E jesu se primile ove svabe....

Kako ono ide, ulaze u kafanu neka baba, tip u invalidskim kolicima, azijat i gay... Pita kelner za sankom: nije mi jasno, gde ste se vi to nasli i skupili?
Jedan odgovara, pa to je nemacka vlada

Vestervele možda da preporuku ako..

Beograd -- Gido Vestervele kaže da, ako bude opipljivih rezultata u primeni sporazuma sa Prištinom, može dati pozitivan znak Bundestagu za odluku o datumu za pregovore.



Šef nemačke diplomatije je na konferenciji za novinare posle razgovora s premijerom Srbije Ivicom Dačićem rekao da ne može da prejudicira odluku šefova država ili vlada EU ili Bundestaga, ali i naglasio da je sporazum Beograda i Prištine od 19. aprila bio istorijski i da su sad potrebni konkretni koraci za njegovo sprovođenje.

"Postoje međustrančki kompromisi i međustrančki pozitivan načelan stav u nemačkom Bundestagu koji se izražava u mnogobrojnim odlukama i zaključcima. Znate da to nije samo do vlade, već je to želja svih stranaka u nemačkom Bundestagu", rekao je Vestervele.

 "Razumam da nije jednostavna diskusija koja se vodi ovde u Srbiji, ali mogu vas uveriti da evropska perspektiva poznaje samo pobednike i, pre svega, za mladu generaciju je bitno da se situacija poboljša kroz investicije, kroz privredni rast i kroz stvaranje novih radnih mesta. To je dobro za sve nas u Evropi", rekao je Vestervele.

 "Ne pripadamo samo istorijski, već i kulturno istoj evropskoj porodici, zato bi bilo važno da se iskoristi prilika koja se pruža za donošenje dalekosežnih, hrabrih odluka", rekao je Vestervele na zajedničkoj konferenciji za novinare posle susreta sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem.

 Govoreći o primeni sporazuma, Vestervele je naglasio da se "ne radi o satima, već o blagovremenoj odluci".

 "Srbija može da učini dobro Evropi, a i Evropa Srbiji i zato je ispravno i važno da u ovim istorijskim satima budu donete ispravne odluke. Dogovor od 19. aprila može biti nazvan istorijskim, sada je važno da se pronađe dogovor o implementaciji i da budu vidljivi prvi konkretni koraci primene“, rekao je Vestervele.

 On je naglasio da je njegova poseta "gest ohrabrenja" i dodao da razume da se ne radi o jednostavnim diskusijama u Srbiji.

 "Takve istorijske prilike se ne ukazuju često i kada se pružaju potrebno je da se iskoriste“, poručio je on.

 Šef nemačke diplomatije se posebno zahvalio Dačiću na hrabrosti i liderstvu koje je pokazao.

 Vestervele je naglasio da u Nemačkoj postoji nadstranački načelni pozitivan stav, da to nije samo stvar jedne vlade, već da je prisutna želja u vezi Srbije koju dele sve političke snage u nemačkom Bundestagu.

 Prema njegovim rečima, "evropska perspektiva zna samo za pobednike", a to je pre svega važno za mladu generaciju, da se njihova situacija poboljša kroz investicije i nova radna mesta.

 Vestervele je istakao da je ekonomski razvoj od velikog značaja, kao i perspektiva za mlađe generacije.

 Nemački zvaničnik je ocenio da su razgovori sa premijerom protekli u konstruktivnoj i prijateljskoj atmosferi, kao i sa prethodnim sagovornicima.

 Srbija ima istorijsku priliku da "jednom za svagda" krene putem zajedničke budućnosti sa EU, istakao je šef nemačke diplomatije u razgovoru sa srpskim kolegom Ivanom Mrkićem.

 Vestervele se već oko 08.30 sastao s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, a nakon toga usledio je sastanak u Ministarstvu spoljnih poslova sa Ivanom Mrkićem. Već oko 10 časova je otišao peške do zgrade Vlade Srbije, gde je počeo sastanak s premijerom Ivicom Dačićem, koji je završen nešto iza 11 časova.

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević je za B92 posetu Vestervelea ocenio kao dobar znak nakon pregovaračkog procesa.

 On je u Kažiprstu B92 rekao da misli da je nemački diplomata u Srbiju došao s dobrim namerama i da će se saglasiti s naporima Srbije da se otvoreno zalaže za primenu sporazuma, kao i da se konačno reši to pitanje.

 Mi smo ispunili sve na šta smo se obavezali. U Vladi niko nije spreman da sada prihvati nešto novo, nepovoljnije, u odnosu na ono što je već prihvaćeno, dodao je on.

 Sutrašnji dijalog premijera Srbije i Kosova trebalo bi da rezultuira konkretnim koracima za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, izjavila je portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič

 U izjavi Tanjugu i portparolka je visoke predstavnice EU Maja Kocijančič uoči sutrašnje runde dijaloga dvojice premijera kazala da je primena sporazuma od ključne važnosti za nastavak procesa normalizacije Beograda i Prištine, podsetivši istovremeno koliko je to važno zbog uslova koje je Evropski savet postavio Srbiji kako bi ove godine počela pregovore o pridruživanju EU.

Vestervele je u nedelju doputovao u posetu Srbiji, a na beogradskom aerodromu ga je dočekao potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

 Po dolasku, Vestervele je rekao da je u Briselu postignut istorijski sporazum Beograda i Prištine, ali da je sada važno da on bude sproveden.

 Vestervele je rekao da je optimista u pogledu dodeljivanju datuma za početak pregovora Srbije o prijemu u EU. On je dodao da je glavni preduslov za to početak sprovođenja briselskog sporazuma, ali da to ne mora da ide odjednom, nego da može ići i korak po korak.

 Vučić je rekao da je po prirodi pesimista, ali da veruje da je Srbija ipak zaslužila da u junu dobije datum početka pristupnih pregovora sa EU.

 Posle razgovora sa srpskim zvaničnicima, Vestervele će otputovati u Prištinu, na razgovore s predstavnicima kosovskih vlasti.

Izvor: B92

Dačić: Imamo "fore" do kraja nedelje

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da će sutrašnji razgovori u Briselu biti teški, ali da se nada da će biti uspešni, inače, ako ne postavimo neke rokove, nećemo dobiti datum za EU.



Moramo do kraja nedelje da dokažemo da krećemo u implementaciju postignutog sporazuma, inače ništa od datuma za EU, rekao je premijer Srbije Ivica Dačić gostujući u emisiji OKO na RTS.

 Kako je objasnio, ne treba sve što je dogovoreno u Briselu da se sprovede do kraja nedelje, već treba da se postave jasni rokovi koji dokazuju da se kreće u implementaciju.

 "To se odnosi pre svega na policiju, pravosuđe, moramo da odredimo rokove kada se nešto dešava", rekao je premijer. Kako je objasnio i sam uviđa da će biti problema.

 "Najveći problem će biti šta se dešava u vakuumu dok se ne konstituiše zajednica srpskih opština, tražili smo da se formira mešoviti tim koji će se time baviti. Takođe, treba da se na osnovu predloga četiri predsednika opština izabere načelnik KPS-a", kaže Dačić.

 "Do kraja nedelje treba precizirati rokove, neke stvari treba da se odrade do kraja 2015, a neke tokom sledećeg meseca. Neće do kraja juna sve da se 'razmontira' i neće sever Kosova ostati bez institucija", objašnjava premijer..

 Kako kaže, očekuje da će i sutrašnji pregovori biti teški jer će Priština pokušati da nametne nove teme.

 "Prištinu ne obavezuju rokovi, pa će pokušati da nametne što više pitanja. To nećemo dozvoliti", rekao je Dačić i dodao da je interes naše zemlje da se implementira ono što je dogovoreno i da se se dobije datum za EU, kao novi početak za Srbiju.

 On se osvrnuo i na nedavnu posetu SAD i naveo da je znatno promenjena slika Srbije u svetu. Kaže da je Srbija propustila dve velike šanse i da ovu treću ne sme da prokocka.

 "Imali smo dve kapitalne šanse - posle dejtonskog sporazuma i posle 5. oktobra. Obe su šanse upropaštene i danas se nalazimo u živom pesku, i tonemo sve dublje", rekao je Dačić.

 Na pitanje kakva je uveravanja dobio u SAD o Kosovu, premijer je objasnio da je dobio uverenja da će biti sprovedeno ono što je dogovoreno.

 Premijer je ogvororio i na pitanje o učestalim napadima koji dolaze iz vrha SPC. Kako kaže, ne želi da se svađa.

 "Ne mešam se u stvari crkve. Bogu božje, a caru carevo. Ne kažem da sam car, ali govorim o podeli crkvene i svetovne vlasti.

 Atanansije je govorio da sam protiv nebeskog carstva, ali ja nisam predsednik Vlade nebeske Srbije, nego zemaljske, moram da mislim kako će narod živeti na zemlji. To je najveća moja obaveza", rekao je Dačić i dodao da se ne seća da je mitropolit Amfilohije držao opelo Vladi Crne Gore kada je priznala nezavisno Kosovo.

 Govoreći na RTS-u o ekonomskoj situaciji u zemlji on je naveo da su naše najveće bogatstvo mladi i obrazovani ljudi i da velike kompanije možemo privući u Srbiju sa tom radnom snagom.

Izvor: Mondo

Fajon: Veliki pristisak za uvođenje viza zemljama zapadnog Balkana

Poslanik Evropskog parlamenta Tanja Fajon upozorila je da postoji zabrinutost u EU zbog priliva lažnih azilanata iz zapadnog Balkana, ali da zbog neslaganja u EU još ne treba brinuti da će ponovo uvesti vize.

- Evropa i dalje izražava zabrinutost zbog velikog priliva lažnih azilanata iz Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana. Ali, sticajem okolnosti, zbog unutrašnjih neslaganja u EU na liniji Evropski parlament - Evropska komisija - Evropski savet, ne bi trebalo brinuti da bi vize uskoro mogle ponovo da budu uvedene - rekla je Fajon za "Novosti".
 
Fajon je navela da je pritisak zemalja članica i Evropskog saveta veoma veliki.
 
- Traže da se mera usvoji što je pre moguće, na osnovu čega bi dobili mogućnost da uvode privremenu suspenziju za bilo koju treću zemlju, ne samo za zapadni Balkan - rekla je Fajon.
 
Kao sadašnji izvestilac "iz senke" evropskih socijalista za suspenziju bezviznog režima, ona je poručila da se dogovor u začaranom evropskom trouglu - ne nazire.

- Još pregovaramo o mehanizmu za privremenu suspenziju, na osnovu dokumenta Evropske komisije, koji se pred nama nalazi već dve godine. Prošle nedelje smo ponovo imali trojni razgovor, ali nismo uspeli da pronadjemo zajednički stav - navela je ona.

Prema njenim rečima, naročito su otvorena pitanja oko uloge EP u procesu odlučivanja.

- Parlament traži da u proceduri, pri eventualnom ponovnom uvođenju viza, ima istu zakonodavnu ulogu kao i prilikom njihovog ukidanja. Mi smo protiv pojednostavljene procedure. Želimo da postoji još jedna kočnica, da neka od država članica ovo pitanje eventualno ne bi zloupotrebila zbog političkih interesa. Pregovori, zasad, nisu uspeli. Sada smo se svi vratili u svoje institucije da razgovaramo o tome gde bismo još mogli da napravimo određeni kompromis. Teško je reći da li ćemo, uopšte, postići dogovor - smatra Fajon.

Prema njenim rečima, otvoreno je nekoliko pitanja, a pregovara se, na primer, i o tome koliko godina posle ukidanja viza neka država članica može odredjenoj zemlji da suspenduje bezvizni režim.
 
- Parlament predlaže tri godine, a Evropski savet čak - sedam. Konkretno, kada bi, na primer, Nemačka odlučila da Srbiji ponovo uvede vize, to bi, na osnovu sadašnjeg predloga Evropskog saveta, mogla da učini do kraja 2016. Posle tog roka, sve bi išlo daleko teže. Kada bi prošao naš predlog, to bi značilo da se, zbog isteka roka, ova mera danas više ne bi uopšte odnosila na Srbiju, a ne bi bile ugrožene ni ostale zemlje zapadnog Balkana. Ali, bojim se da u ovom delu uopšte nećemo doći do dogovora, jer Evropski savet sigurno neće mnogo popustiti - kazala je Fajon.

Izvor: Blic

Denio:Srbija ispunila većinu uslova

Beograd -- Francuska smatra da je Srbija u velikoj meri ispunila uslove Evropskog saveta za početak pristupnih pregovora, kaže francuski ambasador Fransoa-Gzavije Denio.

Denio se zalaže za brzo ostvarenje uslova vezanih za briselski sporazum kako bi se to konkretizovalo.

Denio je podsetio da su Beograd i Priština 19. aprila postigli sporazum o normalizaciji odnosa i ocenio da je taj trenutak bio prekretnica koja će obezbediti trajni mir u regionu.

To je, kako je dodao, u svom izveštaju prepoznala i Evropska komisija davši preporuku za otvaranje pregovora.

"To je perspektiva koju Francuska podržava i zalaže se za brzo ostvarenje uslova vezanih za briselski sporazum kako bi se to konkretizovalo", reko je Denio na konferenciji "Uloga decentralizovane saradnje u procesu proširenja EU".

On je rekao da sporazum od 19. aprila sada treba sprovesti u delo i da je to tema razgovora dvojice premijera u Briselu.

"Kako god bilo Francuska smatra da je Srbija svojom hrabrom voljom za postizanje kompromisa već u velikoj meri ispunila uslove koje joj je u decembru postavio Evropski savet za početak pristupnih pregovora", zaključio je Denio.

Hend: Vlada Srbije predano radi
Viši savetnik Helsinške komisije u Predstavničkom domu američkog Kongresa Robert Hend ocenio je da je vlada Srbije predana ispunjavanju sporazuma sa Prištinom i da bi ta predanost bila učvršćena ukoliko bi Srbija dobila datum za početak pregovora sa EU.

Po njegovom mišljenju, koaliciona vlast u Srbiji na čelu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem se do sada pokazala efikasnom, pragmatičnom i prijateljski orijentisanom prema Zapadu.

Ako tako nastavi, dodao je Hend, Vašington i Beograd bi mogli ubrzo da uspostave vrlo bliske odnose u nizu oblasti.

Savetnik Helsinške komisije smatra da je sporazum Beograda i Prištine "svojevrsni znak da Srbija konačno stavlja tačku na politiku nacionalizma".

Po njegovim rečima, da bi sačuvala podršku koju ima u Briselu i Vašingtonu, Srbija treba da preduzme nekoliko odlučnih koraka.

“Sa stanovišta Helsinške komisije od kritične je važnosti što brže ukidanje paralelnih institucija na Kosovu. Bitno je da im Beograd uskrati svaku podšku. Srpskoj manjini je obezbeđena široka pravna fleksibilnost u određivanju načina života na Kosovu. Međutim, Beograd je to do sada sputavao, ali mislim da više nema vremena za odugovlačenje", rekao je Hend za Glas Amerike.

On smatra i da bi Beograd mogao da bude aktivniji u regionu, posebno u odnosu na BiH, kao i da bi trebalo da "izoluje" predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

S druge strane, Beograd je na unutrašnjem planu preduzeo korake koje Helsinška komisija toplo pozdravlja, napomenuo je Hend.

"Jedna od tih stvari je formiranje međunarodne komisije za istraživanje nerešenih ubistava novinara u Srbiji", rekao je on i dodao da je posebno važno i israživanje ubistva američkih državljana Ilije, Agrona i Mehmeta Bitići.

"Slučaj Bitići je važno bilateralno pitanje od kojeg ne odustajemo", zaključio je on.

Izvor: B92

"Srbija ostvarila uslov za dobijanje datuma"

Dogovorom Ivice Dačića i Hašima Tačija o sprovođenju briselskog sporazuma ostvaren je uslov da Srbiji bude određen datum za početak pregovora s EU, kaže Suzana Grubješić.



Dogovorom premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija o sprovođenju briselskog sporazuma ostvaren je uslov da Srbiji bude određen datum za početak pregovora sa Evrpskom unijom, izjavila je danas potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić.

 "Postizanjem dogovora o sprovođenju dogovora o normalizaciji odnosa sa Prištinom Srbija je ispunila uslove Evropskog saveta za početak pregovora o pristupanju EU, tako da očekujemo da do kraja juna, uz vidljive korake u smislu sprovođenja ovog sporazuma, taj datum zaista bude izvestan", rekla je Grubješić za Radio Slobodnu Evropu.

 Grubješić je dodala da to znači, s obzirom da je to ipak okvirni sporazum, da se najpre formiraju radne grupe, a dogovorene dinamika, radnje i rokovi koje treba obaviti do kraja godine.

 "Dakle, niko ne očekuje i ne može da očekuje da do kraja juna sporazum bude sproveden, ali da se mora krenuti u sprovođenje to je više nego izgledno", ukazala je Grubješić.

 Potpredsednica vlade je precizirala da će to biti mešovite radne grupe, da će se one što pre formirati, sastati i krenuti da rade, ali da o detaljima ne može da govori dok to ne bude usvojeno na vladi.

 Grubješić očekuje da će se to desiti sutra ili prekosutra na sednici vlade.

 Upitana koje su obaveze Srbije, a koje Kosova i da li to zadire u promene najviših pravnih akata, Grubješić je rekla: "Na to ne mogu da vam odgovorim. Da li to stoji u samom sporazumu ili će se tek utvrditi koji zakoni treba da se promene u kosvoskoj skupštini i da li uopšte nešto treba promeniti u republičkoj skupštini u Srbiji".

 Ona je istakla da je dogovor o implementaciji Briselskog sporazuma istorijski trenutak i da se nada da će označiti nepovratni korak u pravcu transformacije Srbije u modernu i uređenu državu.

 Grubješić podvlači da je neopohodno učiniti još puno napora kako bi unutrašnje reforme došle u prvi plan.

Izvor: Mondo

Ko normalan razmišlja da uđe u EU?!

Ovo nije dobar trenutak za ulazak u Evropsku uniju, uveren je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Edmund Felps.



Felps je pohvalio odluku nove vlade Islanda da privremeno odustane od pridruženja Evropskoj uniji.

Premijer Islanda je naime, poručio da za Island nema smisla da ulazi u zajednicu koja se i dalje bori sa velikom ekonomskom krizom.

Da li može EU da propadne?

 "I dalje učimo o evropskom eksperimentu i ne znamo u kojoj će meri biti uspešan. Još ne treba isključiti mogućnost da se taj eksperiment pokaže nefunkcionalnim i neuspešnim", izjavio je Felps za Blumberg.

 Evropska unija više nije ni blizu tako privlačna kao što je nekad bila, kada je svojim članicama nudila ekonomsku stabilnost i pristup slobodnom regionalnom tržištu. Zbog krize koja traje već godinama Britanci su počeli da koketiraju s idejom napuštanja Unije, dok je Danska, čini se, odustala od uvođenja zajedničke evropske valute.

 "Ne mogu da verujem da se iko u ovom trenutku ozbiljno želi da se pridruži Evropskoj uniji. To je kao da kažete: Ovo je lepa kucća. Nema veze što je trenutno zapaljena, trebalo bi je kupiti'", kaže Felps.

Propast evra je realna mogućnost


Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju uveren je da treba ozbiljno razmatrati mogućnost propasti evra, što bi moglo dovesti do destabilizacije ili čak i raspadanja EU. Zbog toga mu je nova politika Islanda sasvim jasna; islandska privreda trenutno se oporavlja puno brže od EU proseka, a nezaposlenost na Islandu upola je manja nego na evropskom kontinentu.

 To je ogroman uspeh kada se uzme u obzir da je Island 2008. godine bio suočen sa potpunim kolapsom bankarskog sistema. Upravo zbog toga Islanđani su sada veoma oprezni i ne žele svoju valutu da vežu za evro.

 "Jasno je da u onome što su do sada radili u evrozoni postoje ogromne rupe. Sada vidimo da su sve zemlje suočene sa sličnim problemima, odlivom kapitala, odlivom novca i bankarskih odliva u druge zemlje", kaže Felps.

Izvor: B92

EU insisitra da adaptiramo SSP

Beograd -- EU će insistirati da se do 1. jula, kad Hrvatska ulazi u EU postigne okvirni dogovor oko adaptacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i BiH.

"Postoji veliki opseg rešenja, ali pošto ne zavise samo od nas, već i od druge strane se kojom se vode pregovori, Nezahvalno je davati bilo kakve prognoze i procene, s vi očekujemo da svi na pravi način i u duhu dobre saradnje nađemo kompromisno rešenje", rekla je pomoćnik ministra trgovine Bojana Todorović.

Važno je da u dobrom duhu okončamo razgovore oko adaptacije SSP jer ćemo time pravno verifikovati pristupanje Hrvatske i zaokružiti saradnju sa EU, koja nam je najveći ekonomski partner gde odlazi skoro 60 odsto srpskog izvoza, dodala je ona, podsetivši da su Crna Gora i Makedonija već privele kraju pregovore.

Na pitanje, šta su konkretni problemi, Todorović je odgovorila da ne postoje problemi, već promena situacije izazvana ulaskom Hrvatsku u EU koja ima određena posledice po Srbiju, Hrvatsku i EU.

"Kada je reč o Srbiji, ulaskom Hrvatske u EU imamo mnogo povoljniju situaciju, jer će se primenjivati režim trgovine koji važi za EU, a koji je za našu privredu povoljniji, nego onaj koji se u okviru CEFTA primenjivao prema Hrvatskoj.", istakla je Tanjugova sagovornica.

Hrvatska će imati mnogo veći problem kada treba u Srbiju da izvozi, jer CEFTA je imala niže carine za izvoz cigareta u Srbiju, a prema ŠP, odnosno sporazumu sa EU, pristup tržištu cigareta je mnogo restriktivniji.

Carina na uvoz cigareta iz Hrvatske u Srbiju koja se primenjivala po CEFTA sporazumu iznosila je 10 odsto u okviru kvote, odnosno 15 odsto izvan kvote, a sada će se primenjivati skoro pet puta veća carina i to u iznosu od 57,6 odsto.

"Ako pričamo o problemima, onda bi mogli reći da pre Hrvatska tu ima problem, i upravo EU i inicira ovu vrstu pregovora da bi taj problem ublažila", navela je Todorivić.

EU je izašla sa zahtevom da se odobre kvote sa sniženim carinama za cigarete u količinama koje je Hrvatska izvozila u Srbiju (trogodišnji prosek), u tom smislu u Srbiju bi ulazile iste količine cigareta kao i svih prethodnih godina, znači ne bi došlo do povećane konkurencije, niti dodatne liberalizacije.

Međutim, te kvote će biti dostupne svim zemljama EU, a ne samo Hrvatskoj, te u tom smislu bi se kvota proširila i na druge zemlje što mi tumačimo dodatnom koncesijom naše strane.

Sa druge strane, mi osporavamo ovaj zahtev činjenicom da srpske kompanije ranije nisu mogle da izvoze cigarete u Hrvatsku zbog necarinskih barijera i da je sada prilika da se to nadoknadi, jer ulaskom Hrvatske u EU te barijere se više ne mogu primenjivati, kazala je ona.

Todorović je rekla da je srpska strana iznela i zahteve oko šećera, ali nije mogla da govori o detaljima, pošto su pregovori u toku.

Ono što mi trenutno pregovaramo je uobičajena procedura koju EU primenjuje, prilikom svakog proširenja, na zemlje sa kojima ima potpisanu bilo koju vrstu sporazuma o bilateralnoj saradnji.

Kroz isti postupak adaptacije Sporazuma su svojevremeno prolazile i Hrvatska i Makedonija 2004. godine kada je EU primila 10 novih zemalja članica, a i 2007. godine kada su Bugarska i Rumunija postale članice EU, objasnila je Todorović.

Izvor: B92

Bez datuma do oktobra?
 
Lideri država EU krajem juna naložiće Evropskoj komisiji da izradi platformu o pristupanju Srbije, a datum za formalni početak pregovora trebalo bi da bude određen u oktobru, kada bude gotov novi izveštaj Štefana Filea o napretku Srbije.
Novi magazin pre 14 sati  |  Novosti

Novi magazin
Kako saznaju Večernje novosti, šefovi država i vlada EU najbliži su ovakvom scenariju. Taj listi piše da će odluka Evropskog saveta 28. juna najverovatnije sadržati i klauzulu da se datum zvaničnog početka pregovaranja može odlagati, ukoliko se proceni da implementacija sporazuma Beograda i Prištine ne ide očekivanim tempom.

Na ovaj način, bile bi pomirene različite struje unutar same EU, odato priznanje Srbiji za ogroman napredak u normalizaciji odnosa sa kosovskim Albancima, ali i zadovoljena Nemačka, država koja ima najtvrđi i presudni stav kada je reč o našim evropskim integracijama.

Prema informacijama Novosti, frakcija vladajuće nemačke koalicije CDU-CSU, koju predvodi Andreas Šokenhof, spremna je da u Bundestagu prihvati preporuku svoje vlade da se Srbiji odobri početak pregovora, ali će insistirati da kancelarka Angela Merkel na Evropskom savetu tačan datum uslovi primenom briselskog sporazuma.

Srpski državni vrh, međutim, očekuje da stav Evropskog saveta u junu bude jasan i nedvosmislen. Premijer Ivica Dačić ne očekuje „uslovne datume“, a vicepremijerka Suzana Grubješić rekla je za Novosti da je neophodan pozitivan pristup, bez dodatnog uslovljavanja:

Direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević potvrdio je da će Evropski savet, najverovatnije, umesto tačnog datuma, naložiti EK da preduzme korake neophodne za početak pregovora.

“U suštini, datum i zeleno svetlo za započinjanje tehničke pripreme pregovora su ista stvar. U slučaju tog, pozitivnog scenarija, Evropska komisija bi utvrdila tačne smernice pregovaranja i započela takozvani skrining usaglašenosti naših propisa sa evropskim”, rekao je Pajević.

I Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji, objašnjava da pregovori ne mogu početi dan posle pozitivne odluke Evropskog saveta, već da se mora pripremiti pregovarački okvir, utvrditi ključni elementi i rokovi, za šta je sigurno potrebno nekoliko meseci.

izvor: Novosti