Mas: Srbija treba da dobije status kandidata bez odlaganja

Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas izjavio je danas da Srbija treba da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji bez odlaganja i da misli će njegova zemlja reči "da" kandidaturi Srbije.

"U Evrpskoj uniji uvek ima različitih stavova i tako je bilo i pre odluke u decembru, a ona se donosi konsenzusom i on mora da se uspostavi. Sad kada su, po mom mišljenju, očekivanja ispunjena, vi treba da dobijete taj status bez odlaganja", rekao je Mas gostujući na Radio-televiziji Vojvodine.


On je dodao da ne vidi nijedan razlog zašto ne bi bilo moguće da Srbija dobije status kanddiata i ocenio da je, iako je dogovor postignut kasno, bolje i tako nego nikad.


Mas je napomenuo da je do donošenja "ispravne odluke" o kandidaturi Srbije ostalo još cetiri dana.


Na pitanje zašto je nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele juče iznenada došao u Beograd, Mas je rekao da ne zna sve detalje razgovora sa srpskim zvaničnima, ali i da Nemačka ima interes u tome da Srbija napreduje ka EU.


"Taj put (Srbije ka EU) je stigao do tačke kada nije bilo jasno da li će se nastaviti ili će doći do njegovog zaustavljanja", rekao je Mas i dodao da je poseta Vestervelea pripremljena u vrlo kratkom roku.


Vestervele je, prema Masovim rečima, jasno rekao da je došao u Beograd da izrazi priznanje za postignuto u dijalogu Beograda i Prištine prethodnih dana i sedmica i "pruži ohrabrenje da se poslednju metri ka kanddiaturi prevale".
Mas je naglasio da Nemačka nikada nije sumnjala da Srbija ide u pravcu Evrope, ali da to mora da bude propraćeno u svim aspektima.


"Imamo određena načelna očekivanja koja se odnose na lokalne izbore i paralelne strukture, koje je kancelarka (Angela Merkel) formulisala i to se nije promenilo", podvukao je Mas.


On je naglasio da raspisivanje lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, prema njegovim saznanjima, nisu bili tema ni u jednim razgovorima.


Odogovarajući na pitanje da li će Nemačka reći "ne" kandidaturi Srbije ukoliko raspiše izbore i na Kosovu i Metohiji, Mas je rekao da toj temi "treba pristupiti konstruktivno" i uzeti u obzir različite aspekte.


Mas je istovremeno ocenio da je situacija u kojoj su bili Albanaci na Kosovu 90-ih godina bila drugačija od one u kojoj su Srbi na severu pokrajine danas i dodao da će morati da se pronađu načini se sa Srbima na Kosovu vode razgovori, uz učešće i Beograda i Prištine, a po potrebi i međunarodnih struktura.


Nemački ambasador je odnose dve zemlje ocenio kao " ekstremne bliske" i dodao da ipak uvek ima prostora da se nešto poboljša.

Izvor: Blic

Lajčak: Odluku o članstvu Srbije će doneti sve članice EU


Evropski diplomata Miroslav Lajčak rekao je večeras da će odluku o kandidaturi Srbije za prijem u Evropsku uniju doneti sve države-članice EU.

Lajčak je kazao je da je za EU bitan napredak u dijalogu Beograda i Prištine, da neće biti novih uslova za Srbiju na putu evropintegracije, ali rekao je i da o kandidaturi "odluka treba da se donese glasovima svih 27 država članica EU".

 

Lajčak je rekao za beogradsku Televiziju B92 da će Evropski savet 1. marta proceniti da li je Srbija, da bi dobila status kandidata, ispunila tri uslova koje je Evropski savet postavio decembra prošle godine.

 

"Danas smo vrlo blizu tog datuma, ali nismo još tu. Ne bi bilo odgovorno da ja sada spekulišem", rekao je Lajčak, izvršni direktor za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi za spoljne poslove.

 

On je kazao da su uslovi poznati, a da je princip regionalne saradnje jedan od ključnih pricipa evropske integracije.

 

"Srbija je mnogo napredovala, očekuje status kandidata. Kosovo ima interes da uđe u taj proces. Srbija ne treba da bude opterećena time kakav je odnos EU prema Kosovu jer Srbija zna tačno šta treba da uradi", kazao je Lajčak.

 

On je pdosetio da neke članice EU ne priznaju Kosovo, ali da sve priznaju evropsku perspektivu čitavog regiona.

 

Na pitanje da li EU očekuje od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, Lajčak je rekao da ne postoji nijedan evropski dokument kojim se to traži.

Izvor: Blic

Evropski socijalisti: Srbija zaslužuje status kandidata

Predstavnici delegacije Partije evropskih socijalista i poslaničke grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu izrazili su su danas, posle sastanka sa liderom SPS Ivicom Dačićem, zadovoljstvo zbog postignutog dogovora Beograda i Prištine i poručili da Srbija zaslužuje status kandidata za članstvo u EU.
Hanes Svoboda

Predsednik političke grupe socijalista i demokrata u EP Hanes Svodboda rekao je da je zadovoljan, jer je došlo do dogovora, a predsednik Partije evropskih socijalista Sergej Stanišev da građani Srbije zaslužuju kandidaturu za članstvo u EU i da se proces proširenja EU ne može okončati dok zemlje zapadnog Balkana ne postanu punopravne članice.


Svoboda i Stanišev su zahvalili Dačiću na svemu što je učinio kada su evropske integracije u pitanju i u saradnji sa Haškim tribunalom, kao i na dobroj saradnji sa ostalim ministrima unutrašnjih poslova i doprinosu bezbednosti i stabilnosti, naročito u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala.


Stanišev je kazao da Partija evropskih socijalista jasno podržava evropski put SRbije, koja je ostvarila u prethodne četiri godine opipljiv napredak ka EU, zbog čega treba da bude nagrađena.


Dačić je u razgovoru sa evropskim kolegama istakao želju socijalista da se što pre približe Socijalističkoj internacionali i Partiji evropskih socijalista, jer u SPS, kako je rekao, više nema nikakvih dilema oko programa i ideologije.


On je zahvalio na podršci evropskom putu Srbije, podsetivši da su za dobijanje statusa kandidata bili i prilikom rasprave na Savetu EU.

Izvor: Blic

Austrija podržava status kandidata za Srbiju

Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger rekao je danas da Srbiji treba dodeliti status kandidata za prijem u EU.

On je, u intervjuu austrijskom državnom radiju „Oe 1“, kazao da Austrija želi da se regionalni konflikti na Balkanu „usmere u pravom smeru“.
 

Špindeger je rekao da mu je bitno da se Srbiji da podsticaj i evropska perspektiva, kako bi došlo do miroljubive situacije u odnosu prema Kosovu.
 

Srbija je, prema njegovim rečima, uz status kandidata na vidiku, već napravila ustupke.
„Potrebna nam je uređena i dobro organizovana Srbija“, podvukao je Špindeleger.

 

Šef austrijske diplomatije podvukao je tradicionalne dobre odnose Austrije sa zemljama zapadnog Balkana.

Izvor: Blic

Šefovi diplomatija EU danas o kandidaturi Srbije


U Briselu će se danas sastati šefovi diplomatija zemalja EU koji će dati "političko mišljenje" o tome da li Srbija zaslužuje status kandidata za članstvo u EU.

Ministri će se sutra u istom sastavu sastati kao Savet za opšte poslove i formalno će odlučivati o kandidaturi Srbije, ali konačnu odluku treba da potvrde šefovi država i vlada EU 1.i 2. marta.

 

Odluka će biti unesena u zaključke koji će biti objavljeni na kraju drugog dana zasedanja.

 

U evropskim krugovima u Briselu očekuje se da će ministarska odluka biti povoljna, imajući u vidu dogovor koji su Beograd i Priština postigli o regionalnom predstavljanju Kosova i primeni sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima.

 

Zasedanje Evropskog saveta u decembru proteklo je u znaku neizvesnosti da li će delegacije Beograda i Prištine moći da se dogovore o regionalnom predstavljanju Kosova, zbog čega je odlučeno da se o statusu kandidata za Srbiju raspravlja u februaru.

 

U Briselu će danas i sutra biti i predsednik Srbije Boris Tadić koji bi trebalo da se sastane s visokom predstavnicom za spoljnu politiku Ketrin Ešton i predsednikom EU Hermanom van Rompejom.

 

Pregovarački timovi Beograda i Prištine uspeli su 24. februara da postignu dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine i integrisanom upravljanju prelazima.

 

Priština će na regionalnim forumima biti predstavljena pod nazivom Kosovo, uz fusnotu u kojoj će biti navedena Rezolucija 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti.

Izvor: Blic

Hanes Svoboda: Bilo bi neverovatno da ne dobijete kandidaturu

Kosovo će morati da prihvati da je interes Srba na Kosovu da ih Srbija predstavlja i štiti njihova prava. Kada Srbiji bude zaista omogućeno i priznato da štiti i predstavlja Srbe na severu Kosova, ali i one u enklavama, iako takozvane enklave ne bi smele da budu enklave, to će biti pravi napredak - kaže u intervjuu za „Blic“ Hanes Svoboda, šef grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu koji je prethodnih nekoliko dana razgovarao sa predstavnicima vlasti u Beogradu.


Iskusni nemački socijaldemokrata poziva EU i Kosovo da ozbiljno uzmu u razmatranje predlog predsednika Srbije da se pregovara o planu za Kosovo u četiri tačke. Uveren da bi Srbija u decembru mogla dobiti i datum pregovora o članstvu, on ukazuje na mane nametanja Ahtisarijevog plana.

 

Na pitanje da li će zahtev kancelarke Angele Merkel da se ukinu srpske institucije na Kosovu biti glavni uslov za dobijanje pregovora, Svoboda kaže:

 

Prvi ste zvaničnik koji je najavio promenu nemačkog stava prema Srbiji. Bilo je veliko iznenađenje kada je Nemačka i pre postizanja dogovora podržala davanje statusa Srbiji.


- Nemačka nije htela da se ponovo pokaže kao jedina koja se suprotstavlja mišljenju većine zemalja u EU. Takođe, bazični je interes Nemačke da se očuva stabilnost regiona. Možete kritikovati Nemačku za odluke u mnogim oblastima, uključujući ekonomsku politiku, ali Nemačka sigurno nije zemlja koja sve radi pogrešno.


Znači, dobićemo status kandidata?


- Verujem da je tako, bilo bi mi neverovatno da se to ne dogodi.


Da li sada neka druga zemlja može da blokira pozitivnu odluku?


- Većina u EU je veoma jasna, sve velike zemlje su za to. Nema više nikoga ko bi to mogao da zaustavi.


Izvor: Blic

Zašto bi blokirali odluku koja sama po sebi znači samo još uslovljavanja? Status kandidata je tu pred nama a sa njim i godine kandidature pred nama. Za početak pregovora samo je neophodan "Napredak u pregovorima sa Kosovom i Metohijom" Dakle gaženje po Ustavu Republike Srbije. Dalje da ne nabrajam

Žao mi je onih koji su mislili da su ovim nešto dobili.

Odluka o Srbiji 1. ili 2. marta


Beograd -- Srbija na putu da dobije status kandidata za članstvo u EU. Nakon preporuke ministara EU, deginitivnu odluku o tome doneće 1. i 2. marta šefovi država i vlada.

Posle višečasovnog zasedanja evropskih ministara, izbegnuta je blokada kandidature od strane Rumunije. Na insistiranje ostalih evropskih ministara, pre svega nemačkog, doneta je preporuka da se Srbiji odobri status kandata, a odluka je prepuštena samitu šefova država i vlada Evropske Unije, koji je sutra i prekosutra održava takodje u Briselu.

Tada će ovo pitanje još jednom biti razmotreno, a predsednik Tadić kaže da još uvek postoji određena mogućnost da se jučerašnja preporuka poništi.

Zato kaže da do sutrašnjeg sastanka koji se održava u Briselu treba i dalje raditi na sticanju statusa kandidata. On je za B92 izjavio da dobijanje takvog statusa neće biti razlog za slavlje, ali je i naglasio da preporukom ministara Evropske unije Srbija nije dobila ono što je očekivala.
Šta se od Srbije očekuje

Dušan Reljić, saradnik berlinskog Instituta za međunarodne odnose, kaže za Radio B92 da su jučerašnji zaključci ministara EU jasni, posebno u tački 2. gde je prenesen stav Rumunije, a gde se kaže da će u narednom izveštaju Evropske komisije o stanju u Srbiji , biti posvećena pažnja o sprovođenju zakona o zaštiti manjina.

“I do sad se u dosadašnjim izveštajima tome posvećivala pažnja, tako da je unošenje takvog zaključka u odluku saveta ministara EU, po mom mišljenju, poslužilo tome da Rumunija može da se saglasi sa zaključcima Saveta, a da ne izgleda kao da je odustala u celini od svojih zahteva”, kaže on i dodaje da smatra da će na predstojećem Samitu EU biti potvrđeno da će Srbija postati kandidat

Prema njegovim rečima, vrata za napredak Srbije ka EU su se otvorlila kada su se pomerili stavovi zapadnih zemalja, a posebno SAD, koje su procenile da je Beograd ispunio dogovor o predstavljanju Kosova i onaj oko prelaza, te da zbog toga sada ni Beograd ni Kosovo ne mogu jedno drugo da uslovljavaju na putu ka EU.

“Onog momenta kada se u Briselu čuo taj stav da Beograd ne mže da bude talac Prištine na putu ka EU, mislim da su se tad otvorila vrata za dalji napredak”, kaže Reljić.

Na pitanje šta će se od Srbije tražiti da bi dobila i datum za otpočinjanje pregovora, on kaže da je jasno da će metod koji je primenjen od prošlog decembra- da se jasno formulišu zahtevi i prema Beogradu i prema Prištini postojati i dalje.

“Ako sam dobro pogledao šta još ostaje otvoreno između Beograda i Prištine na putu ka normalizaciji odnosa koje zahtevaju zapadne zemlje, to su pre svega saobraćaj, energija, telekomunikacije…To su sve otvorena i komplikovana pitanja, tako da ima mnogo nejasnoća i čini mi se da će biti još dosta posla za diplomate kako bi našli sporazume koji omogućavaju i Beogradu i Prištini da idu dalje”, smatra Reljić.
Kosovo nije jedini probelm

Međutim, napominje on, Kosovo nije jedina prepreka na putu Srbije ka EU. Najveća prepreka je, prema njegovim rečima, ekonomsko stanje u regionu.

"Nema ekonomskog rasta, sem rasta nezaposlenosti i zaduživanja, tako da će veoma važno bitri da li Srbija može da krene i kako putem ekonomskog rasta", kaže Reljić.

Ponašanje Rumunije je takođe pokazalo i da zemlje članice EU, koje nemaju posebno veliki značaj unutar same Unije, proces proširivanja Unije koriste za rešavanje bilateralnih pitanja. To je, kako kaže bio slučaj i sa Slovenijom i Hrvatskom oko pitanja granice.

Takođe postoje i zahtevi Mađarske kada je reč o restituciji i povratku imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, Bugarske, u odnosu na manjine, možda jednog dana i Hrvatske kada se bude pravila linija razgraničenja.

“Mnoge slabe države koriste položaj u EU da bi u svoju korist rešile otvorena pitanja u region i to će biti veliki problem. Još jedan problem su i odnosi u BiH. Međunarodna zajednica će verovatno tražiti da Beograd podrži ono što Zapad smatra najboljim rešenjem", zaklučuje Reljić.

Izvor: B92

Delević: Novac iz EU motivacija za dalje reforme


- Srbija će na daljem putu ka EU dobijati više sredstava iz pretpristupnih fondova što će joj biti tehnička podrška, ali i motivacija da nastavi sa reformama, izjavila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.

Ona je na javnom slušanju "Korišćenje pretpristupnih fondova EU" u Skupštini Srbije rekla da bi Srbija, da je članica EU na godišnjem nivou iz strukturnih fondova dobijala oko 1,4 milijradi evra.
 

"Novac koji će se povećati na putu ka EU je samo dodatna motivacija za stvari koje bismo inače radili da bi bolje funkcionisalo srpsko društvo", istakla je Delević i navela primer Bugarske, koja je po veličini i broju stanovnika slična Srbiji, a koja je od 2007. do 2013. godine iz strukturnih fondova dobila sedam milijardi evra.
 

Ona je precizirala da sredstva iz tih fondova mogu dostići i do četiri odsto BDP.
Novac koji će Srbija dobijati u narednom periodu jeste motivacija, ali Delević naglašava da motivacije pre svega treba da bude ono što na tom putu Srbija radi sama za sebe.
 

"Dosta smo se promenili, ali nadam se da ćemo još više kada otpočnu pregovori i na daljem putu ulaska u EU, a novac koji stiže je finansija i tehnička pomoć", naglasila je Delević.
 

Ona je navela da kandidatura Srbije za članstvo u EU treba samo da bude motivacija da se nastavi sa reformama društva.
 

"Kandidatura je važna potvrda kretanja zemlje, ona reformski proces i rešavanje problema sa kojima se suočavamo čini obaveznim. Ona, medjutim, ne znači da smo preko noći postali idelani, jer svi znamo da nismo, ali znači veću obavezu da sa i dalje menjamo", naglasila je Delević.

Izvor: Blic

Odbori rumunskog parlamenta podržali SSP Srbije i EU


Odbori za spoljnu politiku i Odbor za nacionalne manjine rumunskog parlamenta odlučili su danas o da podrže Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbije sa EU, ali će u zakon biti uključena izjava kojom se traži garantovanje prava Rumuna u Srbiji.

Predsednik odbora za spoljnu politiku Senata Titus Korlacean izjavio je da je odbor odlučio da parlament ratifikuje SSP, ali će se tome dodati deklaracija o poštovanju prava manjina o kojoj će Senat glasati kao deo zakona o ratifikaciji.


Korlacean je potvrdio vrlo jasnu podršku za evropski put Srbije kao kandidata za članstvo u EU i naglasio da je taj stav od "strateškog interesa za Rumuniju"
"Svaka zemlja kandidat, kao što je ranije bio i slučaj Rumunije, treba da poštuje političke kriterijume, koje su objektivni i obavezni za sve, a među njima je i zaštita nacionalnih manjina", rekao je Korlacean.


On je naveo da će Rumunski parlament tražiti od vlade da ima aktivnu ulogu u procesu pregovaranja Srbije, kako bi se osigurala, u saradnji sa evropskim partnerima, da će Srbija ispuniti sve kriterijume pre nego što postane članica EU.


Korlacean je kritikovao način na koji su rumunske vlasti promovisale u Briselu taj princip iako je njena politika bila korektna, ali je iznenadila evropske partnere.


"U takvoj situaciji, u tako važnom političkom momentu, da iznenadiš evropske partnere u punom skupu, znači da rizikuješ da gubiš kredibilitet i poverenje partnera", dodao je Korlacean.


Senator Titus Korlacean pripada opoziciji i član je Socijaldemokratske partije (PSD). On je ranije u više navrata kritikovao Srbiju zbog položaja rumunske manjine u Timočkoj krajini, a to pitanje je energično promovisao i u Evropskom parlamentu.


Na sednici parlamentarnih odbora bio je prisutan i ministar spoljnih poslova Kristijan Dijakonesku. On je izjavio da će u okviru vlade postojati jedan mehanizam koji će nadgledati položaj Rumuna van granica.


Rumunija je jedna od tri članice Evropske unije koje još nisu ratifikovale SSP između Srbije i EU.

Izvor: Blic