Posle Grcke i Irske evo i Portugal je kompletno pukao i dobija 70 milijardi evra ,

Spanija je sledeca .

Nemacka je najmocnija sa poslovima i odgovorna je za nekih 28% ukupnog izvoza

Kamo srece, potreban im jos jedan Portugal... 
Najbolje u neku rusku uniju pa od njih nek se zica neka pomoc a od EU ne primati ni cent 

Ma proslo bi puno godina i godina i to samo da se steknu uslovi i da se bude kao Portugal i Irska i Grcka ,
a sve su one u boljem stanju sto se tice visine deficita od na primer Velike Britanije koja za Portugal treba da odvoji 4 milijarde u vidu kredita i pozajmice ali ne u parama vec samo u robi .

Dežer: Status kandidata zavisi od rezultata

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer danas je rekao da je neophodno da Srbija ostvari rezultate u sprovođenju reformi da bi dobila status kandidata i izjavio da je u izvesnoj meri optimista da će se to i ostvariti.

"Status kandidata nije nešto što se dobija već mora da se zasluži ... Mi radimo naporno sa ovdašnjim vlastima kako bi napredovali u reformama. Vidim da se dosta aktivnosti preduzima kako bi se napredovalo u reformama. Optimista sam u razumnoj meri da se to može ostvariti", rekao je Dežer novinarima.

Nakon predstavljanja 10. izdanja priručnika "Evropa od A do Š", on je rekao da ima dosta pitanja koja moraju da se reše, a na koje je ukazao evropski komesar za proširenje Štefan File u Skupštini Srbije prilikom posete Beogradu.

Na ocenu da su srpski politčari uvereni da će Srbija dobiti status i da je stvorena takva atmosfera, Dežer je naglasio da se ništa ne podrazumeva, dodajući da je potrebno usvojiti niz zakona i sprovesti reforme, poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i izmena izbornog zakona.

"Moramo videti da je napredak napravljen u svim ovim oblastima pre nego što uverimo 27 članica (EU) da je Srbija spremna da preduzme naredni korak u procesu proširenja", rekao je Dežer.

On je naglasio da se Unija ne meša u unutrašnje prilike u Srbiji i da je pitanje održavanja izbora regulisano zakonima, ali da želi da u Srbiji postoji debata o evropskom putu zemlje u kome će učestvovati svi akteri u društvu i političkom životu.

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević ocenila je takođe da će za dobijanje statusa kandidata biti odlučujući rezultati koje zemlja ostvari u reformama.

"Kada je u pitanju sticanje statusa kandidata kao i svaki put do sada ja mogu da kažem da je jedino ono što je sigurno posao koji treba da se uradi i da je to posao koji može da se uradi", rekla je ona novinarima uoči predstavljanja priručnika "Evropa od A do Š".

Ona je novinarima rekla da su uslovi jasni i ocenila da Srbija može da ih ispuni, ali da ostaje da se taj posao zaista dovrši da bi mišljenje Komsije bilo pozitivno.

"Ono nam jeste nadohvat ruke, ali nam neće pasti u krilo ako ne budemo završili posao", rekla je ona.

Delevićeva je rekla da se u Srbiji često očekuje da EU rešava unutrašnje političke krize, a da Unija želi da vidi da u zemlji postoji politički i demkoratski proces u okviru koga se mogu rešavati problemi.

Ona je ukazala i da je to bila suština saopštenja koje je juče izdato nakon interparlamentarnog dijaloga EU-Srbija, odnosno da se Srbija posveti velikom poslu koje je očekuje i to u ovkiru funkcionalnog demokratskog procesa.

Delevićeva je rekla da ne smatra da su dešavanja na politickcoj sceni Srbije oko izbora neka vrsta pritiska na EU da dodeli Srbiji status kandidata.

Članica Odbora za evropske integracije Suzana Grubješić je rekla novinarima da Srbija može da osigura status kandidata samo ako ostvari ono na šta se obavezala i ispuni rokove predviđene Akcionim planom za brže sticanje statusa kandidata.

"Ta izvesnost kandidature se dovodi u pitanje svakoga dana zato što Vlada jednostavno ne šalje u parlament sve te potrebne zakone koje parlament treba da usvoji", rekla je ona novinarima uoči predstavljanja novog priručnika "Evropa od A do Š".

Ona je navela da je potrebno usvojiti zakon o finansiranju stranka, zakon o javnoj svojini kojim bi se vratila imovina lokalnim samopuravama i Vojvodini, kao i zakon o restiruciji.

Dodala je da, prema njenim saznanjima, još nije ni pripremljen nacrt zakona o restituciji.

Ona je rekla da ovog puta od Srbije zaista zavisi da li će iskoristiti šansu u pridruživanju i podsetila da se u junu očekuje i izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca (Serge
Brammertz) o saradnji sa tim sudom.

"Ne znamo kakv će njegov izveštaj biti, pošto rečenica da je ostvarena puna saradnja sa Tribunalom u Hagu očigledno ne stoji", rekla je Suzana Grubješić.

Ona je ocenila da je pitanje održavanja izbora unutrašnje pitanje Srbije i izrazila očekivanje da će se ono razresiti ovih dana.

Prema njenim rečima, izbori se mogu održati i u temrinu predviđenom zakonom ili ranije, ali samo kada Srbija bude potpuno sigurna da je dobila kandidaturu.

Ocenila je da su evropski zvaničnici već reagovali na političku situaciju u Srbiji jer i oni uviđaju da joj je potrebna politička stabilnost.

Izvor: Mondo

Pola Evrope je Gay i to sve ljudi na kljucnim mestima nema Srbija teorijske sanse za EU

YouTube - Serbian Hooligans on gay parade in Belgrade7 Jul 2006 ... Serbian Hooligans fight vs. gays on the gay parade in Belgrade. ... why they hate gay people so much. so better keep your hormones calm dude ...
www.youtube.com/watch?v=MIE6_P_Q-2s - Cached - Similar

nikada

Velike su šanse da Srbija ostane bez kandidature za EU


BEOGRAD - Ostanak bez kandidature za članstvo u EU značio bi kraj evropske orijentacije Srbije. Mogućnosti da se to dogodi nisu male, jer pojedine članice Unije povlače poteze koji direktno narušavaju glavna dostignuća EU: Danska vraća kontrolu na granice šengenskog prostora, Holandija je ponovo zaoštrila stav prema Srbiji, a tu je i izveštaj glavnog haškog tužioca koji bi mogao biti negativan. Sve to bi, sasvim sigurno, vodilo slomu svih stranaka koje se zalažu za evropske vrednosti, kaže u razgovoru za “Blic” Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa na FPN

Istraga o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji jedna je od najvažnijih diplomatskih borbi Srbije u ovom trenutku. Na Savetu bezbednosti UN ova inicijativa Srbije za nezavisnom istragom je naišla na otpor SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke?


– Takav ishod je bio očekivan s obzirom na to da su četiri velike sile deo NATO i da su među prvima priznale nezavisno Kosovo. Za njih bi otvaranje nezavisne istrage o trgovini organima predstavljalo destabilizaciju vlasti na Kosovu, koja je u ovom trenutku u liku Hašima Tačija za koga Vašington nema alternativu.
 

Ima li Srbija načina da privoli ove sile da promene svoj stav, ili to znači kraj naših težnji?


– Ne vidim da bi u dogledno vreme SAD, Velika Britanija, Francuska ili Nemačka mogle da popuste. Kao opcija uvek ostaje takozvana politička trgovina, ali u tom slučaju bi eventualno Rusija mogla da trguje, pošto Srbija nema kapacitete za tako nešto.

Bljic

Članstvo moguće i bez Mladića?

Beograd -- Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn rekao da bi Srbija mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU do kraja godine i bez hapšenja Mladića.

Ipak, neophodno bi bilo da Srbija pokaže da postoji jasna politička volja za hapšenje preostalih haških begunaca.

Aselborn je na konferenciji za novinare posle susreta sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem podsetio na slučaj generala Ante Gotovine, rekavši da je Hrvatska dobila status kandidata oktobra 2005. iako Gotovina tada nije bio uhapšen.

On je naveo da je tada bilo procenjeno da postoji jasna politička volja Zagreba da se Gotovina nađe u Hagu.

Visoki zvaničnik Luksemburga osvrnuo se i na problem lažnih azilanata iz Srbije, rekavši da je Vlada Srbije u poslednjih nekoliko nedelja sprovela više važnih mera, da te mere već daju efekte i da je to uočeno u Luksemburgu.

Aselborn je rekao da je vizna liberalizacija važan korak Srbije ka EU i da će njegova zemlja nastaviti da je podržava.

Izvor: B92

Билдерберг убрзава Србији евро-атлантски пут
   
недеља, 29. мај 2011.

ТЕОРИЈА завере или теорија интереса? Билдерберг група, светска елита која, како се претпоставља, режира или бар то покушава, крупне планетарне догађаје, састаће се и ове године у потпуној дискрецији. Место окупљања од 9. до 13. јуна биће хотел „Кемпински“ у швајцарском планинском центру Сент Мориц.

Једна од тема на предстојећем, 59. састанку по реду, наводи се на сајтовима добро упућених у активности Билдерберга, биће и Србија - како максимално убрзати њен евро-атлантски пут. Више информација на ову тему засада нема.

Једна од главних тема ове године биће, наводи се, и могућа војна инвазија Америке на Либију, као одскочна даска за напад на Иран. Говориће се и о глобалној економској кризи и опасности од краха евро зоне због проблема у Грчкој, Шпанији, Португалу и Ирској.

Канадски писац Данијел Естулин, аутор књиге „Клуб Билдерберг“, тврди да ову групу чини око 350 особа, које поседују преко 80 одсто укупног светског богатства. Унутар Билдерберга се налази савет од 120 чланова, који функционише као светска влада из сенке.

Тврдо језгро организације чине породице Ротшилд и Рокфелер, као и краљевске породице (В. Британије, Шпаније, Холандије...), а стални чланови су и Хенри Кисинџер, Карл Билт, Јошка Фишер, Џорџ Сорош...

РЕЗЕРВАЦИЈА РЕДАКЦИЈА „Новости“ покушала је да путем Интернета резервише собу у хотелу „Кемпински“ у периоду одржавања састанка Билдерберг групе, али нам је, уз извињење, стигло обавештење да услуге хотела у траженом периоду „нису доступне“.

Састанку 2008. године присуствовао је Барак Обама (пре њега стални гост је био Џорџ Буш), што је био сигуран знак да ће победити на изборима за председника САД. Позивнице на састанке добијају и директори ММФ, Централне банке Америке, централних банака Европе и водећих нафтних и компјутерских компанија. Остатак чланова се бира и позива по тренутној актуелности, односно по томе колико је перспективно „улагати“ у њих.

- Билдерберг не представља класичну заверу, већ потенцијално опасан скуп људи који желе централизовање глобалне економске и политичке моћи у корист корпорација. Он није тајно друштво, већ идеологија - изјавио је Данијел Естулин у говору у Европском парламенту на позив италијанског посланика Марија Боргезија.

Годишњи скуп Билдерберга окупља на једном месту трећину топ-политичара и две трећине финансијско-пословних магната. Ништа се на састанку не снима и не бележи.

Велики светски медији ретко извештавају о овом догађају. Разлог: углавном се налазе у власништву чланова Билдерберг групе.

(Вечерње новости)

Улрике Луначек: Европа неће други Кипар

недеља, 29. мај 2011.

Поновно увођење граничних контрола у Европској унији и несолидарне мере у економској и политици према имигрантима су биле тешко искушење за заједницу 27 држава, бар према мишљењу Улрике Луначек, посланице Европског парламента из аустријских “Зелених”, која је задужена да у том телу реферише и о питањима Косова.

Има ли одјека на писмо вас и ваших колега Ханеса Свободе и Тање Фајон о либерализацији визног режима за Косово?

– Од мађарског председништва ЕУ смо добили уверавања да ће се о томе расправљати у јуну на сесији Савета министара у ширем контексту безвизног режима. Још један проблем у државама чланицама Европске уније је нови талас азиланата из Србије и Македоније, који путују захваљујући визним слободама, посебно у Белгију и Шведску. То има велики утицај на наше напоре за отварање визног дијалога са Косовом, јер свака даља одлука у вези с Косовом зависи од резултата процена “визних порука” у механизму мониторинга Србије и Македоније. Због тога Србија и Македонија треба да предузму оштре мере да би поручиле јасно својим грађанима да путовање без виза није за оне који траже азил.

Како коментаришете одлуку председника Тадића да не иде у Пољску будући да је председница Косова Атифете Јахјага била присутна на Самиту земаља централне и југоисточне Европе?

– Један од циљева дијалога Косово - Србија су „добросуседски односи”. Србија, дакле, мора да покаже да је спремна да их развија с независним Косовом. И зато сам веома критична према таквом ставу председника Тадића. Потпуно је неприхватљиво да земља која је са суседном државом у дијалогу у коме посредује ЕУ и у процесу на путу ка интеграцији у Унију, бојкотује међународне конференције. Хапшење Младића је био нужан и дуго очекиван корак. Али, Србија не сме да се задовољи тиме како би добила статус кандидата. Развијање добрих односа са суседним независним Косовом ће такође бити важно. Стога је бојкот међународних конференција, попут ове у Варшави, или још један недавни пример – одсуство српских парламентараца на седници о Западном Балкану која је у Европском парламенту одржана у априлу – недопустиви су.

Какво је ваше виђење идеје поделе Косова?

– Из мог угла, а такво мишљење дели велика већина у Европском парламенту, јасно је да ни статус Косова нити његова подела не могу бити тема у дијалогу између Србије и Косова.

Да ли сте задовољни током преговора између Београда и Приштине?

– Не могу да оцењујем досадашње резултате. Прерано је за јасну слику о томе шта ће се постићи. Стварна решења за побољшање живота грађана ће морати да се нађу. У оквиру овог дијалога је, такође, да се обе земље приближе Европској унији.

Да ли је услов за улазак Србије у Европску унију признавање независности Косова, за шта се ви залажете?

– Након добијања статуса кандидата – а који је могућ само ако буде напретка дијалога Косово - Србија, између осталог – Србија ће морати да испуни много више услова на путу да постане чланица Европске уније, што ја подржавам. Сигурна сам да су Влада Србије и друге институције свесни да нико у ЕУ неће искрено прихватити други Кипар, односно подељену земљу с границама које нису прихватљиве за све, а која треба да постане чланица Европске уније.

(Дневник)