Sporazum o pridruživanju EU u januaru 2008. !?!


Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić očekuje da do kraja januara 2008. bude potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.

"U planu je još jedna poseta glavne tužitiljke Tribunala u Hagu Karle Del Ponte Srbiji i na bazi njenog izveštaja Evropska komisija će odlučivati da li će potpisati Sporazum sa Srbijom", rekao je Djelić novinarima u Hajatu gde prisustvuje Prvom samitu srpskih izvoznika.

On je dodao da je uveren da će Srbija ispuniti sve svoje obaveze prema Hagu.

Srbija je u sredu u Briselu parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj Uniji.

Odluka Evropske Unije da parafira sporazum sa Srbijom jeste rezultat poboljšane saradnje s Haškim tribunalom, o čemu je izvestila glavna tužiteljka Karla del Ponte, objasnio je u sredu, posle parafiranja sporazuma komesar Unije za proširenje Oli Ren. On je naglasio da puna saradnja Beograda s Hagom ostaje uslov za potpisivanje tog dokumenta.

Ren je u četvrtak u Briselu izrazio uverenje da Srbija može u 2008. sprovesti potrebne korake i usvojiti zakone za dalju integraciju u Evropsku uniju. "Demokratska igra" je u poslednje vreme pospešena u parlamentu u Beogradu i srpski parlamentarci sada znatno bolje rade na evropskoj integraciji Srbije, rekao je Ren posle razgovora s predsednikom skupštine Srbije Oliverom Dulićem.

Ren je naglasio da Evropska komisija radi na tome da se usvoje sve tehničke mere do kraja decembra kako bi sporazum o stabilizaciji EU-Srbija bio spreman za potpisivanje i usvajanje privremenog sporazuma, čim se sprovedu i politički uslovi.

Dulić je saopštio da je evropskom komesaru obrazložio pripreme parlamenta da novim poslovnikom i zakonom o skupštini od januara krene s ubrzanim usvajanjem zakona u skladu sa zakonodavstvom EU i bude "motor evropske integracije".

Dulić je predočio da je za to jako važno da takodje vlada radi aktivno na izradi tih zakona i da se to podudara s parlamentom, kao i da je "ključna stvar u srpskom društvu i srpskoj politici konsenzus koji treba da se postigne oko puta kojim idemo".

To znači da je nužno da se sve odvija brzo i mora postojati "jasna volja svih političkih subjekata za proces evropske integracije" rekao je Dulić.

Zamoljen da se osvrne na ocenu u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku reformi u Srbiji, da su "demokratske političke snage u Srbiji krhke", Dulić je uzvratio da je Renu ukazao na to da Srbija ima veoma tešku tranziciju, uz jako mnogo siromašnih i nezaposlenih ljudi.

On je ocenio da postoje "teške nacionalne frustracije", pre svega zbog za srpsku stranu nezadovoljavajućeg rešavanja statusa Kosova i da je zato i "razumljivo da je teško u Srbiji jačati institucije, političku scenu i imati normalan politički život, bez kriza kao dosad".

"Preduslov za jačanje demokratskih institucija i stabilizacije društvenih kretanja, jeste da se reše otvorena statusna pitanja i da svi radimo na poboljšanju životnog standarda gradjana", rekao je Dulić.

On je naglasio da će vlada i parlament sve učiniti u tom cilju, ali da je jako važno da i "veoma važnu ulogu igraju Evropska unija i medjunarodna zajednica, kao ozbiljni igrači u procesima koji su pred"
Srbijom.

Beta

AUSTRIJA ZA INTEGRACIJU ZAPADNOG BALKANA U EU


BEČ , 9. novembra (Tanjug) - Austrijski vicekancelar Vilhelm Molterer založio se danas u Stokholmu za integraciju zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

On je, kako je prenela austrijska novinska agencija APA, u razgovoru sa šefom švedske diplomatije Karlom Biltom preneo stav Austrije, koja se zalaže za ubrzanje procesa približavanja zemalja bivše Jugoslavije Uniji.

Poznato je da Švedska ne podržava tako jasno kao Austrija integraciju zapadnog Balkana u EU, rekao je portparol vicekancelara Nikola Donig.

Jedan od ciljeva šefa austrijske diplomatije Ursule Plasnik je da do kraja ove godine sve države tog regiona imaju sporazumne odnose sa EU, odnosno potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, od čega je za sada jedino udaljena Bosna i Hercegovina.

Molterer je, istovremeno, rekao da prijem Turske u članstvo EU za sada "nije prioritetan", već je potrebno približavanje te zemlje evropskih standardima.

 REN: CILJ SRPSKIH VLASTI AMBICIOZAN, ALI MOGUĆ
 
 Cilj srpskih vlasti da 2008. godine dobiju status kandidata za članstvo u EU ambiciozan je ali moguć, izjavio je u Talinu komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren.

'To je izuzetno ambiociozan cilj, ali je još uvek u granicama mogućeg', rekao je Ren novinarima tokom posete Estoniji.

Ren je naglasio da postoji mogućnost da Srbija veoma brzo ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom, što bi omogućilo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, koji je u sredu parafiran.

'Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je zaista kapija ka statusu kandidata za članstvo u EU', kazao je evropski komesar za proširenje Oli Ren.

Izvor: RTS

Koštunica: Misija tek
posle dogovora
9. novembar 2007

PITANJE dolaska Misije EU na Kosovo i Metohiju može biti rešeno samo na osnovu nove Rezolucije Saveta bezbednosti UN koja bi direktno proistekla iz postignutog dogovora Beograda i Prištine o budućem uređenju Pokrajine - smatra premijer Vojislav Koštunica.
U kabinetu predsednika Vlade rekli su Tanjugu da je stav Srbije po pitanju dolaska Misije EU formulisan još u julu ove godine, kada su SAD predložile Savetu bezbednosti UN takozvanu minimalističku rezoluciju, koja je predviđala da saglasno Ahtisarijevom planu Misija EU zameni UNMIK.
- Dobro je poznato da je na insistiranje Srbije, a uz principijelnu podršku Rusije, Savet bezbednosti odbacio ovu minimalističku rezoluciju. Naš stav je i tada bio, a i danas je ostao isti, da nova Rezolucija SB mora da proizađe iz postignutog dogovora Beograda i predstavnika kosovskih Albanaca, što znači da mora jasno da potvrdi poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i da utvrdi suštinsku autonomiju za albansku manjinu na Kosovu - rečeno je Tanjugu.


Izvor: Novosti

"Elita ne prepoznaje želju za EU"

Novi Sad -- Sonja Liht izjavila da domaća elita ne prepoznaje većinsko opredeljenje građana Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost je u intervjuu novosadskom Dnevniku rekla da je, prema istraživanjima, "najdominantniji politički zajednički imenitelj" većine građana taj da Srbija treba da bude članica EU.

"Na žalost, čini mi se da to opredeljenje koje prema svim istraživanjima stabilno premašuje 70 procenata, nije dovoljno prepoznala i vrednovala ovdašnja elita, ni politička ni intelektualna", rekla je Sonja Liht.

Ona je navela da Srbija svoje stavove treba da saopštava tako da bude "nedvosmisleno jasno da se ne radi o porukama iz devedesetih".

Prema njenim rečima, briga za teritorijalni integritet Srbije mora da bude prezentovana tako da "svima bude jasno da iz nas ne govori mržnja prema drugima, da ne govori velikosrpski nacionalizam, već opravdana bojazan za budućnost države i naroda".

"Na žalost, neki naši najistaknutiji lideri, suočeni s delikatnim trenutkom u kojem živimo, ali često i sopstvenim političkim frustracijama, kao da nemaju ni snage ni volje da shvate da će interese Srbije mnogo bolje zastupati i braniti ako im retorika nije zapaljiva i isključiva", rekla je Sonja Liht.

Ona je dodala i da se domaći političari veoma često bave spoljnom politikom za unutrašnje političke potrebe, ocenjujući da je to "kratkovido i veoma neodgovorno prema Srbiji".

Po mišljenju Sonje Liht, eventualno formiranje "vlade nacionalnog spasa", ukoliko bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, veoma bi se loše odrazilo na evropsku perspektivu Srbije.

Kako je navela, neke stranke, pre svega SRS, "do te su mere ponosne na svoju antievropsku politiku da bi svaka priča o članstvu Srbije u EU postala bespredmetna".

"Više nego jasno vidimo koliko su nas zakočile devedesete i samo je pitanje koliko bismo decenija plaćali tekovine povratka na vlast snaga koje su, de fakto, odgovorne za sve što nam se dešavalo i dešava, od ratova i ekonomskog kolapsa do Kosova", kazala je ona.
 
Beta

NOVI ČINOVI U VOJSCI SRBIJE

BEOGRAD – Predlogom zakona o Vojsci Srbije, koji je vlada uputila Skpštini na usvajanje, predviđeno jei usklađivanje činova s međunarodnim standardima, tako da se neki od dosadašnjih činova ukidaju i uvode neki novi.

Iz nomenklature činova Vojske Srbije izbacuju se kapetan prve klase i general-pukovnik, a uvodi se čin brigadnog generala, koji je prelaz između pukovnika i general-majora, a najviši čin u vojsci biće general.

Vojska Srbije će tako imati četiri, umesto tri dosadašnja generalska čina: brigadnog generala, general- majora, general-potpukovnika i generala.

Pošto je predlogom zakona predviđeno da Vojska Srbije ima dva vida, odnosno da nema mornaricu kao poseban vid, ukidaju se i dosadašnji mornarički oficirski činovi, a njihovi nosioci biće prevedeni do 2011. godine u odgovarajuće činove iz nove nomenklature.

Komodor će, na primer, postati brigadni general, kontradmiral će postati general-major, viceadmiral postaje general-potpukovnik, a admiral postaje general.


Tanjug

SRBIJA PREDALA SLOVAČKOJ PREDSEDAVANJE SAVETOM EVROPE


STRAZBUR , 12.novembra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić danas u Strazburu predao je dužnost predsedavajućeg Komitetom ministara Saveta Evrope slovačkom kolegi Janu Kubišu.

Na posebnom sastanku Komiteta ministara 47 zemalja članica SE, Jeremić je sumirao šestomesečno predsedavanje Srbije koje je, prema zajedničkim ocenama generalnog sekeratara SE Terija Dejvisa evropskih i zvaničnika SE, bilo jedno od najuspešnijih u proteklih deset godina.

Jeremić je kao glavne uspehe srpskog predsedavanja SE, koje se odvijalo pod sloganom "Jedna Evropa-naša Evropa", naveo početak sprovođenja memoranduma o razumevanju između EU i SE, proglašenje 10. oktobra za Evropski dan borbe protiv smrtne kazne, rad na usaglašavanju i sprovođenju Evropskih konvencija, uključujući one o ljudskim pravima i unapređenju efikasnosti institucija, kao što su Evropski sud za ljudska prava.

Jeremić je podsetio da su prioriteti Srbije tokom predsedavanja bili unapredenje osnovnih vrednosti Saveta Evrope, kao što su ljudska prava, vladavina prava, jačanje mehanizama za sprovođenje i nadgledanje konvencija, borba protiv terorizma, ogranizovanog kriminala i šverca ljudi, droge i borba protiv korupcije, kao i izgradnja tolerantnije i humanije Evrope i unapređenje saradnje između Saveta Evrope i Zapadnog Balkana.

Tokom šestomesečnog predsedavanja Srbije, kome je veliki doprinos dao civilni sekor, organizovan je niz konferencija i sproveden niz inicijativa za jačanje demokratije, naveo je šef srpske diplomatije.

U događajima koje organizuje Savet Evrope uzeli su učešće najviši srpski zvaničnici, uključujući predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunicu, a Srbiju je posetio niz visokih zvaničnika najstarije panevropske organizacije.

U proteklom periodu ostvarena je i aktivna saradnja između tela SE, kao što su Komitet ministara i parlamentrana skupština SE, istakao je Jeremić.

NAJLOŠIJE PENZIJE U EU IMAJU BRITANCI


LONDON , 13. novembra (Tanjug-Ekos) - Najlošije državne penzije u Evropskoj uniji dobijaju Britanci, a najbolje Grci, pokazalo je istraživanje finansijske kompanije "Aon Consalting".

Kako je preneo britanski "Dejli mejl" (Daily Mail), britanske penzije iznose svega 30,8 odsto procenata prosečne zarade, dok grčki penziner dobija čak 95,7 odsto prosečne plate.

Nešto bolje od Britanaca, ali takođe na dnu lestvice, stoje penzioneri u Irskoj, koji dobijaju 32,5 odsto od prosečne plate i Estoniji (32,9 procenata).

List navodi da četvrtina britanskih penzionera mora da štedi pri kupovini osnovnih potrepština. Sem toga, starosna granica za ostvarivanje penzija je u Britaniji viša od prosečne u Evropi i iznosi 62,6 godina, umesto 61.

Osnovna penzija u Velikoj Britaniji iznosi 87,2 funte nedeljno (oko 800 dolara mesečno).

Državni penzioneri najbolje žive u Grčkoj, gde penzija iznosi 95,7 odsto prosečne zarade. Za njom slede Luksemburg i Holandija sa 88,3, odnosno 81,9 odsto.

Državna penzija u Evropskoj uniji u proseku iznosi oko 60 odsto prosečne zarade. U grupi evropskih zemalja sa najsnažnjom privredom, odnos penzija i zarada je samo u Italiji veći od prosečnog u Evropi, prenelo je internet izdanje ruske agencije "Lenta.ru."

PONOŠ NA SASTANKU VOJNOG KOMITETA U BRISELU

BRISEL – Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš učestvovaće danas na sastanku Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva u sedištu NATO-a u Briselu.

Kako je najavljeno, Ponoš bi trebalo da se sastane sa predsedavajućim tog komiteta Rejkom Enoom i načelnikom Generalštaba oružanih snaga Italije Đanpaolom di Paolom.

Vojni komitet evroatlantskog partnerstava je najviše vojno telo Partnerstva za mir i pokriva sve aspekte vojne saradnje tog programa.

Sastanci na nivou načelnika generalštabova održavaju se redovno dva puta godišnje u Briselu, a sastanku prisustvuju načelnici generalštabova 49 država, članica NATO-a i Partnerstva za mir.


Beta

ĐELIĆ: TRŽIŠTE CEFTA VELIKA ŠANSA ZA SRBIJU

BEOGRAD – Tržište zemalja potpisnica CEFTA sporazuma je za Srbiju velika šansa, što pokazuju podaci da je na njemu u prvih devet meseci ostvarena robna razmena vredna tri milijarde dolara, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Na forumu o primeni sporazuma CEFTA, koji je organizovao „Ekonomist medija grup”, Đelić je rekao da u ukupnoj robnoj razmeni na tržištu CEFTA Srbija učestvuje sa 21,3 odsto.

Od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda na to tržište 50 odsto ima poreklo iz Srbije, a 90 odsto ukupnog obima trgovinske razmene gde Srbija ostvaruje suficit odnosi se na zemlje CEFTA, rekao je Đelić.

On je istakao da je cilj CEFTA sporazuma povećanje tržišta i podizanje nivoa poslovanja preduzeća iz regiona kako bi ona dostigla međunarodnu konkurentnost.

Poslovanje u okviru CEFTA pripreme zemlje za poslovanje u okviru Evropske unije za sada najznačajniji deo trgovine na tom tržištu čine prehrambeni proizvodi, na koje građani regiona još troše najveći deo prihoda, ukazao je srpski ministar.

Tanjug