EU: Srbiji 200 miliona

EVROPSKA unija svakoj državi koja je dobila kandidaturu ili je potencijalni kandidat za članstvo u EU, dodeljuje novčane dotacije iz pretprijemnih fondova. Koliki su to iznosi zavisi od stepena razvoja institucija neke zemlje, njene veličine i broja stanovnika, a sredstva se koriste za reformu administracije i jačanje ekonomije, da bi se one približile evropskim standardima.
Tako je Srbiji bez Kosova u 2009. godini pripalo nešto manje od dvesta miliona evra. To je blizu četiri miliona više nego u godini na izmaku. Za Kosovo, kojim upravlja međunarodna administracija, izdvaja se još 66.100.000 evra. Od ovog novca, 182.551.643 evra je namenjeno za jačanje institucija, dok je za prekograničnu saradnju iz evropskog pretprijemnog fonda izdvojeno još 12.248.357 evra.
Od ostalih zemalja bivše Jugoslavije, koje su potencijalni kandidati, BiH može da računa na 89.100.000 evra, Crna Gora na 33.300.000, Hrvatska 151.200.000, a
Makedonija 81.800.000. Specifikacija namenjenih sredstava za ove tri zemlje je šira.
Kada je 2006. utvrđivala strategiju pretprijemne finansijske pomoći, cilj Evropske komisije je bio da pospeši reforme i razvoj administrativnog, ekonomskog i političkog sistema u budućim članicama EU. Fondovi stoje na raspolaganju pod uslovom da zemlja predstavi odgovarajuće projekte. Ova sredstva nisu, međutim, direktno namenjena za ekonomski razvoj, već za jačanje institucija, čime se, posredno, pospešuje i ekonomija. Milijarde direktnih investicija iz takozvanih kohezionih i strukturalnih fondova, zemljama kandidatima stajaće na raspolaganju tek kada postanu punopravne članice.

SEDAM MILIJARDI
EVROPSKA unija je u okvirnom planu od 2007. do 2011. godine ukupno predvidela da za zemlje kandidate i buduće kandidate odvoji sedam i po milijardi evra, kako bi im pomogla da unutrašnje sisteme prilagode pravilima EU.

Izvor: Novosti

"Tehničke prepreke usporiće put Srbije ka EU"

Britanski politički analitičar Tim Džuda ne veruje da će Srbija, najviše iz tehničkih razloga, uspeti da ostvari svoje strateške ciljeve pre 2010. godine.

Upitan da li može da prognozira da li će Srbija naredne godine ostvariti dva strateška cilja - da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i dospe na belu šengensku listu, Džuda je za Bi-Bi-Si rekao da se "ne bi kladio da će postići ijednu od tih stvari u 2009".

"Pre bih tvrdio da će napraviti veliki napredak u tom pravcu i da će ostvariti te ciljeve 2010. godine. To kazem uglavnom zbog tehničkih razloga", dodao je Džuda.

Kada jednom problem Mladića bude rešen, objašnjava Džuda, postoje različite procedure koje moraju da budu obavljene, a koje zahtevaju i po nekoliko meseci.

"Jedna ilustracija toga je produžavanje važenja starih srpskih pasoša zbog čega će Srbiji, zbog nedostatka biometrijskih putnih isprava - dakle tehničkih a ne političkih razloga - biti teško da dospe na belu šengensku listu pre 2010. godine", kaže Džuda.

On zato smatra da će u narednoj godini na Balkanu dominirati ekonomska, a ne politička pitanja.

"Mislim da ulazimo u novu fazu političkog i ekonomskog života na Balkanu. Kada je o Srbiji reč, u svetu je dramatično opala tražnja za automobilima što će se direktno odraziti na njen izvoz čelika iz Smedereva, automobilskih guma iz Pirota i ulaganje Fijata u Kragujevcu", dodaje on.

Džuda dalje navodi da između 15 i 20 odsto bruto nacionalnog proizvoda Kosova predstavljaju doznake Albanaca iz dijaspore, koji bi zbog krize na Zapadu mogli da ostanu bez posla i prihoda koje šalju kući.

On, međutim, ne veruje da bi zbog pogoršanih ekonomskih prilika tokom naredne godine na Balkanu moglo da dođe do socijalnih nemira, niti do bitnije promene proevropske politike vlada u Beogradu, Prištini i Podgorici.

Izvor: MTS-Mondo

Slovenija bi volela da Srbija ubrza ka EU
Sreda, 24. decembar 2008. 08:27    


Predsednik Slovenije Danilo Tirk izajavio je da je Slovenija zainteresovana da Srbija ubrza svoj put ka Evropi, ali da je pitanje izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu od "velike važnosti".

"Neki su Sloveniji prigovarali da previše podvlači potrebu ubrzavanja srpskog priključivanja EU, ignorišući potrebu da se taj napredak usaglasi sa saradnjom Beograda sa Tribunalom u Hagu. U ovom trenutku je od velike važnosti pitanje Ratka Mladića", rekao je Tirk u intervjuu za "Novosti".

Na pitanje da li je moguće deblokirati Prelazni trgovinski sporazum i SSP i ako se Mladić ne nađe u Hagu, pošto su pojedine evropske države najavile su da će pokušati da izvrše pritisak na Holandiju, i da li će to isto uraditi i Slovenija, Tirk je kazao da veruje da Holanđani imaju svoje razloge zašto na to ne pristaju i da neće popuštati pritiscima.

"Za sada ne znam da li postoji neka formula koja bi omogućila deblokiranje sporazuma bez Mladića. Ne bih hteo da podgrevam lažne iluzije oko toga", rekao je Tirk.

On je ocenio da su odnosi Slovenije i Srbije sada solidni i da "postoji dobar nivo razumevanja između dve države".

"U februaru, i pre nego što je Slovenija priznala nezavisno Kosovo, došlo je do napada na našu ambasadu u Beogradu. To je ostavilo negativan utisak u našoj zemlji. Slovenija je nedavno dobila novu vladu i želeo bih da se ta činjenica iskoristi da se napravi jedan bilans dosadašnjih odnosa između naših zemalja i da se oni unaprede", kazao je Tirk.

Na pitanje kako komentariše zamerke da slovenački privrednici imaju bolji tretman u Srbiji, nego srpski biznismeni u Sloveniji, Tirk je rekao da bi "tu trebalo uspostaviti viši stepen uravnoteženja".

"Medutim, određene probleme stvara činjenica da u Sloveniji važe evropska pravila. Lično se zalažem za rešavanje viznog režima, često sam o tome govorio u institucijama EU. To otežava komunikaciju, a to nije dobro ni za koga", kazao je Tirk.

On je rekao da u Sloveniji još postoji prostor za srpske investicije i preduzeća, dodavši da će to naredne godine zavisiti od ekonomskih uslova koji neće biti laki ni za Srbiju ni za Sloveniju.

"Ne bi bilo dobro kada bi ekonomska saradnja bila previše zavisna od političkih odnosa. Države treba da stvaraju uslove da se privredna saradnja razvija, kao u slučaju Slovenije i Srbije, koje su potpisale sve potrebne međudržavne ugovore. Mi imamo godišnju robnu razmenu od milijardu evra, Slovenija je uložila u srpsku privredu oko milijardu i po evra", kazao je Tirk.


Izvor: MTS-Mondo

Slovenija bi volela,ali Hrvatska sigurno ne.Uradice jednog dana isto ono sto su Talijani uradili Slovencima,a Slovenci Hrvatima.Uslovice nas.No,kako stoje stvari sa brzinom naseg ulaska to ce se desiti za nekih 250-300 godina.

Glavni krivci za neulazak u Ez su demokrati , svidelo se to nama ili ne ,najlakše je vladati na obecanjima ...

nesto ne verujem da ce to tako da bude

Krenulo je!Mi cemo na Juznom toku u EU.Ili potoku.

Pre ce se EU traspasti no što cemo mi u nju uci , najgori su ovi što su im puna usta Eu ....

Miliband: Srbiji je mesto u EU, ali...

Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband tvrdi da je ova godina bila zaista prelomna za Srbiju i region, da bi Beograd u 2009. mogao da postane kandidat za ulazak u EU ukoliko ispuni obaveze prema Haškom tribunalu i odigra konstruktivnu ulogu na Balkanu pre svega na Kosovu.

"Parlamentarni izbori u maju pokazali su koliko birača zapravo deli viziju uspešne Srbije u Evropskoj uniji. Izabrali ste vladu koja je spremna da donosi hrabre odluke kako bi vas tamo odvela, vladu koja je opredeljena da uspostavi evropske standarde i koja je značajno unapredila saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu", istakao je Miliband u autorskom tekstu koji objavljuju "Večernje novosti".

Naš zajednički izazov u narednoj godini jeste da evropsku viziju približimo realnosti. "Slažem se sa stavom Evropske komisije da Srbija može da dostigne status kandidata za članstvo u EU u 2009. godini, ukoliko ispuni dobro znane uslove. Ključni izazov biće ostvarenje potpune saradnje sa Haškim tribunalom i napredak ka tome da Srbija ima pozitivnu i konstruktivnu ulogu u regionu zapadnog Balkana.

"Znam da ćemo nastaviti da se ne slažemo oko osnovnih pitanja koja se tiču Kosova, i da će vaša vlada neumoljivo braniti pozicije Srbije. Ali, takođe se nadam da ćemo fokus pomeriti sa onog oko čega se ne slažemo na postizanje zajedničkog cilja, a to je da sve zajednice na Kosovu mogu da uživaju u miru, bezbednosti i punom poštovanju svojih prava. Misija EU na Kosovu - Euleks, verujem, omogućiće veću pravnu zaštitu za sve ljude na Kosovu, napisao je Miliband.

"Moja najveća nada za 2009. godinu je da vidimo kako region postiže nepovratan napredak ka Evropi. Srbija, po svojoj veličini, mogućnostima i veoma obrazovanim ljudima, može biti motor koji će vući ceo region u postizanju tog cilja", istakao je on.


Izvor: MTS-Mondo

Srbija se kandiduje za članstvo u EU do jula
Utorak, 30. decembar 2008. 13:59    


Premijer Mirko Cvetković najavio je danas da će Srbija u prvoj polovini 2009. godine podneti zahtev za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Cvetković je rekao da Srbija ima dva cilja u 2009. godini u vezi sa evropskim integracijama - da ispuni uslove za belu šengensku listu i da podnese zahtev za status kandidata za članstvo u EU.

Premijer je istakao da će Srbija učiniti sve da EU uzme u razmatranje zahtev za status kandidata koji će biti upućen pre izbora za Evropski parlament, jer "nam nije cilj da inicijativa stoji i da ne bude razmatrana".

Odluku o upućivanju zahteva, prema njegovim rečima, doneće Savet za evropske integracije kojeg je ova vlada oživela i odlučila da intenzivira njegovo delovanje.

Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom neće početi 1. januara kao što je bilo planirano, rekao je Cvetković.

On je objasnio da primena tog sporazuma ne može početi pre nego što se usvoje izmene zakona o carinskoj tarifi, koji je bio jedan od pratećih zakona budžeta za 2009. godinu.

Usvajanje izmena carinskog zakona u Skupštini Srbije odloženo je da bi se obezbedilo vreme za usvajanje budžeta za 2009. godinu, koji je u ponedeljak i usvojen.

Taj zakon, kao i ostalih šest pratećih zakona uz budžet, biće ponovo dostavljeni srpskom parlamentu početkom januara, kazao je Cvetković i dodao da očekuje da će ti zakoni brzo biti i usvojeni i da će tada sporazum sa EU početi da se primenjuje.
Premijer je ocenio da će Prelazni trgovinski sporazum biti od velike koristi za privredu i građane Srbije i pored toga što će zbog primene tog sporazuma prihodi od carina taj sporazum biti umanjeni.

Kako je dodao, zbog smanjenih carina biće jeftiniji uvoz sirovina i repromaterijala, a jačanje konkurencije će doprineti kvalitetnijoj ponudi i snižavanju cena.

Kada je reč o Kosovu, premijer je rekao da će Srbija u 2009. godini učiniti sve da pripremi slučaj za raspravu pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Rasprava se očekuje godinu dana kasnije.

U prethodnoj godini, kako je naveo, Srbija je ostvarila dve diplomatske pobede - donošenje Rezolucije u Generalnoj skupštini UN kojom je zatraženo pravno mišljenje Međunarodnog suda pravde i razmeštanje Euleksa na Kosovu pod okriljem UN i uz postovanje uslova koje je postavio zvanični Beograd.

"Euleks je tehnička misija koja treba da pomogne vladavinu prava na Kosovu, uz učešće Beograda u tom procesu", kazao je Cvetković.

Premijer nije želeo da govori o detaljima sa jučerašnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, ali je naveo da je "atmosfera bila dobra".

Na pitanje o odnosima u Vladi Srbije, Cvetković je rekao da se pitanje funkcionisanja vlade ogleda u tome koliko su koalicioni partneri spremni da se odreknu svog suvereniteta u korist opštih i državnih ciljeva.

On je naveo da je vlada, osim o sklapanju energetskog aranžmana sa Rusijom, sve odluke donosila jednoglasno, a da su razlike koje su se pokazale poslednjih nedelja "nešto što se prevazilazi".

"Nadam se da ćemo ići u dobrom pravcu", kazao je on.

Cvetković je, govoreći o ekonomiji, izjavio da očekuje da će sledeća godina biti teška, ali da će Srbija imati snage da je prebrodi.

Posle oporavka svetske privrede Srbija će osnažiti svoju privredu i krenuti ka rastu bruto društvenog proizvoda, rekao je premijer i naglasio da će Vlada i dalje pažljivo pratiti dešavanja na svetskom tržištu i preduzimati odgovarajuće mere da se ublaže efekti globalne ekonomske krize na finansijski sistem i privredu Srbije.

Dodao je da se pregovara o dolasku nekih inostranih investitora u Srbiju, ali nije želo da kaže o kojim kompanijama se radi.

Premijer je naglasio da je 2008. godina za Srbiju bila uspešna jer je rast bruto društvenog proizvoda bio 6,1 odsto, godišnja inflacija 6,9 odsto, a rast deviznog kursa oko 10 odsto.

"Veliki uspesi Vlade su i potpisivanje ugovora o strateškom partnerstvu sa italijanskim Fijatom u kragujevačkoj Zastavi i ugovor o porodaji Naftne industrije Srbije (NIS), kao deo energetskog sporaruma sa Rusijom", rekao je Cvetković.

On je ocenio da će realizacija energetskog sporazuma, čiji efekti se očekuju u narednim godinama, imati veliki značaj za Srbiju.


Izvor: MTS-Mondo