"Srbija bi u NATO mogla 2010."
Beograd -- Srbija bi mogla da postane članica NATO-a 2010. ako bude političke volje u Beogradu i Briselu.

Doskorašnji vojni ataše Norveške u Beogradu, potpukovnik Brigt Har Vage, izjavio je da od uspostavljanja odnosa NATO-a i Srbije 2002. i 2003. postoji konstantno jačanje odnosa, a da je, iako je saradnja s Haškim sudom politički uslov za članstvo u Partnerstvu za mir, NATO spreman da nastavi da podržava reformu sistema odbrane u Srbiji.

"Na kraju krajeva, svima nam je strateški cilj da se oslobodimo institucionalnog nasleđa Miloševićevog režima. Ako uračunamo vreme za realizaciju Akcionog plana partnerstva, i godinu dana za se uključenje u taj plan posle ulaska u Partnerstvo za mir, najraniji termin bi možda bio 2010. Postoji politička dimenzija tog problema, ne samo u Beogradu, već i među saveznicima u NATO-u, ali postoji i problem operativne interoperabilnosti s NATO-om. Ako se na oba ta polja bude išlo u pravom smeru, možemo govoriti o prijemu 2010.", kaže Har Vage.


Izvor: B92

 DRAŠKOVIĆ NA SASTANKU 'SRBIJA I NJENI ODNOSI SA EU' U BEČU

Srbija i njeni odnosi sa Evropskom unijom, tema je radnog sastanka Regionalnog partnerstva šest članica EU u Beču, u čijem radu će učestvovati i ministar spoljnih poslova Vuk Drašković.

Regionalno partnerstvo čine zemlje članice EU - Austrija, Slovenija, Češka, Slovačka Poljska i Madjarska.

Kako je najavljeno u Beču, na sastanku šefova diplomatija zemalja članica Regionalnog partnersta, čiji će domaćin biti ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik, učestvovaće i šefovi diplomatija Češke Aleksandr Vondra, Slovačke Jan Kubiš, Mađarske Kinga Genc, Slovenačke Dimitrij Rupel i podsekretar Ministarstva spoljnih poslova Poljske Stanislav Komorovski.


Izvor: RTS

Press istražuje: Kako će prekid pregovora sa EU uticati na naše živote?

NI BOLJE, NI GORE...

Ekonomisti i politički analitičari kažu da ćemo posledice prekida saradnje sa EU osetiti tek na duge staze

Ni bolje, ni gore...
BEOGRAD - Prekid pregovora Srbije sa EU u životima običnih građana na kratke staze neće promeniti ništa, ali na duže staze može doći do pada standarda i još veće izolacije, mišljenje je ekonomista i političkih analitičara, sagovornika Pressa. Podsetimo, Finska, koja predsedava EU, pre nekoliko dana otkazala je sastanak trojke EU i srpskih funkcionera, čime je vlastima u Beogradu poslat jasan signal da bez hapšenja Ratka Mladića nema ni govora o nastavku pregovora.
Ekonomisti Boško Mijatović, Aleksandar Stevanović i Branko Dragaš smatraju da je prekid pregovora sa EU samo trenutan i da se to ipak neće odraziti na živote običnih građana Srbije.
- U prvo vreme neće biti vidljivih posledica. Svi veruju da će se pregovori nastaviti uskoro i zato neće biti nikakvih dramatičnih poteza. Međutim, na duži rok, odlaganjem pregovora o asocijaciji i pridruživanju, može doći do promena u životnom standardu stanovništva. Ipak, ja nisam veliki pesimista. Uostalom, ima i onih ekonomista koji smatraju da nas ulaskom u EU ne čeka puno dobrih stvari. Šta fali jednoj Južnoj Koreji što nije u EU? - pita se Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije.
Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović takođe kaže da se neće desiti ništa spektakularno.
- Neće biti ni bolje, ni gore. Svi vide da ta stvar oko priključenja EU ide traljavo i da će to potrajati. Građani nemaju razloga za očajavanje, ali ni za preterani optimizam. Ulazak u EU moguć je tek kad ispunimo sve uslove, a do tada će proći još puno vremena života sličnog ovome - prognozira Stevanović.
Njegov kolega Branko Dragaš ozbiljnije probleme vidi tek za dve godine.
- Kada 2008. na naplatu bude došlo 3,5 milijardi evra duga, postaće nezgodno, jer nećemo imati odakle da vraćamo. Umesto da deo od ove dve milijarde, koliko je sada nastalo prodajom "Mobtela", upotrebimo za vraćanje dugova, vlast će krenuti da ih besomučno troši u predizbornoj kampanji. Ne smemo zaboraviti da su kamatne stope za kredite enormno visoke, da se evro veštački održava i da za privatni biznis nikada nije bilo gore. Ogromni troškovi će pojesti zaradu, drastično će se nastaviti pad standarda, kao i povećanje stope nezaposlenosti... - pesimista je Dragaš.
S druge strane, među političkim analitičarima preovladava mišljenje da će se izostankom pregovora sa EU nastaviti dalja izolacija Srbije.
- Srbija je već u nezavidnoj poziciji, koja će biti sve gora ukoliko se vlast ne odluči šta će s Ratkom Mladićem. Razumem ja da se oni boje Mladićevog hapšenja, jer bi im to donelo negativne poene. Ali, neko u ovoj zemlji već jednom mora da se suoči sa posledicama - upozorava Vinko Đurić iz "Ipresa".
Profesor FPN-a Zoran Stojiljković smatra da je vest o prekidu pregovora sa EU veoma loša i da bi srpska vlast morala veoma ozbiljno da je shvati.
- Što se duže budemo inatili sa Mladićem, to će stvari postajati komplikovanije po sve nas. Mladić i Kosovo su dve poslednje političke prepreke pred najavljene pregovore o priključenju EU. Nema nam ekonomskog napretka bez rešavanja ta dva pitanja. Do daljeg, naša stvarnosti će biti izolacija, problemi sa vizama, izostanak ozbiljnih investicija... - zaključuje Stojiljković.
(S. M. S.)

Prekid od sedam meseci

Ukoliko vanredni izbori na svim nivoima budu raspisani do kraja ove godine, o čemu je Press već pisao, pitanje hapšenja Ratka Mladića ostaće u amanet nekoj novoj vladi. Njeno konstituisanje nije verovatno pre proleća 2007, tako da je realno očekivati da prekid pregovora Srbije sa EU potraje najmanje još sedam-osam meseci

Izvor: Press

'Tovare' nam i KARADŽIĆA!
Karla del Ponte tvrdi da je i Radovan Karadžić u Srbiji, i najavljuje da će i njegovo hapšenje biti preduslov za pregovore sa EU

BEOGRAD - Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte rekla je juče da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić u Srbiji i da oni moraju biti što pre uhapšeni! Del Ponteova je naglasila da Srbija mora da uhapsi Mladića ako misli u Evropu, a na pitanje novinara da li je hapšenje Radovana Karadžića uslov koji će biti stavljen pred Srbiju, ona je odgovorila sasvim konkretno:
- Ta stvar je jasna. Svaka država mora da uhapsi optužene za ratne zločine koji se nalaze na njenoj teritoriji. To važi i za Srbiju. Naše pouzdane informacije kažu da su i Mladić i Karadžić u ovom trenutku u Srbiji. Dakle, vlast u Beogradu bi morala obojicu da uhapsi! Ako mene pitate da li je hapšenje Karadžića uslov za približavanje Srbije Evropskoj uniji, reći ću vam da je uslov i to, baš kao i hapšenje svih ostalih optuženika, Hadžića, Tolimira...
Glavna tužiteljka nije želela detaljnije da govori na ovu temu, ali kako je Press juče uspeo da sazna u Haškom tribunalu, uskoro bi moglo da se desi da i hapšenje Karadžića zvanično bude označeno kao uslov daljeg približavanja Srbije Evropskoj uniji.
- Ako Srbija ne uhapsi Mladića suočiće se i sa obavezom hapšenja Karadžića... To vam dođe kao zatezna kamata. Ako ne platite na vreme, ako kasnite sa ratom, na kraju ćete platiti znatno više... - slikovit je naš sagovornik, inače visoko pozicionirani službenik Haškog tribunala.
Ministar pravde Srbije Zoran Stojković juče je oštro reagovao na ovakve najave iz Haga. On je izjavio da nije tačna tvrdnja Karle del Ponte da je Karadžić u Srbiji, i napomenuo da su takve priče "zlonamerna podmetanja".
- Ubeđen sam da Karadžić sigurno nije u Srbiji - rekao je Stojković u izjavi novinarima u svom kabinetu. On je izjavu Karle del Ponte protumačio kao "uporni vid pritiska na Srbiju".
- Mi moramo da nađemo Mladića. U teškoj smo situaciji, jer oni kažu: Ili ga nađite, ili dokažite da nije tu, a to nije nimalo lak posao - rekao je Stojković. On je naglasio da svi državni organi jedinstveno rade "sve što mogu" kako bi saradnja sa Tribunalom u Hagu konačno bila okončana i Srbija nastavila put ka evropskim integracijama.
Ministar Stojković je rekao da je Vlada Srbije u više navrata dobijala uveravanja iz Haga da lociranje i hapšenje Radovana Karadžića nije obaveza Srbije, već Bosne i Hercegovine, i da ga sada zbog toga čude ovakve "haške poruke".
Niko od zvaničnika srpske vlasti koje je juče pozvao Press nije želeo da govori o ovoj temi. Svi naši sagovornici, ministri i funkcioneri vladajućih koalicija, rekli su nam da su priče o Karadžiću kao "obavezi Srbije" neutemeljene i nerealne.
- Može sad gospođa Del Ponte da priča šta hoće, može ona od nas da traži i izručenje Bin Ladena, ali postoje stvari koje su realne i stvari koje nemaju veze sa životom. A tražiti od Srbije da uhapsi Karadžića upravo nema nikakve veze sa životom - rekao nam je juče posle podne ministar koji je insistirao na anonimnosti.
D. Lebovski

"Nezajažljiva neman"

- Haška neman je neutoljiva. Njima nikad nije dosta. Oni će uvek tražiti još, još i još. Koliko god mi njima tamo ljudi da pošaljemo, oni će uvek izmisliti još nekoga samo da bi Srbiju držali u problemu. To je, uostalom, i njihova osnovna funkcija - prokomentarisao je juče generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić.

Izvor: Press

Iz Luksemburga poručeno da nema pregovora dok se ne ispune obaveze prema Hagu

Srbija zatvorila vrata za novac EU

Srbija je i dalje na začelju Evrope. Poruka iz Luksemburga je jasna: pregovori sa EU neće se nastaviti sve dok srpske vlasti ne ostvare punu saradnju sa Haškim tribunalom. Kada će to biti, niko ne zna, ali se svi slažu da će nas to skupo koštati.

Rampa koju su šefovi diplomatije EU juče u Luksemburgu ponovo stavili ispred Srbije nanosi nam veliku finansijsku štetu. Dok čekamo da se pregovori nastave, naši susedi Rumuni i Bugari, koji u EU ulaze sledeće godine, nemaju problem sa pristizanjem stranog novca, već muku muče kako da ga potroše. A Hrvatska i Makedonija raspolažu duplo većim sredstvima iz fondova EU nego mi.

Jelica Minić iz Evropskog pokreta za Srbiju objašnjava da zastoj u pregovorima sa EU za Srbiju znači loš međunarodni imidž zemlje, kao i znatno lošiju poziciju u pregovorima o statusu Kosova. Kako kaže, o stranim ulaganjima da i ne govorimo, jer nepostojanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i činjenica da Srbija nije članica „Partnerstva za mir“ ne ohrabruju investitore da ulažu novac.

Ona tvrdi da je moguće da će pregovori još više kasniti ukoliko nakon izbora u Srbiji dođe do velikih kadrovskih zahvata u timu koji pregovara.

- Glavni krivci za takvo stanje su politički akteri u zemlji koji su zatočenici SRS i SPS, kao i odgovarajućih službi koje nisu raskinule sa prošlošću - smatra Minićeva.

Ukoliko Srbija na putu ka EU izgubi samo šest meseci, kako Minićeva tvrdi, to bi na duže staze za Srbiju značilo gubitak od oko skoro 1,1 milijardu evra. Kako ona kaže, EU je u periodu do 2013. za pretpristupne fondove namenjene kandidatima i zemljama koje su potencijalni kandidati izdvojila oko 11,5 milijardi evra, od čega će Srbija godišnje dobijati oko 180 miliona evra. Kada postane kandidat za članstvo, novčana pomoć namenjena Srbiji će se udvostručiti. Minićeva objašnjava da svakim odlaganjem pregovora Srbija gubi vreme u trci za kandidata za članstvo, a time i ogromne sume koje su na raspolaganju kandidatima. Takođe, Srbija će od sledeće godine na raspolaganju imati novac samo za jačanje institucija i prekograničnu saradnju, dok bi se u domaću kasu kandidaturom za članstvo slivao novac i za obnovu infrastrukture, selo i socijalni razvoj.

- Što pre završimo pregovore i potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, brže ćemo postati kandidati i moći da koristimo dodatna sredstva - kaže Minićeva i objašnjava da je Hrvatskoj na putu od potpisivanja Sporazuma do kandidature za članstvo trebalo skoro tri godine, dok je Makedoniji trebalo godinu dana više.

Kako za „Blic“ navodi Božidar Đelić, bivši ministar finansija i direktor za jugoistočnu Evropu „Kredi agrikol banke“, Rumunija i Bugarska tri meseca pred ulazak u EU doživljavaju pravi investicioni bum. Ali ne zbog toga što su njihove nacionalne ekonomije toliko jake, već zbog ulaganja iz inostranstva. Ove zemlje, objašnjava on, imaju problem da apsorbuju novac koji stiže, što je i problem sa kojim se suočavaju zemlje koje ulaze u EU.

- Bugarska, koja je Srbiji približna po broju stanovnika, dobijala je 2003. približno istu sumu novca od EU kao i Srbija, oko 200 miliona evra godišnje, a kada uđe u Uniju očekuje je i do devet puta više - kaže Đelić. On upozorava i na činjenicu da se evropski budžet pravi na šest godina i da je već napravljen za period od 2007. do 2013, tako da smo već u ogromnom zakašnjenju. Ako ispunimo odgovarajuće standarde, značajniju investicionu injekciju možemo očekivati tek nakon 2013. godine.

- Zato je na Srbiji da ne prokockamo i budžet za sledeći šestogodišnji period, jer bismo u tom slučaju imali više od deceniju i po nazadovanja iza ovih zemalja - ukazuje on.

I Ksenija Milivojević, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, ocenjuje da se udaljavamo od fondova EU, od nekoliko stotina miliona evra. Da je Srbija zbog prekida pregovora izgubila mnogo, tvrdi i šef diplomatije Srbije Vuk Drašković.

- Nije u pitanju samo Ratko Mladić već ceo poredak, čitava mreža bivšeg režima i optuženi za ubijanje žena, dece, golorukih zarobljenika - kaže Drašković za naš list.

I. Cvetković - R. Marković

    Može i hrvatski model

    Lociranje Ratka Mladića bio bi dovoljan uslov da EU nastavi pregovore sa Srbijom, tvrdi za „Blic“ izvor blizak Vladi Srbije.

    - Tako bi trebalo tumačiti izjavu Džefrija Huna, britanskog ministra za Evropu. Izručenje nije apsolutni uslov za nastavak pregovora - kaže naš sagovornik. To bi moglo da ublaži stav EU i SAD i da se odobri nastavak pregovora, uz obavezu nove vlade da Mladića, ako je u Srbiji, izruči odmah posle izbora koji se očekuju u decembru. Sagovornik „Blica“ ističe da je Karla del Ponte spremna da izvesti EU o napretku u saradnji i ako bi vlasti otkrile njegovo sklonište van Srbije.

    - Koštunici je rečeno da, ako Mladić nije u Srbiji, primeni model Hrvatske kada je uhapšen general Gotovina. Za tako nešto dat mu je rok do referenduma - tvrdi naš izvor. Anton Nikiforov, portparol haške tužiteljke, kaže za „Blic“ da je Del Ponteova, međutim, Koštunici jasno poručila da zna da je Mladić u Srbiji.

    S druge strane, SAD bi, kaže naš izvor, popustile pritisak ukoliko bi Vlada privela, ispitala i zadržala u pritvoru bivšeg šefa Vojnobezbednosne agencije Acu Tomića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske SCG Branka Krgu i Mladićevog sina Darka Mladića.

    Takođe, SAD su tražile da premijer Koštunica upozna javnost Srbije sa Mladićevim zločinima i zločinima ostalih optuženih, kao i da jasno kaže da će Mladić biti uhapšen, umesto što priča o njegovoj dobrovoljnoj predaji. Od Koštunice je, takođe, traženo da pozove SPC da podrži hapšenje i izručenje Mladića.


Izvor: Blic

Немачки канцелар против обећања за пријем нових чланица у ЕУ у догледно време

Након скорог пријема Бугарске и Румуније капацитети Европске уније су исцрпљени сматра Ангела Меркел. На међународном форуму фондације Бертелсман у Берлину Меркел је одбила интересенте за чланство у ЕУ, на пример Турску: „Мислим да је исправна изјава да у догледно време не можемо ником више да обећамо чланство у ЕУ, осим овим балканским земаљама (Бугарска и Румунија, које сутра треба и званично да добију зелено светло за пријем у ЕУ 1. јануара наредне године)”.

Izvor: Euronews

Bez Mladića u Hagu nema EU
Tanja Miščević iz Vladine kancelarije za pridruživanje EU kaže da ni sve države Unije ne misle isto kada kažu "puna saradnja" s Hagom

BEOGRAD - Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević izjavila je juče da je jasno kako će u godišnjem izveštaju Evropske komisije biti navedeno da Srbija nije ispunila političke uslove za nastavak pregovora.
- U izveštaju će stajati da Srbija trenutno ne ispunjava političke uslove za nastavak pregovora. Mi znamo koji su to uslovi - puna saradnja s Haškim tribunalom - rekla je Miščevićeva.
Povodom najava da bi pregovori mogli biti nastavljeni bez hapšenja haškog begunca Ratka Mladića, Tanja Miščević kaže da niko u Srbiji ne može da definiše šta znači puna saradnja s Tribunalom.
- Nemoguće da ja ili bilo ko drugi u našoj zemlji damo definiciju saradnje s Tribunalom. Tu definiciju daje sam Haški tribunal, EU i njene članice. U definiciji glavnog haškog tužioca Karle del Ponte puna saradnja podrazumeva Ratka Mladića u Hagu. Međutim, mogli smo da vidimo da ima razlike čak i među državama članicama Unije u određivanju pune saradnje. Zato treba sačekati da EU i Tribunal kažu kada je taj uslov ispunjen - istakla je ona.
Ona je dodala da će predstavnici vlasti u Srbiji nešto više o izveštaju saznati krajem naredne nedelje kada bude održan sastanak unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU. Komentarišući ocene da će u novom izveštaju Evropske komisije biti predložena pauza u daljem prijemu u EU, Miščevićeva je, uz ogradu da niko nije upoznat s celim izveštajem, ocenila da je jasno kako se u narednih godinu dana nijedna zemlja zapadnog Balkana neće znatnije primaći EU.
(FONET)

Izvor: Press

PLU­SE­VI SA
DO­STA MI­NU­SA
Želj­ko PAN­TE­LIĆ, 5. novembar 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka Bri­sel
U IZ­VE­ŠTA­JU Evrop­ske ko­mi­si­je (EK) o na­pret­ku Sr­bi­je u 2006. go­di­ni, ko­ji su "No­vo­sti" ima­le na uvid, na­ša ze­mlja je pred­sta­vlje­na kao dr­ža­va ko­ja ide na dve raz­li­či­te br­zi­ne. Jed­na, pro­e­vrop­ska Sr­bi­ja, ko­ja ju­ri ka EU i ima sve neo­p­hod­ne atri­bu­te u ru­ka­ma da bu­de in­te­gri­sa­na u evrop­sku po­ro­di­cu na­ro­da i dru­ga, Sr­bi­ja ko­ja ka­ska i još vu­če re­po­ve iz ko­mu­ni­stič­ko-mi­lo­še­vi­ćev­ske pro­šlo­sti.
Sr­bi­ji se pre sve­ga za­me­ra što ni­je do­sti­gla pu­nu sa­rad­nju sa Ha­škim tri­bu­na­lom i što je, pre­ma mi­šlje­nju Evrop­ske ko­mi­si­je, obes­hra­bri­la Sr­be da uče­stvu­ju u pri­vre­me­nim ko­sov­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, to­kom pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa o ko­nač­nom sta­tu­su Ko­so­va i Me­to­hi­je. Za­tim, što ni­je, i po­red do­bro­na­mer­nih sa­ve­ta iz Bri­se­la, obez­be­di­la u no­vom Usta­vu pret­po­stav­ke za ne­za­vi­sno sud­stvo i oslo­bo­di­la ga od po­li­tič­kih uti­ca­ja. Po mi­šlje­nju EK po­sto­ji ve­li­ki jaz iz­me­đu mi­ni­star­sta­va u po­gle­du nji­ho­vih spo­sob­no­sti i re­sur­sa da od­go­vo­re na pi­ta­nja evrop­skih in­te­gra­ci­ja.


SPO­RE RE­FOR­ME
ZA­ME­RA se i što još ni­je iza­bran om­bud­sman, od­no­sno za­štit­nik gra­đa­na. Ve­li­ki mi­nu­si Sr­bi­ji su da­ti i za spo­ro spro­vo­đe­nje re­for­mi u voj­sci, kao i za neo­d­go­va­ra­ju­ći za­kon o cr­kva­ma, ko­ji ne ga­ran­tu­je pod­jed­na­ki tret­man za sve re­li­gi­o­zne gru­pe i osta­vlja otvo­re­nim pi­ta­nja po­vrat­ka imo­vi­ne. Be­o­grad ni­je do­bio pre­la­zne oce­ne ni u obla­sti bor­be pro­tiv ile­gal­ne emi­gra­ci­je, tr­go­vi­ne lju­di­ma, or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, pra­nja nov­ca, iako je EK kon­sta­to­va­la da su od­re­đe­ni po­zi­tiv­ni re­zul­ta­ti ostva­re­ni.
Ipak, po­red po­me­nu­tih mi­nu­sa, Evrop­ska ko­mi­si­ja će u svom go­di­šnjem iz­ve­šta­ju o na­pret­ku Sr­bi­je u 2006. go­di­ni, po­zi­tiv­no oce­ni­ti kon­struk­ti­van pri­stup Be­o­gra­da pre­ma od­la­sku Cr­ne Go­re iz Dr­žav­ne za­jed­ni­ce, usva­ja­nje Usta­va, po­sti­za­nje ma­kro­e­ko­nom­ske sta­bil­no­sti, pro­ces pri­va­ti­za­ci­je i pri­vla­če­nje stra­nih in­ve­sti­ci­ja. Sr­bi­ja će do­bi­ti plu­se­ve i za re­for­me dr­žav­ne upra­ve i zna­čaj­ne in­sti­tu­ci­o­nal­ne ka­pa­ci­te­te ko­je je dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja po­ka­za­la to­kom pre­go­vo­ra o Spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju.
U svom go­di­šnjem iz­ve­šta­ju Evrop­ska ko­mi­si­ja je ana­li­zi­ra­la sva če­ti­ri seg­men­ta Evrop­skog part­ner­stva sa Sr­bi­jom: ključ­ne pri­o­ri­te­te, po­li­tič­ke kri­te­ri­ju­me, eko­nom­ske kri­te­ri­ju­me i sek­tor­ske po­li­ti­ke.
U ključ­ne pri­o­ri­te­te ubra­ja­ju se sa­rad­nja sa Ha­škim tri­bu­na­lom, re­for­ma dr­žav­ne upra­ve, re­for­ma pra­vo­su­đa, de­mo­krat­ska kon­tro­la voj­ske i di­ja­log sa Pri­šti­nom. Sa srp­ske stra­ne is­pu­nja­va­nje tih pri­o­ri­te­ta je u di­rekt­noj nad­le­žno­sti pre­mi­je­ra, mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va, mi­ni­stra prav­de, mi­ni­stra dr­žav­ne upra­ve i mi­ni­stra od­bra­ne. Za sve te pri­o­ri­te­te Sr­bi­ja je do­bi­la ne­ga­tiv­nu oce­nu. Je­di­ni po­zi­tiv­ni po­ma­ci, po oce­ni EK, re­gi­stro­va­ni su u pro­ce­su re­for­mi dr­žav­ne upra­ve.


TE­ŠKO­ĆE I OT­PO­RI
RE­FOR­ME u voj­sci, na­vo­di se u iz­ve­šta­ju EK, na­sta­vlja­ju se uz po­te­ško­će i ot­po­re po­je­di­nih ele­me­na­ta unu­tar sa­me voj­ske. Ci­vil­na kon­tro­la nad voj­skom i da­lje ni­je us­po­sta­vlje­na u do­volj­noj me­ri.
Ne­za­vi­snost su­di­ja je i da­lje ugro­že­na i pod­lo­žna po­li­tič­kim uti­ca­ji­ma. Efi­ka­snost ra­da pra­vo­sud­nih or­ga­na ni­je za­do­vo­lja­va­ju­ća a us­po­sta­vlja­nje uprav­nih i ape­la­ci­o­nih su­do­va je, opet, od­lo­že­no, dok je pro­blem ko­rup­ci­je u pra­vo­su­đu ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­ći - pi­še u iz­ve­šta­ju EK.
Ka­da je reč o po­li­tič­kim kri­te­ri­ju­mi­ma i tu se, za Sr­bi­ju, oce­ne kre­ću od po­zi­tiv­nih do ne­ga­tiv­nih. Po­zdra­vlje­no je do­no­še­nje Usta­va, ali su ozbilj­ne pri­med­be upu­će­ne na re­še­nja za pra­vo­sud­ni si­stem. Po­hva­lje­na je ak­tiv­nost Skup­šti­ne Sr­bi­je u do­no­še­nju za­ko­na, ali je ne­ga­tiv­no oce­nje­no od­u­zi­ma­nje man­da­ta po­je­di­nim po­sla­ni­ci­ma. Rad vla­de je po­stao tran­spa­rent­ni­ji, oce­nju­ju u Bri­se­lu, ali ne­do­sta­tak ko­or­di­na­ci­je u ra­du Vla­de i da­lje je pri­su­tan. Za re­for­me u dr­žav­noj upra­vi se ka­že da su na li­ni­ji evrop­skih stan­dar­da, ali da sa­da sle­di te­ži deo po­sla - im­ple­men­ta­ci­ja.
Za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je Be­o­grad je do­bio pre­la­zne oce­ne u po­je­di­nim sek­to­ri­ma, ali taj pro­blem u Bri­se­lu i da­lje svr­sta­va­ju me­đu naj­ve­će u Sr­bi­ji. Slič­na oce­na je da­ta i za bor­bu pro­tiv ile­gal­ne emi­gra­ci­je i pra­nja nov­ca.


VI­DAN NA­PRE­DAK
EKS­PER­TI EK su po­seb­no pod­vu­kli ne­a­de­kvat­nu bor­bu Sr­bi­je pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Kon­sta­to­va­li su da je neo­p­hod­no oja­ča­ti po­je­di­ne slu­žbe unu­tar po­li­ci­je, po­seb­no one ko­je se ba­ve fi­nan­sij­skim kri­mi­na­lom, do­ne­ti ade­kvat­nu za­kon­sku osno­vu za bor­bu pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Im­ple­men­ta­ci­ja za­ko­na o za­šti­ti sve­do­ka je po­ka­za­la niz ne­do­sta­ta­ka, dok je im­ple­men­ta­ci­ja za­ko­na o po­li­ci­ji uspo­re­na a za­kon o bez­bed­no­snim slu­žba­ma još ni­je do­net - za­pa­ža se u iz­ve­šta­ju EK.
Ta­ko­đe, i za­šti­ta lič­nih po­da­ta­ka osta­je pred­met za­bri­nu­to­sti. Od Sr­bi­je se tra­ži da što br­že ra­ti­fi­ku­je i pri­me­ni re­le­vant­ne me­đu­na­rod­ne spo­ra­zu­me u ma­te­ri­ji bor­be pro­tiv orga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
Bo­lje oce­ne za Sr­bi­ju sti­žu u obla­sti ljud­skih pra­va. U Voj­vo­di­ni se, sma­tra­ju u Bri­se­lu, si­tu­a­ci­ja zna­čaj­no po­pra­vi­la dok je na ju­gu Sr­bi­je i da­lje na­pe­to. U San­dža­ku se re­gi­stru­ju in­ci­den­ti unu­tar bo­šnjač­ke na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne.
Još bo­lje oce­ne Sr­bi­ja je do­bi­la za eko­nom­ske kri­te­ri­ju­me. "Sr­bi­ja je na­pra­vi­la vi­dan na­pre­dak na pu­tu da nje­na eko­no­mi­ja po­sta­ne funk­ci­o­nal­na tr­ži­šna eko­no­mi­ja" - na­pi­sa­li su eks­per­ti EK Na­pre­dak Sr­bi­je se ogle­da i u uskla­đi­va­nju za­ko­na sa evrop­skim stan­dar­di­ma i ja­ča­nju ad­mi­ni­stra­tiv­nih ka­pa­ci­te­ta ko­ji će omo­gu­ći­ti uspe­šnu im­ple­men­ta­ci­ju Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju. S dru­ge stra­ne, EK upo­zo­ra­va vla­sti u Be­o­gra­du da su in­fla­ci­ja i spolj­ni de­fi­cit i da­lje re­la­tiv­no vi­so­ki, kao i ne­za­po­sle­nost, a da na­ja­vlje­no fi­nan­si­ra­nje jav­nih ra­do­va mo­že da ugro­zi fi­skal­nu i ma­kro­e­ko­nom­sku sta­bil­nost.
Na­ša ze­mlja je do­bi­la plu­se­ve i za sek­tor­ske po­li­ti­ke: u obra­zo­va­nju, za so­ci­jal­nu po­li­ti­ku i po­li­ti­ku za­po­šlja­va­nja, u raz­vo­ju ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća, po­ljo­pri­vre­di, ener­ge­ti­ci, avi­ja­ci­ji i tran­sport­noj in­fra­struk­tu­ri.

STO­ŽER
ZA­HVA­LjU­JU­ĆI svo­joj ve­li­či­ni, ge­o­graf­skom po­lo­ža­ju i ad­mi­ni­stra­tiv­nim ka­pa­ci­te­ti­ma Sr­bi­ja je ključ­na ze­mlja u re­gi­o­nu. Evrop­ska ko­mi­si­ja ne pot­ce­nju­je iza­zo­ve sa ko­ji­ma se Sr­bi­ja su­o­ča­va u tre­nut­noj po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji. Sr­bi­ja mo­ra da za­u­zme kon­struk­ti­van pri­stup pre­ma Ko­so­vu. Per­spek­ti­va ula­ska u EU mo­ra da bu­de ve­ro­do­stoj­na i vi­dlji­va za srp­ski na­rod kroz što ra­ni­je na­sta­vlja­nje pre­go­vo­ra o SSP i nji­ho­vo vr­lo br­zo za­klju­či­va­nje, od­mah po do­sti­za­nju pu­ne sa­rad­nje sa Ha­škim tri­bu­na­lom - ka­že se u iz­ve­šta­ju Evrop­ske ko­mi­si­je o Sr­bi­ji.

KRI­MI­NAL
IZ­VE­ŠTAJ Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku Ko­so­va u ovoj go­di­ni je pre­te­žno ne­ga­ti­van. Ma­nji­ne su i da­lje u ne­po­volj­nom po­lo­ža­ju i mo­ra­ju se ulo­ži­ti do­dat­ni na­po­ri u bor­bi pro­tiv ne­to­le­rant­no­sti. Re­gi­stro­va­ni su ve­o­ma vi­o­lent­ni na­pa­di na ko­sov­ske Sr­be od le­ta 2006. go­di­ne. Uslo­vi za odr­živ po­vra­tak iz­be­gli­ca i ra­se­lje­nih li­ca su i da­lje te­ški.
Sta­nje u pra­vo­su­đu Ko­so­va osli­ka­no je u vr­lo ne­ga­tiv­nim to­no­vi­ma. Su­di­ja i tu­ži­o­ci su pod di­rekt­nim po­li­tič­kim i et­nič­kim uti­ca­jem a broj ne­za­vr­še­nih sud­skih po­stu­pa­ka ra­ste.

Izvor: Novosti

Sve pozitivno osim Haga
Beograd -- Ukoliko bi danas bio raspisan referendum sa pitanjem da li ste za ulazak Srbije u Evropsku uniju, 70 odsto građana zaokružilo bi "da".

Istraživanje urađeno za vladinu Kancelariju za pridruživanje EU pokazalo je, međutim, da polovina ispitanih ne zna da je nesaradnja sa Hagom najveća prepreka evropskim integracijama, a upravo to će biti jedna od ključnih zamerki Srbiji u godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević očekuje da će ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, koji će biti objavljen 8. novembra, pohvaliti donošenje ustava, ekonomske reforme i napredak u primeni evropskih standarda. Ona je, istovremeno svesna da će Srbija biti kritikovana zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom.

"Sasvim sam sigurna da ćemo imati jako pozitivan stav u odnosu na ispunjavanje ekonomskih kriterijuma. Ta ocena EU ne može biti drugačija nego drugih međunarodnih institucija", kaže ona.

"Kada je reč o ispunjavanju evropskih standarda očekujem vrlo pozitivnu ocenu jer smo uradili jako puno na usvajanju zakona i njihovoj implementaciji", navodi Miščevićeva.

"Kada je reč o političkim kriterijumima, sigurna sam da će kao jedna od vrlo važnih kriterijuma, usvajanje ustava, biti ocenjen pozitino. No, ono što znamo u izveštaju će biti negativno ocenjena saradnja s Haškim tribunalom", kaže ona.

70 odsto za ulazak u EU

Istraživanje Kancelarije na čijem je Tanja Miščević čelu pokazalo je da bi 70 odsto građana na referendumu glasalo za ulazak u EU.

Iako nisu spremni da se menjaju postojece zivotne navike zarad članstva u Uniji, građani Srbije smatraju da je “prirodno” da tamo budu, do 2019 godine.

Članstvo najviše podržavaju mladi koji u njemu vide mogućnost da se nesmetano školuju, rade i žive u nekoj od evropskih zemalja. Istovremeno, građani ne znaju dokle su stigli pregovori sa Briselom.

Polovina podržava saradnju sa Hagom jer zna da je to uslov za nastavak pregovora, a druga polovina kaže da im to nije poznato:

"Kada drugoj polovini građan objasnite da je to uslov za nastavak procesa stabilizacije i pridruživanja, 25 posto je još onih koji shvataju da je neophodno uspostaviti punu saradnju", smatra Tanja Miščević.

"Onda veliki procenat građana razumeva da je puna saradnja uslov za nastavak pregovora. Ovaj nam podatak govori da imamo mešovite ili pomešane poruke koje dolaze od vlasti", kaže ona.

Za ogroman broj građana Srbije EU je daleki san. Osamdeset odsto ispitanika istraživanja Kancelarije za pridruživanje kaže da u proteklih godinu dana nije putovalo u inostranstvo.

Oni koji jesu za destinacije su birali Crnu Goru zatim u Mađarsku ili Grčku. Tek šest odsto putovalo je u Austriju a samo dva odsto u Francusku i Španiju. Možda i zbog toga tek 43 odsto građana Srbije smatra da su i sami Evropljani.


Izvor: B92

НАТО расправља о Србији
Партнерство за мир без Младића?
Од Београда се тражи да јавно искаже вољу за хапшење Младића, да појача потрагу за јатацима и да више сарађује са страним службама

БРИСЕЛ – НАТО расправља о могућности да Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина буду што пре примљене у Партнерство за мир, изјавио је портпарол генералног секретара алијансе Џејмс Апатурај. „Пуна сарадња с Хашким трибуналом остаје услов и главна препрека чланству Србије у Партнерству за мир, али све земље НАТО-а желе да Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина што пре постану чланови”, изјавио је Апатурај. „У току је расправа у НАТО-у о начину остварења те жеље, али се мора нагласити да је решење за проблем, ипак, у рукама Београда”, додао је портпарол генералног секретара Јапа де Хоп Схефера.

Извори у НАТО-у изјавили су Танјугу да је „исход дискусија које су у току – и које ће трајати у наредних неколико недеља у оквиру алијансе – још неизвестан”. Они тврде да се консултације воде о питању шта конкретно представља пуна сарадња с Хашким трибуналом, односно да ли и по којим условима Србија може да уђе у Партнерство за мир пре него што ухапси и испоручи Ратка Младића.

Постоје, истичу они, бар три разлога због којих постоје извесне, иако мале шансе да на самиту НАТО-а у Риги 28. и 29. новембра Србија добије „зелено светло” за улазак у Партнерство за мир. Један од тих разлога је питање регионалног приступа. Наиме, НАТО би желео да Србија, Црна Гора и БиХ заједно добију зелено светло за чланство у Партнерству и да избегне сценарио по којем би Србија остала изолована и једина земља региона ван Партнерства. С друге стране, пак, наводе се и предстојећи избори у Србији и жеља да се „помогне демократском блоку”. Најзад, кажу извори у НАТО-у, односи Србије и Северноатлантске алијансе су у сталном успону и „постоји пуно разлога да се ствари помере напред”.
Извори у НАТО-у истичу да се од Београда тражи да јавно искаже вољу за хапшење Младића, да појача потрагу и хапшење Младићевих јатака, и ојача сарадњу и размену информација с безбедносним службама у региону и ван њега са циљем хапшења преосталих хашких оптуженика.

Izvor: Politika