I čučavac sa softverom
Radoje ANDRIĆ, 8. jul 2006

KADA se Srbijom, pre par godina, pronela vest da će ulaskom u Evropsku uniju biti zabranjeno ono tradicionalno pečenje rakije u kazanima, osim negodovanja, usledio je i, takođe tradicionalni, prkos:
- Neće, oni, meni određivati šta da radim! - bila je najčešća reakcija srpskih do­maćina koji, jednostavno, ne mogu da zamisle život bez kazana i džibre. - Ako ništa - peći ću rakiju u čučavcu!
Pod "čučavcem" - veći deo Srbije podrazumeva nužnik u kome se čuči, najče­šće onaj "poljski", a u selima zapadne Srbije, one koja je i geografski najbliža Evropi, reč "čučavac" ima sasvim drugačije značenje: to je mala, mobilna i lako prenosiva kopija standardnog kazana za pečenje rakije, "tajnovita i pred radozna­lim očima - lako skrovita"...
A, kako li će Srbija primiti novu vest, jednu od onih kojima se naša "visoka politi­ka" ne bavi bar ne javno, a koja kaže: do 2009. godine, prema standardima iz "EU direktive", u Srbiji, želi li u Evropu, ne sme biti današnjih "čučavaca", onih iz prvog značenja ove reči... I još mnogo toga.
- Evropu, izvesno, interesuje hoće li se i u Srbiji otpadne vode, pa i fekalne, pre ispuštanja u prirodu prečišćavati - kaže za "Novosti" Šefket Hadžibegović, građe­vinski inženjer koji, sa suprugom Duškom, hidroinženjerom, već petnaest godina u Nemačkoj ima uspešnu firmu koja se bavi konsaltingom, projektovanjem i mon­tažom sistema za prečišćavanje otpadnih voda. - Po standardima EU direktive, koji se do 2009. godine moraju implementirati u srpsko zakonodavstvo, sva na­selja preko pet hiljada stanovnika - moraju imati centralni sistem za prečišćava­nje optadnih voda, a potrošači koji nisu priključeni na taj sistem, ili oni u manjim naseljima i selima koje nemaju kanalizaciju i centralni prečišćivač, moraće da imaju sopstvene mini-sisteme za prečišćvanje.
Među Nemcima, već deset godina, hit su "biološki" sistemi za prečišćavanje op­tadnih voda. Instalirano ih je više od 20 hiljada a prvi te vrste - stigao je u Srbiju, otpadne vode iz Drvengrada Emira Kusturice, pre ispuštanja u prirodu, biološki se prečišćavaju.
- Princip je sledeći: vodonepropusna septička jama sastoji se od tri komore - po­jašnjava primenjenu tehnologiju Hadžibegović. - U prvoj je primarno taloženje, druga je rezervoar sirove vode, a u trećoj je glavni "reaktor" koji u sadržaj "uduva­va" svež vazduh, neophodan za život i razmnožavanje aerobnih bakterija koje, što ih je više, lakše i brže razgrađuju organske materije, oslobađaju ugljen-diok­sid i energiju, a mineralne materije koje ostaju - odlično su đubrivo. Od svega ovog - važnije je da se nakon ovakvog, osmočasovnog tretmana, voda iz septič­ke jame može slobodno ispuštati u prirodne vodotokove - kaže Hadžibegović.
Uređaj koji je instaliran na Mećavniku, vredan 30 hiljada evra, kapaciteta je 15 kubika otpadnih voda dnevno, a rukovanje sistemom je maksimalno pojednosta­vljeno: potrebni su struja, voda i vazduh o kojima "misli" - softver. Programiran je tako da odmah alarmom upozorava na nedostatak bilo koje od nabrojanih kom­ponenti,a po uspostavljanju redovnog snabdevanja, "posao nastavlja tamo gde je stao"...
Bakterije - ne prestaju: one razgrađuju organske materije, a ono što se ne sme dozvoliti - to je "smrzavanje" septičke jame: temperature ispod nule ostavljaju ja­mu bez bakterija...

Izvor: Novosti

Pregovori istog časa
VN, 9. jul 2006

BEOGRAD - Evropski komesar za proširenje Oli Ren potvrdio je FoNetu da će predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica 16. jula u Briselu predstaviti akcioni plan saradnje sa Haškim tribunalom i naglasio da, uprkos nedavnim "fudbalskim metaforama", ima dobre odnose sa premijerom Srbije.
Sumirajući rezultate prošlonedeljne posete Srbiji, Ren je precizirao da je informi­sao predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Koštunicu da je Evropska komi­sija usvojila predlog modifikovanog pregovaračkog mandata za Srbiju.
Na taj način, kako je objasnio Ren, sveli smo na najmanju meru eventualne teh­ničke prepreke da se, posle usvajanja mandata, nastave pregovori sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, čak istog dana kada Beograd ostvari pu­nu saradnju sa Haškim tribunalom.
Ističući da je on predložio Srbiji da sačini akcioni plan saradnje sa Hagom, Ren je rekao da će, zajedno sa EU trojkom i visokim predstavnikom Havijerom Sola­nom, ohrabrivati Srbiju i pratiti šta ona čini u tom pogledu.

Izvor: Novosti

Koštunica 16. jula u Briselu predstavlja akcioni plan Beograda za saradnju s Hagom
Ren: Za Evropsku uniju su najvažniji rezultati

BEOGRAD - Evropski komesar za proširenje Oli Ren potvrdio je u intervjuu Fonetu da će predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, 16. jula, u Briselu predstaviti akcioni plan saradnje s Haškim tribunalom i naglasio da, uprkos nedavnim "fudbalskim metaforama", ima dobre radne odnose sa premijerom Srbije.

Sumirajući rezultate prošlonedeljne posete Srbiji, Ren je precizirao da je informisao predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Koštunicu da je Evropska komisija usvojila predlog modifikovanog pregovaračkog mandata za Srbiju. Na taj način, kako je objasnio Ren, sveli smo na najmanju meru eventualne tehničke prepreke da se, posle usvajanja mandata, nastave pregovori sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, čak istog dana kada Beograd ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom.
   
      

VIZNI REŽIM

Evropski komesar je potvrdio i da su počeli razgovori o viznom režimu, što je prvi korak ka liberalizaciji viza.
Prema rečima Rena, Evropska komisija će sledeće nedelje zemljama članicama dostaviti predlog pregovaračkog mandata sa Srbijom, da bi one do jeseni odlučile o njihovim pozicijama po tom pitanju.
- Nadam se da ovaj proces može biti okončan do kraja godine, tako da bi relativno skoro neke kategorije stanovništva, kao što su đaci, studenti ili istraživači, mogli da budu izuzeti od viznih pravila EU - zaključio je Ren.

JASNA IGRA

Povodom prigovora Beograda, zbog politike uslovljavanja koju EU primenjuje prema Srbiji, Ren je rekao da je ta politika suštinski deo procesa širenja EU.
- Mi smo partneri Srbije, želimo da utremo put Srbije ka EU, pod uslovom da ona ispunjava postavljene zahteve. To je veoma jasna i fer igra - istakao je Ren.
      
      
      
   

- Premijer Koštunica me je obavestio da je Srbija odlučila da sačini taj akcioni plan, što ja pozdravljam - istakao je Ren i napomenuo da je važno to, što će u njegovoj izradi Beograd konsultovati i Haški tribunal.

- Plan će premijer Koštunica predstaviti u Briselu u nedelju, 16. jula - precizirao je Ren, ali je istovremeno poručio da pozicija EU oko saradnje Beograda sa Hagom "ostaje ista". - Mi očekujemo da Srbija ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, koja bi trebalo da dovede do hapšenja i izručenja Ratka Mladića Hagu, što je neophodan uslov za nastavak pregovora Srbije i EU - naglasio je Ren.

Izrada akcionog plana je odgovornost Srbije, dodao je Ren i objasnio da je plan važan, ali da je akcija još važnija, dok su njeni rezultati najvažniji.

- Evropska unija ohrabruje Srbiju i pomaže joj, ali je odgovornost u rukama Srbije da ostvari postavljene ciljeve - predočio je on. Osvrćući se na nedavne kritičke tonove razmenjene između njegovog i kabineta premijera Srbije, Ren je rekao da nema ništa protiv "fudbalskih metafora u diplomatiji" i istakao da sa Koštunicom ima dobre radne odnose.

Izvor: Glas Javnosti

Ren: EU želi da pomogne Srbiji
Brisel -- EU želi da pomogne Srbiji da ostvari punu saradnju sa Haškim sudom kako bi Beograd ostvario bolje veze sa Briselom, kaže Oli Ren.

Ren, koji se upravo vratio iz posete Beogradu, rekao je u intervjuu agenciji Rojters da će sledeće sedmice srpski premijer Vojislav Koštunica posetiti Brisel gde će sa zvaničnicima EU razgovarati o planu srpske vlade za ostvarivanje pune saradnje te zemlje sa Haškim tribunalom.

On je rekao da pozdravlja tu odluku Beograda o akcionom planu za hapšenje Ratka Mladića i da je EU spremna da pomogne Srbiji da ostvari svoje ciljeve.

Ren je ocenio da je njegov susret sa Koštunicom u Beogradu bio konstruktivan i da se prilike poboljšavaju.


Izvor: B92

KOŠTUNICA DANAS SA KONDOLIZOM RAJS


VAŠINGTON - Premijer Srbije Vojislav Koštunica, koji boravi u poseti SAD, sastaće se večeras, po srednjeevropskom vremenu, sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs i sa savetnikom predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Stivenom Hedlijem.

Koštunica će sutra razgovarati sa potpredsednikom SAD Ričardom Čejnijem.

U susretu sa americkim zvanicnicima Koštunica će preneti stavove Srbije o Kosovu, a u razgovrima će biti reči i o srpsko- američkoj saradnji i daljem razvoju bilateralnih odnosa, izjavio je direktor Kancelarije za saradnju sa medijima vlade Srbije Srđan Đurić

Izvor: Politika

Polt: Srbija mora da povuče radikalne poteze

Zvanični Beograd mora radikalnim političkim potezima i novim pristupom problemima da odgovori na izazove koji su pred Srbijom i samo tako može da računa na pomoć međunarodne zajednice, rekao je juče Majkl Polt, ambasador SAD u Beogradu.

On je, u predavanju na temu „Prioriteti spoljne politike SAD na Balkanu“ ponovio da je spoljnopolitički prioritet Srbije izručenje Ratka Mladića i istakao da „srpska vlast ne može da tvrdi da ne dobija pomoć međunarodne zajednice i da je to razlog za neuspeh“.

- Ukoliko se odlučite za konzervativnu igru, suočićete se sa porazom. Nov prilaz igri i radikalne političke odluke doneće vam međunarodni kredibilitet, strane investicije, dalje integracije u evroatlantske institucije i otvaranje novih radnih mesta. Zato bacite loptu. Igra je počela - kaže on. Polt ističe da je poboljšanje života Srba na Kosovu prioritet i Beograda i Prištine, i da bi napredak na tom planu mogao da ubrza i pregovore o konačnom statusu pokrajine.

On smatra da je, trenutno, status Kosova od drugorazrednog značaja i da „treba prihvatiti da je jedno od mogućih rešenja nezavisnost, ali i autonomija bez nezavisnosti“.

Polt je pozvao vlasti da što pre završe istragu o slučaju braće Bitići, koji su brutalno pogubljeni u Srbiji pre sedam godina, i da podignu optužnice protiv izvršilaca.


Izvor: Blic / I. C.

Мање познати детаљи са заседања ПС ОЕБС-а
Лекције из српске историје
Грубјешић: Појединим делегатима морали смо да објашњавамо да Србија никада није имала море

„Ватрено крштење” српске делегације на заседању Парламентарне скупштине ОЕБС-а у Бриселу, слажу се сви, прошло је добро. Али, осим што су се бавили документима који су тамо усвајани, наши представници имали су пуне руке посла и ван сала за заседање. Сузана Грубјешић, шеф делегације, каже за „Политику” да поједини делегати, између осталог, никако нису разумели како распадом државне заједнице Србија није изгубила део своје територије, „па смо их, објашњавајући, упознали са добрим делом наше историје”.

Сузана Грубјешић, али и остала три наша представника, Гордана Чомић (ДС), Раде Обрадовић (ДСС) и Зоран Анђелковић (СПС) кажу да је делегација радила у доброј атмосфери, сложно, да је свако „дужио” понеку делегацију у настојању да што боље представи нашу земљу. Споразумевање није било проблем, пошто Сузана Грубјешић говори четири језика, Обрадовић и Анђелковић по два, а Гордана Чомић течно говори енглески. Мало већи проблем био је објаснити компликовану балканску историју. Према речима Горданe Чомић, „они никако нису разумели да су Србија и Црна Гора биле две државе у оквиру државне заједнице СЦГ, па су сматрали да је Србија изгубила део територије после одласка Црне Горе”. Сузана Грубјешић каже да они који се баве проблемима Балкана одлично знају све о овом подручју, али има и оних којима то просто није јасно. Она додаје: „Један делегат ми је, тако, пришао пун сажаљења што је Србија изгубила море и заиста пријатељски и саосећајно ме упитао шта ћемо сад без мора. Објаснила сам да Србија никад није ни имала море, већ да су у бившој СФРЈ море имале друге републике чланице, на пример Хрватска и Црна Гора. Море немају, рекла сам му, ни Мађарска, ни Чешка, ни Швајцарска, па им не смета, неће сметати ни нама. Мени је некако засметало што су нас гледали као губитнике. Није нама својствен губитнички менталитет, па смо се трудили да нашим саговорницима пренесемо позитивну енергију које код нас и те како има.”

Грубјешић прича и да су представници неких земаља били код нас и да су јој испричали како су понели много лепих утисака. „Вођа америчке делегације Роберт Адерхолт, кога је упутио наш Обрад Кесић, пришао ми је да се упознамо. Рекао ми је да је непосредно пре заседања у Бриселу био у Србији и да је одушевљен посетом. Они су после гласали за резолуцију која је нама била важна, а која није у складу са званичним америчким ставом.”
Сузана Грубјешић каже и да је наш имиџ лош, да сви, укључујући Црногорце и Албанце, имају неке лобисте, а „ми сами трчимо од једне до друге делегације, па колико се може стићи за дан-два”. Ипак, наша саговорница каже да овој делегацији не недостаје ни енергије, ни слоге, те да ће се удруженим снагама припремати за следеће заседање. Грубјешић закључује: „Нећемо седети пасивно и чекати туђе предлоге. Спремаћемо наше, а позиваћемо представнике других земаља у госте, да нас боље упознају и разумеју.”


Izvor: Politika / М. Чекеревац

Hva­la, ne tre­ba
VN, 12. jul 2006

BE­O­GRAD - Ka­bi­net pred­sed­ni­ka Sr­bi­je pri­pre­mio je svoj na­crt Ak­ci­o­nog pla­na za do­vr­še­tak sa­rad­nje sa Ha­škim tri­bu­na­lom. Pred­sed­nik Ta­dić že­leo je da ga upu­ti Vla­di, ali sa­mo uko­li­ko ga ona po­zo­ve da uče­stvu­je u pri­pre­mi pla­na, ko­ji je ina­če, u nad­le­žno­sti Vla­de.
Iako je Oli Ren, ko­me­sar za pro­ši­re­nje EU, pro­šle ne­de­lje u Be­o­gra­du, ne sa­mo uz­gred, na­po­me­nuo da oče­ku­je da se sve de­mo­krAt­ske sna­ge oku­pe oko pri­pre­me Ak­ci­o­nog pla­na, pred­sed­nik Ta­dić za sa­da ni­je do­bio po­ziv od Vla­de da i on da svo­je vi­đe­nje ka­ko ući u trag i uhap­si­ti Rat­ka Mla­di­ća i osta­le od­be­gle op­tu­že­ni­ke.
Ka­ko je srp­ski pred­sed­nik sam iz­ja­vio, on je spre­man da pred­log svog ka­bi­ne­ta pro­sle­di Vla­di u slu­ča­ju da se ona na­đe u vre­men­skom te­sna­cu, ima­ju­ći u vi­du da se od na­ših zva­nič­ni­ka oče­ku­je da Plan pred­sta­ve u Bri­se­lu već za ko­ji dan - 17. ju­la. Ta­dić je po­ru­čio i da je vo­ljan da ak­tiv­no uče­stvu­je i da­je su­ge­sti­je pri­li­kom sa­sta­vlje­nja do­ku­men­ta, ko­ga evrop­ski zva­nič­ni­ci ne­str­plji­vo oče­ku­ju, ali de­ta­lje svog pred­lo­ga ne­će iz­no­si­ti u jav­nost.
Od po­zi­va Ta­di­ću, me­đu­tim, ne­će bi­ti ni­šta. Jer, po svoj pri­li­ci, za to ne­će bi­ti po­tre­be. Na­i­me, Iva­na Du­lić-Mar­ko­vić, vi­ce­pre­mi­jer za­du­že­na za pri­pre­mu Pla­na, iz­ja­vi­la je ju­če da je "Ak­ci­o­ni plan ura­đen, i da će 17. ju­la bi­ti pred­sta­vljen Evrop­skoj ko­mi­si­ji u Bri­se­lu". Ona ni­je že­le­la da iz­no­si de­ta­lje iz sa­mog tek­sta po­me­nu­tog do­ku­men­ta.


Izvor: Novosti

Nastavak pregovora i bez Mladića?
Beograd, Brisel -- EU bi mogla da obnovi pregovore sa Srbijom i bez hapšenja Mladića ako proceni da je Akcioni plan uverljiv, prenosi Rojters.

"Ako je plan ubedljiv, onda postoji velika spremnost da se ponovo pokrenu pregovori", rekao je britanski diplomata čije ime nije objavljeno i dodao da bi se "to moglo dogoditi septembra", ali da zavisi od toga da li će Haški tribunal pozitivno oceniti Akcioni plan.

Po rečima britanskog zvaničnika do sada se uglavnom tumačilo da je uslov za obnavljanje pregovora sa Srbijom izručenje Mladića, iako formalni zahtev glasi da Srbija treba da dostigne "punu saradnju" sa Haškim tribunalom. Ukoliko Srbija čini sve što može u smislu saradnje sa Tribunalom, ministri spoljnih poslova EU treba da razmotre da li time ispunjava taj uslov, rekao je izvor.

Uz ocenu da je "reč delom o sivoj zoni", britanski diplomata je dodao da će akcioni plan Beograda "morati da bude vrlo, vrlo ubedljiv". "Mislim da ima prostora i da će Velika Britanija, ako budemo zadovoljni i procenimo da se čini dovoljno, želeti da podrži nastavak pregovora sa Srbijom", rekao je neimenovani diplomatski izvor.

Nikiforov: Bitni samo rezultati

Tužilaštvo Haškog tribunala dobilo je "nove informacije" o akcionom planu Vlade Srbije za hapšenje generala Ratka Mladića, ali Tužilaštvo interesuju "samo rezultati, a ne obećanja i planovi", izjavio je danas portparol glavnog tužioca Anton Nikiforov.

"Dobili smo nove informacije o akcionom planu Vlade Srbije i u stalnom smo kontaktu sa Beogradom, Evropskom unijom i Finskom, koja predsedava EU. Nas interesuju rezultati, a plan se može posmatrati samo kao sredstvo da se do njih dođe... Mi procene pravimo na osnovu rezultata, a ne obećanja ili planova", rekao je Nikiforov na redovnom brifingu za novinare u Haškom tribunalu.

On je odbio da govori o detaljima akcionog plana, rekavši da je to "plan Vlade Srbije, te ona treba da ga predstavi". Odgovarajući na pitanje novinara o "naznakama" iz Brisela da bi EU mogla obnoviti pregovore sa Beogradom i ako general Mladić ne bude uhapšen, Nikiforov je rekao da Tužilaštvo "nije čulo ni za kakvu promenu stava EU".  "EU je insistirala na hapšenju Mladića, a mi insistiramo na hapšenju svih šest begunaca", kazao je predstavnik Karle Del Ponte.

Krisitna Nađi: Uslov je puna saradnja

Portparol komesara za proširenje Evropske unije Kristina Nađ izjavila je danas da je za obnovu pregovora EU i Srbije "nužno da srpske vlasti uspostave punu saradnju s Haškim sudom, koja će dovesti do hapšenja i prebacivanja u Hag optuženog Ratka Mladića". "To je tačno ono što je komesar Oli Ren saopštio i preneo vlastima u Beogradu prošle nedelje", rekla je Kristina Nađ agenciji Beta, osvrćući se na vest da bi pregovori EU i Srbije mogli biti obnovljeni i bez hapšenja Mladića.

Renova predstavnica za štampu naglasila je da "ne može davati ocene i komentarisati tvrdnje anonimnih diplomata" na koje se agencija Rojters pozvala u izveštaju.

Srbiji i čast i obaveze

Predsednik Parlamentarne skupštine SE posetio je Beograd i ponovio da Srbija mora poštovati preuzete obaveze. Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković i predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden saglasili su se da Srbija mora da ispuni preuzete međunarodne obaveze i okonča saradnju s Haškim tribunalom da bi proces evropskih integracija bio uspešno nastavljen, a da je predsedavanje Srbije Komitetom ministara SE, od maja 2007, velika čast, ali i obaveza za zemlju.

Van Der Linden je ocenio da je to i prilika za unapređenje regionalne saradnje. "Najbolji način da se Srbija pripremi za ulogu predsedavajuće SE je da ostvari i sprovede u delo preuzete obaveze, obaveze koje ima svaka zemlja-članica. Podstičem i Vladu i parlament da nastave tim putem", kaže on.

Predsednik Srbije Boris Tadić je u razgovoru s Van Der Lindenom rekao da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova i da se zalaže za kompromisno, dugoročno, održivo i realistično rešenje, poštujući prava Albanaca u Pokrajini. Tadić i Linden juče su razgovarali o poštovanju ljudskih i manjinskih prava, a posebno je naglašeno pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije. Predsednik Srbije izrazio je zabrinutost zbog ugrožavanja osnovnih ljudskih prava i bezbednosti Srba i drugih nealbanaca na Kosovu, a razgovarano je i o potrebi jačanja saradnje zemalja u regionu i ispunjenju obaveza prema Haškom tribunalu.

Predsednik Skupštine Predrag Marković je posle sastanka s Lindenom rekao je da je u razgovoru konstatovana zabrinutost zbog toga što se mnogi zakoni još ne sprovode i što se mnoge međunarodne obaveze ne ispunjavaju, ali i da je zadovoljan time što je potvrđeno da će Srbija preuzeti predsedavanje Komitetom ministara SE. "To je dobar rok, u kom očekujemo da će Srbija ostvariti čitav niz napredaka, ne samo u ispunjavanju obaveza i u rešavanju problema koje ima, već i u uspostavljanju novih standarda koji će omogućiti da to predsedavanje bude na korist celog regiona jer je regionalna saradnja jedna od ključnih stvari za koje se zalažemo", kaže Marković.

Van der Linden je rekao da bi Srbija, pri pisanju novog Ustava, trebalo da konsultuje Venecijansku komisiju kako bi bilo osigurano da će najviši pravni akt biti u punom skladu sa evropskim standardima.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije Tomislav Nikolić rekao je u razgovoru sa Van der Lindenom da je teritorijalni integritet Srbije uslov saradnje sa Evropskom unijom i za uključivanja Srbije u nju. Nikolić i Van der Linden su razgovarali o aktuelnim pitanjima sa kojima se suočava Srbija, posebno "o pitanjima u vezi sa statusom Kosova, kao dela teritorije Srbije i odnosa u regionu i sa susedima". U saopštenju piše da je Van der Linden rekao da razume i uvažava stavove sagovornika, ali je ukazao da Srbija mora da ispuni svoje obaveze da bi dobila punu podršku za uključivanje u evropske integracije.

Šef Poslaničke grupe socijalista Ivica Dačić ocenio je u razgovoru s Van Der Lindenom da je politički prioritet Srbije proces evropskih integracija, uz očuvanje nacionalnih i državnih interesa.

"Dvostruki kolosek elite"

Ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel pozvao je političku elitu u Srbiji da više radi na objašnjavanju procesa evropskih integracija i ocenio da se njen sadašnji pristup zasniva na principu dvostrukog koloseka. "Sadašnji pristup Vlade po principu duplog koloseka, u kom se s jedne strane, iza zatvorenih vrata, od Evropske unije traži podrška, a istovremeno se u javnosti politika EU izlaže grdnji, najblaže rečeno je nekonstruktivna", rekao je Cobel.


Izvor: B92

 MOGUĆE OBNAVLJANJE PREGOVORA O S S P SA SRBIJOM, NIKIFOROV: NOVE INFORMACIJE O AKCIONOM PLANU

 Evropska komisija bi mogla da nastavi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom već u septembru ukoliko se Akcioni plan Beograda za saradnju s Haškim sudom pokaže dovoljno ubedljivim, izjavio je Tanjugu u Briselu diplomatski izvor iz finskog predsedništva EU.

'Potrebno je, naravno, da plan bude ubedljiv i konkretan, i ako je to slučaj, postoji velika spremnost da se pregovori nastave, izjavio je ovaj izvor.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica će Akcioni plan predstaviti 17. jula na marginama sastanka Saveta ministara Evropske unije. Na samom sastanku se ne očekuju nikakve odluke po ovom pitanju, dodao je izvor iz finskog predsedništva.

Pregovori su prekinuti 3. maja zbog nedovoljne saradnje Srbije s Haškim tribunalom. O nastavku pregovora odluku mora da donese Evropska komisija, odnosno evropski komesar za proširenje Oli Ren, koji je nedavno o Akcionom planu razgovarao u Beogradu s Koštunicom. Izvori iz Komisije su potvrdili da je Ren izrazio zadovoljstvo onime što je tim povodom čuo od srpskog premijera.

Nikiforov: Dobili smo neke nove informacije o Akcionom planu

Portparol Tužilašva Haškog tribunala Antoan Nikiforov izjavio je da je sud u Hagu dobio nove informacije o Akcionom planu za hapšenje haškog optuženka Ratka Mladića, ali nije bio spreman da precizira o kakvim informacijama je tačno reč.

'To je ipak plan Vlade Srbije i na njima je da odluče kada će i kako će obavestiti javnost o tome', rekao je Nikiforov. Predstavnica Tribunala Aleksandra Milanov rekla je Tanjugu da ona nema novih saznanja o Akcionom planu i da u Hagu čekaju konkretne rezultate - da Mladić bude uhapšen.

Dulić-Marković: Važno je uhapsiti Mladića

Vladin akcioni plan za hapšenje haškog optuženka Ratka Mladića predstaviće 17. jula u Briselu premijer Vojislav Koštunica, ali je za Srbiju važnije da se akcija iz tog plana sprovede i uhapsi Mladić, izjavila je potpredsednik Vlade Ivana Dulić-Marković.

'Najvažnije je da uhapsimo Mladića ili da dokumentujemo da smo preduzeli i učinili sve da ispunimo svoje obaveze i da to obrazložimo, kako bi stekli poverenje međunarodne zajednice', objasnila je potpredsednik Vlade. Vlada koordinirano i složno radi kako bi se što pre nastavili pregovori sa Evropskom unijom ne zbog toga što je to važno za kredibilitet ove vlade, već što je to jedan od preduslova za sprovođenje unutrašnjih reformi, kako bi građani Srbije bolje živeli, dodala je Dulić-Marković.


Izvor: RTS