Brisel -- U Briselu je nastavljen eksplanatorni skrining koji se tiče pitanja iz Poglavlja 24 - pravde, slobode i bezbednosti.

Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić i šsefica srpskog tima za pregovore o pridruživanju Tanjom Miščević predvode delegaciju koja uključuje brojne stručnjake iz ministarstava unutrašnjih poslova, pravosudja, odbrane i ostalih organa bezbednosti.

Ružić je juče novinarima rekao da je Srbija otpočinjanjem skrininga praktično promenila status i da je sada partner Evropske unije.

"Treba iskoristiti sva ova saznanja iz prakse i zakonodavstva članica EU i primeniti ih na naš, srpski primer", istakao je ministar. Ružić je kao glavne izazove sa kojima se Srbija suočava na polju bezbednosti naveo uskladjivanje sa zajedničkom bezbednosnom politikom EU, kao i problem lažnih azilanata, zbog koga je Evropski parlament prošle nedelje izglasao mehanizam koji omogućava ponovo uvodjenje viznog režima za zemlje iz kojih dolaze azilanti.

"Već nam je rečeno da se taj mehanizam ne odnosi samo na Srbiju", ukazao je Ružić, dodajući da je reč "ne o podozrenju, nego o zainteresvanosti javnog mnenja zemalja članica da se problem reši".

Ministar je konstatovao da je Srbija učinila sve što je mogla da se broj lažnih azilanata smanji, i da je to dalo rezultate. Državni sekretar Ministarstva unutrašnjiv poslova Vanja Vukić rekao je da se MUP ozbiljno priprema za uspostavljanje evropskih standarda i da se uveliko radi na primeni nekih propisa EU, što su prepoznali i sagovornici iz Evropske komisije.

"To se naročito odnosi na delokrug koji se tiče granične policije i borbe sa huliganima na sportskim manifestacijama", ukazao je Vukić. I izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je juče početak procesa skrininga Poglavlja 24 o pridruživanju koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost istakavši da je to dobra vest za gradjane Srbije.

"Početak procesa skrininga ovog poglavlja je dobra vest za gradjane Srbije i početak teškog rada za političke lidere i institucije zemlje", rekao je Kacin, dodavši da se Srbija suočava sa brojnim izazovima na polju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i ilegalnih migracija.

Izvor: B92

Rekao bi covek da je neka zajebana stvar u pitanju 

Beograd -- Otvaranje dosijea, odnosno tajnih službi bezbednosti, nije uslov koji je Evropska unija postavila Srbiji na putu ka priključenju EU.

Ipak, Evropska komisija to snažno preporučuje Srbiji kažu za Danas u kancelariji komesara za proširenje EU Štefana Filea.

"Otvaranje tajnih dosijea pomoglo bi u istragama o nestalim osobama, kao i u nerasvetljenim ubistvima od 1990, uključujući i ubistva novinara", istakao je Peter Stano, portparol Štefana Filea.

To bi, kako je dodao, obezbedilo neophodan materijal koji bi pomogao u rešavanju ovih slučajeva.

"Evropska komisija je svedok da su kod prethodnih proširenja, odnosno pristupanja novih članica EU, veća transparentnost i otvorenost u suočavanju sa prošlošću, te rešavanje 'otvorenih' slučajeva, vodili pomirenju u društvu i prevazilaženju postojećih podela. Pored bolnih trenutaka u prošlosti Srbije, otvaranje dosijea bi pomoglo rešavanju nerasvetljenih ubistava, pronalaženju nestalih osoba, ali i pomirenju u društvu", naglašava Stano.

Na pitanje Danasa zašto preporuke o otvaranju tajnih dosijea nisu upućene i Hrvatskoj i Sloveniji, naš sagovornik nije direktno odgovorio, navodeći da se odgovor može pronaći u prethodnim redovima.

Evropska komisija kao i Evropski parlament u više navrata su pozivali srpske vlasti da "nastave posao oko uklanjanja nasleđa bivših tajnih službi iz doba komunizma kao korak napred u demokratizaciji Srbije“. Akcenat je stavljan na otvaranje dokumenata nekadašnje Uprave državne bezbednosti - UDBA, kao i Nacionalne arhive. Akcioni plan za ispunjavanje preporuka EK predviđao je formiranje radne grupe koja bi analizirala potrebe donošenja zakona o otvaranju tajnih dosijea, ali ta grupa još nije formirana, jer za to očigledno ne postoji politička volja. Srpski pokret obnove je jedina stranka koja se godinama unazad zalagala za otvaranje dosijea tajnih službi.

Danica Drašković, supruga lidera SPO Vuka Draškovića, iznosi za Danas interesantnu tezu da pored nedostatka političke volje u Srbiji, otvaranje dosijea onemogućava i Rusija.

"Otvaranje dosijea i reforma službi bezbednosti možda nije izričit uslov za ulazak Srbije u EU, ali jeste uslov za demokratizaciju društva, promenu sistema i bilo kakav napredak u budućnosti. To nije bio uslov ni za Poljsku, Istočnu Nemačku, Češku, Bugarsku, Mađarsku i druge zemlje bivšeg komunističkog carstva, ali su ti narodi to uradili, jer su želeli promene sistema i odgovornost onih koji su ubijali narode i države", naglašava Draškovićeva. Ona dodaje da su ti narodi rušili komunizam jer su to želeli decenijama "i nije im bila potrebna ničija naredba da to učine“.

"U Srbiji, nažalost, nije tako. Ovde većina želi da održi komunizam i nema nikakve političke volje da se sistem promeni. Rusija je kočnica svega, pa i otvaranja dosijea u zemljama bivše Jugoslavije, jer su u njima mračne tajne komunizma koji su silom nametali i održavali. Ko zna šta sve kriju ti njihovi podrumi istorije KGB-a. Sigurno ništa što se može razumeti i opravdati, čak i danas", smatra Draškovićeva. Prema njenim rečima, Srbiji bi, za njeno dobro, umesto snažne preporuke, trebalo da se naredi otvaranje dosijea, "kao ulaznica u civilizovan svet“.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i stručnjak za bezbednost Bogoljub Milosavljević kaže za Danas da bi bilo dobro otvoriti dosijea, ali da se to mora učiniti na pravi način, "inače će se otvoriti Pandorina kutija“.

"Treba da se donese zakon o otvaranju tajnih dosijea, i da se ona otvore na pravno siguran način, kako ne bi dospela u pogrešne ruke. U suprotnom, objavljivanjem tajnih dokumenata počeo bi 'lov na veštice', međustranački obračuni i lustracija, u negativnom smislu", upozorava Milosavljević. On dodaje da iako je DOS kao jedno od najvažnijih pitanja nakon dolaska na vlast posle pada Miloševićevog režima naveo otvaranje dosijea, to se nije dogodilo jer nije bilo političke volje. Makedonija je, inače, jedina zemlja iz bivše SFRJ koja je otvorila tajne dosijee, dok kod drugih nije bilo takvih zahteva u političkoj javnosti niti nevladinom sektoru.

Nema političke volje

"Sem SPO i Vuka Draškovića, i poneke nevladine organizacije, niko se nije zalagao za otvaranje dosijea bezbednosnih službi. Takav scenario ne bi odgovarao onima koji su trenutno na vlasti, ali ni onima koji su bili pre njih. Mislim da je Evropska komisija u pravu i da bi dostupnost tih dokumenata pomogla u rasvetljavanju nerešenih slučajeva iz prošlosti“, ističe Bogoljub Milosavljević.

Izvor: B92

Beograd -- Pitanje Kosova i Metohije biće u srži pregovaračkog okvira sa Srbijom, kaže u intervjuu za „Novosti“, predsedavajući Saveta ministara EU Linas Linkevičijus.

Linkevičijus, koji je i šef diplomatije Litvanije, međutim, skreće pažnju da to neće biti jedini uslov tokom procesa evropskih integracija i naglašava da će svi zahtevi iz Brisela tokom pristupnih pregovora morati da se ispune.

Na pitanje mogu li pregovori sa Srbijom zvanično da otpočnu već 20. decembra ili u januaru, kako je ranije bilo predviđeno, on odgovara da je sve moguće.

"Još se o nije odlučilo o tome. Sve je moguće. To bi, u svakom slučaju, trebalo da bude realan scenario. Inače, pripreme se odvijaju normalnim ritmom. Pritom, dijalog Beograda s Prištinom igra veoma važnu ulogu. Obe strane u ovom procesu daju svoj doprinos. Tome sam i lično bio svedok, kada sam obilazeći region, bio u Srbiji i na Kosovu, i sreo se s tamošnjim liderima. Imao sam do sada brojne kontakte s premijerima obeju strana. Želeo bih da istaknem da su zaista konstruktivni i da idu napred", kaže Linas Linkevičijus.

On je naglasio da je Kosovo u pregovaračkom okviru zaista zauzima centralno mesto.

"To pitanje je, dakle, definitivno od velike važnosti. Njime će se takođe baviti i Evropski savet", rekao je Linkevičijus.

Izvor: B92

Beograd -- Koordinaciono telo za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji održaće danas sednicu posvećenu budućim koracima u nastavku evrointegracija.
 

Sednicom će predsedvati premijer Ivica Dačić, a prisustvovaće i šef pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević, najavila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

"Sastanak će biti posvećen daljim koracima u procesu pristupanja Srbije EU", navodi se u saopštenju.

Sednici, koja će biti održana u zgradi Vlade prisustvovaće članovi Vlade koji su imenovani u Koordinacionom telu, dodaje se u saopštenju.

Pre te sednice, koja je zakazana za 8.45 sati biće održana i sednica Vlada Srbije, sa početkom, u 8 sati.

Dačić je izjavio prethodno da je želja Srbije da pregovori o priključenju EU počnu što pre i da očekujemo dobre vesti.

On je u u petak u Gadžinom Hanu podsetio da tokom naredne sedmice treba da bude obelodanjen izveštaj o napretku Srbije, a da će 21. oktobra u Luksemburgu biti održana prva sednica Saveta za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

"Očekujemo da u decembru bude usvojen pozitivan zaključak i, kako je ranije najavljeno, da najkasnije do kraja januara 2014. godine bude održana prva međuvladina konferencija", rekao je Dačić novinarima.

Izvor: B92

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport izjavio je juče da Srbija ulazi u odlučnu i novu fazu u procesu pristupanja EU i da će se skrining, odnosno analitički pregled srpskog zakonodavstva, nastaviti do 2015. godine.

Davenport je na skupu "Stvaranje nove vizije ekonomske budućnosti Srbije" rekao da je očito da Srbija ima priliku da ubrza proces pristupanja EU.
 
Ponovio je da je veoma važno da usvojeni zakoni budu i sprovedni i istakao da je sprovođenje usvojenih zakona uslov za zatvaranje svih 35 tačaka u pregovorima o pridruživanju EU.
 
Davenport je naveo da su poglavlja 23 i 24 o vladavini prava važna i za ekonomska pitanja jer se tiču sprovođenja prava, borbe protiv korupcije i uspostavljanja pravnog sistema.
 
Šef delegacije EU je rekao da bi međuvladina konferencija Srbije i EU mogla da bude održana u januaru 2014. godine.
 
- Postojanje svesti o ozbiljnosti situacije u Srbiji je ohrabrujuće, kao i najava Vlade da će sprovesti fiskalnu konsolidaciju, bitnu za smanjenje deficita - rekao je Davenport.
 
On je dodao da će izazov biti sprovođenje novih ekonomskih mera Vlade Srbije.
Sprovođenje novih mera trebalo bi da počne 1. januara.
 
Davenport je rekao da je za ostvarivanje novih investicija dobro što se Vlada obavezala da će do kraja godine doneti novi zakon o radu.
 
On je pozdravio najavu donošenja novih zakona o stečaju, privatizaciji i planiranju i izgradnji.

Izvor: Blic

Beograd -- Ambasador Austrije Johanes Ajgner izjavio da je Austrija spremna da podrži odluku o formalnom otvaranju pregovora EU i Srbije već do kraja godine.

On je izrazio uverenje da će lokalni izbori na Kosovu biti sprovedeni na zadovoljavajući način.

Ajgner je kazao da pitanje Kosova jeste važno za pregovarački okvir, ali da ne bi trebalo ceo proces od početka da zavisi od toga.

"Razgovori o pregovaračkom okviru su još u toku i raspravlja se i o pitanju kako inkorporisati normalizaciju odnosa Beograda i Prištine u taj okvir. Austrija smatra da to pitanje jeste važno, ali da ne bi trebalo sve od početka da zavisi od toga", rekao je Ajgner Tanjugu, na marginama 13. Ekonomskog samita Republike Srbije.

On je istakao da postoje i druga pitanja koja su jednako važna za pregovarački okvir i koja bi trebalo rešavati tokom pregovora, istakavši da je važno uspostaviti ravnotežu i omogućiti ubrzavanje pristupnog procesa čim pregovori budu počeli.

Kad je reč o lokalnim izborima na Kosovu 3. novembra, Ajgner je istakao da oni predstavljaju "deo slagalice procesa normalizacije". "Očekujemo i nadamo se da će obe vlade doprineti regularnom sprovođenju izbora", rekao je austrijski ambasador, podsetivši da su se u poslednje vreme mogle čuti neke "razumljive emocije, ljutnje koje su se mogle izbeći".

"Ipak, uveren sam da će tok izbora biti zadovoljavajući, što će potvrditi značaj koji obe strane pridaju procesu normalizacije, koji je sam po sebi važan faktor za obe strane na njihovom putu ka EU", dodao je on.

Ambasador je, takođe, izrazio očekivanje da će u izveštaju EU o napretku Srbije biti pohvaljen "napredak ostvaren protekle godine u sprovođenju strukturalnih reformi i preduzimanju odlučujućih koraka ka normalizaciji odnosa s Prištinom".

Izvor: B92

Beograd - Šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport ocenio je danas da su odnosi Srbije i EU "ušli u novu orbitu" i da je dinamika saradnje ove godine "prebačena za dve brzine naviše", što je, kako je konstatovao, osnovna poruka ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije posvećenog napretku Srbije.


Izveštaj EK je, kako je istakao na konferenciji za novinare, deo opšte slike kojom se konstatuju ostvareni napredak i polja u kojima se mora najviše raditi u narednom periodu.

Prema rečima Devenporta, 2013. je za Srbiju bila godina ispunjena postignućima i rezultatima, pre svega, na planu "istorijskog napretka" u dijalogu Beograda i Prištine, ali i zahvaljujući činjenici da je konačno na snagu stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
 
- Ubacili smo, ne u jednu brzinu više, već u dve brzine više, počeli smo skrining. Srpski stručnjaci koji se bave poglavljima 23 i 24 već su bili u Briselu i imali priliku da postavljaju pitanja zvaničnicima u Evropskoj komisiji. Sledeća faza je u decembru kada će srpski zvaničnici i stručnjaci predstaviti planove za usklađivanje sa evropskim pravnim tekovinama - objasnio je Devenport.
 
Pošto je na konferenciji za novinare direktno prenošeno obraćanje komesara za proširenje Štefana Filea u Briselu, Devenport je, osvrćući se na izrečene poruke, istakao da je osnovna poruka EU danas bila da je politika proširenja EU i dalje čvrsto opredeljenje, ali i da će u predstojećem periodu veći naglasak biti stavljan na pitanja funkcionisanja ekonomija i upravljanja privredom u državama u procesu pristupanja.

Proletošnji sporazum Beograda i Prištine uz posredovanje EU bio je, kako je istakao, prekretnica u dijalogu, a sada se prati realizacija plana za njegovo sprovođenje, što uključuje i pripreme za lokalne izbore na Kosovu.
 
Devenport je izdvoio još neke događaje koji su u pozitivnom svetlu apostrofirani u izveštaju Evropske komisije, a to su uspostavljanje okvira za borbu protiv korupcije, diskriminacije i reformu državne uprave i pravosuđa.
 
- Izveštaj skreće pažnju na sve stvari koje treba uraditi ili u kojima treba ubrzati postupanje, primenom akcionih planova. Hajde sada da vidimo i neke akcije iz akcionog plana, na primer, donošenje zakona o zaštiti uzbunjivača, jer bi to umnogome promenilo situaciju u ovoj godini - rekao je Devenport.

Kako je zaključio, odluka Evropskog saveta iz juna bila je veoma važna, a sada je prioritet priprema prve međuvladine konferencije najkasnije u januaru sledeće godine, što, kako je ocenio, zahteva mnogo posla.
 
Upitan da prokomentariše ocenu nekih novinarskih udruženja da je dosadašnji proces skrininga bio nedovoljno transparentan, ambasador je konstatovao da proces pregovaranja svakako jeste nešto čemu društvo treba da ima što veći pristup, i da je omogućavanjem da civilno društvo prati proces ta pretposatvka zadovoljena.
 
- Ne postavlja se pitanje poverljivosti skrininga. Ali, na pojedinačnim vladama, pa i na Vladi Srbije je da odluči kako da reguliše ovu stvar, ali nevladine organizacije su bile prisutne prenosima iz Brisela tako da nema barijera kada je reč o skriningu - zaključio je Devenport.

Izvor: B92

E 

 

Kosmicki planovi...

Brisel -- Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio pozitivan ton godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama.

"Smatram da pozitivan zamah treba očuvati tako što ćemo se držati svog dela pogodbe: ako se uoči napredak, zemlju kandidata treba podići na viši nivo procesa integracija", rekao je Kacin u govoru pred Spoljnopolitičkim komitetom EP, gde je komesar za proširenje Štefan File danas predstavio izveštaj.

"Verujem da će pozitivne ocene o napretku zemalja Zapadnog Balkana dati neprocenjiv podsticaj domaćem reformskom procesu", saopštio je
Kacin naglasivši da EU treba da održi taj pozitivan trend tako što će nagraditi progres zemlje u procesu priključenja unapređivanjem njenog statusa.

Kacin je istakao da proces normalizacije ne bi mogao da se zamisli bez evropske perspektive, ali da je jasno da su lideri u Beogradu i Prištini već prepoznali suštinski značaj tog procesa za nacionalne interese svojih građana.

On se osvrnuo i na sopstveni izveštaj o napretku Srbije, koji će kasnije ovog meseca biti predstavljen poslanicima u vidu predloga rezolucije, a čiji je nacrt Tanjug nedavno objavio.

Kacin veruje da bi međuvladina konferencija EU i Srbije mogla da se održi već ove godine.

Kacin je istakao da u izveštajima Evropske komisije i Evropskog parlamenta nema razlike u oceni napretka Srbije.

Kacin je dodao da su lideri Srbije i Kosova očito shvatili da su dijalog i proces normalizacije njihovih odnosa u najboljem interesu svih, zbog čega će u tom pravcu i nastaviti.

"Nacrt mog izveštaja o napretku Srbije pozdravlja istorijski značaj Briselskog sporazuma i podvlači značaj njegove implementacije. Smatram da je jasno da su lideri Srbije i Kosova prepoznali da su dijalog i proces normalizacije u najboljem interesu svih i uveren sam da će oni nastaviti ovim putem", naveo je Kacin.

Kacin je istovremeno naglasio da EU ne sme da izgubi iz vida druge izazove.

"Lokalni izbori na Kosovu 3. novembra su važna stepenica, ali ne treba izgubiti iz vida ostale važne izazove", rekao je izvestilac i naveo da to uključuje vladavinu zakona i zaštitu ljudskih i manjinskih prava, uključujući i prava pripadnika LGBT populacije.

"Sama činjenica da je počeo proces pregleda poglavlja 23 i 24, bi morala da pospeši reformu pravosuđa", smatra Kacin i dodaje da je Vlada Srbije započela sa sistemskom borbom protiv korupcije i EU to pozdravlja.

"Ali, potrebne su i dodatne mere kojima bi se obezbedila nezavisnost državnih institucija i javne administracije. Njihov rad ne sme da zavisi od političke volje", rekao je Kacin.

Kacinov izveštaj EP sadrži oštru osudu zabrane Parade ponosa, koja je trebalo da bude održana u Beogradu.

"Vladavina prava i zaštita ljudskih i manjinskih prava, uključujući prava LGBT zajednice, u centru su procesa priključenja. Sama činjenica da je počeo skrining proces za poglavlja 23 i 24 govori o tome da treba intezivirati reformu pravosuđa", dodaje se u saopštenju i ističe da Vlada Srbije mora da obezbedi vladavinu prava i zaštitu svih manjina.

Slovenački poslanik je istovremeno pohvalio "sistemsku borbu protiv korupcije" koju sprovodi sadašnja Vlada i ohrabrio srpsko rukovodstvo da istraje u tom pravcu, ali i dodao da su potrebne "dodatne mere da bi se obezbedila nezavisnost državnih institucija i javne administracije" jer "njihov rad ne sme da zavisi od političke volje".

On je sa zadovoljstvom konstatovao da Komisija i Parlament imaju zajedničko viđenje napretka Srbije u evropskim integracijama i da se taj proces zasad uspešno odvija.

Izvor: B92