Predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić istakao je danas u razgovoru s generalnim direktorom Direktorata za unutrašnje poslove Evropske komisije Stefanom Monservisiom da su u toku dinamične pripreme za pregovore o članstvu Srbije u EU, posebno po poglavljima 23 i 24 koja se tiču prava i bezbednosti.

Monservisio je ocenio da je Srbija na dobrom putu i izrazio spremnost da tesno saradjuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije kako bi se pripreme za početak pregovora obavile u najkraćem roku, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

On je posebno istakao značaj mera koje Srbija sprovodi na očuvanju vizne liberalizacije i izrazio zadovoljstvo učinkom Vlade Srbije.

Izvor: Blic

Beograd -- Evropski komesar Štefan File će tokom posete Beogradu predstaviti naredne korake u otvaranju procesa pristupanja EU, uz posebnu pažnju na poglavlja 23 i 24.

To je izjavio zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins i poručio da će Srbija imati punu podršku EU na svom evropskom putu. Poglavlja 23 i 24 odnose se na pitanja pravosuđa i pravde, slobode i sigurnosti.

"Međutim, tempo napretka zavisiće od posvećenosti i suštinskih napora Srbije u sprovodjenju briselskog sporazuma sa Prištinom i reformama pravosuđa", kazao je evropski diplomata i poručio da je sada na Srbiji da ispuni preuzete obaveze i pokaže rezultate.

Martins je u Palati Srbija, na javnoj raspravi o Predlogu akcionog plana za sprovodjenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, ocenio da se ta rasprava održava "u pravi caš" pošto File 17. jula dolazi u Beograd, a 18. će biti održan prvi sastanak o tehničkim razgovorima o nastavku procesa pristupanja EU.

Podsećajući da su Beograd nedavno posetili visoka predstavnica EU Ketrin Eštoni i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, Martins je napomenuo da je u svim tim prilikama Srbiji upućena poruka ohrabrenja zbog postignutog napretka.

"Nedavna odluka Evropskog saveta (o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom) pokazuje da je Srbija ostvarila značajan napredak što EU ceni", rekao je Martins.

Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić istakao je danas u razgovoru s generalnim direktorom Direktorata za unutrašnje poslove Evropske komisije Stefanom Monservisiom da su u toku dinamične pripreme za pregovore o članstvu Srbije u EU, posebno po poglavljima 23 i 24 koja se tiču prava i bezbednosti.

Monservisio je ocenio da je Srbija na dobrom putu i izrazio spremnost da tesno saradjuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije kako bi se pripreme za početak pregovora obavile u najkraćem roku, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

On je posebno istakao značaj mera koje Srbija sprovodi na očuvanju vizne liberalizacije i izrazio zadovoljstvo učinkom Vlade Srbije.

File o narednik koracima Srbije
Evropski komesar za proširenje Štefan File doputovaće u sredu u dvodnevnu posetu Beogradu u okviru koje će sa srpskim državnim vrhom razgovarati o narednim koracima Srbije na putu ka EU, rekao je Tanjugu Fileov portparol Peter Stano.

"File dolazi da razgovara s predsednikom Srbije, vladom i članovima parlamenta o aktuelnoj situaciji i narednim koracima u vezi s novom fazom u koju Srbija ulazi u pregovoru o pristupanja EU i odluci Evropskog saveta od 28. juna o otvaranju pregovora", izjavio je Stano.

Evropski komesar će predstaviti "neophodne strukture koje zemlja mora da ima za proces pregovora i potvrdiće prioritete za evropsku agendu Srbije - nastavak reformi, sprovodjenje (briselskog) sporazuma s Prištinom, važna uloga u regionu i promovisanje pomirenja", kazao je on.

Na dnevnom redu biće i tim Srbije za pregovore, a, prema rečima Fileovog portparola, to što Beograd još nije imenovao šefa tima u ovom trenutku ne bi trebalo da predstalja problem.

File će iz Beograda potom otputovati za Prištinu, gde će, kako je rekao Stano, razgovarati o istim temama pošto je Evropski savet odobrio i otvaranje pregovora o Procesu stabilizacije i pridruživanja s Kosovom.

Izvor: B92

Poseta komesara za proširenje EU Štefana Filea biće simboličan uvod u početak uporedne analize uskladjenosti propisa Srbije sa pravnim tekovinama EU, takozvanog skrininga, koji će biti formalno otpočet u septembru ili oktobru.


Iako File sutra dolazi u političku posetu, sa njim u Beograd stiže i prva tehnička misija Evropske komisije, koja će u četvrtak svim državnim sekretarima i ekspertima iz radnih grupa Kancelarije za evropske integracije dati prve direktive za pravljenje pregovaračke strukture.

Pomoćnik ministra pravde zadužen za evrointegracije Čedomir Backović rekao je danas Tanjugu da će seminar koji u četvrtak u Beogradu organizuje Evropska komisija biti "prva konkretizacija početka pregovaranja" sa EU, a da će posebna pažnja tom prilikom biti posvećena poglavljima 23 i 24, koja će biti prva na pregovaračkoj agendi.
 
Poglavlje 23 odnosi se, naime, na pravosuđe i osnovna prava, i ono je u delokrugu Ministarstva pravde i državne uprave, a poglavlje 24 fokusirano je na pravdu, slobodu i sigurnost, što su teme u delokrugu Ministarstva unutrašnjih poslova.
 
Skrining, koji prethodi otvaranju pregovaračkih poglavlja odvija se, kako je objasnio Backović, u dve faze: objašnjavajući skrining počinje u septembru ili oktobru u njemu će Evropska komisija predstaviti pravne tekovine EU po pregovaračkim poglavljima, a zatim u decembru sledi bilateralni skrining u kojem dve strane zajednički ucenjuju nivo uskladjenosti srpskih propisa sa evropskim pravnim tekovinama.
 
Backović objašnjava da, kada je reč o poslovima u nadležnosti Ministarstva pravde, ne očekuje nikakve probleme, jer je to ministarstvo anticipiralo zahteve EU i, na primer, blagovremeno iniciralo donošenje Stretegije reforme pravosudja i Strategije borbe protiv korupcije, a uskoro će uslediti i Strategija reforme državne uprave.
 
- Mi u značanoj meri zadvoljavamo zahteve procesa evrointegracija koji se odnose na identifikaciju pitanja koja treba da budu rešena, odnosno oblasti koje treba da unapredimo kako bismo dostigli standarde EU. Mnogi su počinjali proces tek sa namerom da probleme identifikuju, mi smo u značajnoj meri to već uradili. U tom smislu je naša spremnost veoma značajna, jer smo identifikovali nešto što su drugi identifikovali godinama - rekao je Backović.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić, osvrćući se na iskustva Crne Gore, koja je poslednja počela pristupne pregovore sa EU, objašnjava da skrining teče fazno, da zahvata sva poglavlja pregvora i da traje obično oko godinu dana.
 
Prema njenim rečima, na osnovu izveštaja o skriningu utvrdjuju se merila za otvaranje pregovora po pojedinim poglavljima, a u slučaju Srbije će to verovatno biti poglavlja 23 i 24.
 
- Merila za otvaranje ova dva poglavlja će biti vrlo konkretna i zato je naša vlada i požurila sa strategijama za borbu prtiv korupcije i reformu pravosuđa, i za otvaranje poglavlja je obično to dovoljno - rekla je Bobić.

Ona objašnjava da donošenje pregovaračkog okvira za Srbiju, koje je zakazano za decembar, nema neposredne veze sa samim procesom skriniga, jer će okvir definisati metodologiju pregovaranja bez ulaženja u detelja šta konkretno treba da se uskladi sa evropskim pravnim tekovinama.
 
Evropski komesar za proširenje Štefan File doputovaće sutra u dvodnevnu posetu Beogradu u okviru koje će sa srpskim državnim vrhom razgovarati o narednim koracima Srbije na putu ka EU, rekao je Tanjugu Fileov portparol Peter Stano.
 
- File dolazi da razgovara s predsednikom Srbije, vladom i članovima parlamenta o aktuelnoj situaciji i narednim koracima u vezi s novom fazom u koju Srbija ulazi u pregovoru o pristupanja EU i odluci Evropskog saveta od 28. juna o otvaranju pregovora - izjavio je Stano.

Evropski komesar će predstaviti "neophodne strukture koje zemlja mora da ima za proces pregovora i potvrdiće prioritete za evropsku agendu Srbije - nastavak reformi, sprovođenje (briselskog) sporazuma s Prištinom, važna uloga u regionu i promovisanje pomirenja", kazao je Stano.

Izvor: Blic

Beograd -- Srbiju čeka zahtevan posao, i biće joj potrebna odlučnost tokom godina da bi postigla svoj cilj, rekao je Štefan File u obraćanju poslanicima u Skupštini.

Evropski komesar za proširenje Štefan File je rekao, obraćajući se narodnim poslanicima, da je pristupanje EU pitanje koje zahteva koncenzus, pre svega partijski, i da je Srbija dobar primer za to.

File je rekao da je u Srbiji obezbeđen koncenzus o evropskoj budućnosti zemlje.

On je naveo da se vidi da je Srbija sprema da se posveti naporima koji je čekaju, i da je cilj da se Srbija pripremi da zauzme mesto kao članica EU.

Štefan File je zaradio gromoglasni aplauz od poslanika nakon kratkog govora.

On treba posle toga da se susretne sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, a potom će odleteti za Prištinu, gde će govoriti u Skupštini Kosova.

Evropski komesar za proširenje se juče sastao sa delegacijom Vlade Srbije na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem. On je posle sastanka rekao da će sledeće sedmice članicama EU izneti nacrt pregovaračkog okvira sa Srbijom, kako bi pristupni pregovori počeli najkasnije u januaru

Izvor: B92

Evropska komisija insistira, što je ponovljeno i tokom juče završene posete Štefana Filea Beogradu, da Srbija pristane na određivanje kvote za uvoz cigareta od 1625 tona godišnje, a kako bi i ubuduće hrvatska TDR mogla na našem tržištu da prodaje cigarete uz carinu od 15, a ne 57 odsto koliko su visoke dažbine za uvoz iz EU.

Prema saznanjima „Blica“, kao određen ustupak Srbiji je ponuđena uvećana kvota za izvoz šećera na tržište Unije za 1.000 tona. Naš zahtev bio je da se ta kvota sa sadašnjih 180.000 tona uveća na 220.000 tona, ali za zvanični Brisel to nije prihvatljivo.

Srpski pregovarači pokušavaju da, u razgovorima sa EU, spreče uvođenje povlastica za plasman hrvatskih cigareta na ovo tržište, čak je, da bi se to sprečilo, omogućen povlašćen promet njihovih mesnih prerađevina, sira i slično. Veliki problem za srpske vlasti je, naime, činjenica da u Srbiji radi veliki broj ljudi u duvanskoj industriji, kao i da su multinacionalne kompanije u ovaj sektor uložile čak 1,2 milijardu evra za poslednjih deset godina.

- Eventualno uvođenje kvote ne bi važilo isključivo za Hrvatsku, već za EU. Multinacionalne kompanije koje imaju proizvodnju u Srbiji mogle bi da koriste tu kvotu iz svojih fabrika u EU. To bi značilo da će deo već lokalizovane proizvodnje u našoj fabrici u Vranju biti eventualno supstituisan proizvodnjom u našim fabrikama u EU. Za BAT to apsolutno ne predstavlja problem, jer imamo više fabrika i u EU koje imaju višak neiskorišćenih kapaciteta. Ono što se, ipak, postavlja kao pitanje jeste zašto bismo kao država bili prinuđeni da sada eventualno gasimo radna mesta u Srbiji, zarad očuvanja zaposlenosti u Hrvatskoj, Rumuniji ili Mađarskoj, komentariše za „Blic“ Srđan Lazović, direktor za korporativne poslove BAT-a.

Izvor: Blic

Daklen, a propo gornje vesti, sta su Bosanci uradili, sada kada je Hrvatska usla u EU - mislite o tome 

---

BiH: Stop za 53 hrvatske firme

IZVOR: TANJUG, SEEBIZ

Banjaluka -- Za 53 firme iz Hrvatske, koje se najvećim delom bave proizvodnjom i preradom mesa, stopirana je mogućnost izvoza u BiH dok ne ispune EU standarde proizvodnje.


Odluka o novom "uvoznom rezu" vlasti u BiH nastupila je nakon ulaska Hrvatske u EU i ocene da od hrvatskih firmi treba tražiti da ispune sve uslove koji pri izvozu važe u Uniji, baš onako kako se to traži od BiH kada izvozi u Hrvatsku, prenosi Seebiz pisanje Nezavisnih novina.

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Mirko Šarović, izjavio je da je među hrvatskim kompanijama pod embargom najveći broj klanica koje su u CEFTA okvirima ispunjavale uslove za izvoz u BiH, dok ih u novonastalim okolnostima nemaju.

Finalni spisak svih hrvatskih firmi koje više ne mogu da izvoze u BiH još nije završen, zbog čega još nije i zvanično objavljen.

Prema procenama ekonomskih analitičara, odluka o zabrani uvoza iz 53 hrvatske firme potpuno je opravdana, legalna i pravno osnovana.

Objašnjenej leži u tome što Hrvatska mora da poštuje ista "pravila igre" po principu kako se to zahteva i od BiH kada izvozi, a pravila podrazumevaju da i jedna i druga strana moraju da ispunjavaju evropske uslove proizvodnje.

Uvoz mesa i mesnih prerađevina u BiH prošle godine bio je 3,3 puta veći od izvoza. BiH je u 2012. uvezla meso i prerađevine u vrednosti od 219,7 miliona KM (112,3 miliona evra), dok je izvoz u istom vremenu iznosio 65,8 miliona KM. Najveće količine mesa BiH je uvezla upravo iz Hrvatske.


B92

Od pre neki dan, mada nemamo mi ta muda 

Da je to jedino polje na kome ispoljavamo tu slabost bilo bi dobro, al milsim da smo postali takvi u svim disciplinama 

Beograd -- Srbija će od 1. septembra dobiti status pridružene zemlje EU, kada će na snagu stupiti SSP, na osnovu najnovije odluke Saveta ministara EU, pišu "Novosti".

"Procedura je ovim definitivno završena, jer SSP automatski stupa na snagu pošto ga ratifikuju sve članice, zainteresovana zemlja, Evropski parlament i sve to potvrdi Savet ministara EU, prvog dana drugog meseca posle overe, što u ovom slučaju znači 1. septembra. Time se direktno stiče i status države pridružene Evropskoj uniji", navele su "Novosti".

"Posle političkih razmirica na bilateralnom planu s Litvanijom, zelenog svetla koje je u junu dao parlament ove zemlje i potpisa predsednice Dalije Gribauskaite, Litvanija je, kao trenutni predsedavajući EU, poslala i notu, odnosno ratifikacioni instrument Savetu ministara EU, što je bio poslednji u nizu poteza po evropskim prestonicama, posle čega je na julskom zasedanju Savet ministara, po unutrašnjoj proceduri odobravanja, bez glasanja, u ime EU potvrdio zaključenje SSP", naveo je list.

SSP je međunarodni ugovor kojim se uspostavlja zona slobodne trgovine i usklađuje zakonodavstvo s tekovinama EU. To je prvi ugovorni odnos između zemlje kandidata i EU i njime se ulazi u prelazni period do punopravnog članstva.

Ovim dokumentom prelazi se na nove etape, koje nije sadržao Prelazni trgovinski sporazum, kao što su fazna liberalizacija javnih nabavki, pristup tržištu nekretnina, zaštita zaposlenih građana Srbije na teritoriji EU ili zaštita od diskriminacije u poslovanju preduzeća.

Izvor: B92

Beograd - Polovina anketiranih građana Srbije, ukoliko bi sutra bio referendum o ulasku u Evropsku uniju, glasala bi za, a 24 odsto protiv, objavljeno je danas.


Anketa koju je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije sprovela početkom jula, ukazuje da je podrška građana pristupanju Srbije EU za devet procentnih poena veća nego decembra 2012. i da je sedam procentnih poena manje onih koji su protiv pristupanja Srbije EU.
 
Od 2002, od kada Kancelarija radi istraživanje, podrška ulasku Srbije u EU uglavnom je bila iznad 60 odsto. Najveća je bila decembra 2003, kada je za ulazak bilo 72 odsto anketiranih građana, a najmanja decembra 2012, kada je za pristupanje EU bio 41 odsto ispitanika.
 
Kancelarija rast podrške objašnjava time što anketirani građani počinju da vide pomake u rešavanju svakodnevnih pitanja i jer EU ocenjuje reforme u Srbiji kao uspešne. Za 42 odsto ispitanika članstvo u EU bi bilo dobro, 25 odsto smatra da je to loše, a 32 odsto misli da to nije ni dobro ni loše, pokazalo je istraživanje "Evropska orijentacija građana Srbije - trendovi".
 
I dalje veliki broj anketiranih gradjana - 68 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU ionako trebalo sprovesti, ne kao uslov za prijem.
Najviše anketiranih gradjana - 41 odsto, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije reforme, s najviše uticaja na njihov život.
 
Najveća grupa sipitanika - 40 odsto, i dalje problem Kosova vidi kao glavnu prepreku pristupanju Srbije EU.
 
Bolji život i nova radna mesta od pristupanja Srbije EU očekuje 38 odsto anketiranih, a 33 odsto se nada pristupu evropskim fondovima. Više administrativnih obaveza, veće cene i porez očkuje 21 odsto ispitanih građana - pet procentnih poena više nego u prethodnom istraživanju decembra 2012.
 
Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak Srbije u EU, anketirani građani su naveli "politiku stalnog uslovljavanja" EU (37 odsto), mentalitet društva u Srbiji i  nespremnost na promene (12 odsto) i nesposobnost domaćeg rukovodstva (11 odsto).
 
Istraživanje je pokazalo da anketirani građani više znaju o fondovima EU, te 41 odsto vidi EU kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine što odgovara stvarnom stanju.
 
Prvo ovogodišnje istraživanje pokazalo je i da je gotovo podjednak procenat ispitanih gradjana Srbije koji veruju u budućnost EU i onih koji izražavaju sumnju u njen opstanak.
 
Za najveću grupu anektiranih (41 odsto) EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih, mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (41 odsto), kao i više mogućnosti za zapošljavanje (38 odsto).
 
Anketa je sprovedena po standardu Evrobarometra među 1.050 ispitanika starijih od 18 godina.

Izvor: Blic