Češka: Da globalna kriza ne potisne Balkan
Utorak, 30. decembar 2008. 10:57    


Za predstojeće predsedavanje Češke Evropskom unijom ključno pitanje biće Balkan, a Češka će se boriti da taj njen prioritet - evropska integracija regiona, ne bude gurnut na sporedni kolosek za neznanu budućnost zbog globalne ekonomske krize, rekao je u intervjuu agenciji Beta šef češke diplomatije Karel Švarcenberg.

"Za nas je Balkan ključno pitanje. Cela EU, čitavo ujedinjavanje Evrope izgubilo bi mnogo od svog smisla ako se posao ne završi. Ako vani ostane komad Evrope, ključni komad", rekao je Švarcenberg.

On je naglasio povodom predstojećeg predsedavanja Češke EU od januara do kraja juna 2009. godine da breme istorije sa Balkana može da se skine samo ako granice prestanu da igraju ulogu kao do sada.

"Kada svi budu ujedinjeni u jednoj celini sa demokratskim poretkom. U EU. Sa stanovišta bezbednosti Evrope, njenog privrednog prosperiteta integracija Balkana je apsolutno nužna", rekao je Švarcenberg.

Češki ministar, međutim, nije optimista da će moći u julu na kraju da sedne i, u skladu sa parolom češkog predsedavanja "Zasladićemo Evropi", zadovoljno kaže "zasladili smo bar Balkanu".

"Nakon izbijanja ekonomske krize ta pitanja odlaze još više na sporedni kolosek. U Evropi će ljudi u strahu za svoj posao nastojati da to (proširenje na Balkan) odlože za budućnost. Mi ćemo se protiv toga boriti", rekao je Švarcenberg.

S obzirom na te otežavajuće okolnosti Češka kao predsedavajući EU biće po rečima Švarcenberga zadovoljna ako joj pođe za rukom da se tokom njenih šest meseci "makar proces integracije Balkana nigde ne zaustavi."

"Dok general Mladić trčkara negde na slobodi, apsolutno mi je jasno da ću naići na zid i da neću uspeti da prevaziđem otpor Holandije i Belgije", kazao je Švarcenberg o pokušajima Češke da se ubrza integracija Srbije.

"Mora zaista da se dokaže da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. Ali znam da se taj problem delimično koristi i kako bi se dalje proširenje EU odložilo nekuda u neznanu budućnost", rekao je ministar.

Švarcenberg je naglasio da će se protiv tog "lažnog pristupa" boriti, iako je svestan da ima zapadnoevropskih političara koji smatraju da Evropa ne treba dalje da se širi dok ne reši probleme koje ima, posebno pošto ulazak poslednjih članica, kako je rekao, "nije predstavljao stoprocentni uspeh".

Kada je reč o Srbiji šef češke diplomatije bio bi sretan kada bi se konačno napravio pomak u pitanju viza i tešnje privredne saradnje i kada bi Češkoj pošlo za rukom da ubedi sve članice EU da ta saradnja sa Srbijom treba da počne.

"Ali, da budem iskren, na dve stvari može da se gleda kao na kontroverzne. Prva je sporazum sa Gaspromom o prodaji NIS-a. Iskreno se nadam da za Srbiju nije tako nepovoljan kako spolja izgleda. Druga je negativan stav Skupštine Srbije prema NATO iz prošlog decembra.

Dobro je da je srpska vlada našla načina kako da ojača saradnju u okviru Partnerstva za mir, što je između ostalog potvrdila potpisivanjem bezbednosnog sporazuma sa NATO", upozorio je Švarcenberg.

U češkim medijima čule su se sada zamerke Sloveniji što u prvoj polovini ove godine dok je predsedavala Unijom nije izdejstvovala jedinstveni stav EU da se prizna nezavisnost Kosova. Na pitanje da li Češka ima takve ambicije ministar je odgovorio:

"Mislim da precenjuju zemlju predsedavajućeg. Njen zadatak je da bude pre moderator nego sudija. Ponešto naivna je predstava da je Slovenija mogla da ima snagu da ubedi zemlje koje imaju poznate teškoće sa svojim manjinama, počev od Španije do Slovačke. Tu su državni interesi suviše jaki", upozorio je Švarcenberg.

Na pitanje koliko bitna prepreka za evropsku integraciju Kosova je to što nema na vidiku priznanje od svih članica EU Švarcenberg je odgovorio da nema sumnje da Kosovo treba da se integriše u Evropu, ali da je pred njim još dalek put.

"Ja bih se tako pre bavio pitanjem da li se ispunjavaju svi kriterijumi počev od onih iz Kopenhagena do mastrihtskih. Kako se to ispunjava, kako funkcioniše pravo, sudovi, kakvi će biti izbori. Mora da nam bude jasno da će do ulaska Kosova u EU proteći još dosta vremena. To nije pitanje sutrašnjeg dana", kazao je Švarcenberg.

Češki premijer Mirek Topolanek kao jednu od bitnih stavki balkanske agende češkog predsedavanja najavio je i misiju EULEKS na Kosovu, a Švarcenberg je dodao da je "najvažnije da ta misija funkcioniše".

"Da se na Kosovu razvije istinska pravna država, dobro i pravedno vladanje. Zadatak zemlje predsedavajućeg je da u tome EULEKSU pomogne. Jasno mi je da to nije konačno rešenje, ipak ako je to bar privremeni razumni kompromis sigurno je od pomoći", zaključio je Švarcenberg.


Izvor: MTS-Mondo

Nemac svarcenberg citat"da se na Kosovu razvija istinska pravna drzava dobro i pravedno...

pa Srbi zive kao u doba Apardhejda ogradeni bodljikavom zicom,kao dasmo stoka a ne ljudi
toliko o eu koji nas jedva ceka

U 2009. zahtev za kandidaturu za članstvo EU

 BEOGRAD - Premijer Mirko Cvetković najavio je danas da će Srbija u prvoj polovini 2009. godine podneti zahtev za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Cvetković je rekao da Srbija ima dva cilja u Novoj godini u vezi sa evropskim integracijama - da ispuni uslove za belu šengensku listu i da podnese zahtev za status kandidata za članstvo u EU.
Kada je reč o Kosovu, premijer je rekao da će Srbija
u 2009. godini učiniti sve da pripremi slučaj za raspravu pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Ksoova. Rasprava se očekuje godinu dana kasnije.
Cvetković je, govoreći o ekonomiji, izjavio da očekuje da će sledeća godina biti teška, ali da će Srbija imati snage da je prebrodi.
Posle oporavka svetske privrede Srbija će osnažiti svoju privredu i krenuti ka rastu bruto društvenog proizvoda, rekao je premijer.

Izvor: Novosti

 Šef diplomatije Češke, zemlje koja predsedava Evropskoj uniji, Karel Švarcenberg je u intevrjuu nemačkom političkom mesečniku "Cicero" izrazio protivljenje da se izručenje Ratka Mladića postavi kao uslov Srbiji za dalje približavanje Uniji.

''Kad samo razmislim koliko je ubica kod nas i vas posle Drugog svetskog rata ostalo potpuno nekažnjeno. Nije odgovarajuće s naše strane da kažemo da Srbija zbog jednog jedinog ubice ne treba da se uključi (u EU)", rekao je Švarcenberg i pri tom podsetio na Nemačku.

''Podsetimo se, molim, na Nemačku. Poneki su osuđeni posle 45 godina '', rekao je šef češke diplomatije.

Švarcenberg je izdvojio dve pretnje koje Evropa u narednoj godini mora da predupredi.

Prva je rizik da na Balkanu ponovo izbije oružani sukob, a druga problemi zbog energetske zavisnosti Evrope od Rusije, što se, kako je ocenio, pokazalo i tokom poslednjeg spora Rusije i Ukrajine oko isporuka ruskog gasa.


Izvor: MTS-Mondo

Švarcenberg protiv hapšenja Mladića kao uslova Srbiji za EU

 PRAG/BERLIN - Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg izrazio je protivljenje da se Srbiji za dalje približavanje Evropskoj uniji postavlja kao uslov izručenje bivšeg komandanta bosanskih Srba, generala Ratka Mladića.
"Kad samo pomislim koliko se ubica kod nas i vas posle Drugog svetskog rata izvuklo nekažnjeno! Dakle nije na nama da govorimo da Srbija ne sme da se uključi (u EU) zbog jednog jedinog ubice", kazao je Švarcenberg nemačkom političkom mesečniku "Cicero", prenose danas češki mediji.
Švarceneberg je u intervjuu za januarski broj tog mesečnika, kao šef diplomatije zemlje koja trenutno predsedava EU, izdvojio dve pretnje koje Evropa u narednoj godini mora da predupredi.

Prva je rizik da na Balkanu ponovo izbije oružani sukob, a druga problemi zbog energetske zavisnosti Evrope od Rusije, što se pokazalo i tokom poslednjeg spora Rusije i Ukrajine oko isporuka ruskog gasa.
"Rado zaboravljamo da se početkom prošlog veka mnogo kontinentalnih sukoba rodilo na Balkanu", objasnio je Švarcenberg i dodao da će prioritet češkog predsedavanja biti da ubrza integraciju balkanskih zemalja u Uniju.
"Ako Evropa ne bude ubrzano integrisala te zemlje, zasešće tamo neko drugi, što se u istoriji često dešavalo. A time bismo mi postavili bombu pod vlastitu zadnjicu. Posle ne bi trebalo da se čudimo ako ona eksplodira", rekao je Švarcenberg nemačkom mesečniku.

Izvor: Novosti

Srbija tehnički ispunjava uslove za EU, ali…

Srbija je u ovom trenutku u tehničkom smislu spremna za status kandidata za članstvo u Evropsku uniju (EU), ali je problem politički uslov o potpunoj saradnji sa Hagom rekla je savetnica potpredsednika Vlade za evropske integracije Ksenija Milivojević.

"Ako isključivo gledamo tehničke kriterijume mi smo kao zemlja spremni za status kandidata i to kaže i sama EU, ali smo blokirani pošto po mišljenju Holandije saradnja sa Hagom nije u potpunosti ispunjena", kazala je Milivojevićeva gostujući na radiju B92.

Ona je ocenila da lobiranje za ulazak u EU mora da bude konstatno i da se ono ne sprovodi samo za jednu stvar, već sve vreme procesa, kao i nakon ulaska u uniju.

Prema rečima Milivojevićeve, za stupanje Srbije na belu šengen listu fali nekoliko strategija, koje će biti usvojene u prvoj polovini godine.

"Izrada se nalazi u završnoj fazi i većina je napisana", kazala je ona.

Milivojevićeva je dodala da je promena starih putnih isprava do kraja godine takođe važna obaveza Srbije, jer ukidanje viznog režima neće važiti za stare pasoše.

Prema njenim rečima, u cilju evropskih integracija Srbija bi trebalo da usvoji 51 zakon, od kojih je u prošloj godinini Skupština usvojila devet, 18 je poslato parlamentu i ima još 24 koja su u izradi i treba da se pošalju u Vladi.

Upitana o neispunjenim najavama potpredsednika Vlade Božidara Đelića, čija je Milivojevićeva savetnica, o dobijanju statisa kandidata Srbije za članstvo u EU, ona je ocenila da je posao evropskih integracija nezahvalan, jer ne zavisi sve od vas, pa je nemoguće davati stoprocentno tačne procene.

Izvor: MTS-Mondo

Остао још 41 европски закон за усвајање




БЕОГРАД, 5. јануара 2009. (Бета) - Скупштина Србије током редовног јесењег заседања прошле године усвојила је десет од 51 закона потребних Србији за приближавање Европској унији.

Од преосталог 41 закона, 18 се налази у скупштинској процедури, шест се налази пред усвајањем на влади, девет је у завршној фази израде нацрта, а на осам тек почиње да се ради.

Председник скупштинског Одбора за европске интеграције Ласло Варга казао је агенцији Бета да очекује да сви европски закони буду усвојени до краја пролећног заседања, али је истакао да је за то потребан мало бржи темпо рада у парламенту.

Он је указао да је за 12. јануар заказано ванредно заседање парламента о пратећим буџетским законима и да би након тога требало да буде седница о Предлогу статуту Војводине, а да би потом до почетка пролећног заседања било добро усвојити законе из области пољопровриде и екологије који се налазе у скупштинској процедури.

Варга је рекао да је од 18 закона око половине из области полопоривреде и екологије који би до почетка пролећног заседања могли да се разматрају у два пакета и додао да је у процедури и око четири закона из области трговине и финансија и три из области борбе потив корупције и организованог криминала.

Он је подсетио да је списак на коме је 51 закон дефинисан пре мање од две године када је Србија преузела обавезу доношења европских закона.

Варга је подсетио да је скупштина усвојила закон о путним исправама, о азилу, заштити података о личности, заштити државне границе, о странцима, одузимању имовине стечене кривицним делом, о одговорности правних лица за кривична дела, Агенцији за борбу против корупције, измене закона о финансирању политичких странака и Закон о јавним набавкама.

Цветковић:Србија би у априлу требало да поднесе захтев


БЕОГРАД, 5. јануара (Тањуг) - Србија би у априлу ове године требало да поднесе захтев за добијање статуса кандидата за пријем у чланство у Европској унији и стављање на белу шенгенску листу, изјавио је данас премијер Србије Мирко Цветковић и оценио да ће ЕУ позитивно одговорити на наше захтеве тек следеће године.

Цветковић је објаснио да у ЕУ предстоје избори за нови парламент Уније, што ће донекле одложити решавање захтева Србије и додао да због тога не треба бити незадовољан, пошто ће се радити о неколико месеци почетком 2010. године.

Премијер је у интервјуу телевизији "Авала" подсетио да припреме за подношење те две апликације припрема Савет за европске интеграције.

Он је напоменуо да је за испуњавање услова за стављање на белу шенгенску листу потребно да се испуне одређени технички услови, а то би највероватније требало да буде до краја априла ове године.

Одговарајући на питање да ли постоји могућност да ће морати да дође до ребаланса буџета за 2009. већ у првом кварталу, Цветковић је рекао да је о томе још рано говорити, али није искључио ту могућност уколико се испостави да приходи буду мањи од предвиђених.

Он је казао да ће се извршење буџета свакодневно пратити, и уколико се испостави да порески и непорески приходи буду мањи од планираних, онда ће се прећи на планирање расхода путем квота.

Повећање стопе пореза на додату вредност (ПДВ) није предвиђено буџетом за 2009. годину, нагласио је Цветковић и напоменуо да уколико се то учини, онда би то довело до повећања инфлације.

Због тога што се у јануару планира примена Споразума о стабилизацији и придруживању, биће смањене неке царине на увозну робу из ЕУ, као што је двоструко мања царина на увоз аутомобила, рекао је он и истакао да ће на другој страни, привреда и грађани имати прилику да заблеже суфицит, јер ће домаћа индустрија имати јефтинији репроматеријал, а грађани јефтинију робу из ЕУ.

Замољен за коментар о перспективама српске привреде која је под притиском светске кризе, Цветковић је подсетио да је влада донела пакет мера који предвиђа кредит од Европске инвестиционе банке у износу од око 250 милиона евра за развој малих и срдењих предузећа, затим ће из буџета бити издвојено око 200 милиона евра за подстицај привреде преко Фонда за развој.

Обезбеђене су и суверене гаранције државе у износу од око 40 милиона евра као гаранција домаћим банакама за кредитирање реалног сектора, додао је Цветковић.

Председник Владе Србије објаснио је да ова трећа мера има циљ да прелије велику ликвидност из банкарског сектора у реални сектор, и при томе ће утицати да се камате на кредите преполове са 24 на око 12 одсто годишње.

EU nije primila protest Tadića

PRIŠTINA - Predsedavajući Evropskoj uniji doneće stav o događajima na severu Kosova nakon rezultata istrage i ne može da se oslanja na stavove određenih zemalja i vlada, izjavila je ambasadorka Češke u Prištini Janina Hrebickova.
- Posao je Kfora, Euleksa i Kosovske policije da vode istragu i bez rezultata istrage mi nemamo pravo da kažemo bilo šta, jer bi to bila spekulacija - rekla je ambasadorka Hrebickova, čija zemlja predsedava EU, prenosi dnevnik Koha Ditore.
Ona je rekla da EU nije dobila pismo od predsednika Srbije Borisa Tadića u vezi sa poslednjim incidentima na severu Kosova.
- Još nismo dobili pismo od predsednika (Srbije Borisa) Tadića - rekla je češka ambasadorka.
Ona je rekla da će predsedavajući EU pažljivo pratiti angažovanje Euleksa na Kosovu i da će podržati proces stabilizacije i pridruživanja EU, prenela je Beta.
Kabinet predsednika Srbije saopštio je u ponedeljak da je Tadić, povodom učestalih incidenata u severnom delu Kosovske Mitrovice, uputio oštar protest članicama Saveta bezbednosti UN, generalnom sekretaru UN Ban Đi-munu i predsedavajućem EU Češkoj.
U Suvom Dolu mirno
Bezbednosna situacija u naselju Suvi Do u opštini Kosovska Mitrovica je juče bila mirna nakon ekscesa dan ranije koji je usledio posle oštećenja dva vozila, od kojih je jedno pripadalo Albancu, a drugo Srbinu iz tog naselja.
- Situacija u Suvom Dolu je relativno mirna, kakva je bila i tokom noći nakon što je policija stavila situaciju pod kontrolom - izjavio je portparol Regionalne policije u Mitrovici Besim Hoti.
Preksinoć nešto posle 19.30 sati došlo je do okupljanja grupa Albanaca i Srba pošto što su nepoznata lica oštetila dva vozila.
Pripadnici Kosovske policije iz stanice sever zatražili su pomoć i podršku policijske stanice jug kako bi se obezbedilo da situacija ostane pod kontrolom i da ne dođe do nekog incidenta.
Za sada nema osumnjičenih niti uhapšenih u vezi sa oštećivanjem vozila, rekao je Hoti.


Izvor: Glas Javnosti

Holandska štampa piše

Češka vrši pritisak na Holandiju zbog Srbije

Češka, predsedavajuća EU, vrši snažan pritisak na Holandiju da ublaži svoj otpor evropskoj integraciji Srbije, piše danas holandski dnevnik Folkskrant.

Holandija je odbila da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, jer smatra da Beograd ne čini dovoljno u pronalaženju haškog begunca, bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba, generala Ratka Mladića.
List citira češkog ministra spoljnih poslova Karela Švarcenberga koji je rekao da nije u redu da "cela zemlja bude talac jednog čoveka".
Holandski ministar za evropska pitanja Frans Timermans rekao je, međutim, novinarima Folkskranta da apsolutno ne vidi razlog za promenu holandskog stava.
"Srbija drži u svojim rukama ključ za rešenje ovog problema. To nije pitanje držanja talaca, već se radi o zemlji koja se ne drži dogovora", rekao je Timermans za list, a prenosi sajt www.DutchNews.nl.

Izvor: MTS-Mondo