Po izvorima agencije Rojters u EU
Pregovori i bez Mladića u Hagu

Evropska unija mogla bi obnoviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i bez hapšenja Ratka Mladića ukoliko proceni da je akcioni plan Vlade Srbije za saradnju s Haškim tribunalom uverljiv, izjavile su diplomate u Briselu, a prenosi agencija Rojters.

„Ako je plan ubedljiv, onda postoji velika spremnost da se ponovo pokrenu pregovori“, rekao je britanski diplomata čije ime nije objavljeno i dodao da bi se „to moglo dogoditi u septembru“, ali da zavisi od toga da li će Tribunal pozitivno oceniti akcioni plan.

„Blic“ je juče objavio saznanja da je akcioni plan već dostavljen Tribunalu i da su prve reakcije u Hagu razočaravajuće. „Taj plan je obična propaganda. Kupovina vremena. Taj plan jednostavno ne sadrži ništa“, rekao je „Blicu“ pouzdan izvor blizak Sudu u Hagu.

Portparol Tužilaštva Haškog tribunala Antoan Nikiforov izjavio je juče Tanjugu da je Sud u Hagu dobio nove informacije o akcionom planu za hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, ali nije bio spreman da precizira o kakvim informacijama je reč. „To je ipak plan Vlade Srbije i na njima je da odluče kada će i kako će obavestiti javnost o tome“, rekao je Nikiforov.

Stav Nemačke je da je za nastavak pregovora nužna puna saradnja s Tribunalom, ali da dokaz te saradnje ne mora nužno da bude hapšenje Mladića, saznaje Beta u Berlinu.

Betini sagovornici u krugovima savezne vlade istakli su da se puna saradnja s Tribunalom može potvrditi i ako Srbija „zaista verodostojno pokaže da čini sve što je u njenoj moći da uhapsi Mladića i pri tome koristi sva raspoloživa sredstva“.


Izvor: Blic

Неочекивана најава из Брисела
Преговори са ЕУ у септембру?
Дипломате у седишту Уније тврде да би преговори могли да се наставе и без хапшења Младића, ако акциони план буде уверљив


Колико год чудно звучало, „повишени тон” који Влада Србије последњих недеља користи у комуникацији с Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама изгледа да је почео да доноси плодове. Наравно, речи не би донеле ништа да иза њих нема дела, односно – у случају ЕУ – акционог плана за окончање сарадње с Хашким трибуналом.

Први резултат стигао је из Брисела као најава да би Европска комисија већ у септембру могла да настави прекинуте преговоре са Србијом, ако Акциони план који се своди на евентуално хапшење Ратка Младића, буде довољно убедљив, сазнаје Танјуг у делегацији Финске при Савету Европске уније. Један фински дипломата, који није желео да му се помиње име, изјавио је дописнику Танјуга да тај план „треба да буде убедљив и конкретан”. „Ако је то случај, постоји велика спремност да се преговори наставе”, објаснио је он. У исто време, и агенција Ројтерс је, позивајући се на неименованог британског дипломату, потврдила ту информацију. Британац је, међутим, нагласио да наставак преговора зависи од тога да ли ће Хашки трибунал позитивно оценити Акциони план. По речима британског званичника, до сада се углавном тумачило да је услов за обнављање преговора са Србијом изручење Младића, иако формални захтев гласи да Србија треба да достигне „пуну сарадњу” са Хашким трибуналом. Уз оцену да је „реч делом о сивој зони”, британски дипломата је додао да ће Акциони план Београда „морати да буде врло, врло убедљив”. Српски премијер Војислав Коштуница ће Акциони план представити у Бриселу 17. јула, на маргинама састанка Савета министара ЕУ.

Ројтерс додаје да се званичници у Бриселу надају да би Младић могао да буде пребачен у Хаг пре евентуалних превремених избора у Србији који би, како се наводи, могли да буду одржани у новембру. Агенција такође примећује да су званичници ЕУ ове недеље саопштили да верују да је Коштуница сада решен да ухапси Младића, а не само да покуша да испослује његову добровољну предају.

На другој страни, сарајевски „Дневни аваз” тврди, позивајући се на „више поузданих извора”, да би Босна и Херцеговина, заједно са Србијом и Црном Гором, можда и до краја јула могла да добије шансу да буде посматрач или чак условни члан програма НАТО-а Партнерство за мир. Саговорници „Дневног аваза” наводе да је највећи разлог за „попустљивост” запада према Србији, БиХ и Црној Гори – Косово. „Србија, након одласка Црне Горе и предстојећег губитка Косова, постаје ’рањена звер’ Балкана. Либералне и прозападне снаге у Србији суочене су са све већим падом популарности и мора се размотрити начин да се то заустави. Отварање врата за европске и евроатлантске интеграције могло би променити ситуацију”, каже дипломата који је тражио анонимност.

Међутим, изгледа да се баш у вези с питањем Косова последњих недеља ствари мењају. Неки западни аналитичари који су до пре свега неколико месеци били уверени да ће Косово до краја године бити независно, сада помињу и неке друге могућности, па чак и поделу покрајине, коју је Контакт група, као и Влада Србије, одбацила као могућност. Главни разлог за напрасно помањкање убеђености може бити став Русије, која је неколико пута јавно рекла да решење мора бити договорено и да запад не може Србији да наметне било које решење које њој не одговара. Пошто је чланица Контакт групе и стална чланица Савета безбедности, позиција Русије не може да се пренебрегне, поготово што, како „Политика” сазнаје из дипломатских кругова, још једна стална чланица Савета безбедности има исти став. Кина је, наиме, одлучила да, што се Косова тиче, потпуно подржи позицију Москве.

В. Радомировић

-----------------------------------------------------------

Никифоров: Битни само резултати

ХАГ - Тужилаштво Хашког трибунала добило је „нове информације” о Акционом плану Владе Србије за хапшење генерала Ратка Младића, али тужилаштво интересују „само резултати, а не обећања и планови”, изјавио је јуче портпарол главног тужиоца Антон Никифоров. „Добили смо нове информације о Акционом плану Владе Србије и у сталном смо контакту са Београдом, Европском унијом и Финском, која председава ЕУ. Нас интересују резултати, а план се може посматрати само као средство да се до њих дође...

Одговарајући на питање новинара о „назнакама” из Брисела да би ЕУ могла обновити преговоре са Београдом и ако генерал Младић не буде ухапшен, Никифоров је рекао да тужилаштво „није чуло ни за какву промену става ЕУ”. „ЕУ је инсистирала на хапшењу Младића, а ми инсистирамо на хапшењу свих шест бегунаца”, казао је представник Карле дел Понте. (Бета)


Izvor: Politika

"Mladić nije jedini dokaz"
Berlin -- Nemačka smatra da hapšenje Mladića ne mora biti jedini dokaz saradnje s Srbije s Haškim tribunalom.

Nemačka smatra da je za nastavak pregovora Beograda i Brisela o Sporazumu o pridruženju i stabilizaciji nužna puna saradnja s Tribunalom, ali da dokaz te saradnje ne mora biti hapšenje Ratka Mladića, saznaje Beta u Berlinu.

Sagovornici agencije navode da zahtevana puna saradnja s Tribunalom može biti potvrđena i ako Srbija verodostojno pokaže da čini sve što je u njenoj moći da uhapsi Mladića i pri tom koristi sva raspoloživa sredstva. Ukazuje se i da to nije samo stav Berlina, već i Evropske unije. "Doduše, najbolji i nauverljiviji dokaz pune saradnje s Tribunalom bilo bi hapšenje Mladića, ali niko ne može da očekuje čuda", navode pomenuti izvori. Isti izvori podsećaju na to da ni u slučaju Hrvatske, kada je od saradnje s Haškim tribunalom zavisio početak pregovora Zagreba o ulasku u EU, kao dokaz pune saradnje s Hagom nije traženo hapšenje Ante Gotovine. "Zato ni u slučaju Srbije ne mogu biti primenjivani oštriji kriterijumi", navode izvori.

Iz Brisela, međutim, stižu drugačije poruke. Portparolka komesara za proširenje Evropske unije Kristina Nađ izjavila je da je za obnovu pregovora EU i Srbije nužno da vlasti Srbije izruče Mladića. Ona je rekla i da je evropski komesar Oli Ren upravo takvu poruku preneo i vlastima u Beogradu.


Izvor: B92

OPROST ZA MLADIĆA?
EU spremna da nastavi pregovore sa Srbijom i bez hapšenja Mladića ukoliko Akcioni plan bude uverljiv

BRISEL - Evropska unija mogla bi da nastavi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i bez hapšenja i izručenja Ratka Mladića ukoliko proceni da je Akcioni plan Vlade Srbije za saradnju sa Hagom uverljiv, izjavio je neimenovani britanski diplomata u Briselu.
- Ako je plan ubedljiv, postoji velika spremnost da se ponovo pokrenu pregovori... - rekao je ovaj diplomata. On je dodao da bi se "to moglo dogoditi tokom septembra", ali da sve ipak zavisi od toga da li će Hag pozitivno oceniti Akcioni plan. Podsetimo, G17 Plus najavio je da će 1. oktobra izaći iz vlasti ukoliko pregovori sa EU ne budu nastavljeni, što bi sigurno dovelo do vanrednih izbora.
Britanski diplomata dodaje da se do sada uglavnom tumačilo da je uslov za nastavak izručenje Mladića, iako formalni zahtev glasi da Srbija treba da "dostigne punu saradnju" sa Hagom. Da je Mladić uslov za nastavak pregovora jasno je rekao komesar za proširenje EU Oli Ren, prilikom poslednje posete Beogradu.
- Ukoliko Srbija čini sve što može u smislu saradnje sa Hagom, ministri spoljnih poslova EU treba da razmotre da li time ispunjava taj uslov. Reč je delom o sivoj zoni, i Akcioni plan Beograda moraće da bude vrlo, vrlo ubedljiv - rekao je ovaj izvor.
S druge strane, portparol Haškog tužilaštva Anton Nikiforov izjavio je juče da je "tužilaštvo dobilo nove informacije" o Akcionom planu Vlade Srbije za hapšenje Ratka Mladića. On je dodao i da Tužilaštvo interesuju "samo rezultati, a ne obećanja i planovi".
- Dobili smo nove informacije o Akcionom planu Srbije i u stalnom smo kontaktu sa Beogradom, EU i Finskom, koja predsedava EU. Nas interesuju rezultati, a plan se može posmatrati samo kao sredstvo da se do njih dođe. Procene pravimo na osnovu rezultata, a ne obećanja ili planova... - rekao je Nikiforov.
Na pitanje da li je čuo za "naznake" iz Brisela da bi EU mogla da nastavi pregovore sa Srbijom i ako Ratko Mladić ne bude uhapšen, Nikiforov je rekao da Tužilaštvo "nije čulo ni za kakvu promenu stava EU".
- EU je insistirala na hapšenju Mladića, a mi insistiramo na hapšenju svih šest begunaca - kaže Nikiforov.
(S. M.)

Akcioni plan još nije gotov, izrada počinje za vikend!

Izjava potpredsednika Vlade Srbije Ivane Dulić-Marković da je Srbija završila izradu Akcionog plana ili nije tačna ili se taj plan krije od ministara u Vladi Srbije. Naime, ministar odbrane Srbije Zoran Stanković izjavio je za Press, povodom izjave Dulićke, da "ništa ne zna o tome"?!
- O Akcionom planu ništa ne znam! Ne znam ni da li je gotov, niko me o tome nije obavestio - rekao je Stanković, a sličan odgovor dobili smo i od ministra kulture Dragana Kojadinovića.
U Vojno-bezbednosnoj agenciji, na koju će se, pored BIA, odnositi dobar deo Akcionog plana, Pressu je rečeno da "nemaju nikakve informacije". S druge strane, u BIA nam je rečeno da su "neki nacrti Akcionog plana u toku, ali da je to daleko od konačne verzije".
Da Akcioni plan još nije završen, potvrdio je izvor Pressa iz Vlade Srbije, koji je insistirao na anonimnosti, i dodao da će se na njemu raditi "tokom vikenda".
- Vrlo me je iznenadila izjava Ivane Dulić da je Akcioni plan gotov, jer to nije tačno! I premijer Koštunica je iz SAD poslao poruku svim ministrima da ništa ne planiraju za vikend, jer bismo, kako nam je rečeno, mogli da imamo "neplanirane aktivnosti". Do danas se još ne zna kakav je sadržaj Akcionog plana, šta je čiji posao i ko će njime rukovoditi - navodi sagovornik Pressa.
(S. V.)

Izvor: Press

Vojislav Koštunica govorio na sednici Saveta bezbednosti UN
Srbija za pravedno rešenje
Premijer preneo stav Beograda da suštinska autonomija predstavlja kompromisno rešenje i podsetio da pregovori, koji traju već izvesno vreme, do sada nisu doneli stvarni rezultat

NJUJORK/BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je juče u NJujorku, u govoru Savetu bezbednosti UN, da Srbija dosledno ispoljava spremnost da prihvati kompromis i postigne sporazum o Kosovu i Metohiji, uz neka, elementarna ograničenja, uključujući odlučno odbacivanje svakog pokušaja da se nametnutim rešenjem oduzme skoro 15 odsto teritorije Srbije.

Objašnjavajući platformu Beograda, Koštunica je naglasio da ona predviđa rešenja po kojima bi Kosovo i Metohija, koje naseljava velika albanska većina, raspolagalo najvećom mogućom autonomijom, garantovanom autoritetom međunarodne zajednice kroz međunarodni sporazum i međunarodno prisustvo.
   
      

ZADOVOLJAN TOKOM SEDNICE

- Bili su to zanimljivi i zadovoljavajući razgovori, imajući u vidu broj zemalja koji je učestvovao u radu sednice i koji je saslušao argumente Srbije. Imamo sve razloge da budemo zadovoljni i diskusijom i činjenicom da su naši stavovi iznova, potpuno jasno i do detalja predočeni SB - rekao je Koštunica posle sednice.
      
      
      
   

- U izlaganju ovakvog pristupa rukovodili smo se pitanjem da li ono što većinski Albanci na Kosovu i Metohiji danas suštinski traže može da se realizuje i na neki drugi način, osim nezavisnošću pokrajine i stvaranjem još jedne albanske države na tlu jedne druge države, Srbije. Došli smo do nedvosmislenog odgovora da je to moguće i ponudili predlog rešenja za ozbiljne razgovore - naglasio je Koštunica i ponovio da Srbija ne traži ništa više i ništa manje od elementarne ravnopravnosti i potvrde spremnosti da se prema srpskoj zajednici u pokrajini, na rečima i delu, postupa kao s bilo kojim drugim narodom koji je zastupljen pod krovom svetske organizacije.

- Svojim stavom prema slučaju Kosova, moja zemlja zastupa u stvari najopštiji dugoročni interes, a boreći se za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, bori se za princip koji je zaloga zdravih međudržavnih odnosa - pa i osnovni preduslov za očuvanje stabilnosti i mira u regionu i celom svetu - istakao je premijer.

Podsetivši da pregovori traju već izvesno vreme, naglasio je da do sada nisu doneli stvarni rezultat. On je, uz podsećanje na najviše pravne akte, podsetio da je Kosmet neosporno deo suverene demokratske države i istakao da bi parlament Srbije odbacio svako nametnuto rešenje i proglasio ga nelegitimnim i pravno ništavnim, a Srbija bi nastavila da teritoriju Kosova i Metohije smatra delom svog suvereniteta. Od SB UN je zatražio da podrže napore pregovarač da dođu do rešenja kosovskog problema.

Posle Koštunice govorio je i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari, koji je upoznao članova SB sa rezultatima dosadašnjih pregovora.

Izvor: Glas Javnosti

Brisel nagovestio nastavak pregovora sa Srbijom
Hag ne zna za promenu stava
Nikiforov: Evropska unija je insistirala na hapšenju Mladića, a mi insistiramo na hapšenju svih šest begunaca.Lajon: Akcioni plan ne sadrži ništa, osim prazne reči na papiru

BEOGRAD - Haškom tribunalu dostavljen je Akcioni plan Vlade Srbije, koji treba da omogući potpunu transparentnost i razmenu informacija između Beograda i Brisela kada je reč o obavezama prema Haškom tribunalu, odnosno pomoć EU u hapšenju i izručenju Ratka Mladića.
   
      

PROCENE NA OSNOVU REZULTATA

- Dobili smo nove informacije o akcionom planu Vlade Srbije i u stalnom smo kontaktu sa Beogradom, EU i Finskom, koja predsedava EU. Nas interesuju rezultati, a plan se može posmatrati samo kao sredstvo da se do njih dođe... Mi procene pravimo na osnovu rezultata, a ne obećanja ili planova - rekao je Nikiforov na redovnom brifingu za novinare, ali je odbio da govori o detaljima akcionog plana, rekavši da je to "plan Vlade Srbije, te je na njoj da ga predstavi".

NAĐI: USLOV JE PUNA SARADNJA

Portparol komesara za proširenje EU Kristina Nađi izjavila je da je za obnovu pregovora EU i Srbije "nužno da srpske vlasti uspostave punu saradnju s Haškim sudom, koja će dovesti do hapšenja i prebacivanja u Hag optuženog Ratka Mladića".
- To što je komesar Oli Ren saopštio i preneo vlastima u Beogradu prošle nedelje istina je - rekla je Kristina Nađi agenciji Beta, osvrćući se na vest da bi pregovori EU i Srbije mogli biti obnovljeni i bez hapšenja Mladića.
      
      
      
   

Premijer Srbije Vojislav Koštunica taj plan će predočiti evropskim zvaničnicima u Briselu 17. jula. Međutim, predstavnik međunarodne krizne grupe za Balkan Džejms Lajon tvrdi da taj plan ne sadrži ništa što će dovesti do toga da se Ratko Mladić nađe u Hagu, osim ako se ne odluči na predaju.
- Akcioni plan Vlade Srbije više liči na marketing i pokušaj dobijanja na vremenu. Taj plan ne sadrži ništa, osim prazne reči na papiru. Jedini ozbiljni Akcioni plan napravila je Hrvatska, ali ona je za razliku od Srbije, malo pričala u javnosti o tome. Jednostavno su ga samo primenili i isporučili Gotovinu - kaže Lajon.

Kako je Beogradu jasno naznačeno da plan treba da bude usaglašen s Tribunalom, Lajon tvrdi da sudeći po dosadašnjoj (ne)ozbiljnost u radu Vlade, malo ko će poverovati i u ozbiljnost Akcionog plana.
Ali, iz finskog predsedništva EU u Briselu tvrde da bi "Evropska komisija mogla da nastavi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom već u septembru ukoliko se Akcioni plan Beograda za saradnju s Haškim sudom pokaže dovoljno ubedljivim".

Portparol Tužilaštva Haškog tribunala Anton Nikiforov rekao je da Tužilaštvo "nije čulo ni za kakvu promenu stava EU".
- EU je insistirala na hapšenju Mladića, a mi insistiramo na hapšenju svih šest begunaca - kazao je Nikiforov.

EU je početkom maja prekinula pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s tadašnjom državnom zajednicom Srbije i Crne Gore zbog nesaradnje s Haškim tribunalom.
Rojters navodi da su zvaničnici EU ove nedelje saopštili da veruju da je premijer Srbije Vojislav Koštunica sada rešen da uhapsi Mladića, a ne samo da pokuša da isposluje njegovu dobrovoljnu predaju.

Agencija podseća na izjavu komesara za proširenje EU Olija Rena da je njegov prošlonedeljni razgovor s Koštunicom "bio konstruktivan i da se stvari popravljaju" i dodaje da se zvaničnici u Briselu nadaju da bi Mladić mogao da bude prebačen u Hag pre eventualnih prevremenih izbora u Srbiji, koji bi se mogli održati novembra.

Izvor: Glas Javnosti

Рене ван дер Линден за „Политику”
Србија припада „европској кући”
Председник Парламентарне скупштине Савета Европе говори о томе шта нас све чека на европском путу – и зашто

„Стекао сам утисак да између политичара и грађана у Србији не постоји права комуникација, и да је то један од разлога што већина обичних људи не разуме зашто би ваша земља требало да буде део европских интеграција, или зашто мора да прихвата неке услове које ЕУ, односно међународна заједница, пред њу поставља кад је перспектива чланства у Унији још веома далека. Али Србија већину тих ствари – као што је усклађивање са европским законодавством, поштовање људских права и слобода, стварање отвореног тржишта и конкурентне привреде – ради због себе, да би њени грађани живели у миру, сигурности и демократији, остварили економски напредак и виши стандард, путовали светом без виза. А то кошта”, каже за „Политику” Рене ван дер Линден, председник Парламентарне скупштине Савета Европе.

• Кад кажете да припадање Европи, односно постизање европских благодети, има своју цену, на шта мислите?

– Мислим на то да и ви и остале европске државе које су још у процесу политичке, економске и друштвене трансформације морате променити начин размишљања и понашања. Требало би да тежите брзим променама, уместо да их се плашите. Сад вам је тешко да испуните све што се од вас очекује, али на крају пута, кад се у сваком погледу нађете унутар „европске куће”, чекају вас велике материјалне и друге погодности. Узмите само пример Ирске, која је била једна од најсиромашнијих европских земаља, а онда се паметним коришћењем европских фондова уздигла до једне од најразвијенијих чланица ЕУ. Или Финске, која је други такав успешни пример.

• Из ове перспективе, кад нам је Брисел отказао наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ и још држи наше грађане на „црној” шенгенској листи, будуће европске благодети не делују много подстицајно?

– Да бисте кренули даље, морате претходно нешто да урадите. Пре свега, да испуните своје међународне обавезе. Једна од њих, коју је СЦГ пре три године преузела и уласком у чланство Савета Европе, јесте пуна сарадња са Хашким трибуналом, и надам се да ће Србија то обавити пре него што, догодине, преузме председавање Комитету министара Савета Европе.

• Осим сарадње са Хагом, како оцењујете испуњење наших осталих обавеза из чланства у Савету Европе?

– Задовољан сам напретком који сте учинили, јер сте усвојили велики број конвенција СЕ и донели читав низ закона у складу са њима, али још доста тога вам предстоји. Најважније је, законе које сте донели треба и да примените. Следећа мониторинг мисија Парламентарне скупштине СЕ долази у септембру, и надам се да ће утврдити да сте учинили помак.

• Једна од тема о којој сте разговарали са својим домаћинима у Београду јесте и доношење новог устава Србије. Да ли је било речи о томе како би се уставно решило питање начина избора председника државе?

– Не бих се мешао у то како ће Срби убудуће да бирају свог председника, непосредно или у Скупштини. Сматрам, међутим, да би, приликом писања устава, било добро да консултујете стручњаке Венецијанске комисије, да бисте избели ризик да највиши правни акт ваше земље касније претрпи оштре критике, уколико не буде у потпуности у складу с европским стандардима. Требало би посебну пажњу да обратите на области као што су изборни закон, независно судство, заштита мањина, однос владе и скупштине, независни медији, однос централне и регионалних власти...

• Разговарали сте и о Космету: шта је Савет Европе тамо досад учинио како би унапредио положај Срба и осталих неалбанских заједница?

– Наша помоћ се пре свега састоји у примени европских стандарда, заштити људских права, очувању и обнови културног наслеђа, реформи локалне управе и јачању грађанског друштва. Свестан сам да је положај Срба и других неалбанаца на Косову веома тежак, да су угрожени њихова права и безбедност, али то се не може променити уколико не постоји спремност свих страна да сарађују. Ми стварамо предуслове, а локалне и регионалне власти су те које треба да нађу заједнички језик и да их искористе. Парламентарна скупштина Савета Европе остаје место на којем се може отворено о свему разговарати, где се покрећу заједничке иницијативе.

• Као што је Резолуција о уставним променама у БиХ коју сте недавно усвојили, и коју су многи овде видели као покушај да се Дејтонски споразум мења без консензуса сва три конститутивна народа, што угрожава стабилност БиХ?

– Да, приметио сам у разговору са председником Тадићем да није задовољан ових документом.

• После свих сусрета и разговора, какав сте утисак стекли о Балкану, и какву сте поруку пренели?

– Имиџ Балкана је, нажалост, још доста лош. Поред осталог, везује се за шверц и прање новца. Зато сам у све четири земље (као и приликом раније посете Албанији) истакао да се морате одлучније, заједничким снагама борити против корупције и организованог криминала. Без тога неће бити већих страних инвестиција, развоја туризма и привреде, па ни уласка у Европску унију. Друга порука јесте помирење, трећа – регионална сарадња. А у свему томе рачунајте на подршку Савета Европе.


Izvor: Politika / Александра Мијалковић

Brisel traži jasan akcioni plan

BRISEL - Evropska unija očekuje da premijer Srbije Vojislav Koštunica u ponedeljak, u Briselu, predoči jasan akcioni plan s konkretnim potezima za postizanje pune saradnje s Hagom, koji neizostavno vodi hapšenju Ratka Mladića, a time i obnovi pregovora o pridruživanju EU i Srbije.

Koštunica će taj plan obrazložiti u susretu s trojkom EU, na margini zasedanja Saveta ministara, saopšteno je juče u Briselu. Zvaničnici EU su naglasili da Unija ne može izvući konkretne zaključke pre nego što vidi plan. Ipak, očekuju da dokument obuhvati reorganizaciju službi bezbednosti i drugih struktura vlasti važnih za njegovo uspešno sprovođenje. Od presudne važnosti je, rečeno je Beti, da postoji politička volja srpske vlade i prvenstveno premijera, a jedna ad hok trojka EU će, u tesnoj saradnji s Beogradom i haškim tužiocem, pratiti sprovođenje plana.

Od presudnog značaja za nastavak pregovora sa Srbijom biće to da Karla del Ponte stavi do znanja da su srpske vlasti opipljivim sprovođenjem akcionog plana ostvarile takve poteze i kvalitativne promene koje svedoče da je uspostavljena puna saradnja s Hagom. To bi značilo, kao i u slučaju Hrvatske, da ne mora Mladić odmah biti u Hagu da bi pregovori EU i Beograda bili obnovljeni.

Zaključeno je da "treba pomoći Srbiji da pomogne sebi i Evropi" kako bi se premostio zastoj pregovora o pridruživanju i srpskom narodu dala podrška za prevazilaženje velikih teškoća u rešavanju kosovskog pitanja, imajući u vidu izbore u Srbiji ako ovakvo stanje ostane nepromenjeno.

Izvor: Glas Javnosti

EU 'pozdravila' Akcioni plan Srbije
 

Visoki zvaničnici EU pozdravili su pozdravili su akcioni plan vlade Srbije za hvatanje haškog begunca Ratka Mladića.

Plan im je na sastanku u ponedeljak uveče u Briselu podneo premijer Srbije Vojislav Koštunica u nastojanju da obnovi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, koji su prekinuti u maju zbog toga što Srbija do tada nije izručila bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba i optuženog ratnog zločinca Haškom sudu.

Dopisnici javljaju da zvaničnici EU sada očekuju "konkretne rezultate" pre nego što dođe do obnove pregovora sa Beogradom.

"Dela su važnija od plana"

Spoljnopolitički koordinator EU Havijer Solana opisao je Akcioni plan kao "odličan dokument koji nije mnogo različit od drugih dokumenata koji su pripremljeni saradnji sa "Evropskom trojkom" i tužilaštva neke zemlje".

"Relativno sam siguran da će dokument biti uspešan. U to nema nikakve sumnje", rekao je g. Solana na konferenciji za štampu posle susreta sa srpskim premijerom.

Komesar za proširenje EU Oli Ren je istakao, kako je rekao, "da Akcionim plan sadrži nedvosmisleno preuzimanje obaveze srpske vlade da će uhapsiti Ratka Mladića i preostale haške optuženike".

"Akcioni plan može da bude sredstvo da bi se ostvario cilj. Naravno dela su važnija od plana jer će rezultati biti ono što je važno. EU i dalje ostaje privržena podršci stabilnosti i demokratiji u Srbiji, koja ima potencijal da brže napreduje na putu evropskih integracija. Verujem da će srpski lideri i sve demokratske snage u zemlji iskoristiti ovu priliku da ispune uslov potpune saradnje sa Haškim sudom", rekao je Oli Ren.

Nema datuma za obnovu pregovora

Finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja, čija zemlja trenutno predsedava EU, takođe je izrazio zadovoljstvo Akcionim planom pri čemu je odgovarajući na novinarsko pitanje naglasio da "u uvom trenutku ne postoje nikakvi rokovi za obnovu pregovora sa Srbijom".

"Plan sadrži jasnu obavezu pune saradnje sa Haškim sudom, uključujući hapšenje i izručenje Ratka Mladića. Pozdravili smo i odluku vlade Srbije da imenuje koordinatora Akcionog plana i šefa operacija sa ciljem pronalaženja, hapšenja i izručivanja haških begunaca trtibunalu u Hagu. Naravno, Srbija će morati da izradi detaljan operativan plan u saradnji sa Haškim sudom. U celini gledano Akcioni plan, što se nas tiče, predstavlja veoma dobar okvir za dalji radi i saradnju. Implemenatcioja Akcionog plana mora da počne odmah i mi ćemo pažljivo pratiti taj proces" rekao je šef finske diplomatije.

Koštunica zadovoljan

Premijer Srbije Vojislav Koštunica je na konferenciji za novinare izrazio mišljenje da će Akcioni plan omogućiti Srbiji nastavak pregovora sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji.

On je rekao da će za ostvarenje ovog plana biti potrebno vreme kako bi se izmenili odgovarajući zakoni.

Prema rečima premijera Srbije Akcioni plan sadrži deo o bezbednosti, deo o odnosima s medijima tokom Mladićevog hapšenja, i pravni deo koji traži izmenu nekih zakona.

"Nepoverenje" i "strah od radikalizacije" Srbije

Dopisnici javljaju da je srpski premijer i ranije davao slična obećanja o hapšenju Ratka Mladića koja se nisu ostvarila i u tom kontekstu prenose "skeptičnu" izjavu holandskog ministra spoljnih poslova Bernarda Bota, koji je prisustvovao sastanaku ministara sopljnih poslova EU koji je prethodio susretu "Evropske trojke" sa g. Koštunicom.

"Verovaću tome kad to budem i video", rekao je šef holandske diplomatije.

Kako javlja dopisnik BBC-a, Brisel je zabrinut da bi dugotrajan prekid pregovora o stabilizaciji ni pridruživanju sa Srbijom mogao da ide na ruku nacionalističkih snaga u zemlji koja se smatra ključnom za stabilnost čitavog regiona.

Posle razlaza sa Crnom Gorom, Srbija bi ove godine lako mogla "da izgubi" i Kosovo te je EU i nastojanju da ubedi obične građane Srbije da nisu zaboravljeni, obećala da će ublažiti vizni režim posebno za mlade ljude.

Izvor: http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2006/07/060718_actionplan03.shtml

 BAROZO-TADIĆ: SPORAZUM SRBIJA-EU MOGUĆ DO KRAJA GODINE

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Srbije Boris Tadić složili su se u Briselu da je Akcioni plan Vlade Srbije za ostvarenje pune saradnje s Haškim tribunalom veoma dobar i da sada od njega valja očekivati konkretne rezultate.

Barozo je rekao, posle razgovora s predsednikom Srbije kojem je prisustvovao i komesar za proširenje Oli Ren, da se protivi nametanju rešenja za budući status Kosova i Metohije.

Tadić zahvalio Barozu na podršci Akcionom planu

'Ukoliko konkretni rezultati budu doista ostvareni, još je moguće da do kraja ove godine Evropska unija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom', izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo Barozo na konferenciji za štampu, neposredno posle razgovora s predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

'Nije fer', naglasio je predsednik Evropske komisije, 'da evropska budućnost Srbije bude zaustavljena zbog jednog ili nekolicine optuženika'.

Tadić je zahvalio Barozu na podršci Akcionom planu, ističući da će on lično dati punu podršku Vladi Srbije u sprovodjenju tog dokumenta u delo.

'Ostvarenje pune saradnje s Haškim tribunalom je trenutno najvažnije pitanje za naše odnose sa Evropskom unijom', izjavio je Tadić, dodajući da će Srbija 'učiniti sve što može da bi Ratko Mladić bio uhapšen'.

Barozo je, na istoj konferenciji za štampu, istakao da je veoma zadovoljan nedvosmislenim porukama koje je predsednik Tadić uputio Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji.

Barozo protiv nametanja rešenja za Kosovo

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je, posle razgovora s predsednikom Borisom Tadićem, kojem je prisustvovao i komesar za proširenje Oli Ren, da se protivi nametanju rešenja za budući status Kosova i Metohije.

'Rešenje treba da bude rezultat konstruktivnih pregovora koji bi doveli do održivog rešenja u buduhnosti... To je stav Evropske unije', izjavio je Barozo, naglašavajući da EU podržava napore specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija.

Predsednik Srbije je izjavio da bi, ako bi Kosovo postalo nezavisno, bio 'veoma zabrinut za stabilnost regiona'.

'Eventualna nezavisnost Kosova i Metohije bila bi presedan ne samo u regionalnim, već i u svetskim razmerama... To sigurno ne bi bilo korisno rešenje', istakao je Tadić.

'Srbija pokušava', dodao je, 'da dodje do kompromisa, pregovara na demokratski način i uvažava interese kosovskih Albanaca'.

'S druge strane, pak', dodao je, 'mi branimo i legitimne interese Srbije, naš teritorijalni integritet i suverenitet'.

Tadić je, takođe, rekao da je 'nezadovoljan' dosadašnjim tokom pregovora o Kosovu i Metohiji, ali je dodao da očekuje pozitivan pomak u budućnosti.

Srpski pregovarački tim je, kako je Tadić rekao, spreman da učestvuje na statusnim pregovorima, ali od Ahtisarija očekuje da obezbedi 'odredjene uslove' za njihovo održavanje.

Predsednik Srbije Boris Tadić boravi u Briselu na poziv generalnog sekretara NATO Jap de Hop Shefera. Tadić će danas razgovarati i sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku Havijerom Solanom.

Teme sastanka biće evropske i evroatlantske integracije Srbije i situacija u regionu.

Tadić će govoriti i na sednici Severnoatlantskog saveta, operativnog tela NATO, u kojem učestvuju ambasadori svih 26 država članica.

Savetom predsedava generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer.


Izvor: RTS