koja EU?? To samo oni koji nisu ziveli ovde pozivaju narod u EU. Ja cu uskoro u Beograd. O EU pricaju oni koji o EU nemaju pojma, ili koji su bili na dva-tri seminara. Ovde vlada toliki debilizam, Turci na sve strane, a plate se oko 1200-1400 evra, a recimo samo stan je oko 700 evra, osiguranje bolnicko po osobi 100 evra najmanje itd.
Da ne pricamo o tome sto platiti nekome pice ovde ne postoji, nema veselja, uopsteno nema zivota, samo samozivi egoisti na sve strane (osim kada covek sretne nekog naseg, koji bi odma da te vodi kuci, da te ugosti, da te pocasti)

EU o „omekšavanju“ uslova za Srbiju
Nedelja, 10. decembar 2006. 12:48

Savet ministara Evropske unije raspravljaće u ponedeljak u Briselu o pitanju nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, ali su diplomatski izvori izjavili Tanjugu kako zbog podeljenosti unutar EU, ne očekuju da će biti postignut konsenzus o tom pitanju.

Predvodjen Italijom, Grčkom, Španijom i Češkom, blok koji se zalaže za nastavak pregovora sa Srbijom pokušaće da ubedi protivnike nastavka procesa da bi njegovo obnavaljanje u ovom trenutku bilo pravi pozitivan signal za Srbiju.

Medjutim, Velika Britanija, Finska, Francuska, Holandija, ali i evropski komesar za proširenje Oli Ren, se protive "omekšavanju" uslova o saradnji Beograda sa Tribunalom u Hagu i insistiraju na njegovom ispunjenju pre nego što pregovori o SSP budu nastavljeni.

Pripremni sastanak za Savet ministara u petak uveče doveo je do maratonske rasprave o nacrtu zaključaka o zapadnom Balkanu.

Prema nacrtu, saradnja sa Haškim tribunalom se ne bi direktno vezivala za nastavak pregovora sa Srbijom, već bi put Beograda bio poslat diplomatski neutralniji signal.

Primedbu na taj nacrt, kažu izvori, iznele su zemlje koje se zalažu za nastavak pregovora poput Italije, Grčke, Austrije, Madjarske, Slovenije, a koje smatraju da takav tekst ne pruža dovoljno snažnu podršku Srbiji.

Tanjugovi izvori kažu i da je na tvrd stav protivnika nastavka pregovora o Sporazumu uticala i debata o eventualnoj obustavi pregovora sa Turskom, pitanja oko kojeg takodje, ne postoji konsensus unutar EU.
Naime, pojedine zemlje koje su za nastavak pregovora sa Turskom, poput Velike Britanije, smatraju da je neprihvatljivo da sa vladom u Ankari budu obustavljeni pregovori, a da u isto vreme Beogradu bude oprošten haški uslov.

Ministri će u prepodnevnom delu sastanka raspravljati o proširenju EU, što je tema samita šefova država 14. i 15. decembra u Briselu. Tokom popovneva biće razmatrani pitanja Srbije i zapadnog Balkana.

Izvor: MTS-Mondo

KOMŠIJE NAM ŽELE EVROPU
Željko Pantelić, 10. decembar 2006

Od stalnog dopisnika Brisel

PRED početak nedelje u kojoj će se održati Savet ministara EU i Evropski savet (šefovi država i vlada) u Briselu, evo kako izgleda raspored snaga unutar “dvadeset petorice”, prema pitanju nastavka pregovora sa Srbijom i prema Kosovu.

ZA NASTAVAK PREGOVORA I PROTIV NEZAVISNOSTI KOSOVA

ŠPANIJA
MADRID se principijelno protivi nezavisnosti Kosova i poštovanju međunarodno priznatih granica i zalaže se za nastavak pregovora sa Srbijom pre izbora.

KIPAR
NIKOZIJA je nekoliko puta iznosila stavove protiv nezavisnosti Kosova na raspravama unutar EU.

ZA NASTAVAK PREGOVORA - NE IZJAŠNJAVAJU SE O KOSOVU

GRČKA
ATINA je u startu podržala predlog Italije o uslovnom nastavku pregovora sa Srbijom ali se o Kosovu, zbog interesa na Balkanu, ne izjašnjavaju jasno, dozvoljavajući i srpskim i albanskim političarima da tumače njihovo ćutanje kako im odgovara.

MAĐARSKA
BUDIMEPŠTA je uvek u grupi zemalja koje prave planove za pomoć Srbiji, tako je bilo i sa tzv. regionalnim partnerstvom, koje je predložilo da Srbija po potpisivanju SSP, ekspresno dobije status kandidata za EU. O Kosovu, mađarski predstavnici u EU se ne izjašnjavaju decidirano.

ZA NASTAVAK PREGOVORA I ZA USLOVNU NEZAVISNOST KOSOVA

ITALIJA
RIM je, bez sumnje, trenutno najmoćniji saveznik kojeg Srbija ima u EU. Premijer Romano Prodi će se do poslednjeg daha na samitu EU boriti za nastavak pregovora sa Srbijom pre izbora.

AUSTRIJA
BEČ je najaktivniji u traženju pozitivnih rešenja za Srbiju i bio je promoter nekoliko akcija, među kojima je i prošlonedeljna.

SLOVENIJA
LJUBLJANA se pokazala kao značajan saveznik Srbije od prvog dana svog članstva u EU. Podrška bivše jugoslovenske republike za nastavak pregovora je nedvosmislena.

SLOVAČKA i ČEŠKA
BRATISLAVA i Prag su se dosada ponašali toplo-hladno prema Srbiji. Od neočekivanih prosrpkih stavova, do isto tako negativnih izjava.

PORTUGAL
LISABON će preuzeti predsedništvo EU tokom druge polovine 2007. godine i vrlo je raspoložen da tokom njihovog mandata Srbija dobije status kandidata.

POLJSKA
VARŠAVA se nije previše isticala u raspravama o Balkanu. Međutim, kao najverniji saveznik SAD u EU, zajedno sa Velikom Britanijom, ne bi trebalo da bude iznenađenje ako podrže stavljanje Srbije na brzu prugu za EU i nezavisnost Kosova.

ZA NASTAVAK PREGOVORA POSLE IZBORA I ZA USLOVNU NEZAVISNOST KOSOVA

NEMAČKA
POSLEDNJI stav Berlina je bio da pregovore sa Srbijom nije trebalo prekidati zbog Haškog tribunala, ali kad se to već uradilo, onda treba istrajati do kraja.

ZEMLJE SA NEJASNIM STAVOM O PREGOVORIMA I ZA USLOVNU NEZAVISNOST KOSOVA

FRANCUSKA
PARIZ je posle neuspelog referenduma o ustavu EU, talac tog rezultata. Nesaradnja Srbije sa Haškim tribunalom za Pariz je dobar izgovor sa primesom principijelnosti, budući da su Francuzi bili tvrdi i prema Hrvatskoj po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom.

FINSKA
HELSINKI je u ulozi predsedavajućeg EU pokušavao da balansira između svog, inače, tvrdog stava prema Srbiji i obaveze predsedavajućeg da traži rešenja za probleme.

ŠVEDSKA
POVRATAK Karla Bilta u ulozi šefa diplomatije, ojačao je interesovanje Švedske za Balkan. Stokholm je spreman da posle izbora i rešavanja statusa Kosova, razmotri svoj tvrd stav o nastavku pregovora sa Srbijom.

ZEMLJE SA NEJASNIM STAVOM O PREGOVORIMA I ZA NEZAVISNOST KOSOVA

BELGIJA I LUKSEMBURG
DVE zemlje su do sada bile protiv nastavka pregovora, bez pune saradnje sa Haškim tribunalom. U poslednje vreme su ostavljale prostor da bi mogle da razmisle posle izbora u Srbiji.

PROTIV NASTAVKA PREGOVORA I ZA NEZAVISNOST KOSOVA

VELIKA BRITANIJA
LONDON je nepokolebljiv, kako u stavu da sa Srbijom nema nastavka pregovora dok Karla del Ponte ne kaže da Beograd sarađuje sa Hagom, tako i na poziciji da Kosovo treba da bude nezavisno.

HOLANDIJA
AROGANTNO protivljenje Holanđana nastavku pregovora sa Srbijom je motivisano osećanjem krivice za masovna ubistva u Srebrnici jer su formaciju “plavih šlemova” u istočnobosanskom gradu činili holandski vojnici.

DANSKA
KOPENHAGEN, po pravilu, sledi sve što Velika Britanija radi, bilo da je nastavak pregovora sa Srbijom u pitanju ili zalaganje za nezavisnost Kosova.

NEZAINTERESOVANE ZEMLJE

LETONIJA, LITVANIJA, ESTONIJA, IRSKA I MALTA.

Izvor: iNovosti

Tadić: Male šanse za nastavak pregovora sa EU
Utorak, 12. decembar 2006. 16:14

Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Boris Tadić ocenio je u utorak da su u ovom trenutku šanse da Srbija nastavi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa EU "male".

"Verovatnoća da ćemo na sastanku (samitu EU) dobiti zeleno svetlo za nastavak pregovora je mala, ali sam uveren da ćemo naše evropske sagovornike uspeti da ubedimo da se pregovori nastave što pre, nezavisno od ispunjenja uslova saradnje sa Haškim tribunalom", rekao je Tadić novinarima tokom posete Zemun Polju.

U Briselu je u četvrtak i petak, 14. i 15. decembra, sastanak šefova država i vlada EU, na kojem će biti reči i o saradnji sa Srbijom.

Izvor: MTS-Mondo

EU: Bez nastavka pregovora, ali...
Ponedeljak, 11. decembar 2006. 22:38

Šefovi diplomatija Evropske unije u Briselu nisu postigli dogovor o obnovi pregovora o pridruživanju sa Beogradom i jedino su istakli "spremnost da se podrži Srbija na putu u Evropu".

Iako su se čuli predlozi Švedske, Češke i Španije da se liderima EU, koji se sastaju u četvrtak, predloži da novu raspravu o Srbiji zakažu za 22. januar, prevladao je stav članica EU, na čelu s Holandijom, Francuskom, Velikom Britanijom i Irskom, da se pregovori ne obnavljaju pre izbora i dok vlada u Beogradu ne pruži opipljive dokaze o spremnosti i konkretnim potezima koji o saradnji s Haškim sudom - a to znači i neizostavno hapšenje optuženog Ratka Mladića.

Medjutim, kako tvrde diplomatski izvori Tanjuga i Bete u Briselu, premijer Italije Romano Prodi pokrenuće ove nedelje na samitu EU raspravu o Srbiji sa zahtevom da se s Beogradom uslovno obnove pregovori o pridruživanju. Prodi smatra da bi sa Srbijom trebalo nastaviti pregovore, a da bi uslov za potpisivanje sporazuma bilo ostvarenje pune saradnje s Haškim tribunalom.

Pred završetak ministarskog sastanka, Tanjugovi izvori su izrazili sumnju u mogućnost postizanja kosenzusa o pitanju nastavka pregovora sa Srbijom, zbog podeljenosti unutar EU. Veći broj članica EU, predvodjenih Italijom, Španijom i Grčkom, želele su da pregovori sa Srbijom budu nastavljeni "što je moguće pre", ali tome su se protivile Velika Britanija, Holandija i Francuska, insistirajući na prethodnom ostvarenju "pune saradnje" s Haškim tribunalom.

Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos (na slici dole) izjavio je uoči sastanka da "ima teškoća" oko dogovora da se obnove pregovori o pridruživanju sa Srbijom, ali da će Madrid na tome insistirati, "uz logičan zahtev za postizanje pune saradnje s Haškim sudom". Španski funkcioneri na zasedanju su, istovremeno, stavili do znanja da je jedna od zamisli da ministri EU "preporuče" šefovima država i vlada Evropske unije, koji zasedaju krajem nedelje, da se "temeljna rasprava o odnosima sa Srbijom, uključujući obnovu pregovora", održi 22. januara.

Izvor: MTS-Mondo

Italija i Španija za, Holandija kategorično protiv

Italijanski ministar inostranih poslova Masimo d'Alema je, uoči rasprave, stavio do znanja da Italija insistira na tome da se pregovori o pridruživanju s Beogradom odmah "uslovno obnove".

Šef švedske diplomatije Karl Bilt založio se, pak, da se uputi "snažan podsticaj" Srbiji i njenim demokratskim snagama za brzo uključivanje u EU, uz zamisao da se nova temeljita rasprava o odnosima sa Srbijom održi 22. januara. Bilt je stavio do znanja da bi se posle izbora u Srbiji, 21. januara, u očekivanju pobede demokratskih snaga i formiranja stabilne proevropske vlade, Srbiji pomoglo da se ubrzano pridruži Evropskoj uniji.

Holandski ministar spoljnih poslova Bernard Bot izjavio je da u Savetu ministara EU ne postoji saglasnost o nastavku pregovora sa Srbijom i da je Holandija medju zemljama koje se protive takvoj odluci.

"Ima onih koji žele pozitivniji stav kada je reč o evropskoj perspektivi, a Holandija je medju onima koji se zalažu da se koristi isti rečnik kao i do sada, što znači da Srbija, naravno, ima evropsku perspektivu, ali da postoji uslov -saradnja sa sudom u Hagu, što je za nas veoma važan element", izjavio je Bot na sastanku Saveta ministara EU. "Nismo za nastavak pregovora", kategoričan je bio Bot.

Tanjugovi izvori kažu i da je na tvrd stav protivnika nastavka pregovora o Sporazumu uticala i debata o eventualnoj obustavi pregovora sa Turskom, pitanja oko kojeg takodje, ne postoji konsensus unutar EU. Naime, pojedine zemlje koje su za nastavak pregovora sa Turskom, poput Velike Britanije, smatraju da je neprihvatljivo da sa vladom u Ankari budu obustavljeni pregovori, a da u isto vreme Beogradu bude oprošten haški uslov.

Izvor: MTS-Mondo

Prodi pokreće raspravu o Srbiji na samitu EU

Premijer Italije Romano Prodi pokrenuće na samitu EU raspravu o Srbiji sa zahtevom da se s Beogradom uslovno obnove pregovori o pridruživanju. Prodi smatra da bi sa Srbijom trebalo nastaviti pregovore, a da bi uslov za potpisivanje sporazuma bilo ostvarenje pune saradnje s Haškim tribunalom.

Samit je planiran za četvrtak i petak u Briselu, a ocene stanja na Balkanu i u Srbiji biće "smernice" za ono što će dvadesetpetorica odlučiti o saradnji sa Beogradom posle izbora u Srbiji 21. januara.

Zvaničnici bliski visokom predstavniku Havijeru Solani, koji će u četvrtak u Briselu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, istakli su da će odmah posle izbora u Srbiji doći do temeljinijeg razmatranja "politike EU prema Srbiji", uključujući pitanje daljih pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Neimenovani zvaničnici su dodali da će ishod izbora uticati na stav EU o saradnji sa Srbijom.

Komesar za proširenje EU Oli Ren je izjavio posle zasedanja ministara spoljnih poslova EU da će EU moći da obnovi pregovore sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju čim ona ostvari punu saradnju sa Haškim sudom. "Uveren sam da će, zahvaljujući svom značajnom administrativnom kapacitetu, Srbija biti u stanju da se brzo priključi drugim zemljama regiona i ostvari postojan napredak u evropskoj integraciji" dodao je Ren.

Na pitanje novinara može li rezultat izbora u Srbiji promeniti stav EU o uslovljavanju obnavljanja pregovora njenom punom saradnjom sa Haškim sudom, predsedavajući, finski ministar Erki Tuomioja je rekao da "izbori ne mogu promeniti ništa, već konkretna akcija srpske vlade u saradnji s tribunalom u Hagu".

Komesar Ren je izjavio da "ljudi u Srbiji i glasači treba da odluče kakvu budućnost Srbije žele. Ja bih veoma voleo da vidim da srpski glasači ostave za sobom nacionalističku prošlost i izaberu evropsku budućnost. To je u njihovim rukama".

Po Renu, cilj EU jeste da Srbiju približi Uniji kroz niz mera, poput viznih olakšica, stipendija i regionalnog slobodnog tržišta.


Izvor: MTS-Mondo

Lideri EU:Želimo Srbiju u svojim redovima
Sreda, 13. decembar 2006. 15:56

Šefovi država i vlada Evropske unije bi na zasedanju u četvrtak i u petak u Briselu trebalo da izraze jasnu spremnost da Srbiju prime u članstvo EU, pošto ona, uz podršku EU, sprovede sve nužne demokratske i ekonomske reforme.

Izvori Saveta ministara EU preneli su agenciji Beta da bi evropski vodji, kao što je nagovestio italijanski premijer Romano Prodi, trebalo da se osvrnu na trenutno stanje u odnosima sa Srbijom.

To želi više članica EU, a izvesnu spremnost, kažu u Briselu, da se pozabave i budućnošću veza sa Srbijom, naročito imajući u vidu srpske izbore, izgleda da iskazuju i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Žak Širak.

Iako, smatraju evropski diplomatski izvori, postoji razlike u stavovima predsednika Širaka koji je naklonjen sagledavanju načina da se pruži opipljivija podrška Srbiji i francuskog ministarstva spoljnih poslova koje nepopustljivo insistira na ispunjavanju "haškog uslova".

Srpski predsednik Boris Tadić, koji će u četvrtak na svečanosti u NATO-u potpisati Okvirni sporazum o ulasku Srbije u Partnerstvo za mir, očigledno će pokušati da na to utiče i u razgovorima koje će uoči samita EU imati sa više šefova država ili vlada Unije, kao i s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom.

Ali, sasvim je mala mogućnost, podvukli su ovi izvori, da se lideri evropske dvadesetpetorice i dogovore o obnavljalju pregovora o pridruživanju sa Srbijom uz, u tom slučaju, svakako jasnu perspektivu da sadašnje ili nove srpske vlasti, posle izbora, uspostave punu saradnju s Haškim sudom. A to znači da potezi Beograda vode hapšenju optuženog Ratka Mladića.

Čelnici EU će, prema nacrtu zaključaka zasedanja, "podstaći" srpske vlasti da ulože sve napore da se dostigne puna saradnja s tribunalom u Hagu.

I, kako se smatra u krugovima EU u Briselu, veoma važna poruka susreta na vrhu evropske dvadesetpetorice će biti i da su oni "uvereni" da je Srbija sposobna da vrlo brzo stigne i zemlje regiona koje su odmakle na putu ulaska u članstvo EU.

Šefovi država i vlada Evropske unije izneće poglede i na sveukupnu situaciju na Zapadnom Balkanu, dati mišljenje o "strategiji proširivanja" EU na nove članice, a očekuje se i da podrže rešenje statusa Kosova i napore koje u tom cilju ulaže izaslanik UN Marti Ahtisari.

Evropski vodji će, prema prvom nacrtu zaključaka zasedanja, podvući da status Kosova mora "unaprediti multietničko i demokratsko društvo, koje će biti utemeljeno na vladavini zakona i koje će obezbediti budućnost za sve njegove gradjane i ojačati regionalnu stabilnost".

Status mora značiti da se Kosovo može razvijati tako da bude "održivo i ekonomski i politički", uz "evropsku perspektivu" za tu pokrajinu.

Lideri evropske dvadesetpetorice će zatražiti "jasno statusno rešenje" zato što će EU preuzeti važnu ulogu na poljima vladavine zakona - pravosudju i policiji - i obezbedjivati sprovodjenje odredbi statusa i demokratskih standarda.

Izvor: MTS-Mondo

EU: Srbija dobrodošla, Hag ostaje uslov
Petak, 15. decembar 2006. 16:24

Srbija je i dalje dobrodošla u Evropsku uniju, poručili su šefovi država i vlada EU u zaključcima dvodnevnog zasedanja u Briselu, ali i podsetili da puna saradnja sa Haškim tribunalom ostaje uslov za nastavak pregovora s Beogradom.

Tekst zaključaka samita EU o Srbiji počeo je upravo rečenicom “Srbija je i dalje dobrodošla u EU“, a Beta je prenela da je tu rečenicu htela da ukloni Holandija. Italija, Grčka, Slovačka, Madjarska i Slovenija bile su za to da se Srbiji uputi snažnija poruka podrške.

Predsedavajući EU, šef finske diplomatije Erki Tuomioja izjavio je po završetku samita da nastavak pregovora sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ostaje uslovljen saradnjom s Tribunalom. “Uslovljavanje ostaje, ali smo Beogradu uputili snažnu poruku, izraz naše namere da podržimo Srbiju na putu ka EU”, izjavio je Tuomioja, preneo je Tanjug.

Odgovarajući na pitanje o eventualnom nastavku pregovora posle formiranja nove, demokratske vlade u Srbiji, Tuomioja je istakao da će “EU ocenjivati Vladu na osnovu njenih učinaka”.

"Pretpostavljamo da će biti demokratskih izbora u Srbiji i da će nova Vlada biti demokratska”, izjavio je Tuomioja i dodao: “Primili smo k znanju da postoje snage u Srbiji koje su jasno stavile do znanja da će, ukoliko one budu pobedile, ostvariti napredak po pitanju preostalih haških optuženika”.

Kako navode agencije, italijanski premijer Romano Prodi je na samitu predložio da se razmotri i obnova pregovora sa Srbijom, pod uslovom da taj sporazum ne može i da se zaključi dok vlasti u Beogradu ne postignu punu saradnju s Haškim sudom. Tome su se do sada protivile pojedine zemlje, a posebno Holandija, Velika Britanija i Francuska.

U zaključcima se navodi da evropski lideri "ohrabruju srpske vlasti da ubrzaju napore za ispunjavanje nužnih uslova, medju kojima je i puna i celovita saradnja s Medjunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju".

"Imajući u vidu značajne institucionalne kapacitete Srbije, Evropski savet (šefovi država i vlada EU) su uvereni da će ta zemlja biti u stanju da ubrza proces na putu ka EU, čim se nastave pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", navodi se u zaključcima.

Ta poruka Srbiji je uključena u deo zaključaka o strategiji proširivanja EU i stavova prema zapadnom Balkanu, u kojima se izražava zadovoljstvo što su pokrenuti pregovori o viznim olakšicama i što će biti potpisan sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi "CEFTA 2006".

Izvor: MTS-Mondo

Figaro: Širak za više takta prema Srbiji

Francuski predsednik Žak Širak smatra da bi Zapad trebalo da ispolji "više takta" prema Srbiji nego što u poslednje vreme čini, piše pariski dnevnik "Figaro".

Zvaničan stav Francuske prema Srbiji je čvrst kad je u pitanju saradnja s Haškim tribunalom, ali - tvrdi "Figaro" - u samoj Francuskoj postoje razlike u pristupu tom pitanju. "Izbori u Srbiji i pitanje Kosova nisu argumenti za obnavljanje pregovora EU s Beogradom radi zaključenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", citira list francusku ministarku za evropska pitanja Katrin Kolona.

Istovetan stav zastupa i ministar spoljnih poslova Filip Dust-Blazi, kao i veći deo članica Evropske unije, što se jasno odrazilo na zaključcke aktuelnog samita EU u Briselu.

Širakovo mišljenje, medjutim, odstupa od onoga koje dominira u njegovoj vladi, jer on smatra - kako prenosi "Figaro" - da je u Briselu "trebalo ispoljiti neki gest dobre volje prema Srbiji".

"Širakov stav je u skladu s tradicionalnim pro-srpskim afinitetom Francuske: To je stav koji uzima u obzir regionalnu stabilnost, ali i izazove s kojima se Srbija suočava nakon nedavne nezavisnosti Crne Gore u jeku pregovora o budućem statusu Kosova, uoči parlamentarnih izbora", objašnjava konzervativni pariski dnevnik.

"U odnosima prema Srbiji treba pokazati malo više takta... Neophodno je pokazati Srbiji da Evropljani nisu neprijateljski raspoloženi prema njoj", navodi "Figaro" mišljenje koje se poslednjih dana moglo čuti u Širakovom okruženju.

Izvor: MTS-Mondo