Za sve to, prezentacioni dokument je dobar početak.


KOSMET DEO SRBIJE
- U prezentacionom dokumentu eksplicitno smo naveli da je KiM sastavni deo Republike Srbije - kaže Dušan Spasojević. - Iskoristili smo ga ujedno kao platformu koja insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, ka celoj njenoj teritoriji, pa samim tim i na KiM.

Izvor: Novosti