Dežer: Izveštaj je slika Srbije

Beograd/Brisel -- Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer kaže da izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije nije pozitivan ni negativan, nego daje sliku o situaciji u zemlji.
"Ono što je po meni bitnije, to je što će u izveštaju biti navedeno šta treba učiniti u predstojećim mesecima, i šta očekujemo od nove Vlade Srbije", rekao je Dežer novinarima u beogradskom Medija centru.

Prema njegovim rečima, izveštaj EK koji će biti objavljen 10. oktobra, meri napredak Srbije od oktobra 2011. do oktobra ove godine, što uključuje i period kada nije bilo aktivnosti skupštine i vlade zbog majskih izbora.

On je rekao da je bilo pozitivnih pomaka, ali da sigurno Srbija nije učinila napredak po nekim pitanjima, među kojima su pitanja ljudskih prava i zaštita manjina i LGBT populacije.

Dežer je dodao da će prioritet za nastavak evrointegracija Srbije biti dijalog sa Prištinom.

U sažetku "Strategije proširivanja i Glavnih izazova 2012-2013", u koji je agencija Beta imala uvid, EK navodi da je Srbija ostvarila "izvestan napredak" u evropskim reformama, a otvaranje pregovora za članstvo u Uniji biće preporučeno pošto Beograd bude ostvario napredak u reformama i ispunio ključni zahtev o poboljšavnju odnosa s Prištinom.

Evropski komesar Štefan File će 11. oktobra u Beogradu čelnicima srpske vlasti obrazložiti Godišnji izveštaj o napretku Srbije u integracijama u Evropsku uniju.

U tom dokumentu piše da su reforma pravosuđa i javne uprave, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i ostvarivanje osnovnih prava ključne su oblasti na koje zemlje moraju da se usredsrede da bi napredovale putu ka EU.

"Jačanje vladavine prava, uključujući reformu javne uprave, ključno je za približavanje zemalja EU i njihovu spremnost da na kraju u potpunosti preuzmu obaveze iz članstva", navodi se u sažetku "Strategije proširivanja i glavnih izazova 2012-2013".

Zemlje koje žele da pristupe EU već u ranoj fazi treba da uspostave i unapredjuju "odgovarajuće funkcionisanje ključnih institucija za vladavinu prava i demokratsko upravljanje", od nacionalnih parlamenata preko vlade i pravosudnog sistema do policijskih i drugih službi, navodi se u dokumentu.

Većina zemalja u procesu pridruživanja suočava se sa više ključnih izazova u oblasti pravosudja, korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, reforme javne uprave i osnovnim pravima, navodi se u dokumentu u koji je imala uvid agencija Beta.

Podseća se da će se upravo od tih oblasti, obuhvaćenih poglavljima 23 i 24, krenuti u pregovorima o članstvu.

Ocenjuje se da u oblasti pravosudja zemlje moraju da uspostave nezavisno i efikasno pravosudje i dodaje da se u tom cilju u većini zemalja sprovode reforme.

Izazovi se, pre svega, odnose na uspostavljanje procedura imenovanja pravosudnih visokih službenika, uspostavljanje ravnoteže izmedju nezavisnosti pravosudja i odgovornosti, uključujući rešavanje pitanja imuniteta pravosudnih zvaničnika, i smanjenje broja zaostalih predmeta.

Jedan od ključnih izazova je i primena sudskih odluka, navodi se u dokumentu i ocenjuje da je osim institucionalnih i administrativnih reformi, potrebno promeniti i kulturu u sistemu pravosudja kako bi se razvila svest o službi u korist gradjana.

Korupcija je i dalje raširena u većina zemalja koje se pridružuju EU, a ta pojava ugrožava vladavinu prava, negativno se odražava na poslovno okruženje i nacionalne budžete i utiče na svakodnevni život gradjana u oblastima poput zdravstva i obrazovanja.

"Zemlje moraju da uspostave jake okvire za prevenciju korupcije, posebno kada je reč o transparentnosti rada javnih tela i korišćenja javnih fondova", navodi se u dokumentu.

U mnogim zemljama su potrebni dodatni napori u pogledu uredjenja pitanja finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja, rešavanja sukoba interesa, transparentnosti javnih nabavki i pristupa informacijama.

U nekim zemljama su uspostavljena specijalna tužilaštva za korupciju koja se obično bave i organizovanim kriminalom, i ona dobro funkcionišu, konstatuje se u dokumentu.

Ukazuje se da zemlje u procesu pridruživanja moraju da ostvare kontinuitet u ostvarivanju rezultata i da uvedu pouzdane statisike kako bi se dobila slika o uspešnosti politike za suzbijanje korupcije.

Borba protiv organizovanog kriminala, takodje, predstavlja problem u zemljama u procesu pridruživanja, iako je ostvaren napredak, ocenila
je Evropska komisija.

Mnoge zemlja još mnogo toga treba da urade kako bi se sprovodile odgovarajuće istrage, kako bi sudjenja bila efikasna i ostvarila neophodna saradnja na nacionalnom i medjunarodnom planu.

Reforma javne uprave je i dalje ključni prioritet a zemlje u procesu pridruživanja moraju da povećaju napore da poboljšaju javnu administraciju na svim nivoima.

Gradjanska, politička, socijalna i ekonomska prava kao i prava manjina su ključna pitanja u većini zemalja u procesu pridruživanja, navodi se u sažetku strategije proširenja koja će biti objavljena 10. oktobra.

Osnovna prava su garantovana zakonom ali i dalje postoje problemi u primeni zakona a u nekim slučajevima i zakonodavstvo ima nedostatke, navodi se u dokumentu i kao primer navodi regulativa za suzbijanje diskriminacije.

Takodje, institucije poput zaštitnika gradjana moraju da se osnaže, kao i policija i druge službe koje se bave zločinima iz mržnje i nasiljem zasnovanom na rodnoj pripadnosti.

"Opšti stav društva prema osetljivim grupama poput etničkih manjina i LGBT osoba je i dalje problem", konstatuje se u sažetku strategije proširenja.

Izvor: B92

"Nije fer mešati Kosovo i EU"


Rodos -- Povezivanje rešenja Kosova sa članstvom Srbije u EU nije dobro i može samo da iskomplikuje situaciju, smatra profesor Hans Kehler sa Univerzitata u Insbruku.

"To je ne samo suprotno dobrim manirima, već i neka vrsta ucene, jer jedna je stvar težnja Srbije ka članstvu u EU, a druga da postigne dogovor u veoma teškom sporu oko suvereniteta. Nije fer mešati te stvari", rekao je Kehler Tanjugu.

Kehler, inače i predsednik Međunarodne organizacije za progres koja ima konsultativni status pri UN, smatra da rešenje za Kosovo treba tražiti u kompromisu koji bi bio između dva ekstrema - da je ono nezavisno i drugog - da je deo Srbije.

Kako ističe, podela bi moga biti pravedno rešenje, ali to zahteva da kosovski Albanci takođe prihvate činjenicu da Srbi na severu imaju prava da slobodno odlučuju, a ako žele da budu deo Srbije, to je njihovo pravo.

"To je klasični kompromis, ali bi zahtevao racionalnost i hladne glave na obe strane. To je racionalno rešenje koje, naravno, zahteva da se prevaziđu emocije", navodi Kehler.

U odgovoru na pitanje može li da zamisli Srbiju u EU bez rešenog pitanje Kosova, on ističe da je to problem za funkconisanje EU, ali "ne treba primenjivati dvostruke aršine".

Prema njegovim rečima, ako EU misli da svi treba da reše probleme pre nego što postanu članice, onda treba pitati zasto je primljen Kipar za punopravnog člana kad pitanje njegovog suvereniteta još nije rešeno.

"Mislim da postavljanje uslova Srbiji samo čini situaciju komplikovanijom. Imalo bi uticaja kada bi EU ohrabrila obe strane, Srbe i Albance, da se dogovore o kompromisu, da krenu srednjim putem između krajnosti. To je jedino racionalno", zaključio je Kehler.

Izvor: B92

Pahor o ulasku Srbije u EU

Zagreb -- Bivši slovenački premijer Borut Pahor misli da bi predugo čekanje Srbije na članstvo u Evropskoj uniji bilo loše za pomirenje na Balkanu.

Na gostovanju u emisiji "Nedeljom u dva" na Hrvatskoj radio-televiziji, voditelj je Pahora, koji je i kandidat za predsednika Slovenije, pitao kako komentariše informaciju s "Vikiliksa" po kojoj je američkim diplomata u Ljubljani Pahoru govorio da Hrvatska i Srbiju treba zajedno da uđu u EU.

"Ja sam rekao, a to mislim i danas da ako Hrvatska postane članica EU-a, ni Srbija ne sme ostati bez evropske perspektive jer bi predugo čekanje Srbije na članstvo u EU-u bio loš za pomirenje na Balkanu", odgovorio je Pahor.

Govoreći o dogovoru o rešavanju graničnog spora Hrvatske i Slovenije, Pahor je ocenio da je on, zajedno s bivšom hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor, najzaslužniji za dogovor da se taj spor reši međunarodnom arbitražom, a ocenio je da pitanje Ljubljanske banke treba rešavati kao pitanje sukcesije.

"U vreme kad sam postao premijer spor oko granice pretio je eskalacijom širih razmera", rekao je Pahor.

Za svoje kontakte s tadašnjim hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom u vreme kad je Slovenija zbog toga blokirala nastavak hrvatskih pristupnih pregovora s EU, Pahor je rekao da se Sanaderu činilo da je Slovenija premala država u EU i da će na na nju veće članice izvršiti pritisak kako bi se to pitanje rešilo.

Rekao je da su njemu kao slovenačkom premijeru na prvom mestu bili nacionalni interesi i da je svima koji su vršili pritisak, među kojima i
nemačku kancelarku Angelu Merkel, poručio da neće odustati od rešenja koje je za Sloveniju pravedno.

Slovenija je tada odbacila i ultimatum Francuske kao predsedavajućeg koja je predlagala kompromis koji bi omogućio nastavak hrvatskih pristupnih pregovora, rekao je Pahor za koga je to, kako je rekao, bilo vreme teških odluka i velikih pritisaka.

On je Sanadera nazvao "tvrdim" pregovaračem, ali nije dao komentar na njegove tvrdnje da je otišao s položaja kako bi omogućio rešenje
hrvatsko-slovenačkog spora.

Preokret je nastao kad je tadašnji komesar za proširenje EU Oli Ren digao ruke od pregovora, pa su Pahor i Kosorova, koja je u međuvremenu postala premijer, ostavši međunarodno izolovani i suočeni sa sve većim tenzijama, shvatili da moraju uzeti stvari u svoje ruke.

SAD i Švedska koja je tada predsedala Unijom nisu imali veliku ulogu u rešavanju spora, iako su u njemu posredovali, rekao je Pahor.

On smatra da bi se spor oko Ljubljanske banke i njenih štediša u Hrvatskoj trebao rešiti u okviru Sporazuma o sukcesiji zemalja naslednica nekadašnje SFRJ, pri čemu je podsetio da je o takvom rešenju pregovarao i s Kosorovom na sastanku u Bohinju 31. jula 2010.

Izvor: B92

EU traži i izjavu o dobrosusedstvu?

Beograd -- Nemačka, Francuska i Velika Britanija pritiskaju ostale članice EU da se pred Srbiju stavi zahtev za potpisivanje izjave o dobrosusedskim odnosima sa Prištinom.

Kako saznaju Večernje novosti, Nemačka, Francuska i Velika Britanija žestoko su pritisle ostale članice EU da se u zaključak izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije unese i zahtev za potpisivanje izjave o dobrosusedskim odnosima Beograda i Prištine.

Prema saznanjima tog beogradskog lista, diplomatska koplja lomiće se do poslednjeg momenta, sve do srede u 14 sati, kada će evropski komesar za proširenje Štefan File predstaviti izveštaj.

Kako se navodi, već posle jutarnjeg, dvosatnog kolegijuma Evropske komisije će se znati da li će Beograd i Priština morati da se obavežu na dobrosusedske odnose i na koji način će taj uslov biti formuslisan.

"Večernje novosti" pišu da je pritisak zvaničnog Berlina veliki, ali kaže ni da Srbija ne sedi skrštenih ruku.

Njeni zvaničnici, kako se tvrdi, žestoko lobiraju u Briselu da bi izdejstvovali što bolju i blažu formulaciju normalizacije odnosa.

Beograd je, pišu "Novosti", jasno dao do znanja da izjavu o dobrosusedskim odnosima ne može da potpiše, i da bi ispostavljanje takvog zahteva, u stvari značilo da Evropa neće Srbiju u svojoj zajednici.

Predstavnici Vlade Srbije ne žele da zvanično komentarišu, ni da nagađaju šta će pisasti u izveštaju Evropske komisije, pošto ga jos nisu dobili, piše list kojem su, kako navodi, izvori iz Vlade nezvanično otkrili da diplomatska bitka još traje.

Ti izvori veruju da će prevladati umerenost i da se od Srbije neće tražiti nemoguće.

Izvori "Novosti" tvrde da postoje dva mišljenja među evropskim državama. Prvo, koje navodno guraju Nemci, jeste da se izjava o dobrosusedskim odnosima potpiše odmah, pre utvrđivanja datuma početka pregovora o prijemu Srbije u EU, a drugo, za koje je većina ostalih članica, jeste da se paraf stavi naknadno, tokom predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine.

List prenosi izjavu šefice Odbora Skupstine Srbije a evropske integracije Milice Delević da "nije realno da Evropska komisija preporuči Evropskom savetu da u decembru dodeli Srbiji datum pregovora".

"Svaki dosadašnji izveštaj sadržao je i zahtev za regionalnu saradnju, a sada ćemo videti koliko je jak nemački pritisak i čija formulacija će proći", izjavila je Delević za "Novosti".

U analitičkom delu izveštaja koji je već gotov i u koji su "Novosti" imale uvid, Evropska komisija naglašava da očekuje ubrzanje reformu u oblasti jačanja vladavine prava, uključujući i reformu javne uprave, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Brisel očekuje više napora za stvaranje nezavisnog i efikasnog pravosuđa; traži i jačanje političkih, građanskih, socijalnih i ekonomskih prava, kao i veću sloboda medija u Srbiji.

Traži se i da se više pažnje posveti pravima manjina, a neodržavanje "Parade ponosa" će, kako piše list, takođe biti stavka na negativnom tasu izveštaja Evropske komisije.

Izvor: B92

"Ne postavljati nove uslove"

Izvor: Tanjug

Beograd -- Predsednici Italije i Srbije Đorđo Napolitano i Tomislav Nikolić složili su se danas u Rimu da Srbiji ne treba postavljati nove uslove za pristupanje EU.



Predsednici Italije i Srbije su ukazali i na potrebu da se što skorije nastavi razgovor Beograda i Prištine.

Nikolića je ispred predsedničke palate dočekala garda, a sastanku prisustvovali su šefovi diplomatija dveju zemalja - Ivan Mrkić i Đulio Terci. Nikolić će se kasnije sastati sa premijerom Mariom Montijem i predsednikom Donjeg doma parlamenta Đanfrankom Finijem.

Napolitano je precizirao da zahtev Srbiji da prizna nezavisnost Kosova kao uslov za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU nije zajednička spoljna politika Unije. On je rekao i da se za Srbiju otvara nova faza izuzetno kompleksnih pregovora o integracijama u EU, kada će se iz kandidata za članstvo preobratiti u punopravnog člana, i naglasio da Srbija ima apsolutnu podršku Italije na tom putu.

 "Podržavaćemo sve napore Srbije u fazi pregovora o ulasku u EU. Mi nismo među onim zemljama ili vladama Unije koje postavljaju prepreke, odnosno zahtevaju priznavanje nezavisnosti Kosova", precizirao je Napolitano.

 On je dodao da "postoji razlika u stavovima", ali da bi bez obzira na to, kao i na pojedinačne stavove vlada, čitava EU bi trebao da uloži ozbiljne napore da pregovori sa Srbijom imaju pozitivan ishod.

Nikolić je poručio da je neprihvatljivo da se u periodu između dobijanja statusa kandidata i otvaranja pregovora o članstvu pojavljuju novi uslovi i naglasio da će Srbija sve ono što nije zapisano u prošlom izveštaju EK o napretku Srbije smatrati novim uslovima.



"Srbija je jasno rekla - a to se provlači deceniju a provlačiće se i posle mene - nikad nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova. Ne može da nam se suprotstavlja evropski put i nameće odluka da odustanemo od dela teritorije da bi ostali na evropskom putu. Mi to ne tražimo od drugih naroda, pa nećemo ni da se od nas traži", rekao je Nikolić.

 On je istakao da će, ukoliko zaista u periodu između sticanja statusa kandidata i otpočinjanja pregovora neka članica EU ispostavi zahtev za priznanje nezavisnosti, ta država pokazati da Srbiju uopšte ne želi u Uniji. Kako prenosi Ansa, Nikolić je posle razgovora rekao da Srbija nikad neće prihvatiti nezavisnost Kosova i ako to bude predstavljalo prepreku u evropskim integracijama, Beograd će odabrati da ostane van EU.

 "Tako će biti i ubuduće. To ne može biti prepreka na našem evropskom putu, jer se mi nećemo odreći dela našeg suvereniteta da bismo ušli u EU", rekao je Nikolić.

 Nikolić je naglasio da je EU savez koji Srbiji odgovara, da Srbija želi da bude njen član i da je stoga izlašla na ispit i uradila ono što je od nje traženo.

 "Smatram da EK treba pozitivno da oceni ono što je Srbija uradila i da ako nešto eventualno treba da se popravi - to i uradimo. Ako je sve to moguće - u redu , a ako nije - Srbija će morati da nastavi da živi kao i do sada, da pokušava da sarađuje sa svima, ali da nema zaštitu ni od koga", rekao je predsednik Srbije.

Nikolić je ponovio da je Beograd spreman da podigne pregovore sa Prištinom na viši politički nivo i da će te pregovore najverovatnije voditi premijer Ivica Dačić.

 Predsednik Srbije kazao je i da je odabrao Italiju za prvu zvaničnu posetu jednoj članici EU zbog "odane" podrške koju je Vlada u Rimu davala i nastavlja da daje Srbiji.

 "Ovo je jedan simboličan gest", kazao je Nikolić i dodao da Beograd ceni stav Italije o s Kosovu.

 Predsedništvo Srbije je saopštilo da je Nikolić u razgovoru sa Napolitanom istakao je da je Italija uvek bila otvoreni prijatelj Srbije na putu ka clanstvu u EU.

 "Naša ekonomska i privredna saradnja su u stalnom usponu, ušli smo u mnoge zajedničke investicije, poput Fiata, a drago nam je što su
 italijanske firme na vreme osetile da je Srbija sada dobro mesto za ulaganja, pogotovo u obnovljive izvore energije", rekao je Nikolić.

 Napolitano je rekao je da je Italija veoma zadovoljna perspektivama za investiranje u Srbiju, navodi se u saopštenju.

"Srbija je najveći ekonomski faktor u regionu zapadnog Balkana, i nema mogućnosti da se garantuje perspektiva regiona bez članstva Srbije u Evropskoj uniji", dodao je predsednik Srbije.

 Nikolić će prisustvovati i Srpsko-italijanskom poslovnom savetu u ambasadi Srbije u Rimu, rečeno je Tanjugu u Pres službi predsednika Srbije.

Sa Montijem o konkretnim projektima



Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Italije Mario Monti razgovarali su danas u Rimu o konkretnim projektima u kojima sarađuju Srbija i Italija i mogućnostima za unapređenje te saradnje, pre svega u oblasti infrastrukture i obnovljivih izvora energije.

 Posle svečanog dočeka u vili Pamfili, Monti je za Nikolića priredio radni ručak kojem su prisustvovali i šefovi diplomatija Ivan Mrkić i Đulio Terci.

Kako je navedeno u saopštenju Pres službe predsednika Srbije, Monti je kao veoma pozitivno ocenio prisustvo "Fijata" i drugih italijanskih preduzeća u Srbiji i naglasio da su italijanske firme zainteresovane i kada je reč o infrastrukturnim projektima, kao i za projekte vezane za obnovljive izvore energije.

 On je izrazio nadu da će Srbija učestvovati na Ekspo u Milanu 2015. godine, kako bi srpska privreda na najbolji način bila predstavljena italijanskim partnerima.

 Nikolić istakao je da će mu poboljšanje životnog standarda građana i priključenje Srbije EU predstavljati prioritete tokom mandata, navedeno je u saopštenju.

On je dodao da će Srbija do kraja ove godine i početkom naredne godine ispuniti sve svoje obaveze prema "Fijatu".

 Takođe, predsednik Srbije je pozdravio zainteresovanost italijanskih firmi da ulažu u obnovljive izvore energije u Srbiji i istakao da će naša zemlja u tome pružiti punu podršku italijanskim partnerima.

 Nikolić je upoznao Montija o napretku na realizaciji projekata za koje su zainteresovana i Srbija i Italija, kao što je "Južni tok".

Izvor: B92

U toku debata članica EU o uslovima za Srbiju

Visoki zvaničnik Evropske unije izjavio je danas da je među državama članicama Unije u toku debata o uslovima koje Srbija treba da ispuni da bi dobila datum za početak pregovora o članstvu i najavio da će ti uslovi biti poznati u narednih nekoliko nedelja.

- Nije na meni, ni na Komisiji da odlučujem o uslovima, već će članice narednih nedelja definisati uslove - kazao je on.

 

Za utvrđivanje datuma postoji jasan preduslov koji mora biti ispunjen, rekao je on, a to je "normalizacija odnosa Srbije sa Kosovom".

 

Kako je rekao, već su određeni mnogi elementi tih uslova, ali se u zemljama članicama EU trenutno vodi debata o uslovima koje Srbija treba da ispuni da bi bio određen datum početka pregovora.

 

Neimenovani diplomata je istakao da je na Evropskoj komisiji da obezbedi okvir kako bi se olakšao proces evropskih integracija Srbije i napomenuo da u narednom periodu dijalog sa Prištinom neće biti onog formata kakav je viđen proteklih meseci.

 

On je ocenio da će dijalog Srbije i Kosova biti dugotrajan i da neće biti kao prethodnih meseci, već "pragmatičan proces".

 

Komentarišući izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracije koji će biti objavljen sutra, u sredu, u Briselu, on je rekao da se od Srbije očekuje da ubrza reformu pravosuđa.

 

Prema njegovim rečima EU će pažljivo pratiti korake u vezi dosadašnjih postignutih sporazuma između Beograda i Prištine, kao i da će pažljivo koordinirati sastanke dve strane.

Izvor: Blic

Evropska komisija: Politički dijalog sa Kosovom glavni uslov EU, dobrosusedski odnosi nisu na listi


Brisel - U Izveštaju Evropske komisije o Srbiji u koji je "Blic" imao uvid, nije ubačen uslov o potpisivanju sporazuma o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom, ali se traži da ispuni obećanje o otvaranju političkog dijaloga sa Kosovom i garancije da neće blokirati Prištinu na putu ka EU i ispunjavan.


"Ispunjavanje ove posvećenosti (politički dijalog) je ključno za otvaranje sledeće faze u evropskim integracijama Srbije" kaže se u Predlogu izveštaja Komisije koji bi tek trebalo da bude dorađen


- Od Srbije se traži vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Kosovom i to je najvažnija stvar na koju će Evropska komisija ukazati u svom izveštaju - rekao je jutros novinarima Peter Stano, savetnik za medije u kabinetu komesara Štefana Filea.


Stano tvrdi da Godišnji izveštaj o napretku za Srbiju još nije završen i da se finalizuje, kao i da će ga sutra predstaviti File, koji nakon toga dolazi u Srbiju.
U Predlogu izveštaja koji je uradio kabinet Štefana Filea stoji: "Potreban je vidljiv i održiv napredak u odnosima Srbije i Kosova koji će osigurati da obe mogu nastaviti svoj put ka EU, izbegavajući da nijedna ne blokira drugu u tim naporima".


Upućeni u Briselu tvrde da je upravo ovaj deo predmet daljih promena i da ništa nije sigurno do sutra.
 

Poslednjih dana traje diplomatsko natezanje i pritisci Nemačke da se u Izveštaj EK unese uslov o potpisivanju neke vrste dogovora o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu.

 

Ovim bi taj novi nemački uslov postao zvaničan. Još nije poznato da li će takav uslov biti unet ili će EK ostati nedorečena.
 

U Godišnjem izveštaju EK konstatuje se da je održana stabilnost i funkcionisanje institucija tokom i po završetku opštih izbora. Konstatuje se da je postignut izvestan napredak u reformama, a posebno se navodi saradnja sa Tribunalom, ispunjavanje odredbi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
 

Kaže se da su postignuti sporazumi sa Prištinom, ali da nisu primenjeni, mada se očekuje njihova primena obzirom da ih je "Srbija razjasnila", a vlast je podvukla svoju posvećenost da ih primeni.
 

Srbija se ohrabruje da obrati posebnu pažnju na reformu sudstva, uatonomiju ključnih institucija, kao što je Narodna banka Srbije i da ojača odnose sa susedima.
 
Dosadašnji ulovi za Srbiju:

    Primena dosadašnjih sporazuma do kojih se došlo tokom tehničkog dijaloga Beograda i Prištine, a pre svega sporazuma o integrisanom upravljanju granicama
    Ukidanje paralenih institucija na severu Kosova, odnosno jedinih institucija koje tamo postoje: sud, opštinske vlasti, policija i bezbednosne snage Srbije
    Postizanje dogovora o struji i telefonskim mrežama, pozivnom broju za Kosovo
    Neformalni uslovi koje su do sada predlagali Nemačka i Velika Britanija:
    Otvaranje kancelarije za vezu Prištine u Beogradu i obrnuto
     Potpisivanje sporazuma o dobrosusedskim odnosima

 
Dežer sutra uručuje Dačiću izveštaj o Srbiji

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer uručiće sutra premijeru Srbije Ivici Dačiću Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbiju.

Dežer će Dačiću uručiti izveštaj u zgradi Vlade Srbije u 13 časova.

Dačić je ranije ocenio da očekuje objektivan i umereno pozitivan izveštaj, kao i da će EK uvažiti činjenicu da nova vlada radi tek dva meseca.

 
Grubješić: Izveštaj EK neće doneti ništa spektakularno


Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je večeras da godišnji izveštaj EK neće doneti ništa spektakularno i da će fokus izveštaja verovatno biti Kosovo i Metohija.


Ona je, gostujući u emisiji "U centru" TV Studio B, uoči objavljivanja izveštaja Evropske komisije koji će evropski komesar za proširenej Štefan file sutra uručiti srpskim zvaničnicima, rekla da je izveštaj samo "presek stanja šta se učinilo i šta se preporučuje".


- Ove godine je izuzetak u tome da niste mogli danas i juče da dobijete izveštaj. Sve nedoumice rešiće se već sutra, pa ćemo videti zbog čega je nastala čitava gužva zašto nismo mogli makar dan-dva ranije da ga dobijemo - rekla je Grubješićeva i dodala da izveštaj nije ranije dospeo u javnost "zbog dogovaranja kako formulisati preporuke, jer se meri svaka reč".


Ona je izrazila očekivanje da će novi izveštaj biti poput zaključaka Evropskog saveta iz decembra 2011. i februara ove godine.


- Od tada se ništa dramatično nije promenilo na putu Srbije ka EU. Zbog izborne godine ništa se na ovome nije radilo pola godine, pa sada nova vlada čini da se to ubrza. Ključni politički izazov srpske politike jeste Kosovo i fokus ovog izveštaja će biti Kosovo, kao i svi drugi elementi koji su takođe bitni - kazala je Grubješićeva.


Ona je naglasila da će glavna tema izveštaja biti Kosovo i Metohija.


- Prva tema jeste Kosovo, odnosno šta mi radimo. Svi znaju da je naš stav da se ne prizna nezavisnost Kosova, hajde sada da vidimo način kako da ne priznamo, a da dobijemo datum za pregovore, da se zemlja iznutra promeni - rekla je Grubješićeva.


Na pitanje da li očekuje nove uslove u izveštaju EK, ona je odgovorila da će EK, verovatno, davati opšte formulacije, a da će "pobrojavanje uslova ostaviti zemljama članicama, jer one imaju svoje pojedinačne interese i namere".

Izvor: Blic

Hajnc Vilhelm: EU nije kompletna bez Srbije

Vaša država je izuzetno važna na Balkanu, zbog toga je ona ključni saradnik. Nemačka je pouzdan partner Srbiji, a i Beograd je svestan da je Nemačka izuzetno važna zemlja u EU i da mnogo toga zavisi od nje, kaže u intervjuu za Kurir nemački ambasador Hajnc Vilhelm.

♦ Koji vam je savet dao vaš prethodnik, ambasador Volfram Mas, pre nego što ste došli u Srbiju?

- Rekao mi je da će me često pitati za mišljenje i da moram da budem pažljiv kad ga izlažem. Mas je bio veoma tužan što odlazi iz Srbije.

♦ Kakav je bio vaš prvi utisak kad ste došli u Srbiju?

- Bio sam iznenađen time koliko je Beograd živ grad. Nisam očekivao da je toliko velik. Inače, došao sam ovde s veoma pozitivnim stavom. Stekao sam neke prijatelje Srbe u Parizu, još 2006. godine. To je bio vrlo težak period za Srbiju zbog deklaracije o nezavisnosti Kosova. Sećam se kada je tadašnji ambasador Srbije u Parizu Predrag Simić došao kod mog ambasadora, bio je veoma potresen. Tada sam shvatio koliko je za Srbiju teško da prihvati gubitak Kosova. A opet, Srbi zaposleni u ambasadi bili su veoma ljubazni i ostvario sam odlične kontakte sa njima. S nekima od njih već sam se video otkako sam došao u Beograd. Generalno, za nemačkog ambasadora Srbija je zanimljivo nameštenje, kako zbog kosovskog problema, tako i zbog procesa evrointegracija.

♦ Nova vlada je, čini se, uspostavila prisnije odnose sa Nemačkom nego što je to do sada bio slučaj. Šta vi mislite o tome?

- Nisam bio ovde ranije, pa ne mogu da sudim. Mene su predstavnici sadašnje vlade veoma lepo prihvatili. Ali i prethodna vlada je smatrala da je Nemačka izuzetno važna zemlja u EU i da mnogo toga zavisi od nje, posebno proces pridruživanja EU. Mi smo najveći trgovinski partner Srbije i naši bilateralni odnosi su vrlo sadržajni.

♦ Deluje da Beograd sada želi neku vrstu strateškog odnosa sa Berlinom. Želi li Nemačka da bude strateški partner Srbiji?

- Strateško partnerstvo je devalvirani koncept, jer sad izgleda svaka zemlja ima „strateško partnerstvo“ sa svim drugim zemljama u svetu. Mi sebe vidimo kao pouzdanog partnera.

♦ Čini se da Srbija želi odnos kakav imate sa Hrvatskom, jer Nemačka je Hrvatskoj mnogo pomogla u procesu evrointegracija?

- Mi znamo da je Srbija, u tom kontekstu, izuzetno važna zemlja na Balkanu, u tom smislu ona je ključni partner. I znamo da bez Srbije u EU, Unija ne bi bila kompletna i da na Balkanu neće biti stabilnosti ako Srbija nije deo EU. Nisam očekivao toliko puno nemačkih kompanija ovde. I u Srbiji svoju proizvodnju ima mnogo više nemačkih kompanija nego u Hrvatskoj.

♦ Na koje kompanije mislite?

- „Hemofarm“ iz Vršca, na primer, „Metro“ je takođe prisutan, zatim „Henkel“, „Leoni“, „Falke“, „Dr Etker“, firma za koju je svaka domaćica čula. I bitno je da oni proizvode, ne bave se trgovinom. Ukupna vrednost svih nemačkih investicija u Srbiji je 1,5 milijardi evra. Sve više nemačkih kompanija Srbiju doživljava kao bazu i roba koju tu proizvode izvozi se u druge zemlje regiona, čak i u Nemačku, i u Rusiju zbog sporazuma o slobodnoj trgovini. Srbija je zanimljivo tržište. Mislim da je u pitanju kombinacija obrazovanih i stručnih ljudi i relativno povoljne cene rada. Situacija je stabilna, Vlada je olakšala dobijanje dozvola za poslovanje i zato još mnoge kompanije žele da dođu ovde.

♦ Šta Srbija treba da uradi da bi poboljšala odnose sa Nemačkom?

- Mislim da smo na dobrom putu. Neophodno je nastaviti reforme sudstva, obračun sa korupcijom i, naravno, izgraditi konstruktivan odnos prema problemu Kosova. Očekujemo od srpske vlade da počne pregovore i da normalizuje odnose sa Prištinom. Ne tražimo priznanje. Znamo da je to veoma teško, ali Beograd mora da normalizuje odnose sa Kosovom pre nego što uđe u EU. To nije samo nemački zahtev, jer i Ketrin Ešton se uključila u taj proces.

♦ Da li je u ovoj fazi evrointegracija, dakle pre početka pregovora o pridruživanju sa EU, neophodno da Srbija potpiše sporazum sa Kosovom o normalizaciji odnosa?

- Mi to ne tražimo. Zamenik poslaničke grupe CDU u nemačkom parlamentu dao je jedan papir srpskim medijima u kojem se kaže da mora da postoji jasna volja, spremnost srpske vlade da ispregovara dogovor sa Prištinom. Ni taj papir ni on lično nisu tražili da Beograd potpiše sporazum pre početka pregovora sa EU. Dakle, u pitanju je nesporazum.

♦ Srpska vlada očekuje početak pregovora sa EU do kraja juna. Mislite li da je to realno?

- Teško je govoriti o datumima. Prošle nedelje objavljen je izveštaj Evropske komisije o Srbiji, koji je bio relativno pozitivan i koliko čujem, Vlada će načiniti akcioni plan za rešavanja svih problema istaknutih u izveštaju. Naravno, ključna stvar i dalje je Kosovo. Čekamo da vidimo platformu srpske vlade, mada znamo da to nije lako. Bilo bi korisno da i srpska vlada istupi sa svojim predlogom.

♦ Ne bojite li se da Beograd može da digne ruke od evrointegracija zbog Kosova, ili mislite da je ova vlada čvrsto opredeljena za ulazak u EU?

- Često čujem da je prvi prioritet Beograda ulazak u Uniju. Ne vidim da je nova vlada odustala od perspektive ulaska u EU, naprotiv, mislim da su oni vrlo jasno u tome. Ponekad čujemo rečenicu „ne želimo nove uslove“, ali zaista nema novih uslova.

Beograd postaje novi Berlin

♦ Kako vam se čini noćni život u Beogradu?

- Dan pre nego što sam krenuo iz Berlina za Srbiju, u listu Frankfurter algemajne izašao je zanimljiv članak na celoj strani o Beogradu, o noćnom životu u njemu, a u podnaslovu je stajalo pitanje „Da li je Beograd novi Berlin?“. U Nemačkoj se menja predstava o srpskoj prestonici, sve više ljudi zna da ovde ima raznih dešavanja i to je odlično, jer može da privuče turiste. Moglo bi da vam donese mnogo novca kada bi Beograd postao turistička destinacija kao Prag ili Berlin. Trebalo bi da reklamirate svoj grad u Evropi.

♦ Za šta su nemački investitori najviše zainteresovani u Srbiji?

- Već ima dosta nemačkih kompanija koje proizvode rezervne delove za automobile, taj sektor je svakako zanimljiv. „Boš„ je tek stigao, otvorena je i fabrika za proizvodnju brisača za automobile. Nemački investitori su zainteresovani i za energetski sektor, „Simens“ ovde proizvodi generatore za vetrenjače i oni se izvoze iz Srbije za ceo svet. Podsetiću vas i da je pre mesec dana gospodin Vučić bio u Berlinu i da je potpisan memorandum o namerama vredan 1,2 milijardi evra između EPS i nemačke energetske kompanije RWE u vezi s obnovom elektrana i hidroelektrana.

♦ Kako vam se čini efikasnost borbe protiv kriminala koju sprovodi Vlada?

- Mislim da su napori vrlo pozitivni, Vlada i pre svega gospodin Vučić vrlo su aktivni u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mnogi Srbi rekli su mi da su u Srbiji kriminal i korupcija veoma rašireni i ta borba je neophodna. I u izveštaju EK pominju se njeni rezultati. Gospodin Vučić nas je zamolio za pomoć i mi smo izuzetno voljni da mu izađemo u susret. Možemo mu, na primer, pomoći savetima kako da organizuje strukture ili kako da obuči tužioce, možemo mu preneti naše iskustvo u tom polju.

Finansijska injekcija iz Berlina

Predstavnici vlada SR Nemačke i Srbije potpisaće danas ugovor o redovnoj godišnjoj pomoći. U ime Vlade Srbije ugovor će parafirati Milan Pajević, direktor Vladine kancelarije za evropske integracije, a sa nemačke strane ambasador SR Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm i Leo Krojc, koordinator za jugoistočnu Evropu u nemačkom saveznom ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj. Nemačka vlada tradicionalno, od 2000, svake godine upućuje finansijsku pomoć Srbiji. Do danas, vlada u Berlinu pomogla je Srbiji sa čak 1,2 milijarde evra, odnosno oko 110 miliona evra godišnje.

Izvor: B92

Grubješić: Nepovratan evropski put

Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić poručila je delegatima kongresa Evropske narodne partije da je Srbija čvrsto opredeljena da nastavi svoj evropski put, bez obzira na to što se na njemu suočava sa velikim izazovima, saopšteno je danas iz njenog kabineta.

Srbija želi da bude akter, a ne tema evropske politike, rekla je ona na skupu koji se održava u Bukureštu.

- Naš cilj je bio, jeste i ostaće, uspešna Srbija, koja je akter, a ne tema evropske politike, koja je svojim susedima partner, a ne protivnik, koja Evropskoj uniji predstavlja korist, a ne teret - ukazala je Grubješić.

Kako je istakla, evropski put Srbije je nepovratno pokrenut i Vlada zna da evropska budućnost zemlje zavisi od rezultata posvećenosti tom procesu.

Grubješić je, u okviru kongresa, učestvovala i na sastanku šefova država i vlada, na kome su, između ostalih, bili i nemačka kancelarka Angela Merkel, premijer Poljske Donald Tusk, predsednik Rumunije Trajan Basesku, premijeri Španije i Makedonije Marijano Rahoj i Nikola Gruevski. Sastanku su prisustvovali i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, navodi se u saopštenju.

Izvor: Blic

Stano: Datum pregovora kad Srbija ispuni uslove

Srbija će dobiti datum pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji kada ispuni uslove koje je postavio Evropski savet, izjavio je danas za Tanjug Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea.

- Staza kojom Srbija treba da krene kako bi prešla u novu fazu procesa proširenja je jasna: čim se ispune neophodni uslovi, a naročito onaj kjučni o vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, Komisija će Savetu podneti izveštaj uz preporuku da pregovori počnu - rekao je on.

 

Stano nije hteo da komentariše navode u beogradskoj štampi da bi Srbija, nakon nedavnog susreta premijera Srbije Ivice Dačića sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem mogla da "prečicom" dođe do datuma početka pregovora.


Fileov portparol je podsetio da je uslove za početak pregovora Savet definisao još u martu, a da ih je komesar File ponovio ranije ovog meseca, tokom posete Beogradu.


Pored "održivog i vidljivog" napretka u odnosima Beograda i Prištine, među te uslove spadaju i primena dosad postignutih sporazuma sa Prištinom, nastavak dijaloga, kao i početak rada na demontiranju "paralelnih struktura" na severu Kosova.

Izvor: Blic