BRISEL – Evropski komesar za proširenje Štefan File čestitao je Srbiji predstojeće stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ocenivši da je Srbija time korak bliže EU.

File je ocenio da je dan stupanja sporazuma "kamen međaš na putu Srbije ka EU, a SSP je koristan za obe strane".

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije stupa na snagu 1. septembra, budući da je EU 24. jula izvestila Srbiju da je okončan postupak ratifikacije sporazuma u državama članicama.

Komesar je u saopštenju za medije izdatom ovim povodom ocenio da se Srbija već uhodala u izvršavanju obaveza iz SSP zahvaljujući glatkoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, što je bio važan parametar kada je Srbiji u junu dodeljen datum početka pregovora o pridruživanju.

U saopštenju se izražava očekivanje da će puna primena SSP pojačati već postojeće pozitivne efekte Prelaznog sporazuma i podseća se da je izvoz Srbije u zemlje EU samo tokom protekih jedanaest meseci porastao za 4,8 odsto, dok je suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa EU od 2009. porastao dva i po puta i trnutno iznsi 500 miliona evra.
"S obzirom na teške ekonomske prilike, ove cifre su ne samo pozitivne, već odražavaju ogroman uticaj koji proces pridruživanja ima na privredu", smatra File.

Komesar je na kraju poručio da će SSP pomoći Srbiji da dostigne evropske standarde u ključnim oblastima kao što su konkurentnost, pravila o državnim subvencijama i zaštita potrošača.


Izvor: Tanjug

 

Beograd -- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije stupa danas na snagu.

Podsećamo, EU 24. jula izvestila Srbiju da je okončan postupak ratifikacije sporazuma u državama članicama.

Stupanjem na snagu SSP biće obrazovana tela koja će pratiti sprovođenje Sporazuma, a u kojima će predstavnike imati Srbija i EU - Savet za stabilizaciju i pridruživanje, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, kao i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Na dan stupanja na snagu SSP prestaje primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, a rokovi koji su počeli da teku početkom primene Prelaznog sporazuma od 1. januara 2009. nastaviće bez prekida da teku i nakon prestanka njegovog važenja, podsetila je Kancelarija Vlade Srbije za evrointegracije.

Bivša direktorka Kancelarije za evrointegracije Tanja Miščević, koja je 2008. parafirala taj sporazum, objasnila je Tanjugu da se faktički tim formalnim činom u već uspostavljenim ekonomskim odnosima neće mnogo toga promeniti.

Miščević je ukazala na, pre svega, simbolički značaj stupanja na snagu SSP, jer je time zadovoljen formalni preduslov za početak pregovora o članstvu, a Srbija dobija status države pridružene EU.

"Nema novih rokova i novih para, odnosno fondova koji nam stupanjem na snagu SSP postaju dostupni, ali je ovo zaokruživanje prethodnog procesa i ovim je naš proces pridruživanja prerastao u proces pristupanja EU", objasnila je Miščević.

Podsećajući da Srbija i EU već godinama primenjuju Prelazni trgovinski sporazum, a to znači trgovinski deo SSP-a, Miščević je Tanjugu izjavila da je novina to što sada na snagu stupa i politički deo sporazuma.

"U političkom delu su definisani principi pridruživanja koje se zasniva na evropskim vrednostima, njima se država priprema za eventualno buduće članstvo, formiraju se institucije koje se bave primenom sporazuma i praćenjem njegovog ostvarivanja i koje eventualno rešavaju sporove između dva ugovorna partnera", navela je Miščević.

Stupanjem na snagu S S P-a biće, naime, formirana zajednička tela za njegovo sprovođenje: pored već postojećeg Odbora za praćenje sprovođenja Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji će biti preimenovan u Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, biće formiran Savet za stabilizaciju i pridruživanje i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Kao najzanimljiviju novinu koja proističe iz stupanja na snagu SSP, Miščević izdvaja obavezu da Srbija uskladi stavove u spoljnoj politici sa zajedničkim stavovima EU, ukoliko oni postoje.

"Spoljna i bezbednosna politika EU je različita od trgovinske politike gde se članice i oni koji su u ugovornom odnosu sa EU moraju usklađivati. U tom segmentu postoji samo poziv da države zauzmu isti stav, ali ni same države članice EU to nisu uspevale u mnogim slučajevima, kao na primer u slučaju Libije", rekla je Miščević, i dodala da u poslednjih godinu i po dana, kada je reč o spoljnoj politici, Srbija nije imala neslaganja sa stavovima EU.

Kada je reč o trgovinskim odnosima, biće nastavljen proces liberalizacije započet primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, što znači da će 1. januara 2014. godine biti završena liberalizacija za sve industrijske proizvode poreklom iz EU i za najveći broj poljoprivrednih proizvoda.

Za određeni broj poljoprivrednih proizvoda će, naime, kako bi bili zaštićeni domaći proizvođači, Srbija zadržati određene carinske stope za proizvode pobrojane u aneksima 3b i 3g sporazuma.

"Ne bi bilo zgoreg podsetiti da poljoprivredna roba u Srbiji nije ostavljena bez zaštite, jer smo u toku pregovora o sporazumu uspeli da liberalizujemo oko 80 odsto tržišta poljoprivrednim proizvodima, a 20 odsto proizvodnje, u šta spadaju pšenica i kukuruz, jeste zaštićeno, i ono čak ni stupanjem na snagu sporazuma neće biti potpuno liberalizovano", rekla je Miščević.

Trgovinska liberalizacija sa EU je proteklih godina nailazila na oštre kritike evroskeptika, koji su uvereni da Srbija, kao nedovoljno razvijena država, gubi ukidanjem carina na evropske proizvode.

Zvanične statistike, u koje je Tanjug imao uvid, govore upravo suprotno, jer je oko 82 odsto srpskog izvoza u EU u 2012. godini bio preferencijalni izvoz, dok je udeo preferencijalnog izvoza iz EU u Srbiju oko 60 odsto.

Analiza trškova i koristi pokazuje da je Srbija tokom 2012. godine imala više koristi (692 miliona evra) u odnosu na trškove (312 miliona evra) od implementacije Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i u prvih pet meseci 2013. kada koristi iznose 222 milina evra, a troškovi oko 88 miliona evra.

Takođe, indirektne koristi od primene Prelaznog trgovinskog sporazuma su povećanje investicija, zapošljavanje, rast bruto domaćeg proizvoda, porast izvoza, budući da je EU, ne samo najveći trgovinski partner, već i najveći investitor u Srbiju.

Izvor: B92

Beograd -- Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić predložio je Tanji Miščević da preuzme poziciju šefa pregovaračkog tima Srbije za pregovore o članstvu u EU.

Vučić je danas razgovarao u Vladi Srbije sa Miščevićevom, nakon konsultacija koje je obavio sa predsednikom Vlade Ivicom Dačićem i predsednikom Republike Tomislavom Nikolićem.

Vučić je takav predlog izneo uvažavajući stručne kvalitete Tanje Miščević i izražavajući uverenje da će posao obaviti u najboljem interesu za zemlju, navodi se u saopštenju iz kabineta vicepremijera.

Izvor: B92

Beograd -- Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je imenovanje Tanje Miščević za šefa pregovaračkog tima Srbije za pregovore o pridruživanju.

 
"Kao ekspert koji se već niz godina bavi tematikom evropskih integracija, gospođa Miščević je odličan izbor za ovu poziciju"”, rekao je Kacin u saopštenju za medije.

Izvestilac je ocenio da se pred njom nalazi težak posao, za koji će joj biti potreban jak pregovarački tim i puna politička podrška svake vlade do ulaska Srbije u Evropsku uniju.

Napominjući da je dobro što Miščević kao nestranačka ličnost može da obezbedi saradnju vlasti i opozicije kada je reč o evropskim integracijama, Kacin joj je u saopštenju poželeo mnogo sreće i što skorije otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

Izvor: B92

Beograd -- Glavni cilj i profesionalni izazov mi je da dam pun doprinos kako bi Srbija maksimalno ubrzala proces evropskih integracija, poručila je Tanja Miščević.

Budući šef pregovaračkog tima Srbije sa EU je u intervjuu Novostima istakla i da je puna i dosledna primena Briselskog sporazuma "uslov svih uslova" za zvanično otpočinanjanje pregovora, ali da se takodje moraju nastaviti reforme.

"Moramo kao država ispuniti preuzete obaveze u zadatim rokovima. Takođe, neophodno je da se nastave svi reformski procesi, jer nas već u oktobru očekuje i izveštaj Evropske komisije o napretku. Dakle, ni primena sporazuma sa Prištinom, a bez unutrašnjih reformi, ne bi donela veliki pomak", navela je ona, a preneo je sajt Novosti.

Prema njenim rečima, put ka članstvu u EU je dug , mukotprpan, i svi moramo da damo pun doprinos.

"Ne shvatam ovu dužnost kao način da „Srbiju negde uvedem“, već da pomognem da se razvijemo i reformišemo na nivo moderne evropske zemlje", poručila je Miščević.

Upitana ima li Srbija dovoljno političke volje i kapaciteta da se ostvare svi preduslovi za početak pregovora u januaru, ona je naglasila da politička volja "apsolutno postoji".

" Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i ja našli smo se na istoj liniji u toj priči. U Srbiji postoji rešenost da se nepovratno i ubrzano zemlja kreće ka EU. Na nama je da učinimo najviše i najbolje što možemo i rezultati će doći. O rokovima ne razmišljam", navela je Miščević.

Na pitanje da li je očekivala da će preuzeti funkciju, s obzirom da se o tome spekulisalo u medijima, ona je rekla da ti napisi nisu bili tačni i da je sa Vučićem o tom poslu prvi put razgovarala u nedelju.

"Niti je bilo bilo kakvog nagovaranja, ubeđivanja ili pregovora. Imali smo jedan ozbiljan razgovor koji je dao rezultat", dodala je Mišćevih.


Izvor: Blic

Brisel -- Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je završetak rekonstrukcije Vlade i istakao da je sada najvažnije intenzivirati reformu pravosuđa.

 
"Nadam se uspehu u radu rekonstruisane Vlade i želim da im se ambiciozni snovi što pre ostvare", rekao je Kacin u saopštenju za medije, dodajući da "Srbija sada ima potencijal da konacno postane motor intergacije regiona".

Kacin je istakao da Vlada treba da iskoristi trenutak rekonstrukcije da intezivira reformu pravosuđa, implementira Strategiju za borbu protiv korupcije i time osigura nesmetano otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24.

Izvestilac je ukazao da je od ključnog značaja što je rekonstruisana Vlada potvrdila privrženost briselskom sporazumu, čime se stiču uslovi za što skorije zakazivanje Međuvladine konferencije, kojom formalno počinju pregovori o pridruživanju Evropskoj uniji.

Izvor: B92

Beograd -- Redovni godišnji izveštaj o napretku Srbije, koji će Evropska komisija objaviti 10.oktobra, biće pozitivan, smatra Suzana Grubješić.

Tražiće se od Srbije da, pored ostalog, reši probeleme medijskih zakona i finansiranja javnih preduzeća gubitaša.

Bivša potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić kaže da je država Srbija uradila sve da se smanji broj azilanata, ali to treba da učine i zemlje koje ih primaju.

Ona je naglasila da na broj azilanata ne utiču politički, već ekonomski razlozi, odnosno siromaštvo, a u zemljama u koje odlaze dobijaju i novčane prinadležnosti.

Izvor: B92

Beograd -- Šefica tima za pregovore s EU Tanja Miščević i ministar za evrointegracije Srbije Branko Ružić u Briselu razgovaraju s komesarom za proširenje Štefanom Fileom.

Mišcevićeva je juče novinarima u Beogradu rekla da će se razgovarati o reformama koje treba sprovesti, u kojim oblastima se situacija popravila, a gde još treba poraditi, kao i da će važna tema biti sprovodjenje briselskog sporazuma.

Ona je navela da je to uobičajen sastanak, na kome će s Ružićem prvi put učestvovati otkako su oboje izabrani na nove funkcije.

U inostranstvo ide i predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, koji danas počinje dvodnevnu posetu Austriji, gde će razgovarati sa državnim funkcionerima te zemlje.

Izvor: B92